О начину записивања влашких дијалеката * cum să scriĭem în graĭu nuostru

[virgil]

Bobby i Dejanjika,

Pogrešno je uporediti narečja sa književnim jezikom. To važi za nemački, engleski, francuski, španski, italijanski, grčki, rumunski i naravno, za srpski jezik. Svi su književni jezici veštačke tvorevine svojih velikih pisaca, pesnika, filozofa, itd –da spominjem samo Grka Evripida, Italijana Dantea, Engleza Šekspira, Nemca Getea, Španca Servantesa, Francuza Moljera, Rumuna Emineskua i Srba Karadžića. Narečje je onaj oskudni narodni govor kojeg dete uči od majke i oca, baba i dedova, ali bez  obogaćenja kojeg samo prosveta može da donese.  Nije čudo da ljudi prihvaćaju za svog onaj književni jezik na kojem su bili obrazovani, čak kad im taj nije maternji.

Tačno da se rumunski književni jezik, kako se čuje na televiziji ili čita u knjigama dosta razlikuje od vlaških narečja, ali ne zbog gramatike, koja je u suštini ista, nego zbog prisustva velikog broja francuskih i italijanskih neologizama u  književnom rumunskom. Uprkos tome, narodni govor na obe strane Dunava je isti: Ungurjani govore banatskim rumunskim narečjima, Carani oltenskim, Bufani oltensko-banatskim.

[virgil]

To da se vecina vlaha doselila iz Rumunije, o toj partizanskoj teoriji nemam apsolutno nikakvo misljenje, osim sto mi izaziva podsmeh to sto su je sastavili ljudi koji su to radili zbog politike, a istorijske dokaze su pisali naknadno, i izmisljali ih gde je bilo potrebno.
Ko je taj, ili cija je to administracija bila prisutna u Istocnoj Srbiji tih godina, pa da zabelezi dolazak doseljenika iz Rumunije?

Bobby,

naseljavanje istočne Srbije sa ljudima iz Oltenije, ili Male Vlaške, kako se tada nazivala od strane stranaca, zabeleženo je od Austrijanaca koji su ovim krajevima vladali posle Požarevačkog Mira 1718 godine. Naš domaćin Paun je na ovom forumu ranije stavio dosta podataka o tome. Ne znam da li je to bilo izgubljeno ili skinuto, ili prosto ne mogu sada da nađem. Pored toga istorijski podaci o vlaškim selima, koji se nalaze u drugom delu foruma, pokazaju na poreklo ljudi sa one strane Dunava.

Sam naziv Ungurjan odnosno Caran, nagoveštava ishodište u Banatu i Erdelju (vekovima bili su sastavni deo Mađarske to jest Ugarske) i u Cari Rumunjaski (Ţara Rumânească, odnosno Rumunske Zemlje). Bufan i Munćan takođe su rumunski nazivi.

[bobby]

Пре него што бих кренуо у иоле озбиљнију размену ставова, желео бих Бобија да питам да ли му је познат едикт императора Каракале из 212. године као и Аурелијаново повлачење из Дакије 271. године, које, по мом скромном мишљењу, итекако имају везу са етногенезом Влаха као и са њиховом повезаношћу са Румунима.

Zdravo,

Ne, nazalost nisam upoznat sa tim ediktom.

Moje zanimanje je bilo prvenstveno orijentisano ka jeziku i folkloru. Nazalost nisam bio u mogucnosti da se vise druzim sa knjigama (istorijom).

Vidi, ne poricem cak i da ima povezanosti.
Ja vam govorim o tome da nacija postaje ono sto jeste radjanjem svesti kod grupe ljudi da im je nesto zajednicko i da treba da se drze zajedno.

U zadnje vreme me je vise zanimalo da citam o pomeranjima naroda sa istoka (Mongolska osvajanja itd.)
Recimo, turskih plemena ima puno. Mozda su u pocetku imali isti jezik i svest o tome da su svi isti narod, ali su se vremenom toliko odvojili da recimo Kazahstanci, Turkmeni, Kirgizi, Ujguri, ili Uzbeki - niko od njih nece reci da je turcin, i ako vuku iste korene.
Nama su recimo Seldzuci i Osmanlije isto - turci, dok oni na to uopste ne gledaju tako, i smatraju se razlicitim nacijama.

