Vlaški nacionalni savet zakazao je za 01. oktobar 2008. godine u Boru sednicu na kojoj treba, između ostalog, da se razmotri pitanje pisanja na vlaškim dijalektima. Lično sam se već duže vreme zalagao za to da se Savet postavi prema ovom problemu, ali sam insistirao da se pre bilo kakve sednice barem sastanu ljudi koji imaju kakva-takva iskustva sa pisanjem na dijalektima, s obzirom na to da Vlasi nemaju svoje stručnjake za dijalektologiju. Njihov bi zadatak bio da Savetu podnesu jedinstven predlog sa razložnim objašnjenjima, koji bi mu pomogao da donese određene zaključke.
Na žalost, tako se nije postupilio. Zakazana je sednica, ali bez pribavljenog mišljenja ljudi koji se bave ovom tematikom. Oni su, koliko mije poznato, pozvani da se izjasne na samoj sednici, što može biti efikasno, ali i ne mora. Pošto sam jedan od pozvanih, želim da ovde javno iznesem svoje iskustvo sa pisanjem (bolje reći: zapisivanjem) na vlaškim dijalektima, stečeno tokom više od tri decenije rada, a zatim da dam i tabelu sa konkretnim predlogom kako bi mogla da izgleda naša "vlaška azbuka" za masovnu upotrebu.
I
Uvodne napomene
1. Već sam u nekim topicima pokazao kako se sve može pisati na našim dijalektima, ovde samo da rezimiram:(vidi: http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=8.msg14#msg14)
I – u srpskoj redakciji,
1) na ćirilici:
Śиње трјаśе, мујко, ђалу? / Трјаśе Њицă бîрљиźану2) na latinici:
Śińe trjaśe, mujko, đalu? / Trjaśe Ńică bîrľiźanu II – u rumunskoj redakciji,
3) na književnom rumunskom:
C'in'e trec'e, muico, d'ealu? / Trec'e Niţă bârlig'eanu,4) na AFI dijalektološkom sistemu.
Śińe trĭaśe, muĭco, đalu? / Trĭaśe Ńiţă bîrľiźanu.5) na prilagođenom AFI sistemu:
Śińe trĭaśe, muĭko, đalu? / Trĭaśe Ńiţă bîrľiźanu.U prvoj varijanti Vlasima nije potrebno neko posebno obrazovanje, jer su kroz školovanje stekli solidnu osnovu kojoj bi trebalo dodati samo upoznavanje sa rešenjima za nekoliko specifičnih glasova kojih nema u srpskom književnom jeziku. U drugoj varijanti, i to u oba slučaja, neophodno je dobro poznavanje rumunskog književnog jezika i pravopisa, a pored toga i dopunsko dijalektološko znanje koje se stiče samo kroz određenu specijalizaciju. One koji u ovo ne veruju, podsećam samo na jedan na oko bezazlen problem: pisanje tzv. "liniuce"! Ona se stavlja na mestima koja se zovu "hijati", odnosno tamo gde se prilikom izgovora proguta jedan deo reči. Koji deo reči se "guta" može se znati samo onda kada se dobro poznaje cela reč, dakle kada se poznaje književni jezik i njegova norma. Za prokletstvo, ono što ČUJEMO u našim narečjima upravo je ono što je ostalo posle SILNOG, dugovekovnog "gutanja", kao posledica normalne i prirodne ekonomije govora. Običan čovek izgovara reč ili rečenicu na najlakši mogući način, guta i štedi dokle god ga SAGOVORNIK razume. Ali, pošto žive zajedno, oni se istovremeno navikavaju na ostatke progutanih reči, i to koriste u govoru kao svoj maternji jezik. Nema učiteljice da ispravi, pa ZAPISIVAČI (dijalektolozi) moraju da lupaju glavu kako da to tačno zapišu.
2. Priroda dijalekata nije ista kao priroda književnog jezika, koja se neguje, frizira, licka; to su raspusni lokalni govori sa nizom specifičnosti i razlika, koje se BAŠ ZBOG TOGA moraju striktno poštovati prilikom zapisivanja. Oni vrede
kao dokument, a dokument vredi jedino ako je
verno preslikan. Dakle, kada učimo književni jezik, mi pažljivo slušamo učiteljicu u učionici, a kada pišemo na dijalektu, pažljivo slušamo babu na ulici. U učionici ono što kaže učiteljica je zakon, a na dijalektu zakon je ono što kaže baba pi drumol mare. Zbog toga se davno stalo na stanovište da je najbolje dijalekte zapisivati po fonetskom principu, a to je ono nama dobro znano pravilo "jedno slovo – jedan glas". Nijedno pismo u svetu ne ispunjava ovo zlatno pravilo, sem srpske ćirilice! Tako kažu, a ja nisam imao razloga da sumnjam i proveravam!
3. Ali, i mnogi Rumuni će vam reči da je njihovo pismo fonetsko, što nije tačno. Uzmimo samo primer latiničnog slova "c" koje je SVE samo ne "c": čas je "k" čas je "č". A glasovnu vrednost "c" ima jedno drugo slovo, poznato kao "t" kome je okačen jedan crvuljak sa donje strane: "ţ". Tu je, dabome, i pojava da jedan glas može imati DVA znaka, kao muklo i, koje se na početku i na kraju reči piše sa "î" a u sredini sa "â". Protiv svake logike, ali kažu tako je istorijski opravdano! Kada se tako u pravopisu pobrkaju glasovni i istorijski razlozi, kažemo da je reč o etimološkom pismu. Ima toga još, ali to je za učionicu in limbǎ literǎ.
4. Dijalektolozi su pokušali da se dogovore koje će sve znakove koristiti za zapisivanje onih posebnih glasova koje svaki narod ima u govorima, a nisu obuhvaćeni normom književnog jezika.
5. Ono što je od interesa za nas, jeste dogovor evropskih dijalektologa iz (zaista daleke) 1928. godine. To se u stručnom svetu zove APHI (čitaj: AFI), skraćenica od ASOCIATION PHONETIQUE INTERNATIONALE. Rumunska lingvistika je izvukla odande ono što joj treba da pokrije svoja dijalektološka područja. Prebrojeno, na tabli se našlo ravno 78 znakova! Dijakritičke zavrzlame da ne pominjemo.
O pǎturǎ-ntrǐagǎ, puoţ sî će astruś ku ǐa!
6. I sve bi to bilo lepo i lako rešivo, da nije u pitanju jedan poseban problem. Dok su kod drugih naroda dijalekti zanimacija posebnih (i retkih) stručnjaka dijalektologa, ili omiljen materijal za humorističke serije, za naše Vlahe dijalekti su maternji jezik, jedini jezik kojm govore do polaska u školu, jedini jezik kojim kasnije nastavljaju da govore u svojoj etničkoj intimi, jedini jezik na kome se čuva njihovo duhovno blago i po kome se prepoznaju kao osobena grupa. Mnoge generacije Vlaha odživelo je svoje živote ne čuvši NI JEDNU JEDINU REČ rumunskog književnog jezika. On je njima stran, isto kao i srpski. Bez obzira na normalnu razliku između dijalekata i književnog jezika, usled koje Vlasi imaju otklon prema rumunskom književnom jeziku, nesumnjivo je da vlaška narečja – u objektivnom lingvističkom smislu – pripadaju njemu. Zbog toga svaki razgovor o bilo kom aspektu vlaške ortografije treba da ima jasno određen odnos prema rumunskoj lingvistici, bilo kad se povodi za njenim uzorima, bilo kada od tih uzora iz nekog razloga odstupa.
7. Poznato je da se Vlaški nacionalni savet odredio prema književnom rumunskom jeziku još prilikom svog formiranja. Na žalost, tada je propustio da se odredi i prema narečjima koji su maternji jezik njegovih članova. Ipak, mada sa izvesnim zakašnjenjem, Savet želi da o tome kaže svoju reč, jer je očuvanje dijalekata osnovno obeležje vlaškog identiteta, za koji zadatak je Savet, kao državni organ, i formiran.
