МИ И НАША ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ * NOĬ ŞÎ ETNOSO-L NUOSTRU

[Paun]

Предлажем да овде започнемо разговор о томе како се ми лично односимо према чињеници да смо Власи, односно Румуни ... Или, кликните на опцију "ОДГОВОР" и предложите своју тему за коју мислите да је актуелнија и важнија за нас у овом тренутку!

[goxy43]

Ja sam već napisao na jednom delu foruma da sam na www.bor030.net, u forumu postavio provokantno pitanje u temi "Agresija Rumunije na Bor" da smo mi Rumuni, i da ima oko 90% Rumuna u Timočkoj Krajini. Znam da je teza neodrživa o brojnosti, ali nisam siguran o etničkoj pripadnosti. Da li je potrebno da se držimo istorijskom termina Vlah ili da se okrenemo terminu "Rumun"? Da li je naše "jo sînt Rumăn" potiče od "ja sam Roman" (romanskog porekla) ili ja sam "Rumun" = Rumun u modernom značenju povezano sa Rumunijom kao državom? Moja privatnja kopanja bo Bečkim arhivama su me dovela do zanimljivih saznanja o VLASIMA u Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj (dokumenta iz 16. i 17. veka). Pominju se njihova imena, običaji (jako srodni našim, vlaškim, običajima). Gde us oni nestali, zašto smo mi opstali.... Zatim tvrdnje Save Tekelijana o nepripadnosti romanskom stanovništvu Balkana već romanizovanim Slovenima (Srbima)....
Nadam se da će diskusija biti obimna, i bez političkih prepucavanaja.
Ku nărok

Goran

[Vlad]

Ja sam već napisao na jednom delu foruma da sam na www.bor030.net, u forumu postavio provokantno pitanje u temi "Agresija Rumunije na Bor" da smo mi Rumuni, i da ima oko 90% Rumuna u Timočkoj Krajini. Znam da je teza neodrživa o brojnosti, ali nisam siguran o etničkoj pripadnosti. Da li je potrebno da se držimo istorijskom termina Vlah ili da se okrenemo terminu "Rumun"? Da li je naše "jo sînt Rumăn" potiče od "ja sam Roman" (romanskog porekla) ili ja sam "Rumun" = Rumun u modernom značenju povezano sa Rumunijom kao državom? Moja privatnja kopanja bo Bečkim arhivama su me dovela do zanimljivih saznanja o VLASIMA u Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj (dokumenta iz 16. i 17. veka). Pominju se njihova imena, običaji (jako srodni našim, vlaškim, običajima). Gde us oni nestali, zašto smo mi opstali.... Zatim tvrdnje Save Tekelijana o nepripadnosti romanskom stanovništvu Balkana već romanizovanim Slovenima (Srbima)....
Nadam se da će diskusija biti obimna, i bez političkih prepucavanaja.
Ku nărok

Goran

Не знам Шта је Сава Текелија написао о Власима, нити ме то занима - пошто се он у научним круговима не сматра неким ауторитетом када су Власи у питању.
Исто тако ме слабо занима шта ко у Бору и околини и било где другде мисли о свом пореклу.
За мене је једино релеванто шта је о нама наука имала односно има да каже.
Ако ово наше " Ĭо mis Rumân" потиче од "Ја сам Роман", од чега онда потиче оно румунско "Ĭo mis romăn" односно "(I)eu sunt romăn"?
Да нису можда Румуни, одбацивањем термина "Влах" као пежоративне варијанте означавања њиховог етничког идентитета, хтели Мађарима, Русима, Грцима, Бугарима, Србима и целом свету да кажу : "Хеј, па ми се на свом матерњем језику називамо Романима - ми потичемо од Римљана - и имамо право на наше парче земље?
Ако "Царане", као могуће староседеоце, измемо из целе приче, ко су онда "Унгуреани" који су се доселили баш из Румуније?
Да ли су они нека друга - специјална - етничка група која је живела на простору Румуније?
Ако јесте, које су њене особености у односу на средину у којој су живели?
Зар легенде, фолклор (о коме ћемо још писати), баладе, митови и на крају сама наречија која се 100% подударају са архаичном верзијом наречија одакле ови треба да су дошли - не указују на исту етничку групу?
Толико о "Унгуреанима". А сада мало о нашој браћи Царанима.
Ако су и ти Царани, пре слични Власима у Чешкој, Словачкој и било где другде, него Румунима из Румуније, зашто онда говоре једним од архаичних наречија Дако-Румунског језика? Зашто о њима бројни домаћи и светски научници пишу као о РУМУНСКОМ, дакле, не уопштено о РОМАНСКОМ(већ стриктно употребљавају придев РУМУНСКИ), клину који је Србе издвојио од Бугара,  тако да се језик ова два словенска народа данас разликује (уколико будем имао времена, прекуцаћу оно што Павле Ивић пише о томе).
Зашто им се обичаји, предања, митови, легенде и све друго 100% поклапају са оним из Румуније, а не са било којом другом скупином етничких Влаха на Балкану?
Зашто је свештенству СПЦ, од стране тадашњих Тимочких епископа,  стриктно  давана инструкција да новорођенчади дају српска уместо РУМУНСКИХ (не романских, влашких, словачко-влашких, пољско-влашких, чешко-влашких и иних других влашких личних имена) имена?
Зашто придев "румунски", ако се не ради о Румунима? И зашто их у прошлости сви живи путописци називају Румунима, када они немају везе са Румунима?
А, о претпоставци Саве Текелије и других ће, свакако, још бити речи на овом Пауновом форуму.

