Михаило Ј. Миладиновић,
Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 111-113
19. Врбница
Врбница се налази испод Старог Брда, а на левој страни речицe Чокордина, у коју се улива сеоски поток Врело. Из-
- 111 -
вора у селу нема. Места где су њиве зову се: Падина, Врело, Стиг, Дизлуци, Рит, Сабаре, Мала Врбница, Млава, Селиште, Батићи, Испод Села, Вездурин, Дрнарић
1), Прложац, Старо Брдо и Бели Поток.
Село је тимочког типа. Има 6 мала:
Пpеко Потока (Власи зову Прста Шорта),
Циганска,
Бугарска,
Горња,
Рајковска и
Средња Мала. Има 184 дома са 334 душе.
Селиштем се зове место на коме је село било пре 200 година, одакле се преселило на данашње место. До Селишта је место Батићи. - Овде су сад њиве али се при копању налазе трагови старог насеља. Изгледа да је Врбница постала под овим именом (Батићи) за време кнеза Лазара. У повељи кнеза Лазара поред осталих села која је дао Раваници налази се и село Батићи
2). Пошто у целом округу сада нема ceлa са таквим именом, то је највероватније да је то село било на овом старом селишту.
Сељаци мисле да је најстарије врбничко насеље било у Малој Врбници (1 км. источно од садашњег села). Одатле су се пре 200 година преселили у садашње Селиште, због Турака, а убрзо се населе на данашње место. Најстарији родови који су дошли у Селиште, и одатле у данашње село, била су два српска рода (Милосављевиhи и Војиновићи). Због тога што су били усамљени временом су се порумунили. И сад се добро зна за многе влашке родове "да су били некад Срби". Последњих година су се опет посрбили, тако да су сад Срби у већини.
У селу су ови родови:
Славуји 3 к. (Св. Петковица). Непознато порекло. Кућe су им Бугарској Мали. Знају да су некад били Срби, али говоре у кући влашки и тек њихова деца говоре српски и посрбљавају се. -
Георгоњи (младеж носи посрбљено презиме Ђорђевић) З к. (Св . Петковица). Непознато порекло; убрајају их у најстарије породице. Kyћe су им у средини села. -
Рајковци 6 к. (Св. Андрија). Знају да су некад били Срби па се порумунили. Непознато порекло. -
Лацкоњи 8 к. (Св. Никола). Не знa се одакле су се доселили. Kyћe су им у средини села. -
Тренцоњи 15 к. (Св. Арханђел); из Осанице (Хомоље). Куће су им у Горњој Мали. -
Радуљешће 25 к.
____________________
1) На секцији генералшт. карте погрешно записан Дрмарић. 2) Mon. Sеrb. стр. 171.- 112 -
(Св. Никола); из Крепољина (Хомоље). Kyћe су им у Горњој Мали. -
Новакоње 4 к. (Св. Никола); из Крепољина. Kyћe су им у Доњој Мали. -
Миркоњи 5 к. (Св. Арханђел); из Крепољина. Kyћe су им у Горњој Мали. -
Hиcтрoњи 7 к. (Мала Госпођа); из Хомоља. Kyћe су им у Бугарској Мали. -
Радовањешће 10 к. (Св. Ђурђиц); из Горње Млаве. Kyћe су им у Доњој Мали. -
Радоњи 6 к. (Петковица); из Хомоља. Kyћe су им у Доњој Мали. -
Дpaгoњи 14 к. (Св. Никола); из околине Зајечара. Kyћe су им у Средњој Мали. -
Ширепањи 16 к. (Св. Никола). Пореклом из Хомоља. Kyћe су им у мали "Преко Потока". Њихов предак је некад изгубио чарапу, која се влашки зове "ширепањ", па су отуд добили овај надимак. -
Добромирешће 5 к. (Св. Никола). Не зна се одакле су се доселили. Kућe су им у Циганској Мали. -
Стамишоњи 1 к. (Св. Јован); из Стамнице (Горња Млава). Kyћa им је Циганској Мали. -
Стањешће (или Гогојоњи) 25 к. (Св. Никола); из Лубнице (околина Зајечара). Kyћe су им у Горњoj Мали. -
Фрајкороњи 1 к. (Св. Петковица); "из прека". Кућа им је преко потока Врела. -
Калдарашоње ("бакрачари") 11 к. (Св. Никола); из околине Ниша. Kyћe су им у мали "Преко Потока". -
Шутoњe ("без косе") 2 к. (Св. Никола). Нe зна се одакле су досељени. Kyћe су им Бугарској Мали. -
Серафињешће 5 к. (Св. Петковица); из Хомоља. Куће су им у Средњој Мали. -
Mapињeшћe 6 к. (Св. Николa); из Крепољина (Хомоље). Kyћe су им у Горњој Мали.
Цигана има 2 рода са 6 кућa.
Сеоска је слава (заветина) Св. Никола (летњи), а преслава је Вртолома (11. јуна).
- 113 -