8. Sa mnogih strana se proteklih meseci moglo čuti nezvanično gledište pojedinih čelnika Saveta da je za vlašku ortografiju najbolji fonetski princip zasnovan na rešenjima AFI-a. Problem je, međutim, u tome što je AFI, kao što vidimo, jedno usko specijalističko rešenje koje je, pored toga i veoma staro. Starost AFI-a ne bi bio problem, da su svi njegovi ortografski znaci ugrađeni u savremene alate za pisanje: kompjuter i internet, ali nisu. Dakle, ako želimo da što veći broj Vlaha piše na svojim narečjima – a želimo!, i da to što oni pišu pročita što veći broj ljudi – a ko to ne želi?, onda moramo potražiti neko rešenje koje neće biti ni sasvim fonetsko, ni sasvim etimolško, ni sasvim književno, ali će biti razložno i razumno. I primenljivo.
II
Osnovni uslovi koje treba da ispuni "vlaška azbuka"
1. Da su sva predložena slova sadržana u osnovnim i masovno zastupljenim latiničnim fontovima iz grupe Arial, Times New Roman, Helvetice i sl.;
2. da su znakovi za glasove koje ne obuhvata internacinalna abeceda, zastupljeni u rumunskoj dijalektološkoj tradiciji;
3. da izabrani znakovi omogućavaju poštovanje fonetskog pravila pisanja;
4. da broj slova omogućava što tačnije zapisivanje glasova svih vlaških narečja, kao i njihovih prelaznih oblika, i
5. da omogućavaju istovetno pisanje u knjigama, na kućnim računarima i na internetu.
III
Predlog
Donja tabela sadrži spisak znakova koji je napravljen u skladu sa pet navedenih uslova.
Ako je potrebno da joj se da neko popularno ime, može se nazvati "vlaholjica", "vlauljica", "vlazbuka", "vlazbukovica", "vlazbukica" ...
Napomena "car." u koloni "Spec" znači da je navedeni glas specifičan samo za Carane a "ung." da ga u svojim govorima imaju samo Ungurjani.
| Rbr | Slovo | Spec. | Naziv | Fraza |
| 1) | A, a | | a (а) | anu (godina) |
| 2) | Ǎ, ǎ | | muklo a | ǎl (evo ga), fatǎ (devojka) |
| 3) | B, b | | b (б) | babǎ (baba) |
| 4) | Č, č | car. | č (ч) | če (šta) |
| 5) | Ć, ć | | ć (ћ) | ćigańe/ćigaǐe (tiganj) |
| 6) | Ť, ť | car. | meko t, tj | bîťiťel (čitaj: bǐtjitjel, štapić) |
| 7) | D, d | | d (д) | dadă (sestra) |
| 8/ | Dz, dz | ung. | afrikata dz | frundzǎ (lišće) |
| 9) | Ğ, ğ | car. | dž (џ) | ğaba (badava) |
| 10) | Đ, đ | | đ (ђ) | điŕept (čitaj: đirjept, pravo) |
| 11) | E, e | | e (е) | bejunar (izbeglica) |
| 12) | F, f | | f (ф) | fîrtat (pobratim) |
| 13) | G, g | | g (г) | Germînu (Nemac) |
| 14) | H, h | | h (х) | hoǐ-hoǐ! |
| 15) | I, i | | i (и) | Iľiǐa (Ilija) |
| 16) | Î, î | | muklo i | înainće (napred), mîţ (mačak) |
| 17) | Ǐ, ǐ | | j (ј) | Ǐanku (Janko) |
| 18) | J, j | | ž (ж) | Jgobiţa (Žagubica) |
| 19) | K, k | | k (к) | kokuoş (petao), kinđiǐe (podne) |
| 20) | L, l | | l (л) | luminǎ (svetlo) |
| 21) | Ľ, ľ | | lj (љ) | ľak (lek) |
| 22) | M, m | | m (м) | mumǎ (majka) |
| 23) | N, n | | n (н) | nuapće (noć) |
| 24) | Ń, ń | | nj (њ) | ńam (rod) |
| 25) | O, o | | o (о) | oprľit (oprljen) |
| 26) | P, p | | p (п) | pomînt (zemlja, tle) |
| 27) | R, r | | r (р) | ruźinǎ (rđa) |
| 28) | Ŕ, ŕ | | rj (рj) | mǐerkuŕ (sreda) meko r, na kraju reči |
| 29) | S, s | | s (с) | suare (sunce) |
| 30) | Ś, ś | ung. | umekšano ć | śas (sat) |
| 31) | Ş, ş | | š (ш) | şasǎ (šest) |
| 32) | T, t | | t (т) | turtǎ (proja) |
| 33) | Ţ, ţ | | c (ц) | ţapǎ (stožer) |
| 34) | U, u | | u (у) | ungǐe (nokat) |
| 35) | V, v | | v (в) | vînt (vetar) |
| 36) | Z, z | | z (з) | zgaǐbǎ (rana; krasta) |
| 37) | Ź, ź | ung. | umekšano đ | źuok (igra) |
Komentar
1) Od proklamovanog fonetskog pravila, odstupa samo znak »dz« /rb. 8/ koji je dvoslovan. AFI preporučuje »d« sa zarezom ispod, na žalost ovaj znak ne ispunjava prvi uslov sa spiska, jer ga ima samo jedan font:
MS Reference Sans Serif. Pošto sam ja ovaj font isprogramirao kao obavezni u tekst editoru Floruma, mi ovde možemo ovaj znak da vidimo:
Ḑ, ḑ. Veoma bi nekreativno bilo obavezivati celokupnu vlašku kulturu da koristi samo jedan font, dukî-sa drakuluĭ! Rešenje je da se dopusti dvojako beleženje afrikate: sa »dz« i »ḑ«, pa ko voli da svoje publikacije štampa samo u jednom fontu, ne bi ga trebalo u tome sprečavati. Oba znaka su jasna i tradicionalna, i nedvosmisleno upućuju na afrikatu »dz«.
2) Beleženje bezvučnog okluzivnog velara sa »k« a ne »c«, jeste u skladu sa navedenim pravilima, a bojazan od eventualnog nerazumevanja na koji glas se odnosi slovo "k" - ne postoji, jer je slovo poznato i Vlasima, iz srpske azbuke, i Rumunima, iz njihovog književnog pisma.
3) Glas »ǐ« (srpsko »j«) odudara od AFI i od rumunske dijalektološke tradicije, gde je beležen sa »i« i polukružićem ispod, ali takvog znaka nema u standardnim fontovima, a ni u pomenutom MS Reference Sans Serif-u. Možda bi trebalo dopustiti da se beleži na dva načina: sa »ǐ«, i sa »i«:
skriǐe kum vorbǐeşć, skriie kum vorbieşć. U ovom drugom slučaju kršilo bi se fonetsko pravilo, jer se koristi jedan znak za obeležavanja dva glasa. Doduše, "j" i nema neki veliki ugled kod fonetičara čim ga definišu kao "polovinu glasa i"! Ali, Vlasi ga veoma dobro osećaju i razlikuju ga u svom govoru od vokala
i.
4) Nisam siguran da je redosled znakova najpraktičniji. Sačinio sam ga držeći se rumunskog AFI-a, ali imam osećaj da bi mogao biti i bolji, a nisam siguran ni da sam potpuno registrovao sve specifične caranske glasove, jer ovaj dijalekt poznajem samo sa terena!
5) Na kraju podsećam na definiciju vlaškog jezika, koju sam sačinio za Wikipediju, s obzirom na to da se u javnosti mogu čuti svakojaka mišljenja, od nesuvislih izjava da vlaški jezik "nema gramatiku", do potpuno apsurdnih da takav jezik uopšte ne postoji! Definicija glasi:
Влашки језик је популарни српски назив за архаичне румунске дијалекте којим, као својим матерњим језиком, говоре Власи источне Србије. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA#_note-0 (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA#_note-0)
Bilo bi korisno da se što više članova Foruma izjasni o ovom poblemu, mada je o njemu već bilo reču u diskusijama o Florumskom bukvaru (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=11.msg20#msg20)
Paun Es D.