Надам се да ова објашњења неће добити епитет "политчка", јер сам се својски трудио да политику оставим по страни.

[goxy43]

neću da vas davim odgovorm ovog puta. evo jedne pesme koju sam pronašao. ovde su rumunski prevod i nemački(!) original. pa vidite ko je važniji, rumuni ili vlasi  ???
Cunoşti tu, tenace valahă seminţie,

Cunoşti tu bubuitul de tunet al Cuvântului,

Care, precum un zid de stânci, în semeţie

Valurilor negre sfarmă crestele avântului?

Cunoşti tu trăznetul cuvânt conglăsuire

Şi mai crezi că‑n miez e vorba de unire?



Înseamnă, da, Unire, într‑un sens anume

Precum maghiarul poate nu o vrea.

Rătăcitor pustie răspândită‑n lume

Faclă urmând ştirbit înfăţăşarea sa.

Un saxon cunoscător cu nostalgie‑o spune;

Nu‑i harul peste‑o aşa uniune!

Eşti încă rob la vâsle pe osândita navă

A statului enorm înlănţuit

Încă îţi este duhu‑n paloarea sa bolnavă

În însorita libertate, încă neizbăvit,

De‑aceea cuvântul la modă � unire,

Gintei tale i‑aduce numai înjosire.



Şi cum? De‑i mută gura ta din laşitate

În faţa contopirii cu regatul maghiar,

De‑ai fi de‑acord cu‑această federalitate,

Şi ţie şi‑ntr‑al meu popor eşec barbar,

Nu răsună oare isonul prohodire:

�Valahi şi saşi veniţi întru Unire?�



O! cuprinşi de porunca supravieţuirii etniilor

Frăţeşte adunaţi‑vă acum cu noi.

Acum ori niciodată, viaţă ori moarte viilor

Nu vă lăsaţi zvârliţi în beznă � înapoi.

Deopotrivă răsună pentru voi prohodirea:

�Valahi şi saşi urmaţi Unirea!�



Da, haideţi la Unire! Dar ce urmează oare?

Ginta valaho‑saxonă încotro apoi

Maghiaromania vrea orice întrupare

Cu iezuita fire s‑o‑mbrobodească‑n voi.

Grumazul sugrumat oftează întru prohodire:

�Corbul meu cioclu � asta e unire!�



Cuprinşi de porunca supravieţuirii etniilor

Un cor cu saşii una fiţi

Viaţa ori moartea acum în rândul viilor

Nu vă lăsaţi cu vicleşug îmbrobodiţi

Înstrunaţi cu temeritate răsunetul de tunet din zidire

Valahul vrea emancipare, din robie ieşire.



El vrea după dreptate ca cea de‑a patra stare

Să dispute cinstea patriei şi bunul mers al ei

Saxonul îi întinde mâna sa cu ardoare,

Saxonul simte pulsul vremilor semănător în stei.

El spune răspicat cu tunet în cuvânt:

�Luaţi‑l pe valah cu voi în legământ!�



Oferiţi‑i lui întru totul liber spaţiu de vieţuire

Gintei sale ca hotărnicită grădină

Floarea duhului său acolo afle‑şi ocrotire

Iar pacea să‑i atingă lăuntrica lumină

De‑aceea răsună ceresc saxona îndemnare:

�Daţi‑i valahului emancipare!�



Cunoşti tu acum, puternică valahă seminţie,

Cunoşti tu bubuitul de tunet al Cuvântului

Care precum un zid de stânci în semeţie

Valurilor negre sfarmă crestele avântului?

Cunoşti tu trăznetul cuvânt Conglăsuire

Şi mai crezi că‑n miez e vorba de unire?



Înseamnă, da, Unire, într‑un sens anume

Precum maghiarul poate nu o vrea

Rătăcitor pustie răspândită‑n lume

Faclă urmând ştirbit înfăţăşarea sa.

Un saxon cunoscător cu nostalgie‑o spune:

�Nu‑i harul peste o aşa unire!�



O! sfânt‑frumos cuvânt � Unire

De‑adevăratul umanism împărtăşit

Ce‑nalţă şi pe cea mai umilă plăsmuire

La dreptul demnităţii om de‑a fi numit.

O! divin, înălţător cuvânt, fii tu‑nstruirea

Celor patru seminţii ce‑şi înfrăţesc Unirea.



Pământul Domnului, întins şi larg tezaur,

Nu‑şi vrea din prunci nici unul să‑l înghită

Progresul este‑al neamurilor destin de aur

Lumina lui până la cele mai de jos neprihănită

Muzica angelică a sferelor răsună:

�Unire‑i dat, să fim toţi împreună!�



Din patru seminţii înfăptuită fie

Ce cresc în Transilvania firesc

Ea să se nască blândă lăuntric din credincioşie,

Unguri, secui, valahi şi saşi ce se unesc

O, fraţi, aceasta, aceasta‑i muzică din sfere

În duhul sfânt al unirii e putere.



