Priča o kukuruzu po drugi put među f(l)orumašima

[Vlad]

Пре неколико година смо на овом форуму ја и уважени администратор dPasujoni имали једну врло занимљиву дискусију
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=521.30

Domnu Vlad,
Nisam stigao da do kraja pročitam sve što si napisao, ali ne shvatam šta si hteo da dokažeš pričom o kukuruzu, to ama baš ništa ne dokazuje!?  :o
dPasujoni

Причу о кукурузу започели смо на форуму пре, ако не грешим, 3 године http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=416.0
Да ли ова прича "ama baš ništa ne dokazuje", или пак "све доказује", можда ће нам одгонетнути књига о Бањашима, влашким Ромима о којима је писала Проф. Др Биљана Сикимић.

БАЊАШИ НА БАЛКАНУ
ИДЕНТИТЕТ ЕТНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
The Bayashi оf the Balkans. Identity оf an Ethnic Cоmmunity
Зборник радова
Уред. Биљана Сикимић
Београд 2005
КЊИГА 88
Преузето са http://www.balkaninstitut.com/srp/publikacije/posebna_izdanja/izdanja_int.html

Страна 20:

Osobenosti koje otkriva u njihovom govoru — prisustvo reči kao što su zаpadа, cioban i burtа, ili neke fonetske forme tipa oichi ili ureaichi (Petrovici 1938:226); ,,izgovor ea ili ia akcentovanog e kada za njim sledi slog  koji sadrzi e"; prisustvo finalnog -u u reči albu bez odredenog člana; i transformacija ani u ai (Petrovici 1938:229) — navode Emila Petrovica na  zaključak da ,,su naši Koritari krenuli na Balkansko poluostrvo iz jugozapadne Muntenije i jugoistocne Oltenije, pošto su potpuno jezički rumunizovani, prešavši jednostavno preko Dunava u tursku Bugarsku" (Petrovici 1938:228). Na osnovu isključivo jezičkih podataka, autor nastavlja svoju pretpostavku: ,,Bez obzira na to što se kod njih nije sačuvalo sećanje na dolazak iz Muntenije, ipak epoha u kojoj su napustili rumunsku teritoriju ne može biti stara. Tako oni porumbul [kukuruz] nazivaju poromb' (plurale tantum). Kako je kukuruz počeo da se gaji u Munteniji krajem XVII veka, sigurno je, znači, da su ti Cigani morali biti još pocetkom XVIII veka na mestima na kojima su rumunizovani" (Petrovici 1938:228).

Страна 44:
Slično celokupnom sistemu jezika i tradicije i vokabular odražava istoriju ove zajednice koja se tokom nekoliko vekova proteže u zavisnosti od njenog geografskog itinerera. Danas je pravi ključ ove prošlosti lokalni sinonimski sistem skoro isključivo sazdan putem istorijskih akumulacija, sada transformisanih približavanjem termina poreklom iz različitih regija (i, implicitno različite jezičke starine), ali ne u cilju vernijeg i nijansirani- jeg izražavanja ideja. Kao sinonimi se u rumunskom govoru Trešnjevice otkrivaju: dar i a; masa i astal, ili batatura i dvorište, što odražava ravnotežu između starih rumunskih reči i reči srpskog porekla. U drugim slučajevima, ipak, sinonimski parovi ili nizovi odražavaju stariju tenziju, tenziju između oltenskog i banatskog poddijalekta, uravnoteženu tenziju u zoni interferencije u kojoj su inače sibilantni govori u Rumuniji. Tako u sinonimskim parovima: urcior — corsag, porumb — cucurudz, odnosno, usturoi — ai, prvi termin ukazuje na Olteniju, drugi ukazuje na Banat.