Ima mnogo odličnih razloga koji preporučuju Paunov predlog (ono što je on nazvao vlaholjicom): jednostavnost, jasnoća, preciznost, tačnost, nedvosmislenost, dostupnost onima koji su prvobitno bili školovani na srpskom jeziku kao što i ograda od (rumunskog) književnog jezika. Prednost ove ograde stoji u tome što sprečava ili bar odloži preplavu narečja od strane književnog jezika. Istovremeno tako jaka ograda predstavlja definitivno cepanje od rumunskog, ne toliko od književnog već od banaćanskog i oltenskog, a to su narečja kojim govore nekoliko miliona Rumuna.
Pošto je ono što se naziva vlaški jezik u stvari dijalekt rumunskog jezika, poželjna bi bila saglasnost sa književnim pismom, sa dodacima (to jest dijakritičkim crticama) samo za one dijalektalne izgovorne osobenosti koje književni jezik nema. Ovaj pristup je prihvaćen na primer u italijanskim narečjima, kojih ima dosta i koji su u svakodnevnoj upotrebi pored standardnog književnog jezika. Pesme, bajke, priče, pa i nekoliko romana pisane su i još se pišu na italijanskim dijalektima, u samoj Italiji.
Dakle osnova vlaškog pisma mogla bi biti rumunski pravopis sa svim svojim skretnjama od fonetičkog pisma (i ponekad od logike!) i sa dopunom podesnim dijakritičnim crticama za umekšani ungurjanski odnosno caranski izgovor. Ovim bi se olakšao dodir i razmena sa književnim jezikom kao što i sa drugim govornicima vlaških narečja --banaćanima i oltencima.
Po mom mišljenju ime vlaškog pisma bi trebalo biti "vlauljica", jer mi smo Vlauce.
Pisanje i čitanje vlaškog pisma bi trebalo prilogotiti jedan glas jedno slovo. Svi smo mi stekli prvo obrazovanje na srpskom pismu i ne treba se mnogo udaljavati.
Evo koja slova ja koristim pri pisanju na vlaškom :
1) A a astal
2) Â â muklo a mumâ
3) B b bužor
4) V v vaka
5) G g gem
6) D d dragosta
7) Đ đ điminjaca
8) E e vije
9) Ž ž žok
10) Z z Zajčer
11) I i Iljenkuca
12) J j jed
13) K k kasa
14) L l luna
15) Lj lj ljagan
16) M m mikićel
17) N n najkâ
18) Nj nj njegru
19) O o ođina
20) P p pasarika
21) R r rândurika
22) S s sora
23) T t turtâ
24) Ć ć ćinje
25) U u undje
26) F f fraće
27) C c cujka
28) Č č če
29) Dž dž Džanova
30) Š š šasa
Citat: Dejanjika poslato 20.09.2008. 22:52
Po mom mišljenju ime vlaškog pisma bi trebalo biti "vlauljica", jer mi smo Vlauce.
Pî dakă baş vŕeĭ sî će ţîń đi vuorbă, ar trăbui sî sa kĭame "vlauculjica", kî aşa ĭasă dupa "Vlauce"! Ma glumĭesc, nu ći mîńiĭa. :)
Nu puaće đin alta śe, nu đin aĭa: dupa Savetol nostru (nu puot săĭ dzîk "Conziliu" pă sî ma omuoŕ) noĭ sînćem "Vlasi" nu "Vlauce". Akuma ma ginđesk, kă, dakă baş vŕem să ńi ţîńem đi trĭabă, "azbuka" nuastră sar kĭema ..."vlasuljica" ;)
Citat: Dejanjika poslato 20.09.2008. 22:52
Pisanje i čitanje vlaškog pisma bi trebalo prilogotiti jedan glas jedno slovo.
Bun, aşa ginđesk măĭ mulţ, ama vĭedz kă tu sîngur nu ć-aĭ ţînut đ-aša lukru: "lj", "nj", "dž" nu-nsamnă un glas! Alta, "â" ĭe sămn đi "muklo i", nu đi "muklo a". Muklo "a" sa skriĭe cu "ă". Dupa aĭa, în azbuka-tĭa naĭ sămn đi "i" înkis /î/ pa đi "ś", "ź" şî "dz". Sa vĭađe kă iş Ţaran, ama nuoĭ trîabe să faśem o "azbukă" đi tuoţ Rumîńi, şî đ-aĭ ku kaśuľe albĭ, şî đ-aĭ ku kaśuľe ńagŕe. Tu, usfari, aĭ skris în "redakţiĭa sîrbĭaskă". ;) Înţaľeg ś-aĭ vrut să spuń: pănă akuma aĭ skris aşa, da đ-akuma-n kolo o să skriĭ pi pravila foneţaskă, bato śĭeŕu, kă a fuost ľesńe pănă aĭnuoştri a skris numa pi fag, şî n-avut kap spart ku kompĭuteriľi şî ku pîrdańiku đi internet.
Întrađevăr alfabetu ăsta arată bińe kum so vuorbit la noǐ.
Vă spun śe mo învăţat moşu mǐeu dî la Uzdîń kînd am fost kopil dă dzăśe ań şî taŕe mo plăkut să prind pǐeşć ku ungiţa la Bara Maŕe dîngă sat. Moşu mǐeu o şćut kă pǐeskuitu îǐ pǐerđeŕe dă vŕeme, sărăśiǐe guală. Mo dzîs aşa: la pǐeskaŕ nu putŕedzăşće kukurudzu-n ambaŕ, şî mo luat în kośiǐe ku ǐel la vińe, să-ǐ aźut so şpriţuǐe ku pǐatră vînătă.
Pozdrav svima, dugo me nije bilo na mreži. Što iz poslovnih što iz privatnih razloga. Meni je jako žao što ne mogu (tačnije: što neznam) da pišem koristeći rumunski jezik odnosno rumunski alfabet. Nisam lingvista i ne mogu da obrazložim moje mišljenje koristeći lingvističku terminologiju, ali ću pokušati da uradim to na moj "prost" način.
Zastupam mišljenje da je nepotrebno razvijati novi alfabet za Rumune istočne Srbije. Mi govorimo rumunskim jezikom, narečje sada i nije važno. Živim već 20-ak godina u zapadnoj Evropi i severnoj Americi. U SAD, u Australiji, na Novom Zelandu itd. se govori engleskim jezikom, u južnoameričkim zemljama i Španiji se govori španskim i portugalskim u Brazilu i Portugalu. U Evropi se nemački jezik koristi u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Lihtenštajnu, Luksemburgu, holandski se koristi u Belgiji (Flamanci) i u Holandiji (tačnije u Nizozemskoj, pošto je Holadnija samo jedna od provincija), francuski se govori u Francuskoj, Belgiji (Valonci), Švajcarskoj, Luksemburgu, Kanadi i Lihtenštajnu. U svim navedenim državama žive različite nacije (Nemci, Austrijanci, Španci, Argentinci etc.), ali nikome nije palo na pamet da promeni ime jeziku ili da stvara novi alfabet za svaki jezik ponaosob! Naravno, postoje razlike u narečjima, i te razlike istog jezika, su daleko veće od razlika u narečjima rumunskog jezika, ali se zato ipak ne koristi posebno pismo.Navešću kao primer dve pojave:
1. U Švajcarskoj se titluje sve ili simultano prevodi na književni nemački kada se u originalu koristi narečje. Uostlom, tekstovi pisani narečjem se štampaju koristeći standardnu ortografiju nemačkog jezika. To važi i za nemačka narečja u drugim delovima nemačkog govrnog područja.
2. U SAD se koristi samo književni engleksi jezik, ali je različitost narečja takva da se ljudi iz dve četvrti New York-a ponekad ne razumeju kada govore narečjem.
Rumunski književni jezik je standardizovan jezik i ja ne vidim razloga da mi sada ne preuzmemo alfabet i gramatiku, kao i pravopis, osim nekih političkih razloga, naravno, ali u to ne želim da ulazim, kada već govorimo rumunskim jezikom! Postoji nastavni kadar, koji se čak školuje u Srbiji, za one kojima smeta školovanje u Rumuniji, postoje školske knjige (mislim sada samo na jezičke, ne na istoriju i slične) i zato smatram da je nepotrebno stvarati "na o'ruk" novi alfabet i novi jezik".