Elem, da ne zalazim suvise u podrucja za koja nisam preterano strucan, htedoh reci da smo mi, Vlasi, dovoljno dugo nezavisno ziveli od Rumunije, toliko da se kod vecine nas razvila svest o posebnosti, tj. ne vidimo sebe kao Rumune, vec kao Vlahe.

Sto se tice jezika... komplikovano da komplikovanije ne moze biti. Pricamo o najmanje 300-400 godina nezavisnog razvoja (jeste, i Vlaski se razvijao u nekom svom pravcu, pa makar neki to nazivali i degradacijom, ali ipak nije ostao isti kao u tom nekom imaginarnom momentu razdvajanja).
Dodaj tome da je danasnji rumunski splet (ili kompromis) izmedju raznih narecja u Rumuniji, koja kod nas uopste nisu prisutna, pa su nam samim tim i nepoznata, i reci iz tih narecja koje su usle u zvanican su nama potpuno strane.
Na sve to dodajte i vec spomenute neologizme (mada su oni neminovni u razvoju svakog jezika).

Ne znam, meni je u krvi da se trudim da ocuvam nesto sto se vec vuklo kroz vekove. Tradicionalista sam.
Ukoliko su moji preci nacinili vlaski jezik onakvim kakav je, ja zelim da ga takvog i koristim. Ne zelim da ga odbacim u korist tudjeg, rumunskog jezika.

Sada mi pade na pamet nesto cega se ranije nisam setio. Mozda vi mislite da bi nasa deca u skoli trebala da uce srpski, rumunski i vlaski (ovo mi je prihvatljivo). Jedino mi se ne svidja ideja da nasa deca uce u skoli srpski i rumunski, a da vlaski bude zaboravljen u nekom cosku.

Dopuna (virgil je upravo napisao poruku dok sam ja ovu moju pisao):
Ukoliko mislis na Kanica, citao sam njegove knjige, i nisam nasao vise od par recenica o vlasima. Spominje kako je negde usput sreo par mladica (vlaha) koji su odlazili u vojsku, pri tome smeseci se i saleci se medjusobno, kao da im nije uopste tesko padalo sto ce biti odsutni od kuce par godina. Toliko od Kanica.
Mislim da u sledecoj recenici spominje da su vlasi presli iz Banata, ali mi sada knjiga nije pri ruci pa ne mogu da proverim.
Elem, ko zna koje je on to Vlahe sreo. Slozicemo se da su teritorije na kojima sada zive Vlasi vecito bile izdeljene izmedju razlicitih drzava. Mozda je neki deo i bio naseljen doseljenicima iz Banata, ne sporim, ali to se nikako ne moze uzeti za generalno pravilo, niti iko moze reci da su vecina Vlaha doseljenici.
Ja tvrdim za pola Vlaha negotinske krajine da su romanskog porekla, tj. poticu od ostataka rimskih legija, tj. od legionara koji su dobili pravo da tu osnuju svoje porodice i domove.
E sada, dolazimo da je moja rec protiv necije reci (onog ko tvrdi da su vecina Vlaha doseljenici), posto nekih preciznih pisanih podataka o ovome nema, i jako puno stvari je generalizovano.

Dalje, odakle vama taj naziv "Caran"?
Koliko me pamcenje sluzi, cuo sam za "Văljenji", "Kîmpjenji", ali za "Caranji" nisam nikada cuo da se tako govorilo medju samim Vlasima.
Dalje, u mom kraju poznajemo nazive Ungurjan i Cuculjan (C kao u srpskom), ali za Bufan nikad nisam cuo medju Vlasima u mom kraju (Negotin).
Takodje, poreklo nekog naziva nije apsolutno nikakav dokaz za poreklo samog nosioca naziva.
Ako cemo po toj analogiji (koja je totalno neosnovana), onda su Vlasi ustvari Nemci, posto je naziv germanskog porekla.
Slozicemo se da je to notorna glupost, i ja dolazim do zakljucka da se po nazivima/imenima ne moze zakljuciti poreklo.

Zamisli jadne americke Indijance, nose greskom ime Indijaca (u engleskom nema razlike izmedju ta dva imena, pa mora da se naznaci eksplicitno o kome se prica). Po teoj teoriji da je poreklo naziva zapravo poreklo nacije, onda su americki Indijanci poreklom Indijci, ili pak Spanci (posto su im oni dali to pogresno ime).

