ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ВРБНИЦА

[Volcae]

               Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 111-113

19. Врбница

               Врбница се налази испод Старог Брда, а на левој страни речицe Чокордина, у коју се улива сеоски поток Врело. Из-

- 111 -

вора у селу нема. Места где су њиве зову се: Падина, Врело, Стиг, Дизлуци, Рит, Сабаре, Мала Врбница, Млава, Селиште, Батићи, Испод Села, Вездурин, Дрнарић1), Прложац, Старо Брдо и Бели Поток.
               Село је тимочког типа. Има 6 мала: Пpеко Потока (Власи зову Прста Шорта), Циганска, Бугарска, Горња, Рајковска и Средња Мала. Има 184 дома са 334 душе.
               Селиштем се зове место на коме је село било пре 200 година, одакле се преселило на данашње место. До Селишта је место Батићи. - Овде су сад њиве али се при копању налазе трагови старог насеља. Изгледа да је Врбница постала под овим именом (Батићи) за време кнеза Лазара. У повељи кнеза Лазара поред осталих села која је дао Раваници налази се и село Батићи²). Пошто у целом округу сада нема ceлa са таквим именом, то је највероватније да је то село било на овом старом селишту.
               Сељаци мисле да је најстарије врбничко насеље било у Малој Врбници (1 км. источно од садашњег села). Одатле су се пре 200 година преселили у садашње Селиште, због Турака, а убрзо се населе на данашње место. Најстарији родови који су дошли у Селиште, и одатле у данашње село, била су два српска рода (Милосављевиhи и Војиновићи). Због тога што су били усамљени временом су се порумунили. И сад се добро зна за многе влашке родове "да су били некад Срби". Последњих година су се опет посрбили, тако да су сад Срби у већини.
               У селу су ови родови:
               Славуји 3 к. (Св. Петковица). Непознато порекло. Кућe су им Бугарској Мали. Знају да су некад били Срби, али говоре у кући влашки и тек њихова деца говоре српски и посрбљавају се. - Георгоњи (младеж носи посрбљено презиме Ђорђевић) З к. (Св . Петковица). Непознато порекло; убрајају их у најстарије породице. Kyћe су им у средини села. - Рајковци 6 к. (Св. Андрија). Знају да су некад били Срби па се порумунили. Непознато порекло. - Лацкоњи 8 к. (Св. Никола). Не знa се одакле су се доселили. Kyћe су им у средини села. - Тренцоњи 15 к. (Св. Арханђел); из Осанице (Хомоље). Куће су им у Горњој Мали. - Радуљешће 25 к.
____________________
               1) На секцији генералшт. карте погрешно записан Дрмарић.
               2) Mon. Sеrb. стр. 171.

- 112 -

(Св. Никола); из Крепољина (Хомоље). Kyћe су им у Горњој Мали. - Новакоње 4 к. (Св. Никола); из Крепољина. Kyћe су им у Доњој Мали. - Миркоњи 5 к. (Св. Арханђел); из Крепољина. Kyћe су им у Горњој Мали. - Hиcтрoњи 7 к. (Мала Госпођа); из Хомоља. Kyћe су им у Бугарској Мали. - Радовањешће 10 к. (Св. Ђурђиц); из Горње Млаве. Kyћe су им у Доњој Мали. - Радоњи 6 к. (Петковица); из Хомоља. Kyћe су им у Доњој Мали. - Дpaгoњи 14 к. (Св. Никола); из околине Зајечара. Kyћe су им у Средњој Мали. - Ширепањи 16 к. (Св. Никола). Пореклом из Хомоља. Kyћe су им у мали "Преко Потока". Њихов предак је некад изгубио чарапу, која се влашки зове "ширепањ", па су отуд добили овај надимак. - Добромирешће 5 к. (Св. Никола). Не зна се одакле су се доселили. Kућe су им у Циганској Мали. - Стамишоњи 1 к. (Св. Јован); из Стамнице (Горња Млава). Kyћa им је Циганској Мали. - Стањешће (или Гогојоњи) 25 к. (Св. Никола); из Лубнице (околина Зајечара). Kyћe су им у Горњoj Мали. - Фрајкороњи 1 к. (Св. Петковица); "из прека". Кућа им је преко потока Врела. - Калдарашоње ("бакрачари") 11 к. (Св. Никола); из околине Ниша. Kyћe су им у мали "Преко Потока". - Шутoњe ("без косе") 2 к. (Св. Никола). Нe зна се одакле су досељени. Kyћe су им Бугарској Мали. - Серафињешће 5 к. (Св. Петковица); из Хомоља. Куће су им у Средњој Мали. - Mapињeшћe 6 к. (Св. Николa); из Крепољина (Хомоље). Kyћe су им у Горњој Мали.
               Цигана има 2 рода са 6 кућa.
               Сеоска је слава (заветина) Св. Никола (летњи), а преслава је Вртолома (11. јуна).