Citat: goxy43 poslato 21.09.2008. 12:58
Zastupam mišljenje da je nepotrebno razvijati novi alfabet za Rumune istočne Srbije.
Čini mi se da si uvodni tekst pročitao površno, ili po dijagonali, a pošto u njemu nije jedna stvar pojašnjena (jer sam mislio da se podrazumeva, ili da je poznata), evo da je ovde pojasnim, da se u daljem razgovoru ne bismo više vraćali na to.
1. Napisao sam da se Vlaški nacionalni savet prilikom osnivanja odredio prema rumunskom književnom jeziku, ali nisam dodao dva bitna detalja, smatrajući da su poznata: a) da ga je uzeo za svoj službeni jezik, i b) da ga je uzeo za jezik koji će se izučavati u školama. Ako ovo nije poznato našoj i inostranoj javnosti, krivica nije moja, već ljudi koji vode Savet.
2. Tom prilikom se nije odredio i prema dijalektima, konkretno, prema načinu na koji će se oni zapisivati. A kakvo je tu šarenilo, pokazao sam gore. Sada je to pitanje došlo na dnevni red. Zašto tim, u suštini stručnim problemom, želi da se bavi savet jedne nacionalne manjine, objasnio sam u tački 6. uvodnog teksta.
Citat: goxy43 poslato 21.09.2008. 12:58
Mi govorimo rumunskim jezikom, narečje sada i nije važno.
Mi vekovima govorimo dijalektima rumunskog jezika, sva naša duhovna kultura stvarana je na rumunskim dijalektima, i zato je pitanje narečja sada veoma važno. Za svakog ko se u trouglu "Rumun-Srbin-Vlah" izjašnjava službeno za Vlaha.
Paune, hvala na odgovoru. Da, pročitao sam uvod dijagonalno, i sada sam ga još jednom pročitao, detaljno. Ne ulazeći u problematiku rumunskog jezika i kako je nastao rumunski alfabet, niti da li je fonetski rešeno (i ja mislim da nije), ipak mi nešto nije jasno. Zašto mora da se uradi novi alfabet i kako da se to tumači: hoćemo li mi da imamo "rumunski u rumunskom"? Razumem da je potreban naučni pristup narečjima, i da mi govorimo narečjem rumunskog jezika, ali zar ne govore i u rumuniji različitim narečjima? Šta hoću da kažem: ako dođe do uvođenja rumunskog jezika u škole za nas, hoćemo li da učimo književni rumunski jezik ili ćemo da se obrazujemo na našem narečju? I kako ću ja kao ţăran da se ophodim prema narečju ungurjana, ili oni prema mom narečju? I, kako ćemo sa gramatikom, pravopisom? Hteo bih da znam kako je o sve zamišljeno.
Citat: goxy43 poslato 21.09.2008. 13:47
Šta hoću da kažem: ako dođe do uvođenja rumunskog jezika u škole za nas, hoćemo li da učimo književni rumunski jezik ili ćemo da se obrazujemo na našem narečju
Mislim da sam dao odgovor u prethodnom topiku na prvi deo tvog pitanja. Naravno da će se u školama učiti književni rumunski, i da će se on odvijati po školskom programu koji podrazumeva nastava na tom jeziku. Jasno je, međutim, svakom ko se razume u problem nacionalnih manjina (dakle: etničkih grupa odvojenih od matice) da taj program mora u jednom svom delu da ima i elemente specifične za nju. Zakoni (i naučni, i državni, i politički) u tom smislu kao ključnu odrednicu koriste sintagmu »očuvanje identiteta«. To u praksi znači da se od svih poreskih obveznika jedne zemlje izdvaja deo novca za jednu manju grupu ljudi, da bi ona mogla da čuva one osobine po kojima se razlikuje od ostalih ljudi u toj zajednici. Za Vlahe su to, na prvom mestu, njihovi dijalekti. Elementi stvaralaštva na tim dijalektima će zato morati nužno da se utkaju u školske programe (to je onaj deo svake nastave jezika koji obihvata primere iz narodne književnosti). Ali, da bi se imalo šta »utkati« najpre mora da se prikupi građa na terenu, i da se na stručan način obradi i publikuje. Da bi se to uradilo, mora da se ujednači način zapisivanja tog materijala, za koji, nadam se, svako zna koliko odudara od normi kniževnog rumunskog jezika. Da nije tako, rumunski dijalektolozi bi listom koristili svoj književni jezik za njegovu ortografiju, ne bi napravili poseban dijalekotološki sistem koji sadrži (ako sam tačno prebrojao) 78 slovnih znakova! Taj način obrade dijalekata ostaće i dalje aktuelan u strogim naučnim tekstovima, ali mi ovde sve vreme tragamo za jednim načinom zapisivanja koji bi omogućio široku praktičnu upotrebu.
OK, sada razumem malo bolje, ali samo malo, o čemu se ovda u stavri radi. Ispravi me, ako grešim: prihvata se rumusko književni jezik za obrazovanje u školama, ako do toga ikada dođe, nova ortografija se sprema da bi bilo omogućeno sakupljanje građe o kulturnom i istorijskom nasleđu Vlaha-Rumuna u Srbiji? A. šta će biti sa našim sunarodnicima u Bugarskoj, koji se služe identičnim jezikom kao u Kobišnici ili Bukovču, na primer? Da li će oni imati svoju ortografiju, ili će primenjivati "našu"? I, na kraju ove poruke: zar ovo nije posao za naučnke i lingviste, a ne za Nacionalni Savet?
Citat: goxy43 poslato 21.09.2008. 14:46
nova ortografija se sprema da bi bilo omogućeno sakupljanje građe o kulturnom i istorijskom nasleđu Vlaha-Rumuna u Srbiji?
Prvo.
Više bih rekao da bi se - ako je moguće - ujednačio način zapisivanja i publikovanja, jer se to i do sada radilo, ali kako je ko najbolje umeo, s jedne strane, i kako je određena štamparija bila u mogućnosti da štampa, s druge strane. Nikad neću da zaboravim šta mi se desilo kada sam osamdesetih godina odneo u borsku štampariju svoj prvi tekst (bile su vlaške poslovice u pitanju). Ja sam mislio da ono što mogu da otkucam na svojoj pisaćoj mašini, može i štamparija da otisne bez problema. Grdno sam se prevario. Otada do danas promenio sam, mislim, tri ili četiri načina pisanja i, da budem iskren, veoma mi se smučilo to šarenilo. Čeka me obrada ogromne građe (na stotinak krcatih DVD-a), i ne bih voleo da moram na polovini posla da menjam i prepravljam. Moj prijatelj Filip Paunjelović je već platio "danak" našem šarenilu. Posle 3-4 godine rada na rukopisu knjige o običajima Vlaha Crne reke, koju je ponudio Nacionalnom savetu na štampanje, rečeno mu je da rukopis neće biti primljen ako izvorni vlaški tekst ne bude na AFI-u. Evo ga sad u Boljevcu, dobija nove sede vlasi dok prepravlja rukopis. Danas to nije neki veeeliki problem, jer Word ima funkciju "nađi/zameni", ranije smo morali cele tabake nanovo da prekucavamo.
Drugo.
Nije reč o novoj ortografiji, nego o izboru između više mogućnosti, dakle o čisto principijelnoj stvari. Naravno, sa neophodnim prilagođavanjima novoj situaciji, jer se pojavio jedan nov faktor, o kome se ranije nije razmišljalo, a to je internet. Bilo bi glupo da koristimo neko ortografsko rešenje koje će biti primenljivo samo u knjigama (i to pod uslovom da onaj ko ih piše ima instaliran specijalni font sa svim potrebnim kukama i sanđamama), a da - kad izađemo u beli svet interneta, pišemo nekom vrstom "ćelave vlauljice"! Firĭa masa furisîtă, śar dzîśa Ţarań-aĭ tiĭ!