[virgil]

Ne, podaci o naseljavanju Vlaha iz Male Vlaške (to jest Oltenije) u istočnu Srbiju u osamneastom veku, nisu od Kanica, nego su beleške samog Austrijanskog generala guvernera koji je upravljao samim naseljavanjem. Jedno važno obrazloženje za naseljavanje je da su ovi krajevi bili opustošeni --zbog ratovanja. Ako su bili opustošeni nemoguće je da je ovde bilo mnogo Vlaha ili Srba pre naseljavanja. Zato i zaključak o relativnom broju Vlaha došljaka iz Rumunije u odnosu na broj Vlaha starosedeoca. Naglašavam da je međunarodni naziv Rumunske Zemlje --Ţara Rumânească-- vekovima bio Vlaška.

Ovim molim Pauna da ponovo postavi Austrijanske mape i komunikacije iz tog vremena u vezi s time. Izgleda da se dosta izgubilo sa foruma prošle godine raznim problemima oko hostovanja i promeni istog.


Što se tiče naziva Ungurjan, to ne znači Mađar (to bi bilo Ungur) nego čovek iz Ugarske. U vezi Carana, Munćana i Bufana, raspitaj se malo.

[Vlad]

Zdravo,
Ne, nazalost nisam upoznat sa tim ediktom.
Moje zanimanje je bilo prvenstveno orijentisano ka jeziku i folkloru. Nazalost nisam bio u mogucnosti da se vise druzim sa knjigama (istorijom).

Каракалин едикт из 212. године је јако битан зато што је њиме додељена грађанска права свим слободним људима у царству.
Тиме је de facto озваничена али и довршена романизација домицилних племена. Међу-племенских разлика после 212. године више није било, тако да се, имајући у обзир слободан проток људи у Римском царству, није могло више говорити о извесним подручијима где су живели потомци одређених домородачких племена.

Е, сада, након тешких губитака које је Рим трпео у Дакији након њеног освајања, проузрокованих честим упадима варварских племена са севера(Готи) и са истока (Хуни), цар Аурелијан доноси одлуку да сво становништво Дакије, за које се претпоставља да је већ романизовано, 271. године пресели у провинцију Горњу Мезију (читај простор на коме и данас живи влашки живаљ) где оснива нову провинцију Дакија Аурелијана (Аурелијанова Дакија).

Готово сви озбиљнији истраживачи једногласни су у оцени да прадомовину Румуна треба тражити на подручију данашње источне Србије и западне Бугарске, а да су Румуни данашњу Румунију населили тек у 11. веку.

Ево шта је о томе написао Павле Ивић, истакнути лингвиста и члан САНУ:

Извор:                               
             Павле Ивић - СРПСКИ НАРОД И ЊЕГОВ ЈЕЗИК

У самој ствари, питање првобитне постојбине Румуна спада у спорне проблеме историјске и језичке науке. Јасно је толико да су Румуни потомци романизованог становништва које је преживело словенску инвазију, и то у неком региону који није одвећ простран, јер се све расуте гране румунског етникума у односу на друге романске језике одликују врло изразитим заједничким језичким особинама које су могле настати само у тесној заједници. Међутим није сасвим извесно које је то подручје било колевка румунског народа. На први поглед изгледа сасвим логично да је то била сама Румунија. Такво мишљење, уосталом, постоји и у науци, нарочито међу румунским истраживачима, Па ипак, том се схватању супротставља аргумент да су Римљани владали Дакијом сразмерно кратко, око 165 година (106—271. наше ере), док су данашња Србија и Бугарска провеле више од пет столећа под, римском владавином, што је давало далеко бољу могућност за потпунију ромаиизацију. Нарочито је компактан морао бити живаљ латинског језика у лимесу дуж Дунава, после губитка Дакије. Врло су богата сведочанства о постојању многобројних римских градова и тврђава у тој области, од Београда па све до Добруџе. С друге стране, није вероватно да је Дакија икада била темељито романизирана, а ни да је становништво латинског језика, уколико га је баш у њој, остало тамо и после повлачења легија на јужну страну Дунава 271. године. Због свега тога већина нерумунских испитивача склона је томе да порекло Румуна тражи у римској провинцији Мезији која је захватала поред осталог источну Србију и северну Бугарску.
Чињеница да Румуни стварно живе у Дакији, а не у Мезији, ту не долази у обзир као противаргумент. Наиме сви подаци потврђују да су Румуни испрва били искључиво номадски пастири, ванредно покретљиви и спремни на миграције у удаљене крајеве. Већ у X веку историјски извори затичу велику скупину Влаха у данашњој Тесалији у Грчкој, средњовековне рашке повеље препуне су помена о влашким сточарима, у XVI веку они стижу и на Крк и у Истру, а у Карпатима њихови крајњи изданци допрли су до северне Словачке, јужне Пољске и северне Моравске. Стога је природно претпоставити да се после словенског освајања земаља јужно од Дунава један део затечених Романа лако могао пребацити на север преко велике реке, другим речима да је донекле дошло до рокаде између освајача који су надирали на југ и побеђених којима је пут спасења понекад водио баш у пределе непосредно пре тота напуштене од освајача.




