Die rumänischen Dialekte der kleinen Walachei, Serbiens und Bulgariens

[Volcae]

Kako u mom kraju "Carane", zovemo Krajnjeancî, ili "lumnja dî la Krajna", a kao sam ja malo dalje od Krajine i kako sam lično imao retke kontakte sa njima, zanima me da li sebe nazivaju Carani.

Ovo pitam i zbog činjenice da osim prezimena Ungurjanović, nisam u svom kraju sretao naziv "Ungurjan", osim u literaturi i na Internetu.

Не нити сам знао за тај назив, Царан, ми друге Влахе, Унгурјане и Унгурјане (Мунћане) називамо, Ungureń.

[Paun]

To je delimično jedan od uzroka cele zbrke oko VLAHA i pitanja o kojima raspravljamo.

Па, као и увек, не само делимично него у потпуности узрок свих збрка је непознавање материје.
За утеху, то је нормално очекивати од људи којима то није предмет струке, али, туга је велика када на "непознавање материје", и то оно елементарно, наиђете у радовима аутора са највећим могућим научним звањима. Да будем јасан: при том не мислим на оне који из одређених ненаучних разлога изневеравају чињенице; они се одмах лако препознају! Проблем су они други. Ко се бави влашком библиографијом на српском језику, нека не буде лењ, нек направи само листу оних најновијих аутора који пишу о Власима, а "заступају гледиште" да су Власи дошли у Србију после 1833. године!

Не знам НИ ЈЕДНОГ ЈЕДИНОГ аутора који се бавио Власима, а да је МАКАР ПОКУШАО да научи по неку влашку реч. А у етнологији је то закон! Зато имамо СКАНДАЛОЗНЕ "закључке" у нашој етнологији, типа да "демон Бела улази у Дубочке падалице", и да је то егзорцистички обичај!

Такође, наши озбиљни аутори не познају књижевни румунски, и румунску литерауру користе преко резимеа на другим језицима! Да не помињем жалостан факат да се не изучава (озбиљно) историја балканских народа, па се тако срећемо са текстовима из којих произилази да је Румунија као таква постојала од вајкада, итд. Али, ако то већ некако могу да разумем, није ми јасно ЗАШТО се Румуни из нашег Баната не интересују за влашку културу, језик и остало што иде уз то? Нема НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ РАД наших банатских Румуна, са влашком тематиком!

ПС: Недавно сам добио докторску дисертацију једне румунске колегинице, чија је тема "Biserica romaneasca din Serbia". У преко 200 библиографских јединица НЕМА НИ ЈЕДНОГ ЈЕДИНОГ НАСЛОВА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ! Питао сам се како је то могло да прође, али када сам прелистао целу књигу и видео КОЛИКИ је просто дат Бојану Александровићу, îm krapă kapu śiĭe!  

[caslav]