Citat: goxy43 poslato 21.09.2008. 14:46
zar ovo nije posao za naučnke i lingviste, a ne za Nacionalni Savet?
U našem slučaju je i za jedne i za druge. Na žalost, prve nemamo, a drugi tek čine svoje prve korake u delatnoj praksi. Meni je draga spremnost Saveta da o ovome razgovara, jer je to prilika da se problem jasnije osvetli, pošto u našem slučaju izlazi iz stručnih okvira i zalazi delom u domen kulturne politike, a delom i u domen one druge politike. Strahujem samo da će se mnogo vremena i energije utrošiti na politikanska prepucavanja, praćena neminovnim vređanjima i optužbama, umesto na razmatranje razumnih argumenata koji čine suštinu ovog posla, i koji treba da omoguće da se za njega nađe najbolje rešenje.
Ja sam za prvu varijantu i da se zove Vlauljica!
Prvo, zato sto vlaski ne znam a hocu da naucim a sa prvom varijantom bar mogu da pogodim o cemu se radi i da izgovorim, prilicno tacno, sto sa ostalim ne mogu ni da zamislim.
Drugo, za to sam da se zove Vlauljica jer mi zvuci tako slatko i milozvucno, mekano, sto mi (to je samo moj utisak, ne mora da je tacan) i lici na vlaski jezik koji je mnogo meksi i pevljiviji od srpskog.
Nemojte zaboraviti da ima mnogo mesovitih brakova izmedju Vlaha i Srba i da bi citljive knjige sa vlaskim narecjem bile ZNACAJNO od koristi!
I jos, ovaj jezik se polagano gubi te nije na odmet reci da bi bilo prakticno koristiti nesto za sta smo vec sposobni, tj. srpski, nemojte me (i ne samo mene) terati da naucim (o) knjizevni rumunski /uz duzno postovanje!
Paunje, pošto ne ispunjavam princip jedno slovo jedan glas, smislio sam kako možemo da zapišemo mekano Š i Ž.
Šj šj kašjula
Žj žj žjinjere
Napisao sam na papiru JGOBIŢA i dao mojima da pročitaju i svi moji Vlasi (ši Caranji ši Ungurjenji) čitali su JGOBITA. I zato mislim da je bolje da se držimo pe redakcija srbjaskâ.
Citat: Dejanjika poslato 24.09.2008. 22:18
Paunje, pošto ne ispunjavam princip jedno slovo jedan glas, smislio sam kako možemo da zapišemo mekano Š i Ž.
Šj šj kašjula
Žj žj žjinjere
:) I ova ideja ne ispunjava fonetsko pravilo, jer ima dva slova koja u pismu, iz koga se uzimaju, imaju svoje posebne i jasne glasovne vrednosti. Ljudi ne bi mogli da shvate koji se glasovi kriju pod "šj" i "žj" dok im se ne objasni. Zar nije bolje da se te dve reči zapišu ovako: kaśula, źinjere (odnosno: źińere) i da se u napomeni objasni koje glasove označavaju "ś" i "ź", (mada će svaki Vlah, kada se
začita - izgovoriti ove reči pravilo!)
Citat: Dejanjika poslato 24.09.2008. 22:18
Napisao sam na papiru JGOBIŢA i dao mojima da pročitaju i svi moji Vlasi (ši Caranji ši Ungurjenji) čitali su JGOBITA.
Zaključak: u oba slučaja je neophodno objašnjenje, pouka ili poduka. Za učenje književnog pisma - u svim zemljama sveta - debelo se greje školska klupa, za razumevanje dijalektološke transkripcije, dovoljne su uvodne napomene, kraće ili duže, zavisi od mnogo čega (npr: od toga koliko je ona komplikovana, kojoj čitalačkoj grupi je namenjena i dr.). Ako si ikada imao prilike da listaš knjige sa dijalektolškim materijalom (između ostalog i rumunskim), sigurno si zapazao da sve one imaju u uvodu spisak slova i znakova kojima su beleženi glasovi i govorne specifičnosti narečje sa koga potiče građa. (Ako dijalektološki zbornici nemaju takve napomene, onda su ili štampani za sasvim uzak krug specijalista, kojima takve napomene ne trebaju, ili nisu korektno priređeni, ako su namenjene širem čitalačkom krugu. Mi tragamo za rešenjem za ovu drugu namenu.)
Citat: Dejanjika poslato 24.09.2008. 22:18
I zato mislim da je bolje da se držimo pe redakcija srbjaskâ.
Ima nešto veoma važno, možda važnije od samih znakova koji se koriste za beleženje narečja, a to je poštovanje lokalnih osobenosti govora. U narečjima nema "pravilno/nepravilno", "ispravno/neispravno", već samo "tačno" ili "netačno" zapisano! Ako bismo ipak tražili neko jezičko pravilo, ono bi moglo ovako da glasi: u narečjima je pravilan govor svaki onaj koji omogućava ljudima da se međusobno razumeju. Dakle, ma u kojoj redakciji da se piše, zapisivač mora dobro da načulji uši da bi poštovao ovaj zahtev. Naravno "redakcija srbjaska" bi Vlasima znatno olakšala zapisivačko-čitalačku glavobolju, ali i ni ona ne može mehanički da se primeni, upravo zbog ovoga momenta.
Mi nemamo potrebu da na vlaške dijalekte prevedemo Šekspira, ili da na njima napišemu udžbenik fizike za VII razred osnovne škole. Ne, mi takvu potrebu nemamo, ali imamo ogromnu civilizacijsku obavezu da zapišemo kulturne tvorevine koje su na njima nastale.
Zašto?
1 - Zato što takve tvorevine postoje,
2 - zato što su do sada veoma malo zapisane, još manje publikovane,
3 - zato što takve tvorevine nestaju pred našim očima,
4 - zato što je krajnji momenat da se taj posao odradi organizovano i sistematski,
5 - zato što su sa osnivanjem Nacionalnog saveta stvoreni uslovi da se ova civilizacijska obaveza ispuni.
Dogovor o "vlaškoj azbuci za masovnu upotrebu" prvi je korak u tom poslu.
PS. A što se tiče Šekspira, mislim da će biti sasvim dovoljno da se na vlaški prevede samo jedna rečenica, ona poznata Hamletova dilema:
"Tu bi, or not tu bi!".
Ona bi na vlaškom glasila:
"Tu biei, or nu do biei!"
Živeli! :)
Paune, pokrenuo si krucijalno pitanje za budućnost naše kulture, pre svega zbog prošlosti u kojoj je sadržana celokupna naša kulturta koju treba zapisati, a za takvu aktivnost je potrebno rešenje koje si ponudio: grafemi za zapisivanje lokalnog govora. Kako bi, inače zapisali namenu (dat đi pomană) mrtvima, kako zapisati tekst ispod notnih zapisa ako se ne slaže broj slogova osim u originalnom izgovoru, i kako očuvati sve što je, kao usmeno predanje dospelo u 21. vek.
Što se tiče knjige, nije mi rečeno da neće biti štampana ukoliko ne izmenim ortografiju, već "bilo bi dobro" da to bude primenom AFI koji ja ne poznajem. Dragić se prihvatio toga uz preporuku NS i, sada, valja-ne valja, odoh dalje.
Neki prilazi mi se ne dopadaju, ali nemam više kud. To su K i C, Â i Î, G(a, u, o) i G kao Ž ispred I i E, itd. Ne sviđa mi se što za jedan glas ima dva grafema, ma da ima logike zbog sličnosti sa drugim romanskim jezicima. Ostalo se podudara sa tvojim predlogom.
Žao mi je što ortografija ulazi u upotrbu na mala vrata, preko knjiga, umesto da se o tome donese oodluka ili deklaracija koje se svi moraju pridržavati ako hoće nešto da štampaju. Veoma je značajno što se Nacionalni savet opredelio za raspravu koja će (a plašim se da neće) rezultirati Deklaracijom o pismu, jer zvanični rumunski je nepodesan i neupotrebljiv u ove svrhe.
Dî śe nu Vlauljica?
Dî śe nu Vlasîn (Vlasîna)?