De‑aceea jocul unor sălbatice imaginaţii, rebel

Întru păstrarea identităţii nu poate fi slujitor

Ungurul are numai un unguresc ţel

Căruia valahul şi saxonul nu‑s următor

De aceea lui este moderna unire,

Pe totdeauna, din adâncul fiinţei, neînfrăţire!



În propria ţară piatra filosofală

Trebuie acum să o căutăm şi găsim

Valahul trebuie în dieta unională

Ca al patrulea mădular să‑l primim



Şi lui şi fiecărui autentic fiu de sas,

�Aceasta e unirea � spunem într‑un glas!�



Aşa‑nfloresc din sânul ţării proprii

Ai izbăvirii şi binecuvântării crini

În şi prin Ungaria nu‑şi vor deschide ochii

Să ne zdrobească, sfarme între spini

Deja în sunetul modernei uniri

Suflarea inimii ni‑e zmulsă din priviri

Cuprinşi de porunca supravieţuirii etniilor.



Un cor cu saşii una fiţi

Viaţa ori moartea acum în rândul viilor

Nu vă lăsaţi cu vicleşug îmbrobodiţi

Întrunaţi cu temeritate răsunetul de tunet din zidire

Valahul vrea emancipare, din robire ieşire.



                  ( Versiunea românească de

ULVINE şi IOAN ALEXANDRU )

Kennst Du, o! kräftiger Walachenstamm!

Kennst du des Wortes donneröhnlich Rollen,

Das jetzt wie eines Felsen Riesendamm

Beschwört die Fluthen, die uns schwarz umgrollen?

Kennst Du das Wortes hehren Donnerton?

Und glaubst Du wohl, er hiebe Union?



Er hiebe Union in jenen Sinn

Wie sie kein treuer Ungarbruder fordert?

Die wirr und wüst nach allen Seiten hin

Als grimmen Aufruhrs Brandesfackel lodert?

Ein Sachse kündet Dir mit Wehmuthston

�Kein Segen ruht auf solcher Union!�



Noch bist Du sklavisch  an dis Ruderbank

Des groben Staatenschiffes angekettet!

Noch hast Du Deinen Geist, so bleich und krank,

Ins Sonnenmeer der Freiheit nicht gerettet!

Drum liegt im Modeworte Union

Für Deinen Stamm nur Schmach, nur bittrer Hohn!



Noch leuchtet Dir in unserm Landestag

Ein volksvertretend Auge nicht entgegen!

Noch schleppst Du feigen Druckes Fessel nach!

Noch kannst als Landstand Du Dich nicht bewegen!

Drum liegt im Modeworte Union

Für deinen Stamm nur Schmach, nur bittrer Hohn!



Und wie! Es bliebe feig und stumm Dein Mund

Bei der Verschmelzung mit dem Ungarreiche?

Du willigtest in diesen Staatenbund?

In Deines und in unsres Volkes Leiche??

Es klänge nicht wie Grabsang Dir der Ton:

�Walachen! Sachsen! Kommt zur Unionn!!�??



O! fabt der Selbserhaltung Machtgebot!

Schaart brüderlich Euch jetzt mit uns zusammen!

Jetzt, jetzt gilt es ja Leben oder Tod!

Labt Euch nicht listig ohne verdammen!

Es ist ja Beiden Grabsang uns der Ton:

�Walachen! Sachsen! kommt zur Unionn!�



Ia, kommt zur Union! � Und was soll dann

Der Wlachen � und der Sachsenstamm beginnen?

Die Maygaromanie wird Mann für Mann

Ihn bald mit Jesuitengarn umspinnen!

Die zugeschnürteKahle ächzt den Ton:

�Mein Leichenrabe ist die Union!!�



Fabt drum der Selbsterhaltung Machtgebot!

Schaart mit den Sachsen freundlich Euch zusammen!

Jetzt gilt uns Beiden Leben, oder Tod!

Labt Euch nicht listig ohne Euch verdammen!

Stimmt kühn ihn an des Wortes Donnerton:

�Der Wlache will Emancipation!�



Er will mit Recht als vierter Landesstand

Des Vaterlandes Heil und Wohl berathen!

Der Sachse bot dazu ihm schon die Hand!

Der Sachse kennt die Zeit und ihre Saaten!

Er sprach zuerst des Wortes Donnerton:

�Dem Wlaches gebt Repräsentation�!





Gebt ihm ein eignes, freies Wohngebiet

Als seinen abgeschlobnen Wölkergarten!

Dab er in ihm des Geistes Blume zieht

Und still und fahrlos könne ihrer warten!

Drum klingt so himmlisch uns der Sachsenton:

�Dem Wlachen gebt Emancipation!�



Kennst Du nun, kräftiger Walachenstamm!

Kannst Du des Wortes donnerähnlich Rollen,

Das jetzt wie eines Felsen Riesendamm

Beschwört die Fluthen, die uns schwarz umgrollen?

Kennst Du des Wortes hehren Donnerton?

Und glaubst Du noch, er hiebe Union?



Er hiebe Union in jenem Sinn,

Wie sie kein treuer Ungarbruder fordert?

Die wirr und wüst nach allen Seiten hin

Als grimmen Aufruhrs Brandesfackel lodert?

Ein Sachse kündet Dir mit Wehmuthston:

�Kein Segen ruht auf solcher Union!�



O! göttlich‑schönes Wort! O! Union!

Wie sie der wahre Humanismus predigt!