Ку мултă поштојалă д.d'Pasujoni, аăја карје сă нумја сйнгурј кă сйнт Царани, потенцирја аја пидјентйј йн свршијиљи политичји, ај алалц прихвăтја дјин њештјирје  да о партје порњисă сă рăсфирје аша чјева дјин моадă. Јо мă ам фăкут, ам крјештјам ши ам крјескут ши термину ăла "Царан" ну ворбјештје шимик ал чјева дјекйт изводу дјин пољикрје Царановићи (мăјдјинтйј йн вокатив :Царане!). Йнтроврјемје  сă поивисă "тензија" сă кутруапă сă арăтаријă  пинтру кујва вјењит дјин Царă "Цăрјан" ку Царан (поатје о фи дјин врјемја царилор Трајан... Константин...Душан (је биње куноскут кйц царј авјам йн спатје). Дакă лом пољикриши дјин Букопча Станић (Ај Цăрјењи), и из Слатине (Ај Цăрјењи)(чудне ли подударности а нису род) ши йн зй дје астăз штјиу кă сйнт вјењиц дјин Царă, дје фапт Цăрјењ. Ши лингвистика "дје акуша" ка ши "а дјинтйј"  тумтје ши уна ноуо а тријиља , о сведоча  кă "пикутјина" Царан, (Царани) трјекутă пин Србије дјин мăј мултје гурј о авја улогă сă убједјаскă Срби да, јетје ажуђе врјемја сă ње убједјаскă ши пје ној Валахј. Пједјегата пје ај рарј...  Аста чје комшију мјеу сă мутасă дјин сату ал мăј његришор дјин фунду Крајињи Ниготјињештј йн Њиготјин ла тоц  ймпăрцйнд ку цйнкуша карје дји ундје јестă вјењит :"Ту јештј Цăран ту јештј Унгурјан.Унгурењи трăјеск мăј ла дјал дје ној..." тримјетйнд изводурј дјин  нјиштја кăрцйј "дје аље луј" пје карје нумăј штјиу куј ну ље а помјењит...Да сă ње лăсăм. Сă мă лауд д. Нени кум ам арункат "кокицйљи"(драџ) дје скуртат-љегату ворбилор пăнă ну ош авја врјемје сă објесњеск "проблему". Дупă чје ош испрăвја лукрăриљи мјеље аље марј, (Дја Д...) (шимăј...) мă ашјез пје скрис. Ајдац тоц сă скријем!!! Н'аштјептарјец (извињиц) Ну аштјептарјец !!!
Поштовани г.d'Pasujoni, они који себе зову Царанима су то потенцирали првенствено у политичке сврхе, други прихватали из незнања а један део је почео да то шири из моде. Ја сам се у овом крају родио, растао и одрастао и тај термин (реч) овде не говори ништа више од извода из презимена Царановићи (поготову у вокативу : Царане!). У међувремену је настала "тензија" да се одредница за некога ко је припадник прекодунавског северног суседа је "Цăрјан" поклопи са презименом Царановић. (Можда потиче из времена царева Трајана...Константина...Душана (добро је познато колико царева имасмо за собом).Ако узмемо постојеће презиме Станић из Буковча ( Ај Цăрјењи) и из Слатине (Ај Цăрјењи) (чудне ли подударности а нису род) и дан данас знају да су "вјењиц дјин Царă" тј. Цăрјењ. И "садашња" као  и "ранија лингвистика" или чак нека нова трећа, ће посведочити да ће "ситница" Царан (Царани) пронета кроз Србију имати улогу да "убеди" Србе а, ето, стиже време да убеђује и Влахе. Поготову оне "рарј ор скумпј ла кријерј". То што се мој комшија доселио у Неготину и свима дели одреднице :"Ту јештј Цăран ту јештј Унгурјан.Унгурењи трăјеск мăј ла дјал дје ној...", шаљући изводе из некаквих "својих извора" за које не знам коме није помињао... Али, нека... Да се похвалим г..? Нени како сам могао да избацим "квачице" миле) којима сам кратио-везивао речи док не будем имао времена да тај "проблем"и појасним. Пошто будем завршио своје велике послове, (Дај Боже) (још...) ћу навалити  на писање.

[Volcae]