Kum poaće sâl kjeame "Vlaški savet" da je alu Rumînj?
Kum poaće sâl kjeame "Vlaški savet" da skriu š vorbesk prâ ljimba Rumunjaskâ?
JO VORBÂSK VLASÂSK!
Jo vorbâsk kum am audzît,
dî mik kum mam pomenjit.
Nu ma grižam kum o kjamâ
ljimba śe o vorbâsk,
Nu ma grižam niś dâ numje,
kum ma kjamâ în lumnje?
Treku vrjeamja înbîtrnji
la o vorbâ aku venji:
Ma kjamâ kum alc ma strîgâ,
dîkâ ma raspund! dPasujoni
Citat: dPasujoni poslato 13.10.2008. 15:14
Dî śe nu Vlauljica?
Dî śe nu Vlasîn (Vlasîna)?
Kum poaće sâl kjeame "Vlaški savet" da je alu Rumînj?
Kum poaće sâl kjeame "Vlaški savet" da skriu š vorbesk prâ ljimba Rumunjaskâ?
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8_(%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0)
Етноним Власи је традиционалан српски назив за румунску етничку заједницу у источној Србији, која живи на подручју између Мораве, Тимока и Дунава на територији четири округа: Борском, Браничевском, Зајечарском и Поморавском. У мањем броју насељавају и Подунавски, Нишки и Расински. У погледу конфесије, Власи припадају православној вероисповести, али су се у њиховом верском и обредном животу до данас задржали у знатној свежини многи прехришћански, индоевропски и палеобалканси елементи.
Власи нису компактни у етничком смислу, већ се деле на више група, међу којима су три основне: Царани, на истоку, око Кладова, Неготина и Зајечара, Унгурјани на западу у Хомољу, Звижду, Стигу, Браничеву, Млави, Ресави и околини Ћуприје, и Мунћани у средини, насељавају сливове Поречке и Црне Реке. Засебну групу Влаха чине Буфани у Мајданпеку. Власи говоре румунским наречјима и то Унгурјани банатским а Царани олтенским дијалектом, док је подручје Мунћана, у лингвистичком смислу, лимитрофни говорни ареал. Ова подела је условна, јер озбиљних научних истраживања румунских дијалеката којима говоре Власи источне Србије до сада није било.
Према подацима са пописа становништва из 2002. године, у Србији живи 40.054 Влаха. У Бугарској такође живи око 10.500 етничких Влаха, који су сродни Власима у Србији, тачније речено Царанима.
Citat: dPasujoni poslato 13.10.2008. 15:14
JO VORBÂSK VLASÂSK!
POPIS: "DRZAVLJANSTVO - OVO, VEROISPOVEST - SRBIN" | 09:53 -> 19:22 | Izvor: B92
Beograd -- Tokom popisa stanovnistva gradjani se izjasnjavaju, izmedju ostalog, i kao Marsovci i Eskimi. Ponedeljak je 8. dan popisa, koji ce trajati do 15. aprila, a sudeci po iskustvu jednog popisivaca, gradjani se cesto raspituju i za ono sta se desava u komsiluku. "Komsije su htele da dodju do nekih informacija, da saznaju kako su se njihovi susedi izjasnili o tome ko je vlasnik stana, koliko ih ima u stanu", prica za B92 ovaj popisivac. "Bilo je ljudi koji su gledali na mene kao na psihijatra, pricali su mi svoje probleme svakakve prirode. Jedna zena me je molila da joj kazem u koju stranku da se uclani i da li ce to da joj pomogne u daljem zivotu. Ljudi s fakultetima su masovno razocarani. Devojka koja je zavrsila istoriju umetnosti radi kao prodavacica, ljudi koji su s pravnim fakultetom rade van struke. Sve u svemu, nezadovoljni su. Jedan stariji gospodin, na pitanje bracnog stanja, odgovorio je: 'ubio sam zenu', na sta sam ja dodala 'znaci udovac', on je potvrdio i nastavili smo dalje. Na pitanje drzavljanstva svi cute. Odgovor je uvek 'ovo'. I na pitanje nacionalnosti svi cute, dok ja ne dam primer: 'Srbin, Crnogorac', onda odgovore 'da, da, to'. Isto i veroispovest. Na veroispovest svi kazu Srbin, niko nije rekao pravoslavan ili katolik. I marsovaca u mom slucaju u ovom popisu nije bilo, ali kod koleginice jeste, i Eskima. U proslom popisu od ukupnog stanovnistva bilo je 3 odsto marsovaca". <<
;D ;D
Šćiu kînćiku lu "Bata Staki" or kum tuoc îl šćim Staniša Paunović:
"La noj Rumînj dîn Sîrbije"
Kînd dzîśe Rumînnji dîn Sîrbije ginđeašće - Vlasînji,
da nu Rumînji dîn Rumunjije!
Da kînd vorbim dî Popisu dîn 2002. an, njiś un popis pa njiś aâsta nuje sutâ la sutâ đirjept, ma kînd aj 40.054 inš kare întrâ Vlasînji (Vlasi) šî Rumînji (Rumuni) sa aljes kîs Vlasi, šî kînd întrâ jej aj o populacije dî la unu, pîn la noadzâś šî mâj binje anj nu pućem sâ dzîśem kâ aj patrudzâś dî mij nu a šćut kares!
Popis 2002.
Vlasi Rumuni
Borski okrug: 16.449 659
Braničevski okrug: 14.083 887
Pomoravski okrug: 2.049 484
Centralna Srbija: 39.953 4.157
Da în patru saće la Majdan kare šćiu kâs Vlasâšć.
Srbi Vlasi Rumuni
Jasikovo: 333 349 -
Leskovo: 248 178 -
Vlaole: 172 521 7
Rud.Glava: 1.615 636 3
Citat: dPasujoni poslato 13.10.2008. 15:14
Dî śe nu Vlauljica?
Citat: Vlad poslato 14.10.2008. 20:19
POPIS: "DRZAVLJANSTVO - OVO, VEROISPOVEST - SRBIN" | 09:53 -> 19:22 | Izvor: B92
Fîrtaţ, ma ruog đi vuoĭ sî va ţîńeţ đi vorba-sta ľegată đi azbuka nuastră populară!
Kam kîta ĭe urît sî traźeţ plugu đin bŕazdă în lătuŕi.
Dakă vŕeţ sî va gîlśaviţ pi lînga taĭna đi identitetu Rumîńilor - đeşkiđeţ nuauă temă unđe ĭe luoku đi aşa tŕabă!
Aiśa avĭem lukru ku un problem pruost: în Sîrbiĭe ĭastă Rumîń, şî iĭ śarkă sî sa vorbĭaskă kum să skriĭe în graĭu luor. Alta ńimika.
Nuje gîlśavâ fraća Pauńe,
katâm sâ veđem dî kare faśem Vlauľica, kare je lumńa śe o sâ skrije ku ja.
Pućem noj dzaśe, doadzâś sâ ńe aflâm la o vorbe sâ skrijem kum vrjem, ma sâ faśem ku aj 40.000 kare vorbâsk "vuorba a nuoastrâ" - (ľimba vlasaskâ).
Kînd nar fi aâla problem nam avja śe sâ tejnujim la asta temâ, ma ram skrija ortogrîafia Rumuńaskâ kum a spus VNS. Problemu je kâ Vlasîńi ńiś nu šćiu, a krjed kâ ńiś nu vrjeu sâ skrije prâ ortografija Rumuńaskâ. Nu dâ altâ śe, dîkât dî aja kâ ľe mâj grjeau, da lumńa noastrâ nuje proastâ, - vrjea śoa mâj ľesńi.
Dîn skripsoarjasta sâ vjeađe kum jo vâd ortografia a noastrâ. Poaće kâ śoa nuje kalumńa dîn vizura lu Etnologije, or lu Lingvistikâ, ma kît ńe încaľeźem atît je šî skripsoarjasta bunâ.
Nu šćiu dî śe mâj ušor fîrtaţ, a nu fîrtac. Se nu ma încaľeź strîmb, poaće šî aša ma ma ćem kâ o so strgâm Krľiguca kîće krľiźe are.
