На једном форуму сам прочитао да је баш у Бору "IN" да се, уместо оне чувене "баш си, бре, сељак" користи "баш си, бре, Влах".
Može biti. Mora se razumeti da je u Boru u prethodnih pola veka postojala specifična situacija.
Nacionalne posebnosti se nisu naročito uvažavale, vlaške posebno i iz razloga jer u opštini izuzev sela DBReka, sva ostala sela (i selo Bor) su bila vlaška. Masovno dolazeći proleteri svih nacija (znači ne samo većinske), su Bor gledali kao na "Eldorado", nekakvu nagradu ili obečani plen. Tako, u skladu prema plenu su se i odnosili. Medjutim, postepeno su počeli da shvate da tu gde su se uhlebili, pre njihovog dolaska, nije bila ničija (pusta)zemlja. Mnogi su sami gradili korektan odnos i prijateljstva sa domincilnima i mimo parola o bratstvu i jedinstvu. Na Vlahe se inače ova parola i nije naročito odnosila. Jedan deo dolazećih, nije videlo potrebu za takvim mostovima. Računali su da kada pokupe dovoljno kajmaka (dobara), svejedno će otići. Za njih i njihove porodice je Bor ionako bila nekakva usputna stanica do konačnog životnog oredišta ("Kalifornije"), treba što više izvlačiti. Stručno nisu baš najboje stajali, ali političke ambicije im nisu manjkale. Takvi su sebe gledali na jedan poseban, superioran način. Gde god su mogli, transverisali kapital na sve strane. Čašćavali i poklanjali onim što ionako nije bilo njihovo.
Naravno san se, kao u svakoj bajci samo nekima ispunio. Budjenje je bila prava mora. Omiljenu crvenu boju, su brzo zamenili nacionalističkim i patriotskim vokabularom. I krst im je nešto postao bliži nego tradicionalnim vernicima. Dezorjentisani, sa porušenim “svetom” i izgubljenim tlom pod nogama, i sami su postali žrtve sopstvenih iluzija. Podsvesni osećaj krivice, kada bi se eventoalno našli u alkoholisanom ili ne baš svesnom stanju, im povremeno daje hrabrost i energiju i za teže ispade. Do skora je bilo lako na njih svuda nabasati. Sada su verovatno u novoj fazi transformacije. Jednostavno, možeš da se dereš, psuješ, svadjaš, šta god na vlaškom, i ništa.
Znači ne treba tome pridavati preveliki značaj, ni kod omladine ni kod odraslih.
Mene bi brinulo ukoliko bi nešto neukusno bilo smišljeno iz glava školovanijih? Ako bi u tome postojao nekav sistem? Sasvim je jasno, sve novinarske nagrade su već potrošene, laboratorije duša su ostale bez sponzorstava. Hvala bogu došlo je do konačnog zamora materijala.
opet sam ga preterano odužio. Moji u kući kažu -"zima je i nema druga posla"