Da li je izraz "vla" i "vlauca" pogrdan

[novica]

Molim vas da prokomentarisete kako se osecate kad vas tako nazivaju.

[bmistrelovic]

JA SAM PONOSAN NA SVOJE POREKLO IAKO NIKAD NISAM NAUCIO VASKI JEZIK.

[raleg]

 Ne vidim zašto bi bio pogrdan ako bi bio korišćen bez inronije.
Medjutim, iskustvo govori da je neprirodno nekoga direktno oslovljavati na osnovu njegove nacoinalne pripadnosti, a da to ne bude gotovo uvek, opterećeno nekom predrasudom.
Ne mislim da u ovome ima neke sličnosti ali često možemo čuti: -Jesi li bre ti Turčin?, ili - pravi se Englez( nije odavde), gotovu uvek sa negativnim nac. predznakom.
Vla, Vlauca, Vlajna, Vlajnica, po meni nisu adekvatni izrazi, nekako su nepotpuni.  Imam isti osećaj kao kad bi za Srbina rekli Srb. Više sam sklon da govorim Vlah, Vlahinja, Vlasi, od Vlaha..
To mi ništa ni ne dodaje ni oduzima. Znači, osećam se dobro.

[dPasujoni]

JA SAM PONOSAN NA SVOJE POREKLO IAKO NIKAD NISAM NAUCIO VLASKI JEZIK.

Ne vidim zašto bi bio pogrdan ako bi bio korišćen bez inronije.

Saglasio bih se sa bmistrelovic-em i raleg-om. Nema razloga da ne budem ponosan na svoje poreklo i to što jesam  VLA. Suštinski je kontekst u kome se neki izraz koristi, a ne sam naziv.

Takođe, naglasio bih jednu činjenicu koju većina zanemaruje kada govori o jednom entitetu, a to je pitanje onoga što određuje jednu etničku grupu. Klasični etnolozi i antropolozi kao ključno određenje jedne etničke grupe uzimaju poseban jezik kojim ta etnička grupa govori. Savremena istraživanja, međutim, pokazuju da jezik nije osnovna, a svakako nije jedina karakteristika po kojoj se prepoznaje jedna etnička grupa.

Ukratko, poznavanje vlaškog jezika ne svrstava nekog po automatizmu u Vlahe, odnosno nepoznavanje Vlaškog jezika ne povlači da neko nije Vlah.
 
dPasujoni

[Vlad]

Ne vidim zašto bi bio pogrdan ako bi bio korišćen bez inronije.
Medjutim, iskustvo govori da je neprirodno nekoga direktno oslovljavati na osnovu njegove nacoinalne pripadnosti, a da to ne bude gotovo uvek, opterećeno nekom predrasudom. Ne mislim da u ovome ima neke sličnosti ali često možemo čuti: -Jesi li bre ti Turčin?, ili - pravi se Englez( nije odavde), gotovu uvek sa negativnim nac. predznakom.

Управо тако, raleg!
На једном форуму сам прочитао да је баш у Бору  "IN" да се, уместо оне чувене "баш си, бре, сељак" користи "баш си, бре, Влах".

Vla, Vlauca, Vlajna, Vlajnica, po meni nisu adekvatni izrazi, nekako su nepotpuni.  Imam isti osećaj kao kad bi za Srbina rekli Srb. Više sam sklon da govorim Vlah, Vlahinja, Vlasi, od Vlaha..

.
Потписујем 

[raleg]

На једном форуму сам прочитао да је баш у Бору  "IN" да се, уместо оне чувене "баш си, бре, сељак" користи "баш си, бре, Влах".

Može biti. Mora se razumeti da je u Boru u prethodnih pola veka postojala specifična situacija.
Nacionalne posebnosti se nisu naročito uvažavale, vlaške posebno i iz razloga jer  u opštini izuzev sela DBReka, sva ostala sela (i selo Bor) su bila vlaška. Masovno dolazeći proleteri svih nacija (znači ne samo većinske), su Bor gledali kao na "Eldorado", nekakvu nagradu ili obečani plen. Tako, u skladu prema plenu su se i odnosili. Medjutim, postepeno su počeli da shvate da tu gde su se uhlebili, pre njihovog dolaska, nije bila ničija (pusta)zemlja. Mnogi su sami gradili korektan odnos i prijateljstva sa domincilnima i mimo parola o bratstvu i jedinstvu. Na Vlahe se inače ova parola i nije naročito odnosila. Jedan deo dolazećih, nije videlo potrebu za takvim mostovima. Računali su da kada pokupe dovoljno kajmaka (dobara), svejedno će otići. Za njih i njihove porodice je Bor ionako bila nekakva usputna stanica do konačnog životnog oredišta ("Kalifornije"), treba što više izvlačiti. Stručno nisu baš najboje stajali, ali političke ambicije im nisu manjkale. Takvi su sebe gledali na jedan poseban, superioran način. Gde god su mogli, transverisali kapital na sve strane. Čašćavali i poklanjali onim što ionako nije bilo njihovo.
Naravno san se, kao u svakoj bajci samo nekima ispunio. Budjenje je bila prava mora.  Omiljenu crvenu boju, su brzo zamenili nacionalističkim i patriotskim vokabularom. I krst im je nešto postao bliži nego tradicionalnim vernicima. Dezorjentisani, sa porušenim “svetom” i izgubljenim tlom pod nogama, i sami su postali žrtve sopstvenih iluzija. Podsvesni osećaj krivice, kada bi  se eventoalno našli u alkoholisanom ili ne baš svesnom stanju, im povremeno daje hrabrost i energiju i za teže ispade. Do skora  je bilo lako na njih svuda nabasati. Sada su verovatno u novoj fazi transformacije. Jednostavno, možeš da se dereš, psuješ, svadjaš, šta god na vlaškom, i ništa.
Znači ne treba tome pridavati preveliki značaj, ni kod omladine ni kod odraslih.
Mene bi brinulo ukoliko bi nešto neukusno bilo smišljeno iz glava školovanijih? Ako bi u tome postojao nekav sistem? Sasvim je jasno, sve novinarske nagrade su već potrošene, laboratorije duša su ostale bez sponzorstava.   Hvala bogu došlo je do konačnog zamora materijala.
                                                                                        opet sam ga preterano odužio. Moji u kući kažu -"zima je i nema druga posla"

[RainDog]

Kad Srbin nekome kaže "Vlajko" ili "Vlauco" tu uvek ima određene doze, ne znam baš kako bih se izrazio... nije to baš nipodoštavanje nego se uglavnom misli na neobrazovanost po nekom pitanju.
Ali isto tako kad Srbin nekome kaže "Srbendo", misli se na zatucanost.
Hoću da kažem, ne misli Srbin da uvredi kad kaže "Vlajko" ili "Vlauco", ali mi je sasvim razumljivo da to može da zvuči tako i već godinama nisam koristio te izraze, potpuno sam ih izbacio iz rečnika.