Dî Ń š Ľ nam vorbâ, šî mije mi sa urît ku j (pr.: marźealjilji, ljeamnjilji....).
Dî JGOBIŢA nuje dî vorbit, sâ nu fi spus śe je skris naš vi šćut kâ je ŽGOBICA.
Ku bukuruje šî vuoje bunâ!
dPasujoni
Citat: dPasujoni poslato 17.10.2008. 15:39
ľimba vlasaskâ
Đin śe drak đi ľimbă aĭ skuos asta nume: "vlasaskâ"?!!!
Citat: dPasujoni poslato 17.10.2008. 15:39
Dîn skripsoarjasta sâ vjeađe kum jo vâd ortografia a noastrâ.
Tu skriĭ în redakţiĭa sîrbĭaskă, numa "a" înkis nu skriĭ ku "ă" numa ku "â" ... Bagă sama: "â" nuĭe sămn đi "a" înkis numa đi "i" înkis. Sa şćiĭe kă sînt "î" ku "â" tot un glas! Atunśa ar trăbuĭa să skriĭ aşa:
Dîn skripsoarjasta s
ă vjeađe kum jo v
ăd ortografia a noastr
ă.
Dupa aĭa vińe povasta lu "fonetski princip", dakă vŕem săl poştoĭim. Fînka şćim kă latiniţa sîrbĭaskă nuĭe bună đ-aşa lukru /pintru "lj", "nj", "dj"/, atunśa ńi vińe nakazu să skriĭem
Ľ în luok đi
LJ,
Ń în luok đi
NJ ... Şî kînd puńem în rînd
Ăă, Îî, Ľľ, Ńń, Śś, Źź şî aşa înainće, veđem kî ńam đipartat koźa đi latiniţa sîrbĭaskă şî am tunat adînk în vîrdzîturľi lu AFI ... Dakă vŕem să nu ńi îńekăm în tulburaŕa lu AFI mistakat ku alfabeto-l sîrbĭesk /kî ľimbiľi nu sînt ńamuŕ/ atunśa ľesńe
razumeńim ;D đi śe Paun Durľa - un uom înţaľes đi nu măĭ puaće să fiĭe pi lumĭe! - a fakut o fuarmă kum ĭe aĭa đi supra ("modifikovani AFI").
Đin aĭa ĭasă "Fîrtaţ" da nu "Fîrtac"!
Citat: dPasujoni poslato 17.10.2008. 15:39
ortogrîafia Rumuńaskâ kum a spus VNS
Ma ruog đi ćińe, da şî đi aĭlalalţ fîrtaţ sî nu mistakăm graĭu ku ľimba literă! VNS na vorbit đi graĭ, lor đi ala lukru nu ľi sa pasă! A luvat ľimba română đi ľimba lor oficială, şî a gaćit tŕaba! Graĭu a ramas pusta, da ĭel ĭe ľimba nuastră "maternă"! Aiśa, kum spusăĭ đi sus, noĭ śarkăm kumva săl înbrakăm, sî nu mĭargă pin lumĭa albă ku kuru guol. Kum a mĭers pănă akuma, pin vakurľi tŕekuće, kînd a mĭers şî ku kuru gol, şî ku pula guală, şî đeskulţ, şî rupt, şî sarak ka ńima pi pomînt!
Nam skuos numiľi ńiś dî unđe ma vrjeu să spun kă śoa pućem să numim în măj mulće fjealul!
 š Ă mi tuot una! Poaće ă.
Dî "ž, š, j, c" uđeašće kare princip cî măj mare.
Jo kat întîń să fije ušor dî skris, š ušor dî încaľes, a dar je mestakaśuńe or nuje aja mi praurmă!
Citat: dPasujoni poslato 17.10.2008. 18:14
Nam skuos numiľi ńiś dî unđe ma vrjeu să spun kă śoa pućem să numim în măj mulće fjealul!
Kînd ĭe numiľi gŕeu đi luvat la kap, or đi înţaľes, babiľi dzîk: "O, lălă, da ĭe un nume opaśit, batăl śĭeŕu đ-aşa naş!" ;D
Citat: dPasujoni poslato 17.10.2008. 18:14
Jo kat întîń să fije ušor dî skris, š ušor dî încaľes
Ći kŕed, şî şćiu kî ĭe đi nuoĭ măĭ ľesńe în redakţiĭa sîrbĭaskă, aşa kum skriĭ tu (în aăla fĭeľ am skris mult şî ĭo ku ekipa mĭa, şî am şî ştămpuit mulće kaŕe-śe), ama đi kînd sa dus Rumîńiĭa în rînd, şî đi kînd ĭa sa đeşkis kîtra nuoĭ, şî đi kînd ĭa a bagat sama kî ĭastă Rumîń şî în Sîrbiĭa la rîsarit nu numa pin Banat - aĭ nuoştri śkă aĭde să skriĭem sî ńi-nţaľeagă şî iĭ. Aşa am ajuns pănă la AFI ... Ama AFI ĭe o oarkă batrînă, fakută-n vŕame kînd n-a fuost ńiś maşîń đi skris (da la nuoĭ ńiś nu sa skris!), ş-ar fi la luok să śarkăm să faśem o fuarmă kaŕe ĭe fakută pi masură lu vŕamĭa nuastră.
Драгић је о овоме писао још 2002. године, тема је, као што видимо, још увек актуелна.
Премда принципијелно сматрам да је питање језика првенствено ствар којом би требали тј. морали да се позабаве лингвисти, овај Драгићев предлог сматрам добром полазном тачком.
Kako očuvati jezik?
Bez prisustva jezika u mas-medijima, bez revijalne i druge štampe, pa i bez bogosluženja u crkvi na jeziku manjine, njen jezik je osuđen na brže ili sporije nestajanje. U takvom procesu, koji je u priličnoj meri erodirao govorne "vlaške" idiome, ne samo u Srbiji, već i širom balkanskog poluostrva, nastaje i svojevrsni kompleks bežanja rođenih Vlaha od tako fragmentiranog sopstevnog jezika, pa i porekla (u narečju: poreklo je ţâca noastră ili le(a)gea noastră - naš zakon - podrazumevajući pod zakonom etničku pripadnost Vlasima!). Otuda je neminovno da se nađe racionalna veza između prakse korišćenja narečja i normiranog jezika.
Za "vlaške" govore istočne Srbije normirani jezik je rumunski književni jezik.Tako se neminovno dolazi i do potreba učenja jezika, ili makar sticanja osnovnog jezičkog znanja u školama, uključujući i poznavanje odnosa između lokalnih idioma (narečja, govora) i navedene standardizovane (sintetičke) jezičke varijante. U tom pravcu se očekuje i značajan doprinos bogosluženja na rumunskom narodnom jeziku u tzv. "vlaškim" selima, jer je rumunski jezik Svetog pisma i crkve veoma blizak ovdašnjem jeziku Vlaha (Rumâńii, Rumuni), odnosno navedenim lokalnim narečjima
CitatĆi kŕed, şî şćiu kî ĭe đi nuoĭ măĭ ľesńe în redakţiĭa sîrbĭaskă, aşa kum skriĭ tu (în aăla fĭeľ am skris mult şî ĭo ku ekipa mĭa, şî am şî ştămpuit mulće kaŕe-śe), ama đi kînd sa dus Rumîńiĭa în rînd, şî đi kînd ĭa sa đeşkis kîtra nuoĭ, şî đi kînd ĭa a bagat sama kî ĭastă Rumîń şî în Sîrbiĭa la rîsarit nu numa pin Banat - aĭ nuoştri śkă aĭde să skriĭem sî ńi-nţaľeagă şî iĭ. Aşa am ajuns pănă la AFI ... Ama AFI ĭe o oarkă batrînă, fakută-n vŕame kînd n-a fuost ńiś maşîń đi skris (da la nuoĭ ńiś nu sa skris!), ş-ar fi la luok să śarkăm să faśem o fuarmă kaŕe ĭe fakută pi masură lu vŕamĭa nuastră.