Die auch den unscheinbarsten Erdensohn

Der höchsten Menschenrechte nicht entledigt,

O, himmlisch‑sübes Wort! Sei du der Ton

In der vier Völker Brüderunion!!



Des Herren Erde ist so weit und grob!

Sie will der Kinder keines ja verschlingen!

Der Fortschritt ist der Völker goldnes Loos!

Sein Licht mub  bis zur tiefsten Schichte dringen!

Und dieser engelsmilde Sphärenton

Er sei der Grundlaut in der Union!



Sie bilde aus vier Völkerstämmen sich,

Die in dem Siebenbürgenlande wachsen!

Sie bilde warm und treu und inniglich

Aus Ungarn, Szeklern, Wlachen sich und Sachsen!

O, Brüder, dieser, dieser Sphärenton

Er sei der heilige Geist der Union!



Drum kann uns wilder Phantasien Spiel

Zur Wahrung unsres Volksthums nimmer frommen!

Der Ungar hat ein ungarisches Ziel!

Und dahin will der Wlach und Sachs nicht kommen!

Drum ist ihm die moderne Union

Für alle Zeit ein tief verhabter Ton!!



Im eignen Lande ist von uns der Stein

Der Wiesen jeztz zu suchen und zu finden!

Es soll der Wlache in dem Staatsverein

Als viertes Glied sich inig uns verbinden!

Und ihm und jedem ächten Sachsensohn

Sei dies die einzig‑wahre Union!!



So blühn uns aus des eignen Landes Schoos

Des Heiles und des Segens Friedenspalmen!

In und durch Ungarn werden wir nicht grob!

Es will uns nur zerquetschen und zermalmen!

Im Wortlaut schon moderner Union

Ist uns der Lebenshauch ja bald entflohn!



Fabt drum der Selbsterhaltung Machtgebot!

Schaart mit den Sachsen freudlich Euch zusammen!

Jetzt git uns Beiden Leben, oder Tod!

Labt Euch nicht listig ohne Euch verdammen!

O! stimmt ihn an des Wortes Donnerton:

�Der Wlache will Emancipation!!�

[Starosedeoc]

Dobro ljudi zasto se delimo toliko Caranji Ugurjani Cincari i drugi, i onda nam je djavo kriv da nas je sve manje i manje. Nas kao Vlaha ima u skoro celoj evropi i normalno je da pricaju razlicito jer zive na ralicitim mestima, ali im je baza ista. Hteo bih da mi neko ovde objasni o kakvoj asimilaciji vi opste govorite  ja to licno nikada na svojoj kozi nisam osetio. Po nekim predpostavkama nas ima izmedju 100.000 i 200.000 a vec imamo dve partije znaci ipak je ono tacno sa kim si takav si. Recite vi meni sada sta sam ja po ocu Vlah iz Bugarske po majci iz Rumunije, znaci i ja bih trebao sada da se podelim po pola.

[SVEM]

Rumuni jesu Vlasi, a Vlasi nisu Rumuni.
Treba istraziti poreklo imena Vlah, a ono potice od Kelta.
Vlashka je postojala pre Rumunije.
Naravno da imamo slicne obicaje sa Rumunima, ali isto tako imamo i slicne obicaje sa Srbima.
Vlashki jezik vuce poreklo od Latinskog a ne od Rumunskog.
Isto kao sto su i Srpski i Poljski slicni, oboje vuku poreklo od Slovenskog jezika.
Tako i Vlaski i Rumunski jezilk vuku poreklo od Latinskog.
Ako cemo da razmatramo folklor ... onda da pomenem jednu jako interesantnu cinjenicu: Hekata  :D
A sto se tice Rumunije Mi ne smemo da upadnemo opet u istu klopku kao sa Srbijom, vec trebamo da se izborimo za svoju kulturu i identitet!
Znaci nikakva Rumunija ni Srbija, vec nezavisna Vlashka kultura.

Mozda nisam najbolje objanisnila, but you get the point.

[Guru]

Koliko vidim mnogi od vas sebe nazivaju Rumunima.Nista nemam protiv te drzave i njenih stanovnika ali ja nikad necu reci da su Vlasi Rumuni jer nikakva geneticka povezanost sa Rumunima nije potvrdjena.Mogu da kazem da sam polu Srbin polu Vlah,pisem i govorim srpskim jezikom.Voleo bih da pisem vlaskim da postoji a necu da pisem rumunskim jer to nije moj jezik.Moji preci nisu bili Rumuni,bili su Vlasi.Narod koji je egzistirao hiljadama godina.Zar se sad trebamo pretvoriti u Rumune?Ja necu.

[Vlad]

Mozda nisam najbolje objanisnila

Страхујем да си у праву ???
А, ево и због чега:

Rumuni jesu Vlasi, a Vlasi nisu Rumuni.

То му исто дође као када бисмо једном Мађару рекли да су сви Мађари - Угри, али да сви Угри нису Мађари.
У математици би отпрлике то звучало овако:

2+3=5 али 3+2 никако не може да буде 5 ;)

Treba istraziti poreklo imena Vlah, a ono potice od Kelta.
Vlashka je postojala pre Rumunije.