О етничком јединству Влаха са подручију Балкана говоре нам и византијски извори средњег века, од којих бих издвојио следеће:

Један од најпознатијих византијских историчара 15. века, Лаоникос Халкокондилес  у свом делу ,,Историјска излагања" износи следеће:
Извор :
Laonici Chalcocondylae, Historiarum demonstrationes

,,Kao i narod koji živi od Dakije sve do Pinda i koji se prostire u Tesaliju, Vlasi se nazivaju i jedni i drugi. I ne bih mogao da objasnim i da kažem koji je od ovih kod kojeg došao".

Па наставља:
,,Jedni veruju da su ovi bili odvajkada Geti i da su živeli pod planinom Hemus a, pošto su bili napadnuti od Skita, krenuli su ka ovoj zemlji u kojoj žive i sada. Drugi još kažu da su oni bili
Dacani. Ja sam ne bih mogao reci tako lako šta je na pocetku bio ovaj narod"

У свом делу Stretegikon, које је написао катаклон Кекауменос 1078. године, налазимо следеће:

,,Vlaški narod pobeden u borbi od strane imperatora Trajana i slomljen u celosti bio je pokoren [od ovoga], a njihov kralj, nazvan Decebal, bio je ubijen i glava mu je nabodena na koplje usred
rimskoga grada na mestima <prirodno> utvrdenim i teško pristupacnim jer su ovi takozvani Dacani  obitavali najpre pored reke Dunava i Saosa reke koju sada nazivamo Sava  gde
od skora žive Srbi"

Како год да се окрене, било да се говори о Власима као аутохтоном елементу који живи на простору североисточне Србије још од доба Римљана, или да се ради о досељеницима из Румуније са почетка 18. века, у погледу етногенезе Власи североисточне Србије представљају део румунског народа.

[virgil]

Sto se tice jezika... komplikovano da komplikovanije ne moze biti. Pricamo o najmanje 300-400 godina nezavisnog razvoja (jeste, i Vlaski se razvijao u nekom svom pravcu, pa makar neki to nazivali i degradacijom, ali ipak nije ostao isti kao u tom nekom imaginarnom momentu razdvajanja).

Pa nije 300-400  godina. Srbija je dobila ove krajeve od Turskog Carstva u 1830 godini (ovi predeli su bili pod Austrijanskom vladavinom od 1718 do 1739).  Kralj Milanov ukaz o davanju prezimena svim državljanima Srbije, koji ih već nisu imali,  je bio tek u poslednjim godinama devetneastog veka. Tek od tada su Vlasi primili današnja prezimena koja se svršavaju na –vić. Linija Srpske Pravoslavne Crkve da su za Vlahe samo srpska lična imena  prihvatljiva počinje da se ozbiljno primenjuje tek u ranom dvadesetom veku. Dakle tačnije bi bilo da kažemo da je različiti razvoj Vlaha u odnosu na Rumune počeo oko pre sto pedeset godina, baš u periodu kada su se na Balkanu prvo pojavili pojmovi o nacionalno-državnom pripadanju.

[Paun]

   
Ovim molim Pauna da ponovo postavi Austrijanske mape i komunikacije iz tog vremena u vezi s time. Izgleda da se dosta    izgubilo sa foruma prošle godine raznim problemima oko hostovanja i promeni istog.

Ńimica nuie pierdut, fericu đi noi!