Dă amjeu rînd, jo ginđesk kă ra fi bun să fije skripsoarja anoastră:
- ušoară dă învacat
- ušoară dă skris, šî la mînă, šî la mašînă
Să nu nje zujtăm, kă je vuorba šî skripsoarja un alat, ka sapa dî sapat, săaśira dî săśerat, šî je fakută să nje fakă traju măj ušor, nu măj grjeao!
dPasujoni
Student sam istorije i intersuje me etnologija i istorija svih balkanskih naroda, pogotovo Aromuna-Vlaha.Rijetko ko mi je od profesora i naucnika na fakultetu mogao da odgovori na enigmu zvanu Aromuni-Vlasi.Jedini od profesora koji je znao i zelio da prica na tu temu je profesor Bogumil Hrabak od kojeg sam naucio mnoge stvari o Vlasima.On je inace veliki erudita i poznavalac vlaske tematike.Pored njegovih saznanja ja sam citao i knjigu O CINCARIMA(DUSAN POPOVIC) gdje sam dosta toga saznao.Zelio bih da saznam jos mnogo stvari o Vlasima,
njihovoj istoriji,etnogenezi,narodnim obicajima(pjesmama,igrama,nosnjama,instrumentima,narodnom slikarstvu..),karakterologiji,geografskoj rasprostranjenosti.Pored saznanja od profesora Bogumila Hrabaka ,ja sam recimo citao i naucne radove profesora RADE UHLIKA jednog od najpoznatiji svjetski romologa gdje je on u jednom od svojih naucnih radova dokazao da etnicka grupa Karavlasi(koja je do prije ovog nesretnog rata naseljavala neke djelove Bosne,okolica Prnjavora,Tuzle,Bjeljine svega ukupno oko 1.500 ljudi) etnicki nisu ni Vlasi ni Rumuni(iako su oni sebe tako nazivali negirajuci svoj romski identitet zbog predrasuda o Romima), vec da su to etnicki cisti Romi koji su naselili ova podrucija dolazeci iz Rumunije kao nomadi koji su pored svog romskog govorili i rumunski jezik(bilingvizam cesto prisutan kod Roma).On je dokazao da su pojmovi Morlac(MoroVlasi,prevod sa lat. Crnivlasi) i pojmovi Karavlah(prevod sa tur. Crnivlasi) samo terminoloski identicni ili slicni ali pojmovno veoama razliciti jer se kod prvog radi o Romanima a kod drugog o Romima.Pitanje Vlaha kako ja znam u istoriji jugoslovenskih naroda je mogu vam reci postalo jedno jako komplikovano,tesko pitanje sklono politickim manipulacijama.Zanimljiva su zapazanja da su mnogo toga u folkloru i etnopsihologiji J.Slaveni preuzeli od Vlaha.Zanimljiva je i knjiga N.MALKOLM:POVJEST BOSNE gdje pomenuti naucnik jedan odlomak posvecuje Vlasima i njihovom uticaju na istoriju Bosne i Hercegovine.Ova knjiga izazvala je oprecne reakcije.Znam da je o Vlasima pisao i veliki Jovan Cvijic.Bor,Majdanpek,Homolje,Negotin ima bogatu vlasku kulturu u tradiciju koju bih zelio upoznati.Zar nije jedan Aromun-Cincarin napisao jednu veliku poemu o stradanju svoga naroda a to je Nikolae Velua sa poemom SANA I SPALJIVANJE GRAMOSA,zar nisu Aromuni-Cincari bili prvi moderni proizvodjaci mlijeka sa svojim mljekarama u legendarnom gradu Moskopolju koji je u 18. vijeku brojao 80.000 stanovnika!Biti cemo u kontaktu,samo dok se jos malo racunarski opismenim jos se slabo snalazim nikako da nadjem kako da komuniciram na ovom sajtu,recimo da odgovorim na dobrodoslicu itd.,ali polako.
Dobro nam došao!
Ako budeš imao vremena da isčitavaš teme na ovom Forumu, makar
one tekstove pisane na srpskom imaćeš prilike da saznaš puno toga, ali ne o Vlasima Aromunima ili Cincarima, već pre svega o Vlasima Severoistične Srbije.
dPasujoni
Paune,najbitnije je da se pridržavamo činjenice da vlaški govori pripadaju rum.jez.Ne trba se voditi stvarima kao sto su hoce li nekome biti lakse da nauci ovako ili onako.
CitatPaune,najbitnije je da se pridržavamo činjenice da vlaški govori pripadaju rum.jez. Ne trba se voditi stvarima kao sto su hoce li nekome biti lakse da nauci ovako ili onako.
Za koga i zbog koga onda uvodimo "VLAŠKU AZBUKU" ZA MASOVNU UPOTREBU?
Zašto uopšte potreba kad imamo rumunsku latinicu, ::)
Nikako da se omasovi kod nas Vlaha!!!! ;D :DJoš fali da dovedemo jedno pet stotine rumunskih gastarbajtera u škole da nam uče decu! :o
Da, fali nam i televizija koja će narednih sto godina da danonoćno ponavlja kako smo mi Rumuni....
Da li će nam biti lako?
"Neće i ne sme!"
Treba nadoknaditi vekove u kojima smo išli svaki svojim putem, a to se ne postiže lako.
Naravno, nije bitno šta narod želi, važno je što više "naivnih" upregnuti u nečije čeze.
Birajte Vlasi između čekića i nakovnja.
Pră vaľe la vaľe
supt śeŕu ku stîaľe,
ku Soariľi śe vjeađe,
prîn apa śe auđe.
Tuot nat lasă margă
pră kîmpija largâ,
tuot nat lasă spună
kîće o vorbă bună.
Luna śe lumină,
la Soare să înkină.
Kare-j veđeros
lu toc je milos!dPasujoni
Ili Srpskog i Rumunskog?
Rumunska Latinica ?
ili LATINICA svih Latina !!
Absurd bi bio Cirilica Latina zar ne???
CitatIli Srpskog i Rumunskog?
Jeste, "čekić i nakovanj" biraj šta je šta!
CitatRumunska Latinica ?
ili LATINICA svih Latina !!
Nisam baš primetio da svi Latini (Francuzi, Španci, Portugalci, Italijani) imaju potpuno istu ortografiju kao Rumuni.
Da ne spominjem da postoji i Češka, Poljska, Švedska, Nemačka, Norveška, Finska, Mađarska i ko zna koja latinica, pa ne vidim problem da i mi imamo svoju Vlašku verziju.
U ovom nastojanju u potpunosti podržavam Pauna.
Zašto insistiram na jednostavnosti?
Da bi nešto bilo upotrebljivo u današnje vreme, mora biti jednostavno i lako za upotrebu. Takođe, mora biti lako dostupno.
Moram, očigledno da budem opširniji. Prosto je, ako nekome ko već govori ili razume više jezika predstavlja problem da piše na svom maternjem, kako će tek to veliki problem biti nekom ko jedva čita i piše na bilo kom jeziku?
Neko treba i da se služi tim pismom, zar ne?
dPasujoni
Juce je na Vlaskom Nacionalnom Savetu pokrenuta inicijativa za formiranje vlaskog pisma :-* :-* :-* :-*
Zamolio bih da nam se predstavi i
Rumunska redakcijia - na književnoj osnovi
Rumunska redakcijia - na dijalektološkoj (AFI) osnovi upotunosti jer bih hteo da naucim da pisem svoj caranski dijalekt rumunskog jezika a i upotpunosti da savladam ova dva nacina zapisivanja i da se predstavi sto opsirnije bez obzira sto sto jedna redakcija ima cak i 78 slova hteo bih da naucim a samim tim bi bilo dobro pored predstavljanja ovih vec napomenutih redakcija i da se naglasi koja su slova vazna odnosno koja mi Vlasi iz istocne Srbije imamo u tim redakcijama ovo zadnje odnosi se na sva cetri dijalekta kojim pricamo mi Vlasi istocne Srbije!
Ali bih ipak voleo da se predstave upotpunosti da se neizostavi nijedno slovo!
Unapred se zahvaljujem!