Die rumänischen Dialekte der kleinen Walachei, Serbiens und Bulgariens

[Volcae]

Naslov Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Bände 7-9
Autor Universität Leipzig. Institut für rumänische Sprache, Gustav Ludwig Weigand, Romania. Ministerul Cultelor și Instrucțiuniĭ Publice
Izdavač Johann Ambrosius Barth, 1900
Original iz University of California
Digitalizovano 1. Mаrt 2007
Izvor Google Books

Die rumänischen Dialekte der kleinen Walachei, Serbiens und Bulgariens von Gustav Weigand  1-92
Rumunski dijalekti Oltenije, Srbije i Bugarske, Gustav Vajgand str. 1-92

http://www.archive.org/stream/jahresberichtde02publgoog#page/n15/mode/2up
http://ia700302.us.archive.org/9/items/jahresberichtde02publgoog/jahresberichtde02publgoog.pdf

[Volcae]

[Volcae]

[Volcae]

[Volcae]

[dPasujoni]

Die rumänischen Dialekte der kleinen Walachei, Serbiens und Bulgariens von Gustav Weigand  1-92
Rumunski dijalekti Oltenije, Srbije i Bugarske, Gustav Vajgand str. 1-92

Koliko ja razumem nemački, "kleinen Walachei" je "Mala Vlaška"

[Volcae]

Die rumänischen Dialekte der kleinen Walachei, Serbiens und Bulgariens von Gustav Weigand  1-92
Rumunski dijalekti Oltenije, Srbije i Bugarske, Gustav Vajgand str. 1-92

Koliko ja razumem nemački, "kleinen Walachei" je "Mala Vlaška"

Добро си разумео, Румунски дијалекти Мале Влашке (Олтеније), Србије и Бугарске.

Мала Влашка је Олтенија у Румунији, могу да поставим касније и примере из Олтеније ако те занимају.

[dPasujoni]

Добро си разумео, Румунски дијалекти Мале Влашке (Олтеније), Србије и Бугарске.

Мала Влашка је Олтенија у Румунији, могу да поставим касније и примере из Олтеније ако те занимају.

Znam kako se danas naziva, ali je osnovni problem kod mnogih na Forumu, a i šire, što se savremeni pojmovi brkaju sa prošlošću i obrnuto.

To je delimično jedan od uzroka cele zbrke oko VLAHA i pitanja o kojima raspravljamo.

Zato mislim da je bitno napisati kako se tada govorilo i pisalo, da bi smo imali što realniji uvid u tadašnje stanje, a da bi prošlost što manje posmatrali iz perspektive sadašnjosti.

Posebno je pitanje zašto je Mala Vlaška sada Oltenija?


dPasujoni

[Paun]

Posebno je pitanje zašto je Mala Vlaška sada Oltenija?

Ne "sada", Mala Vlaška je bila Oltenija oduvek!
Jer je Oltenija geografski naziv prema reci Oltu.
Nešto kao naše Pomoravlje prema reci Moravi.
A Olt je od pamtiveka!
Istočno od Oltenije je Muntenija.
Vlaška kneževina nastala je u XIV veku, pod vodjstvom Basaraba.
"Vlaška", "Mala Vlaška", "Karavlaška" i slični istorijski nazivi, su egzonimi, a Vlasi (Rumâni) koji se je osnovali na svome jeziku zvali su je Ţara rumânească (u latiničnoj transkripciji, jer je najstariji zapis ovoga imena sačuvan na crkvenoslovenskoj ćirilici).

Prema tome, Vlaška se deli na Olteniju i Munteniju. Naši Carani (nazvani tako prema Ţara rumânească, kă a veńit "din Ţară"), čistokrvni su Oltenci.

Ima ovde na Florumu i karata i tekstova na tu temu.
Samo treba da se malo lista, da se čita, i, dabome, čitano da se zapamti!
Da se ne bi padalo na ispitu i ponavljao razred!