Тачно! Слажем се! Додајем само да је Рашка постојала пре Србије а Угарска далеко пре Мађарске.
Тачно је да етноним Влах вуче порекло од једног келтског племена. Али, шта с тим? Јесу ли сви Власи Келти? Јесу ли сви они који су се у XVIII. и донекле у XIX. веку са подручија Румуније доселили у ове крајеве Келти, а они који су тамо остали нешто друго?

Vlashki jezik vuce poreklo od Latinskog a ne od Rumunskog.

woaaaaaaw!
Хоћеш да кажеш да је Власима латински разумљивији од румунског, макар се радило о реформисаном језику, преплављеном неологизмима?
Хоћемо ли да упоређујемо?

Naravno da imamo slicne obicaje sa Rumunima, ali isto tako imamo i slicne obicaje sa Srbima.

Немамо сличне - него нам се обичаји у великој мери поклапају. Дакле, ради се о истим, а не сличним обичајима. И, гле чуда, тамо одакле се претпоставља да су Власи дошли у ове наше забити, рурално становништво и даље, у највећој мери, практикује идентичне обичаје као наши Власи.
Ко у то сумња, нека, пошто је већ на сајту Музеја Мајданпек, погледа радове Пауна Ес Дурлића, нашег домаћина.
Што се тиче сличности између обичаја на релацији Власи - Срби, имамо обичаје који су слични српским обичајима.
То је сасвим природна ствар која не би требала никога да чуди. Словени - па самим тим и Срби - добрим делом су учествовали у нашој етногенези. Питање је  од када датирају ти обичаји, како су до нас доспели и, што је најбитније од свега - да ли их практикују и остали Словени ван Балканског полуострва?

Isto kao sto su i Srpski i Poljski slicni, oboje vuku poreklo od Slovenskog jezika.

Исто тако су и влашки (архаични дијалекти румунског књижевног језика), али и књижевни румунски језик слични шпанском, француском, португалско, италијанском и да не набрајам више, зато што су настали из латинског језика.

A sto se tice Rumunije Mi ne smemo da upadnemo opet u istu klopku kao sa Srbijom, vec trebamo da se izborimo za svoju kulturu i identitet!
Znaci nikakva Rumunija ni Srbija, vec nezavisna Vlashka kultura.

Наравно. Влашка култура постоји. Она је сецифична и управо јој та специфичност даје неку драж, неку мистичност која ни једног истраживача не оставља равнодушним.
Чињеница је, међутим, да је та влашка култура, својим пореклом румунска, а пошто данас Власи живе на подручију Србије, она је и српска.
Негујмо нашу културу, али немојмо да измишљамо врућу воду.

[Vlad]

Koliko vidim mnogi od vas sebe nazivaju Rumunima.Nista nemam protiv te drzave i njenih stanovnika ali ja nikad necu reci da su Vlasi Rumuni jer nikakva geneticka povezanost sa Rumunima nije potvrdjena.Mogu da kazem da sam polu Srbin polu Vlah,pisem i govorim srpskim jezikom.Voleo bih da pisem vlaskim da postoji a necu da pisem rumunskim jer to nije moj jezik.Moji preci nisu bili Rumuni,bili su Vlasi.Narod koji je egzistirao hiljadama godina.Zar se sad trebamo pretvoriti u Rumune?Ja necu.

Да је којим случајем покојни Павле Ивић жив, сигурно је да се не би сложио са тобом.

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=165.0

Делимично си у праву. Не називају себе само многи од "нас" Румунима, него се Румунима "Rumâńi" на свом језику  називају сви Власи. Не бавим се генетиком тако да не знам шта су генетичари до сада успели да открију. Од велике би користи било да своје тврдње поткрепиш неком анализом.
Свако има право да се осећа како жели и у то не желим да улазим. Твоју одлуку да се осећаш Србином треба поштовати. Буди ти шта хоћеш и дај другима могућност да буду шта хоће.
Другим речима - Живи и пусти друге да живе!
Знам из цртаних филмова и бајки за децу да су чаробњаци уз помоћ чаробног штапића имали моћ да људе претворе у веверице и жабе. Још нисам чуо да постоји чаробни штапић који може било ког Влаха, који то не жели, да претвори у Румуна. Према томе, немој узалуд да страхујеш - неће нико да те претвори у Румуна, бар не на овим дискусијама.


Пошто је овај форум направљен да би се свим заинтересованим пружила могућност да, кроз конструктивну дискусију, сазнају нешто више о Власима, корисно би било да свако од нас своје тврње поткрепи одговарајућим доказима у виду историјских извора, научне литературе, линкова итд.

[BORanin]

Rumuni jesu Vlasi, a Vlasi nisu Rumuni.
Treba istraziti poreklo imena Vlah, a ono potice od Kelta.
Vlashka je postojala pre Rumunije.
Naravno da imamo slicne obicaje sa Rumunima, ali isto tako imamo i slicne obicaje sa Srbima.
Vlashki jezik vuce poreklo od Latinskog a ne od Rumunskog.
Isto kao sto su i Srpski i Poljski slicni, oboje vuku poreklo od Slovenskog jezika.
Tako i Vlaski i Rumunski jezilk vuku poreklo od Latinskog.
Ako cemo da razmatramo folklor ... onda da pomenem jednu jako interesantnu cinjenicu: Hekata  :D
A sto se tice Rumunije Mi ne smemo da upadnemo opet u istu klopku kao sa Srbijom, vec trebamo da se izborimo za svoju kulturu i identitet!
Znaci nikakva Rumunija ni Srbija, vec nezavisna Vlashka kultura.