Ку мултă поштојалă д.d'Pasujoni, аăја карје сă нумја сйнгурј кă сйнт Царани, потенцирја аја пидјентйј йн свршијиљи политичји, ај алалц прихвăтја дјин њештјирје  да о партје порњисă сă рăсфирје аша чјева дјин моадă. Јо мă ам фăкут, ам крјештјам ши ам крјескут ши термину ăла "Царан" ну ворбјештје шимик ал чјева дјекйт изводу дјин пољикрје Царановићи (мăјдјинтйј йн вокатив :Царане!). Йнтроврјемје  сă поивисă "тензија" сă кутруапă сă арăтаријă  пинтру кујва вјењит дјин Царă "Цăрјан" ку Царан (поатје о фи дјин врјемја царилор Трајан... Константин...Душан (је биње куноскут кйц царј авјам йн спатје). Дакă лом пољикриши дјин Букопча Станић (Ај Цăрјењи), и из Слатине (Ај Цăрјењи)(чудне ли подударности а нису род) ши йн зй дје астăз штјиу кă сйнт вјењиц дјин Царă, дје фапт Цăрјењ. Ши лингвистика "дје акуша" ка ши "а дјинтйј"  тумтје ши уна ноуо а тријиља , о сведоча  кă "пикутјина" Царан, (Царани) трјекутă пин Србије дјин мăј мултје гурј о авја улогă сă убједјаскă Срби да, јетје ажуђе врјемја сă ње убједјаскă ши пје ној Валахј. Пједјегата пје ај рарј...  Аста чје комшију мјеу сă мутасă дјин сату ал мăј његришор дјин фунду Крајињи Ниготјињештј йн Њиготјин ла тоц  ймпăрцйнд ку цйнкуша карје дји ундје јестă вјењит :"Ту јештј Цăран ту јештј Унгурјан.Унгурењи трăјеск мăј ла дјал дје ној..." тримјетйнд изводурј дјин  нјиштја кăрцйј "дје аље луј" пје карје нумăј штјиу куј ну ље а помјењит...Да сă ње лăсăм. Сă мă лауд д. Нени кум ам арункат "кокицйљи"(драџ) дје скуртат-љегату ворбилор пăнă ну ош авја врјемје сă објесњеск "проблему". Дупă чје ош испрăвја лукрăриљи мјеље аље марј, (Дја Д...) (шимăј...) мă ашјез пје скрис. Ајдац тоц сă скријем!!! Н'аштјептарјец (извињиц) Ну аштјептарјец !!!
Поштовани г.d'Pasujoni, они који себе зову Царанима су то потенцирали првенствено у политичке сврхе, други прихватали из незнања а један део је почео да то шири из моде. Ја сам се у овом крају родио, растао и одрастао и тај термин (реч) овде не говори ништа више од извода из презимена Царановићи (поготову у вокативу : Царане!). У међувремену је настала "тензија" да се одредница за некога ко је припадник прекодунавског северног суседа је "Цăрјан" поклопи са презименом Царановић. (Можда потиче из времена царева Трајана...Константина...Душана (добро је познато колико царева имасмо за собом).Ако узмемо постојеће презиме Станић из Буковча ( Ај Цăрјењи) и из Слатине (Ај Цăрјењи) (чудне ли подударности а нису род) и дан данас знају да су "вјењиц дјин Царă" тј. Цăрјењ. И "садашња" као  и "ранија лингвистика" или чак нека нова трећа, ће посведочити да ће "ситница" Царан (Царани) пронета кроз Србију имати улогу да "убеди" Србе а, ето, стиже време да убеђује и Влахе. Поготову оне "рарј ор скумпј ла кријерј". То што се мој комшија доселио у Неготину и свима дели одреднице :"Ту јештј Цăран ту јештј Унгурјан.Унгурењи трăјеск мăј ла дјал дје ној...", шаљући изводе из некаквих "својих извора" за које не знам коме није помињао... Али, нека... Да се похвалим г..? Нени како сам могао да избацим "квачице" миле) којима сам кратио-везивао речи док не будем имао времена да тај "проблем"и појасним. Пошто будем завршио своје велике послове, (Дај Боже) (још...) ћу навалити  на писање.

Io acuşa văd că caslav a uitat rumâńeşťe!
Vai ďe ťińe, da ce bun ai scris înăińťe, tot ţ-ai uitat!

[dPasujoni]

Ку мултă поштојалă д.d'Pasujoni, аăја карје сă нумја сйнгурј кă сйнт Царани, потенцирја аја пидјентйј йн свршијиљи политичји, ај алалц прихвăтја дјин њештјирје  да о партје порњисă сă рăсфирје аша чјева дјин моадă. Јо мă ам фăкут, ам крјештјам ши ам крјескут ши термину ăла "Царан" ну ворбјештје шимик ал чјева дјекйт изводу дјин пољикрје Царановићи (мăјдјинтйј йн вокатив :Царане!). Йнтроврјемје  сă поивисă "тензија" сă кутруапă сă арăтаријă  пинтру кујва вјењит дјин Царă "Цăрјан" ку Царан (поатје о фи дјин врјемја царилор Трајан... Константин...Душан (је биње куноскут кйц царј авјам йн спатје). Дакă лом пољикриши дјин Букопча Станић (Ај Цăрјењи), и из Слатине (Ај Цăрјењи)(чудне ли подударности а нису род) ши йн зй дје астăз штјиу кă сйнт вјењиц дјин Царă, дје фапт Цăрјењ. Ши лингвистика "дје акуша" ка ши "а дјинтйј"  тумтје ши уна ноуо а тријиља , о сведоча  кă "пикутјина" Царан, (Царани) трјекутă пин Србије дјин мăј мултје гурј о авја улогă сă убједјаскă Срби да, јетје ажуђе врјемја сă ње убједјаскă ши пје ној Валахј....

Fala mult  lu kolega caslav, la raspunsu śe a dat.

Ma izvinjesk lu tuoc lu kare aăsta întrabat dîn parća mjea, a fakut injimă rîa.

