Господине Dejan alu Roskoban,
Најпре да Вам се захвалим на опширним и крајње конкретник одговорима!
Време ми, на жалост, није савезник, бројне обавезе ме тренутно спречавају да се, као што имам обичај, осврнем на целокупни садржај Ваших коментара.
Покушаћу да се, за сада, осврнем на најважније делове онога што сте написали, а на остало ћу, са великим задовољством, одговорити чим будем имао мало више времена, надам се ускоро.
U tom smislu ovo pretstavlja njegov licni stav, koji se ne ogleda ni u jednoj zvanicnoj izjavi bilo kog visokog funkcionera , a ni Saveta u celini.
Potuno sam saglasan sa Vama da je iskoriscavanje svoje televizije za ovakvu izjavu trebalo biti sankcionisano od strane Saveta.
Било би лепо, али не представља само његов лични став! Ова изјава је била постављена на званични сајт Националног савета Влаха где је стајала једно време.
На њу - нико није реаговао!
Тај човек је, после овакве изјаве, морао бити смењен и удаљен из Савета! Ту нема расправе.
Не само да дотични господин није био смењен, већ нико из Савета није нашао за сходно да се огради од овакве изјаве?
Да се Савет бар оградио од изјаве дотичног Господина, макар пуким саопштењем, то би свакако био његов лични став!
Овако, нема никакве сумње да се ради(ло) о ставу Националног савета, односно владајућој већини унутар Савета.
U vezi sa tim, kako je zvanicni stav Nacionalnog saveta okarakterisan kao antirumunski, evo i citata iz Deklaracije ovog saveta, koja je zvanicni dokument sa jasno definisanim stavovima:
...4. I pored činjenice dа je jezik, kojim Vlаsi dаnаs u Srbiji govore idiom (dijаlekt) , proizаšаo iz bаlkаnskog lаtinitetа, nаrаvno delom iz rumunskog а delom sа primesаmа iz neromаnskih jezikа, on je dovoljno specifičаn dа se smаtrа mаternjim jezikom Vlаhа.
... 9. Uzimаjući u obzir trаdicionаlno dobru i prijаteljsku sаrаdnju između Srbije i Rumunije, tаkođe prijаteljstvo nаših nаrodа, mi Vlаsi koji živimo nа prostorimа Srbije, želimo iskrenu i blisku sаrаdnju sа Rumunimа i drugim grаđаnimа Rumunije, kаo i njihovim institucijаmа.
Ovde nema mesta drugacijim tumacenjima, a ni razloga da ovo komentarisem.
Итекако има места другим и другачијим тумачењима. Делови које наводите из поменуте Декларације не представљају ништа друго него најобичније флоскуле. На страну дефиниција влашког језика која је, у најмању руку, врло проблематична, декларативно помињање "традиционалног пријатељства" и свега осталог не значи ништа уколико се на делима чини све супротно.
А, волео бих да ме убедите грешим када кажем да се на делу чини ама баш све да би се доказало да Власи немају ништа заједничко са Румунима.
Ali da se osvrnem i na “autorsko pravo” na ime Vlah., citatom :
“Nicolae Iorga consemna că “pe la 1200 Ştefan Nemania dă Hilandarului 170 de familii de vlahi, cu juzii lor. Sub Ştefan Uroş I se adaugă alte 30 de familii la Drin. Donaţii se mai fac, cu sutele de familii de Ştefan Nemania pentru mănăstirea Jicea, de Ştefan Uroş II pentru o altă mănăstire şi pentru Gracianiţa”
Kako se ime Valahije javlja u periodu izmedju 1290. i 1330. kada se po prvi put spominje, zakljucak koji sledi je da Vlasi iz Srbije polazu i te kakava prava na ovo ime, znatno pre od predaka Rumuna, i to istorijski gledano na sira podrucja Srbije, koja su naseljavali.
Најпре, Власи из Србије немају баш много заједничког са Власима из Повеље Стефана Немање. Власи из Србије су потомци досељеника из данашње Румуније. Они, или велика већина њих, у данашњој Србији живе 500-600 година након помињања Влаха у овим хрисовуљама. Тако да то не може да буде разлог због чега би Власи у Србији полагали право на етноним Влах пре Румуна из Румуније.
Уместо онога што пише Јорга, мислим да је за нашу причу далеко интересантније шта пише у Историји српског народа, коју потписују тројица српских историчара : Радован Самарџић, Рајко Веселиновић и Т. Поповић:
Из овога се јасно закључује ко полаже право на етноним "Влах".
Sto se tice pisma, ono je neosporno bitno za konacni pocetak pismenosti i zapisivanja.
Битно јесте. И ту се апсолутно слажем са Вама. Међутим, писменост Влаха и записивање на влашком не почиње усвајањем писма од стране Савета.