Mozda nisam najbolje objanisnila, but you get the point.

Bravo, objasnila si dobro, samo je pitanje da li neki zele da to shvate ili im je Rumunija i dalje u mislima.

[Vlad]

Bravo, objasnila si dobro, samo je pitanje da li neki zele da to shvate ili im je Rumunija i dalje u mislima.

Да, некима попут великог Павла Ивића који каже:

[...]Ако је тачно све што смо овде претпоставили, доцнији развој је морао комбиновати два три процеса: постепену емиграцију румунског и албанског живља из простора о којем је реч, продирање у тај простор словенских насељеника, и то оних западне гране, и асимилацију остатака затеченог становништва (с изузетком дела Румуна у североисточној Србији и дела Албанаца у метохијској области).[...]

па наставља:

     [...]Међутим топонимија источне Србије пружа обилате податке. Имена као Бербатово, Букуровац, Бучум, Валуниш, Корбевац, Маржини, Мерџелат, Сврљиг, Сурдулица, Тумба, Џепа и многа друга румунског су порекла. Досад ни овде није обављено подробно прикупљање и анализа материјала, али је јасно да ће то представљати захвалан задатак за будуће истраживаче. Уосталом и на бугарској страни границе, на пример у софијском крају, знатан је удео румунског елемента у топонимији оличен у именима као Банаиз, Банишора, Бов, Вакарел, Гавнос, Пасарел, Урсул. С друге стране, у многим нашим крајевима, пре свега планинским, има такође румунских трагова у топонимији, али нигде у толикој мери као у источној Србији (овде, наравно, није реч о североисточном углу Србије где се и данас делимично говори влашки, него с долини Јужне Мораве и областима источно одатле). [...]


Или Константина Јиричека, великог слависте и једног од највећих историчара икада рођених, који у својој "Историји Срба" пише :

Римљани и Словени познали су се међусобно преко Германа. У изворима, из доба римског царства, зову се словени Venedi (Ούενέδαι), исто онако као Winidi у Немачкој у средњем веку; Немци их још и данас зову у Саској и Источним Алпима Венди, Винди (Wenden, Winden). Словени нису никада употребљавали ово име, чије порекло и значење није познато. Па и Визанинци не знају за њих. С друге стране, Германи зову Келте и Римљане Walh (множ. Walhas), а исто се тако називају код Немаца, све до у ново доба,
Реторомани и Италијани Walchen или Wälsche. Отуда долази словенски назив за Романе Влах (руск. Волохъ). у множ. Власи. Тако се данас чешки, пољски, словеначки називају Италијани, а руски, бугарски и српски Румуни.
(подвукао Влад)


Могао бих да набрајам бар још 20-ак оваквих примера из пера најславнијих домаћих и светских ауторитета, но сматрам да за то нема потребе.

Дакле, драги пријатељи, немам ништа против да себе не доживљавате Румунима, чак би ми била посебна част када би неко успео да, у научном смислу, оспори великане домаће и светске науке, само имајте на уму да се на овом форуму барата искључиво аргументима и да, уколико желите да нам нешто докажете, онда морате да  пружите чврсте доказе да су тврдње које износите веродостојне, а не плод нечијих аверзија и антагонизама.

[BORanin]

Znas kako, ima raznih naucnika, i Hitler je imao svoje naucnike koji su tvrdili da je germanska rasa najstarija na svetu... Svako ko iole logicki razmislja moze zakljuciti ko su Vlasi a ko Rumuni, uz postovanje misljenja razlicitih autora i istoricara a ne samo pojedinca. Na zalost, ne postoji zvanican stav o tome, a na narodu je da sam proceni ko je i sta je... Procitati malo tekstove tipa "Cincari- Balkanski Hazari: http://www.laznica.com/resources/Cincari_-_Balkanski_Hazari.pdf itd...

[Vlad]

Znas kako, ima raznih naucnika, i Hitler je imao svoje naucnike koji su tvrdili da je germanska rasa najstarija na svetu... Svako ko iole logicki razmislja moze zakljuciti ko su Vlasi a ko Rumuni, uz postovanje misljenja razlicitih autora i istoricara a ne samo pojedinca. Na zalost, ne postoji zvanican stav o tome, a na narodu je da sam proceni ko je i sta je... Procitati malo tekstove tipa "Cincari- Balkanski Hazari: http://www.laznica.com/resources/Cincari_-_Balkanski_Hazari.pdf itd...

Да, има разних научника, али се у науци зна "ко коси а ко воду носи". Мислим, говорити о једном Павлу Ивићу или једном Јиричеку а притом алудирати на Хитлерову пропагандну машинерију је више него неукусно.
Зна се врло добро ко је био Павле Ивић и коју тежину  у науци има свака његова исписана реч.
Постоје итекако ставови званичне српске науке о томе ко су Власи, само је проблем што они нису свима доступни.

Текст са Хомоља сам одавно прочитао, само што у њему не видим било какво оспоравање румунског етничког идентитета Влаха североисточне Србије. Баш напротив! У једном делу Миле Радаковић чак наводи да ће се Цинцари озбиљно увредиди ако их неко поистовети са Власима североисточне Србије.