Dă vrunji asta întrabală va fi pruoastă, ma šî juo mis un uom pruost, da šî kum spušăj, lumnja dîn Krajna nu kunosk pre mult.
Prîn kărc śećasăm kă în Krajna trajesk "Caranji", da la nuoj kîrtă zăvrnjit dî la jej îs "Ungurjeanji"?

Ma  juo nu am audzît lumnja anuostră aša să dzîkă.

Kînd am întrabat pră aj batrînj: "Kum kjama lumnja dî la Krajna?"
jej spunjasă: "Krajnjeanc!"

Întrabasăm šî dar audzît karje îs "Ungurjeanji"?

Aăja kare a mărs la škoală nainća lu Ratu al Mare, cîn minće kă a fuost vro oćitoloajka "gospăđa Olga Ungurjanović" kare a fuost dă Ungurjeanj (Ungurjanović).

Nuje tuot una!

Krajna or Valja Timokuluj!  ???


dPasujoni

[caslav]

Йн брзинă марје ому дă дје тарје.

Ам врут сă арăт кум пот йн зор
сă н-аљин њич ун стобор
тунйнд ку кару йн обор.

Извињиц дје грештј фăкутје
њич пуцйње, њич прја мултје.

****************
Јо мă ам фăкут йн крају(ă)ста , 
// (ам) // крјештјам, ши ам крјескут да термину ăла (ворба) "Царан"  ну ворбјештје њимик ал чјева дјекйт чје је изводу дјин пољикрје...
кутруапă сă арăтарјă
Дакă лом пољикриљи дјин
Срби да, јетје ажунђе врјемја

они који сами себе зову Царанима су прихватали
не говори ништа више до извода из презимена
*********
Ајдац сă йј фăчјем трјаба...Лăсац политика - лоац пенкала!

[Vlad]

Dă vrunji asta întrabală va fi pruoastă, ma šî juo mis un uom pruost, da šî kum spušăj, lumnja dîn Krajna nu kunosk pre mult.
Prîn kărc śećasăm kă în Krajna trajesk "Caranji", da la nuoj kîrtă zăvrnjit dî la jej îs "Ungurjeanji"?
Ma  juo nu am audzît lumnja anuostră aša să dzîkă.
Kînd am întrabat pră aj batrînj: "Kum kjama lumnja dî la Krajna?"
jej spunjasă: "Krajnjeanc!"
Întrabasăm šî dar audzît karje îs "Ungurjeanji"?
Aăja kare a mărs la škoală nainća lu Ratu al Mare, cîn minće kă a fuost vro oćitoloajka "gospăđa Olga Ungurjanović" kare a fuost dă Ungurjeanj (Ungurjanović).
Nuje tuot una!
Krajna or Valja Timokuluj!  ???
dPasujoni

Acuma nu şćiu măi mult śe sâ înginđesc :-[
Io cred câ Pâun ie un Uoţ şî ca ńe minće aiśa  :D

Poće fi cî ia dat lu âsta o paclâ dă ţîgari şî o cilâ dâ Manastica or vro Şľivoviţa numa sâ-i spunâ aia śe uica vrea sâ audă  :D

Уз две претходне карте у горњем посту, иде и ова, на којој сам приказао етнографску слику Влаха, на основу статистичких података са пописа из 1921. године, и мојих теренских истраживања, обављених протеклих деценија. Ни она није коначна, јер, радећи на грађи за књигу "Власи карпатске Србије, схватио сам да треба темељно преиспитати уобичајене термине које смо у литератури, без озбиљног критичког преиспитивања, наследили од старих аутора, као што су, пре свих, Унгурјани и Царани. Рецимо, ови које сам овде означио као Унгурјане (Мунћане), јесу такође Банаћани као и ови који живе западније од њих, а и једне и други источни Царани зову "унгурјанима". У више наврата сам се на терену уверио колико се "Мунћани" љуте када их Царани зову "Унгурјанима". Auḑ, mă! - каже ми један млађи саговорник прошлог лета. - Atîta-m veńi śuda pi unu đi la Kraĭna đi-m veńi săĭ dau un pumn! Ama, ma trasăĭ. Numa iĭ spusăĭ: Đ-akuma-nainće đi ćińe nu mis Ungurĭan, numa Munćan! Итд. Зато, карта нека служи да се "паре очи" док се не појави коначна ...