Писало се на влашком и пре те одлуке. Да Вас само подсетим на Молбу мештана Текије код Кладова књазу Милошу обреновићу на чистом румунском језику, румунском редакцијом ћириличног писма која је била званично писмо у Влашкој и румунским кнежевинама тога доба.
Или на она силна јеванђеља на влашком која су са собом донели свештеници из данашње Румуније, дошавши са својим становништвом на ове просторе током XVIII века.
Prema Ustavu i zakonskoj regulativi, kao i ovlascenjima Nacionalnog saveta Vlaha, ovaj organ je iskljucivo kompetentan.
Да би овај "орган" био "искључиво" компетентан, у њему би требало да седе "искључиво" компетенти људи. Волео бих да ми наведете макар једног из тог савета који испуњава критеријуме да буде сматрам "компетентим" за доношење решења о писму.
Radi se o politickoj odluci, na nacin kako se bilo gde u svetu usvajaju pisma ( primer, Srbije, Crne Gore...)
Као прво:
Политичка одлука у Црној Гори је везана за државност коју је Црна Гора стекла. Црногорски језик и писмо нико није помињао пре стицања независности Црне Горе.
Као друго:
Без обзира на политичку одлуку, и у Црној Гори су за писмо и језик били задужени лингвисти и професори књижевности.
Као треће:
Иза таквих пројеката стаје држава. Ми немамо влашку државу у источној Србији нити намеравамо да правимо влашку државу која би стала иза такве врсте "политичке одлуке".
Ne vidim da su “kreatori pisma” manje strucni od Vuka Karadzica.
Па, ако су за Вас Часлав Радукановић и Слободан Голубовић по својој "стручности" у рангу једног Вука Караџића, онда заиста нема о чему да расправљамо
Uostalom, prateci zbivanja u vezi sa ovim, poouzdano tvrdim da je rasprava o pismu trajala vise meseci, ali da drugih predloga nije bilo. Posao strucnjaka nije da utvrdi ortografska resenja kojima ce Vlasi pisati – umesto samih Vlaha, njihova uloga je nakon usvajanja pisma.
Како мислите није било других предлога?
Ако сам Вас добро разумео, "јавна расправа" би требала да изгледа овако:
- аутомеханичар и аутолимар из кучевачког краја имају свој предлог "влашке азбуке" на коме су мукотрпно радили годинама уназад
- пољопривредник из околине Ћуприје деценијама сања да ће једног дана Власи да пишу на свом језику. Прави своју азбуку.
- студент медицине из околине Жабара, заједно са својом девојком, студенткињом на Факултету за менаџмент, установљују начин на који мисле да је најбоље да се записују влашки дијалекти
- обућар из Кладова доноси свој предлог...
И онда се сви ти "предлози" сакупе и "најбољи предлог" победи, или се нађе "компромисно решење" да сви буду задовољни?
Па се онда тим "предлогом" лингвисти са Балканолошког института буквално доведу пред свршен чин. Власи су овако одлучили, а Ви гледајте да то верификујете?
Јесам ли погодио?
Konkretno, usvojena su dva slova koja se pojavljuju i u rumunskoj azbuci Î i Ă kao i dva slova kojim, cini mi se i Vi povremeno pisete Ś i Ź, a koja koristi i domacin ovog foruma. Imate li konkretne zamerke na ova slova? Ako neko ima zasto ih nije Savetu predocio?
Није у питању број слова која су узета из овог или оног алфабета. У питању је сам начин на који је усвојено "писмо". Писмом се свуда у свету баве лингвисти, књижевници, лектори, професори књижевности... На томе раде тимови стручњака. Наше писмо "стандардизују" наставник физике, наставник музике и рударски инжењер.
Зашто цењени наставник физике не предаје српски језик и књижевност у школи у којој је запошљен?
Зашто се у РТБ Бор рударством не баве професори са катедре за француски или шпански језик?
Овако испада да свако, коме падне на памет, може Националном савету да предочи "своју идеју" влашке азбуке, без обзира на стручност у области лингвистике.
Хоћемо ли на исти начин, креативним предлозима, стандардизовати и влашку историју? Па да свако упути свој предлог историје који ће Савет, након "детаљног разматрања", уз евентуалне измене, прихватити као званичну историју Влаха?
P.S. U diskusiju se bio ukljucio i de Pasujoni (nameravao sam da i sa njim prodiskutujem), ali njegov komentar vise ne vidim. Da li ga je obrisao ili je obrisan? Nadam se da se na vasem forumu ne praktikuje cenzura, s obzirom na moto foruma “Vorbim fara grija”.
Мени је заиста жао што је коментар господина de Pasujoni избрисан. Избрисан је, на жалост, и мој одговор. А толико бих тога имао да му кажем, на толико тога да га подсетим...