PS. Za kaznu, pogledaj još jednom pažljivo ove karte, i nemoj više da zevaš kroz prozor kada ih pokazujem, kă kapiţ ĭediniţa!
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=944.msg4445#msg4445

[Paun]

        Пошто сам делимично одговоран за (не)знање чланова Флорума, особито, његових уредника, ево, стављам у наставку горњег топика један извадак из "Историје румунског народа", и то на језику који цео свет разуме, да бисмо се обавестили у најкраћим цртама о настанку Влашке.

       Андреј Оцетеа, уредник                  
       ИСТОРИЈА РУМУНСКОГ НАРОДА                                                                          
       Нови Сад, 1979

       ОСНИВАЊЕ ВЛАШКЕ У XIV ВЕКУ

       Краjем XIII и почетком XIV века, унутрашњи развоj и низ промена у међународноj ситуациjи омогућили су румунским вођама са jуга Карпата да оснуjу сопствену самосталну државу.Криза коjа jе избила у Татарскоj Империjи након смрти хана Ногаjа, и немири коjи су избили у Мађарскоj после нестанка арпадске династиjе учинили су да се власници феудалци са jуга Карпата окупе око воjводе из арђешких краjева, Басараба кога су изабрали за великог воjводу и владара (1317-1352. године). У околностима коjе нам нису довољно познате, Басараб jе уjединио териториjу између Карпата и Дунава и тако постао оснивач Влашке. Он jе успео да своjоj земљи обезбеди важну улогу на jугоистоку Европе. На молбу бугарског цара Михаjла Шишмана, он jе интервенисао у борбама на Балканском полуострву, изазваним слабљењем Византиjске Империjе. 1323. године, Басараб jе пружио помоћ бугарском цару Шишману у борби против Византиjе, 1325-1328. године, он jе постигао низ победа у борбама против Татара, успевши да прошири ауторитет ка истоку, скоро до Килиjе. Северни краj ушћа Дунава, коjи jе Басараб уjединио са Влашком, сачувао jе његово име. 1330. године, Басараб jе поново подржавао бугарског цара Михаjла Шишмана; овога пута jе оваj био на страни Византиjе, против Стефана Уроша III. Савезничка воjска jе, међутим , претрпела велик пораз у Велбуџу (Ћустендилу). Системом матримониjалних и политичких односа, Басараб се, у дефанзивном напору пред мађарском експанзиjом, повезао са бугарском и српском династиjом.
       Окупациjа jедног дела северинског Баната од Басараба показала jе да се на jедном од главних праваца мађарског напредовања поjавио неприjатељски фактор кога jе требало елиминисати. Кампања уjесен 1330. године jе имала за циљ ликвидирање резултата коjе су локалне снаге постигле у афирмисању своjе аутономиjе и поновном покоравању румунских политичких формациjа круни св. Стефана. Мађарски краљ Карло Роберт Анжуjски организовао jе експедициjу у Влашку, "како би надокнадио границе Краљевине, коjима jе Басараб неоправдано владао". Експедициjа jе завршена великим неуспехом, и Басараб jе (9-12. новембра) у Посади постигао сjаjну победу против свог бившег сизерена.
       Басарабова победа jе санкционисала независност Влашке и фаворизовала развоj земље. Државни живот jе добио у кохезиjи и стабилности. Влашка jе ушла у период просперитета, коjи jоj jе осигурао повећање броjа становништва и робне размене. Повољни друштвено-економски услови фаворизовали су развоj уметности. Под владавином Басараба отпочело jе зидање владарске цркве у Куртеа де Арђешу, изванредног споменика наше средњовековне културе.