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=247.msg712#msg712

[virgil]

Mulţămĭesc, Domnu Păuńe!

[bobby]

OK, kontam gde se to ne razumemo.
Kada ja kazem "Vlasi", meni je prvo na pameti podunavski deo (od Kladova do Negotina, pa uz Timok), a vama je prvo na pameti deo oko Peka, a moracu da primetim da se istorija ta dva regiona prilicno razlikuje.
Nadam se da sada i vi mozete bolje da shvatite moje stavove u svemu onom sto sam gore napisao.

[virgil]

OK, kontam gde se to ne razumemo.
Kada ja kazem "Vlasi", meni je prvo na pameti podunavski deo (od Kladova do Negotina, pa uz Timok), a vama je prvo na pameti deo oko Peka, a moracu da primetim da se istorija ta dva regiona prilicno razlikuje.
Nadam se da sada i vi mozete bolje da shvatite moje stavove u svemu onom sto sam gore napisao.

Pa ne znam koliko velike mogu biti te razlike. Nije verovatno da su u jednom kraju bile velike seobe ljudi (Vizigoti, Ostrogoti, Huni, Avari, Sloveni, Bugari, Mađari, Kumani, Pečenezi, Tatari, Turci, itd) od pada Rimskog Carstva sve do osamnaestog ili čak devetnaestog veka, a stotinak kilometara dalje, u kraju koji nije odeljen sa većim prirodnim preprekama, ljudi su ostali dve hiljade godina u istom mestu gde su im pradedovi služili kao rimljanski legionari.  Pogotovo kad se u oba kraja govori isti jezik.

[Paun]

    OK, kontam gde se to ne razumemo.

Не конташ, наравно, а да би видео какву грешку правиш, прелистај библиографију Форума где су постављени одабрани чланци који на разне начине осветљавају порблем који ти сада постављаш готово наглавачке:

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=271.0

За почетак ти препоручујем да пажљиво прочиташ, рецимо, овај текст:

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=51.0

Dalje, odakle vama taj naziv "Caran"?
Koliko me pamcenje sluzi, cuo sam za "Văljenji", "Kîmpjenji", ali za "Caranji" nisam nikada cuo da se tako govorilo medju samim Vlasima.

Савремена наука дели Влахе источне Србије на Унгурјане и Царане, а Царане даље дели на "Văljenjе" и "Kîmpjenjе" ... Ту су и Буфани, наравно! Пун их је Мајданпек! Та подела није кабинетска, него живо теренско стање! Очито мало познајеш влашки свет ... Да си најпре претраживао Форум па онда се укључио у дискусију, видео би, на пример, ово:

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=12.0

И на овом Форуму важе иста правила као и на свим осталим форумима у белом свету: најпре га претражи да видиш није ли проблем кјоји те интересује већ разматран, није ли гледиште које хоћеш да изнесеш већ изнето, није ли питање које желиш да поставиш већ постављено, да не помињем колико је важно правило да се води рачуна о томе да ли покрећемо неко питање у правој конференцији или не ... 

[filiposnic]

Paĭo, am înţaľes vuorba šĭ gându (gîndu - gî - đî ?) tâău (ore "tîău"). Đi la mińe munţamjală maŕe. Barem šćiu đi unđe sâ porńesc, dacă nu vâăd drumu (caľa) în cotruo sâ mĭerg?! Pi lângă atâta lukru đi mult, am înţapato kând am ajuns în obuoru nuostru. Sanatace multă, da sâ-nbatrâńeš înkă atâta.

[Paun]

Paĭo, am înţaľes vuorba šĭ gându (gîndu - gî - đî ?) tâău (ore "tîău"). Đi la mińe munţamjală maŕe. Barem šćiu đi unđe sâ porńesc, dacă nu vâăd drumu (caľa) în cotruo sâ mĭerg?! Pi lângă atâta lukru đi mult, am înţapato kând am ajuns în obuoru nuostru. Sanatace multă, da sâ-nbatrâńeš înkă atâta.

Bun ĭeş, nana Fiľipe, numa măĭ trîabe cîta pracsă. Ăće, să veđem unđ-aĭ greşît.