Онако успут, имао сам ту част да пре пар година у Фрајбургу, Немачка, упознам једног од највећих ауторитера Македо-Румуна или Цинцара - проф. др. Василе Барбу, лингвисту светског гласа и шефа катедре за романистику на Фрајбуршком универзитету.
Мислим да је тај човек био довољно компетентан да каже ко су Власи североисточне Србије, а ко Цинцари.
Уколико буде потребно, замолићу угледног професора да нам се обрати путег овог форума и да нам, и на тај начин, отклони дилеме о нашем етничком пореклу.

Што се тиче процене народа, на коју се, у последње време, често позивају они који немају аргументе да оспоре једног Ивића. Лому, Ђорђевића или Гацовића, желим да кажем да народ итекако може да погреши у процени, поготову ако се ради о народу од кога се крију праве информације, односно сервира му се оно што тај народ у датом моменту жели да чује.
Ја бих у том контексту поменуо Хитлера, Фидела Кастра, Николаеа Чаушескуа, па, ако желимо, и Слободана Милошевића иза кога је, такође, стајао народ, односно његова процена да ће Милошевић усрећити Србију.

[BORanin]

Evo citata iz knjige "Cincari balkanski Hazari" prof. Radenkovica sa kojim si rekao da se slazes:

...Poznato je, na primer, da su rumunske vlasti odvajale dosta novca, ne bi li privoleli
Cincare za svoje interese. U nastojanjima da ostanu dominanti u "očuvanju" cincarske
svesti, Rumuni su polovinom prošlog veka na teritoriji današnje Makedonije, pa i u
Solunu i njegovoj okolini, formirali, finansirali i kadrovima obezbeđivali stotinu osnovnih i
srednjih škola, u kojima je nastava izvođena na rumunskom jeziku. Dvanaest sačuvanih
dokumenata govore, da je u tom periodu, samo u Bitoljskom vilaetu postojalo 50
rumunskih škola. Ostajući dosledni praksi da svojim uticajem ne uznemire Cincare i
druge, za njih zainteresovane Balkance, rumunske vlasti su u tim obrazovnim
ustanovama dozvoljavale i nastavu na cincarskom jeziku.
Rezultati takve politike, razume se u korist rumunskih interesa, a na štetu samih
Cincara, više su nego vidljivi. Stalno forsirajući priču da su Cincari sa juga "braća" onima
iz Rumunije, rumunske vlasti su mladim cincarskim naraštajima impregnirale podsvest
do te mere da su tako vaspitani Cincari vremenom postajali prvaci rumunske kulture.
Uostalom dovoljno je da samo nabrojimo imena i dela "rumunskih" Cincara pa vidimo
kakav je i koliki bio taj uticaj na odrođenju pripadnika ovog naroda.
Konstantin Belimače, "vlaški trubadur", autor vlaške himne "Roditeljska poruka", tipičan
je rumunski đak. Rođen je u bitoljskom, velikom vlaškom selu Molovištu, ali je
školovanje nastavio u Bukureštu i tamo "kradom" napisao više poetskih dela na
maternjem jeziku. Joan i Georgi Murnu su imali isti razvojni put. Rođeni su u "cincarskoj
postojbini" a studirali, stvarali i umrli u Bukureštu. Prvi je tvorac "Vlaškog rečnika", a
drugi je ostao upamćen kao veliki profesor i književnik.
Profesor Georgi Murnu je bio predstavnik Cincara na kongresima i konferencijama u
Londonu i Parizu, 1912. i 1919. godine.
Nikolae Bacarija (Moš Nae), priča je za sebe. Rođen je u Kruševu (Makedonija), ali je
sav svoj životni i radni vek proveo, mahom u Rumuniji ili u njenim diplomatskoasimilatorskim
službama i misijama. Podatak da je dugo godina bio inspektor svih
rumunskih škola i crkva u Makedoniji, Grčkoj i Albaniji to najbolje pokazuje.
I podatak da je četiri ratne godine proveo izvan Balkana, u Lozani u neutralnoj
Švajcarskoj, dosta govori o Nikolaeu Bacariju. Cincari u Makedoniji, u prvi plan, isturaju
druge, ne manje poznate detalje iz života ovog velikog i po rođenju njihovog sabrata.
Pominju da je u Solunu osnovao prvi cincarski list na Balkanu, da je na cincarskom
jeziku napisao "biblioteku" dečijih pesmica i poučnih priča, zasnovanih na legendama iz
sopstvenog naroda, koje je slušao u detinjstvu, u rodnom Kruševu. Među ljubiteljima
cincarske književnosti poznat je pod pseudonimom Moš Nas (Deda Kole).

Toliko od mene, pozdrav i citamo se...