       Басарабов син и наследник, Николаjе Александру (1352-1364) наставио jе напоре свога оца, - те jе везама коjе jе одржавао  са суседним владарима са коjима jе био у сродству (jедна његова ћерка била jе удата за бугарског цара из Видина, Страцимира, друга за српског кнеза Стефана Уроша, а трећа, за воjводу Владислава од [стр. 113] Опелна, палатина Мађарске) успео да учврсти политички положаj Влашке, а истодобно и владарску институциjу. Победоносним борбама коjе jе водио уз Мађарског краља Лудвига Анжуjског, против Татара, он jе довршио дело свог претка, ослобађаjући нове териториjе испод татарске доминациjе.
       С одобрењем патриjарха у Константинопољу, Николаjе Александру jе 1359. године основао у Куртеа де Арђешу прву митрополиjу Влашке, и тиме поставио основе организациjе цркве, коjа jе постала jака подршка владавине. За првог митрополита "читаве Унгро-Влахиjе" наименован jе Јакинт, бивши митрополит у Вичини. Митрополит Влашке jе временом добио и jурисдикциjу над Румунима из Мађарске Краљевине, са звањем "егзарха краjева".
       Николаjе Александру jе наставио свога оца и у погледу ктиторства. Током његове владавине завршена jе владарска црква манастира у Камплунгу,где му се налази и гроб. Натпис на надгробном камену назива га "великим и jединим владаром Господином Ио Николаjем Александром, сином Великог Воjводе Басараба".
       Наследник Николаjа Александруа, Владислав-Влаjку (1364-1377. године), потпомагао jе организациjу земље, развоj трговине, штитио и подстицао културни живот; он jе настоjао да кочи центрифугалне тенденциjе боjарства. Да би олакшао развоj трговине, ковао jе први румунски сребрни новац са легендом на латинском jезику. 20. jануара 1368. године, он jе Брашовљанима, jедном дипломом на латинском jезику, потврдио старе трговачке привилегиjе коjе су им дате у Влашкоj. Просперитет земље и пораст становништва учинили су да он захтева од Патриjаршиjе у Константинопољу и синодским актом од октобра 1370. године постигне оснивање друге митрополиjе Влашке, са седиштем у Северину (седиште прве митрополиjе Влашке, са седиштем у Северину (седиште прве митрополиjе било jе у Ардешу). Религиозни живот био jе оjачан и увођењем монахизма од калуђера коjи jе дошао из Србиjе, наиме Никодима, коjи jе основао манастир Водицу. Наjстариjи сачувани унутрашњи документ (1374. г.) односи се на дарове коjе jе владар дао овом манастиру. По угледу на свога оца, Владислав jе опремио и манастире у Атосу. За католике у Влашкоj, као и за оне из прекопланинских краjева коjима jе владао, основао jе бискупиjу са столицом у Арђешу, где се jош увек чуваjу рушевине старе католичке цркве, "Sîn-Nicoară" (Св. Никола).
       Владислав jе последње године владавине провео у борбама са Мађарском, током коjих jе нашао и смрт. Ове су борбе настављене и под владавином његових наследника, Радуа I и Дана I. По традициjи, Радуу jе дато име Раду Негру,1) сматраjући га за "оснивача" земље. [Стр. 114]
       Друга румунска самостална држава - Молдавија - основано је источно од Карпата, слично као и Влашка уједињавањем постојећих политичких организација у овој провинцији. Важну улогу су одиграли румунски елементи који су сишли из Марамуреша. [Стр. 115]