- 113 -

[DraskoDS]

Ovaj kratki opis G.Miladinovica iz knjige Pozarevacka Morava iz 1928 je jako sablonski i netacan.
Stice se utisak kao da je od nekog dobio informacije kome je stalo da se ovakvi podaci pojave u knjizi, a stvarno stanje je sasvim drugacije.
Pre 35 godina kada su neki seljani imali priliku(u seoskoj prodavnici) da procitaju ovaj tekst u knjizi su se i sami cudili tim podacima.
Da li postoji neki drugi  pisani izvor?
Podaci od Ljubomira Jovanovica su daleko tacniji ,ali on je obradio sela oko Petrovca ,nisam mogao da nadjem nista o Vrbnici i ostalim selima prema Pozarevcu,
Po njegovom nacinu  pisanja bili bi sigurno protivrecni .



Sa postovanjem
DraskoDS

[Paun]

Ovaj kratki opis G.Miladinovica iz knjige Pozarevacka Morava iz 1928 je jako sablonski i netacan.
Stice se utisak kao da je od nekog dobio informacije kome je stalo da se ovakvi podaci pojave u knjizi, a stvarno stanje je sasvim drugacije.
Pre 35 godina kada su neki seljani imali priliku(u seoskoj prodavnici) da procitaju ovaj tekst u knjizi su se i sami cudili tim podacima.
Da li postoji neki drugi  pisani izvor?
Podaci od Ljubomira Jovanovica su daleko tacniji ,ali on je obradio sela oko Petrovca ,nisam mogao da nadjem nista o Vrbnici i ostalim selima prema Pozarevcu,
Po njegovom nacinu  pisanja bili bi sigurno protivrecni .

1. Voleo bih da nam date makar jedan konkretan argument za vašu tvrdnju, recimo: Miladinović je za taj rod napisao to i to, a ja sam na osnovu toga i toga utvrdi da su podaci netačni.

2. Argument sa kritičkim čitanjem teksta u seoskoj prodavnici, priznajemo, izaziva osmehe simpatije, ali nije neki valjani dokaz; svakakve razloge je mogla imati publika da tako reaguje, a ono što bi na prvom mestu trebalo imati u vidu jeste samo poznavanje rodoslovne matrice, koja - to govorim iz ličnog iskustva - nije poznata ni svim članovima jedne familije, a kamoli široj seoskoj zajednici!

3. Svi valjani istraživači su nalazili načina da - obično u uvodnom delu teksta - ostave i po neku reč o načinu rada, iz čega se može videti, na primer, da nisu mogli da stignu u sva sela, pa su se za pomoć obratili tamošnjem učitelju. Za Vrbnicu, koliko sam mogao da zapazim (a iz gorepriloženohg se vidi da je bukvalno svako slovce obradjeno!) nema takvih napomena. Što znači da je autor podatke lično sakupljao (vidi se to po mnogim drugim detaljima), pa se eventualna "netačnost" ne može pripisati njemu, nego samim informatorima. Po Cvijićevoj metodologiji, to su bili najstariji i najpouzdaniji ljudi iz svake familije, koje je - za taj posao - preporučivala seoska vlast, oličena u knezu, kao najboljem poznavaocu prilika, koji je, usput, imao i autoritet da te starije ljude privoli na razgovor sa istraživačem. (Vidimo, na primer, iz zapisa Koste Jovanovića, da je, i pored toga, imao prilično problema sa "zatvorenošću" Vlaha kazivača u negotinskim selima!). I sam sam imao (a imam i sada) "natezanja" sa našim ljudima kada shvate da se od njih traže rodoslovni podaci, obično pitaju: "Da śe-ţ trîabe aĭa ţîĭe? Mînă vrunu sudu pi imańe?!"

4. Moj savet svakom ko želi da izradi svoj rodoslov, je da sam istražuje. Cvijićeva generacija istraživača ostavila nam je samo tzv. "rodoslovne matrice", i ništa više, sve je ostalo "zapisano" u sećanjima ljudi. Da kînd muare uomu, ka kînd aprinḑ o miĭe đi kîărţ kare ńima nu ļa śećit!

PS.1 Prilažem kartu u kojoj sam prikazao istraženost istočne Srbije. Gotovo svi tekstovi za sva naselja koje su ovi istraživači ostavili iza sebe, postavljeni su na Florumu. Oni koji nisu, biće, u skladu sa mojim obavezama, i - što je najvažnije - u skladu sa slobodnim vremenom našega bibliotekara, bez koga bi najveći deo ove građe ostao "zarobljen" u mom PiSAR-u! I kome i ovom prilikom izražavam najdublju zahvalnost! Posebno zbog toga što je i sam veliki broj tekstova lično prekucavao!

PS.2 Ukoliko ste iz Vrbnice, i naročito ukoliko se javljate odande, molim vas da nam se priključite kao saradnik na rečniku!