Paĭo, am înţaľes vuorba šĭ gându (gîndu - gî - đî ?) tâău (ore "tîău"). Đi la mińe munţamjală maŕe. Barem šćiu đi unđe sâ porńesc, dacă nu vâăd drumu (caľa) în cotruo sâ mĭerg?! Pi lângă atâta lukru đi mult, am înţapato kând am ajuns în obuoru nuostru. Sanatace multă, da sâ-nbatrâńeš înkă atâta.

Ispravit:

Paĭo, am înţaľes vuorba šĭ gându (gîndu - gî - đî ?) tâău (or "tîău"). Đi la mińe mulţamĭală maŕe. Barem šćiu đi unđe să porńesc, dacă nu vâăd drumu (caľa) în cotruo să mĭerg?! Pi lângă atâta lucru đi mult, am înţapato când am ajuns în obuoru nuostru. Sânataće multă, da sâ-nbatrâńeşć încă atâta.

Şî măĭ una:

Sî baź sama şî cum s-auđe la ćińe "să/sî", primer: "unđe să porńesc", or "unđe sî porńesc" ... La mińe, în Poŕeśa, ĭe variĭanta măĭ închisă: "unđe sî porńesc" ... 

P.S.1 Priśepi cum ĭe đi frumous cînd doĭ dascîľ sîrbĭeşć înśep s-învĭaţă să scriĭe graĭu lu ľimba lor mumĭască, cînd ajuns în ań batrîń?  ;D Scriĭem cal batrîn!  ;D ;D

P.S.2 Da cum-ţ spusăĭ, ĭo nu mis prĭa voĭos să scriu "i" ăl închis în duauă fĭeluŕ, cu "î" la înśeputu şî la urma vuorbi, da cu "â" pin mijluocu iĭ, numa đ-arîndu cu "î". Nu faśem prĭa mulće învîrdzîtuŕi (cî ş-aşa ĭe AFI đi lumĭa nuastră învîrdzîtă şî grĭa đi-nţaľes), da la tuoţ o să fiĭe lesńe sî-nţaľagă śe scriĭe ...

P.S.3 Fînca pi mińe, dupa mulće caŕe-śe, ma nîcajîaşće mult pîrdańica đi liniuţa, nu mis sigurat că am scris đisupra cum trîabe: cum-ţ (= cum îţ), s-învĭaţă (=sî învĭaţă), đi-nţaľes (đi înţaľes), sî-nţaľagă (=sî înţaľagă).

Ar fi bun să gasîm o dîscaľiţă ćinîră şî frumuasă sî ńi-nvĭaţă. Ma-ntrăbi đi śe sî fiĭe ćinîră şî frumuasă?! Pă dacă va fi aşa, şcolari aĭ batrîń, cum sînćem noĭ doĭ, o să tragă cu drag la şcuală, şî n-o sî fugă đi la śĭasuŕi.  ;D

[sandrina]

Pa nije 300-400  godina. Srbija je dobila ove krajeve od Turskog Carstva u 1830 godini (ovi predeli su bili pod Austrijanskom vladavinom od 1718 do 1739).  Kralj Milanov ukaz o davanju prezimena svim državljanima Srbije, koji ih već nisu imali,  je bio tek u poslednjim godinama devetneastog veka. Tek od tada su Vlasi primili današnja prezimena koja se svršavaju na –vić. Linija Srpske Pravoslavne Crkve da su za Vlahe samo srpska lična imena  prihvatljiva počinje da se ozbiljno primenjuje tek u ranom dvadesetom veku. Dakle tačnije bi bilo da kažemo da je različiti razvoj Vlaha u odnosu na Rumune počeo oko pre sto pedeset godina, baš u periodu kada su se na Balkanu prvo pojavili pojmovi o nacionalno-državnom pripadanju.

Hm, sad mi je jasno zasto svi Vlasi imaju prezimena koje se zavrsavaju na -ic i to sto takodje mnogi imaju srpska imena.
A otkud Vlasima slave? Da li je i to rezultat nekog ukaza?

[virgil]

Sandrina,

Nadam se da će Paun da nam da opširnije podatke. Do toga eto nekoliko mojih opasaka: 1) Slava ima pre-hrišćanske korene i nije samo srpski običaj 2) vlaška slava je vezana za mesto (kuću) dok je srpska vezana za porodicu (na očevoj strani) 3) kućnu slavu slave i Rumuni, kao što i drugi pravoslavci (ako ne i katolici).