[Vlad]

Evo citata iz knjige "Cincari balkanski Hazari" prof. Radenkovica sa kojim si rekao da se slazes:

...Poznato je, na primer, da su rumunske vlasti odvajale dosta novca, ne bi li privoleli
Cincare za svoje interese. U nastojanjima da ostanu dominanti u "očuvanju" cincarske
svesti, Rumuni su polovinom prošlog veka na teritoriji današnje Makedonije, pa i u
Solunu i njegovoj okolini, formirali, finansirali i kadrovima obezbeđivali stotinu osnovnih i
srednjih škola, u kojima je nastava izvođena na rumunskom jeziku. Dvanaest sačuvanih
dokumenata govore, da je u tom periodu, samo u Bitoljskom vilaetu postojalo 50
rumunskih škola. Ostajući dosledni praksi da svojim uticajem ne uznemire Cincare i
druge, za njih zainteresovane Balkance, rumunske vlasti su u tim obrazovnim
ustanovama dozvoljavale i nastavu na cincarskom jeziku.
Rezultati takve politike, razume se u korist rumunskih interesa, a na štetu samih
Cincara, više su nego vidljivi. Stalno forsirajući priču da su Cincari sa juga "braća" onima
iz Rumunije, rumunske vlasti su mladim cincarskim naraštajima impregnirale podsvest
do te mere da su tako vaspitani Cincari vremenom postajali prvaci rumunske kulture.
Uostalom dovoljno je da samo nabrojimo imena i dela "rumunskih" Cincara pa vidimo
kakav je i koliki bio taj uticaj na odrođenju pripadnika ovog naroda.
Konstantin Belimače, "vlaški trubadur", autor vlaške himne "Roditeljska poruka", tipičan
je rumunski đak. Rođen je u bitoljskom, velikom vlaškom selu Molovištu, ali je
školovanje nastavio u Bukureštu i tamo "kradom" napisao više poetskih dela na
maternjem jeziku. Joan i Georgi Murnu su imali isti razvojni put. Rođeni su u "cincarskoj
postojbini" a studirali, stvarali i umrli u Bukureštu. Prvi je tvorac "Vlaškog rečnika", a
drugi je ostao upamćen kao veliki profesor i književnik.
Profesor Georgi Murnu je bio predstavnik Cincara na kongresima i konferencijama u
Londonu i Parizu, 1912. i 1919. godine.
Nikolae Bacarija (Moš Nae), priča je za sebe. Rođen je u Kruševu (Makedonija), ali je
sav svoj životni i radni vek proveo, mahom u Rumuniji ili u njenim diplomatskoasimilatorskim
službama i misijama. Podatak da je dugo godina bio inspektor svih
rumunskih škola i crkva u Makedoniji, Grčkoj i Albaniji to najbolje pokazuje.
I podatak da je četiri ratne godine proveo izvan Balkana, u Lozani u neutralnoj
Švajcarskoj, dosta govori o Nikolaeu Bacariju. Cincari u Makedoniji, u prvi plan, isturaju
druge, ne manje poznate detalje iz života ovog velikog i po rođenju njihovog sabrata.
Pominju da je u Solunu osnovao prvi cincarski list na Balkanu, da je na cincarskom
jeziku napisao "biblioteku" dečijih pesmica i poučnih priča, zasnovanih na legendama iz
sopstvenog naroda, koje je slušao u detinjstvu, u rodnom Kruševu. Među ljubiteljima
cincarske književnosti poznat je pod pseudonimom Moš Nas (Deda Kole).

Toliko od mene, pozdrav i citamo se...

Тачно је ово што Миле Радаковић пише, и ја то не желим да оспорим. Проблем са којим су се суочили Румуни желећи да помогну сабраћи у Македонји је био у неразумевању - а то је исти проблем који се јавља и данас у североисточној Србији, па ако хоћемо - и код нас на форуму.
У чему је заправо реч?
Одређени кругови у Румунији, водећи се неком романтичарском панроманском идејом, заборављају да Румуни који живе ван граница Румуније, односно Румуни које је заобишла свеобухватна румунска реформа с половине деветнаестог века, имају своје посебности у односу на Румуне из Румуније. Те особености значе пуно како Цинцарима у Македонији и Грчкој, тако и Власима у североисточној Србији. Румуни су форсирањем школа и цркве у којима се настава, односно служба, вршила на књижевном румунском који се, посебно након реформе, битно разликовао од румунских дијалеката који се говоре у историјској Македонији, постигли контраефекат. Народ је био огорчен оваквим приступом Румуније па је овај подухват на крају пропао.
Да су Румуни тада показали барем мало више слуха, све бисе завршило другачије. Овако су сами криви за фијаско који су доживели.
Слична ствар се дешава данас у североисточној Србији. Седе главе из Румунске академије наука као и поједини политичари који би, шатро да нам помогну, не показују ама баш никакво разумевање за наше проблеме. Ствари би да реше баш онако како су покушавали да их реше у Албанији, Грчкој и Македонији, па је и резултат сходно томе уочљив.
Уместо да се инсистира на томе да су Власи архаични Румуни, досељени у XVIII и XIX. веку у источну Србију из готово свих крајева Румуније, које је реформа језика заобишла, иде се на то да овдашњи Власи могу барабар у корак да се носе са Румунима по питању образовања на матерњем језику.
Зато нам Виорел Долха, Тарабустес, Рошу и компанија преплављују овај форум километарским постовима на књижевном румунском , а не схватају да ретко ко од нас то уме да прочита.
То је суштина онога што је написао Миле Радаковић и то је суштина онога што сам чуо од професора Василеа Барбе, кога многи у Румунији оспоравају због настојања да званичном Букурешту укаже на стварне проблеме огранака источног романитета на Балкану, било да се ради о Цинцарима, који, од  данашњих Румуна, живе одвојено још од 11. века, или да се ради о Власима североисточне Србије, досељених овамо након Пожаревачког мира 1719. године.

Поздрав и до куцања