[DraskoDS]

Postovani
Izvinjavam se na mom nacinu pisanja i to u prvom postu ,ali zeleo sam da na neki nacin da se ukljucim i da dam neki svoj doprinos.
Pre koji mesec nakon registracije na ovom forumu,  sam napisao u ovoj temi malo vise stvari ali na zalost nisam znao da postoji zabrana pisanja pa je post obrisan ,mislim da kao administrator ga  mozete videti.
Da jesam iz Vrbnice ali vec 20 godina ne zivim tamo , ne zivim ni u Srbiji tako da veoma malo vremena mi preostaje da se posvetim istrazivanju.
Moram prvo naci knjigu i da je procitam ,(probao sam preko linka koji je postavljen ali je zamorno)
U svakom slucaju dobra je svaka informacija koja je zapisana .
Da sam sa 10 godina znao da zapisem sve ono sto mi je paradeda pricao (rodjen 1897) imali bi smo puno informacija,
Na zalost vecina starijih ljudi koji su dosta znali o familijama i selu nisu vise medju zivima tako da se bojim da se moze vise naci neka informacija .
Primer  sela Zitkovice i Vukovica  je jako dobro uradjen , i mislim da treba na taj nacin ,jer to moze zainteresovati vise ljudi.
Kad mi vreme dozvoli javicu se i argumentovano cu se izjasniti,ali pre toga moram skupiti informacije.

Izuzetno cenim vas rad i postujem vas ,

Pozdrav iz Beca

[Paun]

Pre koji mesec nakon registracije na ovom forumu, sam napisao u ovoj temi malo vise stvari ali na zalost nisam znao da postoji zabrana pisanja pa je post obrisan ,mislim da kao administrator ga  mozete videti.

Post nije obrisan, nego privremeno sklonjen; bilo je to ono vreme kada smo čekali odbeglog Časlava Radukanovića da se vrati na Florum, i odgovori na arganumente kojima je oborena njegova teza da Vlasi i Rumuni nisu nikada i nigde kroz istoriju imali ikakve veze. Tekst posta vam je poslat privatnom porukom, s molbom da ga vratite kada to čekanje istekne. Pošto je taj tekst jako interesantan, vraćam ga kao prilog ovoj korisnoj diskusiji.

DraskoDS послато: 18.02.2012. 11:12

Pozdrav svima na forumu ovo je moj prvi post.
Posto dolazim bas sa ovog prostora neke stvari mi nisu logicne ,cak mogu da primetim da nisu ni tacne , i pisane su kao po sablonu ,takodje i za okolna sela koja su isto jako bitna ,da bi se doslo do nekog zakljucka.
1928 nije bilo ni jednog Srbina (izuzev nekog mesovitog braka) ,, znaju da su nekad bili srbi a sad polako uce deca srpski"
Na zalost najverovatnije je ,,knez" sef mesne kancelarije ispricao svoju verziju i tako je zapisano ,medjutim puno stvari nema logiku.
Ciganska mala ne postoji a i nije postojala ,jedna kuca se nazivala ciganskom  moguce da je neki njihov predak imao neke veze , medjutim ja znam sigurno da roma tj, cigana nije bilo  zato sto na nekoliko kilometara se nalazi cisto romsko naselje Tocak .
Vrbnica se nalazi na 2-3 kilometara od Velikog Sela koje je nekad imalo Vlasku Malu ,ali selo je bilo veliko , i postavljam pitanje ako bi u Vrbnici bile 2 -3 porodice Srba ,da li je moguce da su zaboravili svoj jezik a Srpska Sela su na 2 km od njih plus do Pozarevca ima tacno 24 km i islo se pesice i prolazilo pored Toponice i Kravljeg Dola inace Srpska Sela .
A radi se o periodu oko prvog Srpskog ustanka.
Vrbnica se granici sa selima Ticevac ,Svinjarevo Orljevo i preko Mlave Rasanac i preko Prlozca sa Tockom ali je i najdalje i nije bilo puta i do sela se dolazilo preko Velikog Sela.
Brakovi su u 98 % sklapani samo sa ,,vlaskim selima" iako je srpsko selo bilo najblize  nije bilo mesovitih brakova.
Moj Paradeda koji je rodjen 1897 je imao jako dobro pamcenje i pricao mi je kao detetu puno prica o tadasnjem zivotu u selu i to na takav slikovit nacin tako da sam imao utisak kao da gledam dokumentarnu emisiju. Takodje je i on zapamtio njegovog paradedu koji su imali srpska imena i prezimena ,ali su svake generacije menjali prezimena  od imena dedova se pravilo prezime.
Medjutim  stariji od njega su imali Rumunska ,,Vlaska"imena i iz tih imena je izvedena ,, polikra" tj naziv porodica  ,takodje po njivama se moze videti pripadnost ,,polikri" posedi su bili veliki i delili su se vremenom na bracu i usitnjavali .
Vrbnica lezi na granici sa Srpskim selima i pitanje je da li su se naselili tu posle Pozarevackog mira jer je prvo na udaru i zemlja je dobra i oni koji su prvi dosli sigurno su prigrabili za njih sto vise  ili su kao sto autor tvrdi naselili iz raznih drugih Homoljskih sela  ali to toga je moglo da dodje jedino kasnije  posle prvog srpskog ustanka ,medjutim  tu pricu nisam cuo.
Gde se moze naci informacija kada je otvorena prva skola i kojoj je parohiji selo pripadalo.Manastir Zaova je na 5 km daleko  i u okolnim selima nema crkava.

Sa Postovanjem