   1) Црни, - прим, прев.

[Volcae]

"Vlaška", "Mala Vlaška", "Karavlaška" i slični istorijski nazivi, su egzonimi, a Vlasi (Rumâni) koji se je osnovali na svome jeziku zvali su je Ţara rumânească (u latiničnoj transkripciji, jer je najstariji zapis ovoga imena sačuvan na crkvenoslovenskoj ćirilici).

Prema tome, Vlaška se deli na Olteniju i Munteniju. Naši Carani (nazvani tako prema Ţara rumânească, kă a veńit "din Ţară"), čistokrvni su Oltenci.

Занимљив је изговор за стране света, код Влаха (царана):

Исток / Răsărit
Запад / Scăpătat
Север / Ţară
Југ / Amiaz(ă)

Север би требао да се назива miazănoapte, али претпостављам да пошто је Влашка,
северно од влашких (царанских) насеља, назив је ţară, према називу који је имала
Влашка, Ţara Rumânească.

[Paun]

Север би требао да се назива miazănoapte

Имате и ветар, северац, који зовете "d'i la ţară!" ако се не варам?
Неко је о томе писао на Флоруму, можда баш ти?
У Поречу се тај ветар зове "đi ţîganu".
Када сам питао људе због чега, рекли су му "kî vînt rău, urît ka Ţîţanu".  :)
А сама северна страна је и овде mńaḑa nuopţî, што значи "средина ноћи", "пола ноћи" или "поноћ".
Влашка демонологија познаје и демон(че) под тим именом: Mńaḑanuopţî!
На жалосте, кад сам ја седамдесетих година почео да сакупљам грађу, он је већ био (полу)заборављен, тако да о њему, његовом изгледу, функцији и уопште: о "радној биографији" немам никакве теренске податке.

[dPasujoni]

Znam kako se danas naziva, ali je osnovni problem kod mnogih na Forumu, a i šire, što se savremeni pojmovi brkaju sa prošlošću i obrnuto.

To je delimično jedan od uzroka cele zbrke oko VLAHA i pitanja o kojima raspravljamo.

Zato mislim da je bitno napisati kako se tada govorilo i pisalo, da bi smo imali što realniji uvid u tadašnje stanje, a da bi prošlost što manje posmatrali iz perspektive sadašnjosti.

Posebno je pitanje zašto je Mala Vlaška sada Oltenija?

Kao što sam rekao ovo sa samim nazivom Male Vlaške je drugo pitanje, a osnovno je pitanje zašto se selektivno "prevode" autori iz prošlosti, dajući njihovim tekstovima drugačije značenje od izvornog?

Nije svejedno!

[Volcae]

Север би требао да се назива miazănoapte

Имате и ветар, северац, који зовете "d'i la ţară!" ако се не варам?
Неко је о томе писао на Флоруму, можда баш ти?
У Поречу се тај ветар зове "đi ţîganu".
Када сам питао људе због чега, рекли су му "kî vînt rău, urît ka Ţîţanu".  :)
А сама северна страна је и овде mńaḑa nuopţî, што значи "средина ноћи", "пола ноћи" или "поноћ".
Влашка демонологија познаје и демон(че) под тим именом: Mńaḑanuopţî!
На жалосте, кад сам ја седамдесетих година почео да сакупљам грађу, он је већ био (полу)заборављен, тако да о њему, његовом изгледу, функцији и уопште: о "радној биографији" немам никакве теренске податке.

Тако је имамо ветар, северац, који називамо ďi la ţară.
Нисам сигуран за све Влахе (Царане) како називају север, ја лично користим искључиво назив ţară.
Тако је имамо демонче које називамо Miazanopţî, заборављенo је, остала је изрека, parcă l-a luat Miazanopţî.

[dPasujoni]

Имате и ветар, северац, који зовете "d'i la ţară!" ако се не варам?

Тако је имамо ветар, северац, који називамо ďi la ţară.
Нисам сигуран за све Влахе (Царане) како називају север, ја лично користим искључиво назив ţară.
Тако је имамо демонче које називамо Miazanopţî, заборављенo је, остала је изрека, parcă l-a luat Miazanopţî.

Kako u mom kraju "Carane", zovemo Krajnjeancî, ili "lumnja dî la Krajna", a kao sam ja malo dalje od Krajine i kako sam lično imao retke kontakte sa njima, zanima me da li sebe nazivaju Carani.

Ovo pitam i zbog činjenice da osim prezimena Ungurjanović, nisam u svom kraju sretao naziv "Ungurjan", osim u literaturi i na Internetu.
Takođe je uobičajeno: "lumnja dî la Buor, dî la Majdan", a "Munćeanji" se ne pominju.

Jedino pored Majdanjeanc, figurira i Bufanji, kao posebna grupa majdanpečana.

Sam naziv za vetar severac ne dokazuje ništa ???

Zapravo samo potvrđuje činjenicu da je severno od Dunava, odnosno od Krajine nekad bila "Ţara Rumânească", a mislim da to nikom nije sporno.



dPasujoni