O DAĆINǍ ŞÎ O VORBǍ BATRÎNǍ * JEDAN OBIČAJ I JEDNA STARA REČ

[Paun]

În Rnaglaua (Rudna Glava, Poreci, Serbia), đi la muma Gergina (n. 1924) am scris 1990. o daćinǎ, un obićei, ľegat đi copii dupa naşćiŕe. Cînd mumǎ apľacǎ copilu sî-i đa ţîţa mǎi întîń, trîabie sǎl apľaśe pin ćocu lu curcan. Şî sî dzîcǎ aşa, đi trii uoŕ:

"Cum curcanu ulmǎ carńa – aşa sǎ ulmǎ copilo-l mieu, sǎ afľe śe va pierđa!"

Fînca vuorba »ulmǎ« rar sa mǎi auđe la noi, ǎće śe scriie đi ia în dicţionarurľi rumîńeşć.

ulmá, ulméz, vb. I (înv.) 1. (despre câini, copoi etc.) a adulmeca. 2. (fig.; despre oameni) a simţi, a observa, a mirosi.

adulmecá (-c, -át), vb. – A simţi prin miros prezenţa unui animal, a omului etc. – Var. adulma. Origine obscură. Posibil din lat. *adŏsmāre, de la *ŏsmāre (din gr. ὀσμάω ,,a adulmeca", ὀσμή ,,miros"). Din *ŏsmāre provin sp. husmear, it. ormare(ven. usmar), rom. urma; din *adŏsmāre › *adŏrmāreprovin it. aormare (REW 6112; Prati) şi rom. adulma. Adulmeca presupune un der. lat. *adŏsmĭcāre; dar chiar aşa, der. este dificilă din punct de vedere fonetic. Puşcariu 29 (urmîndu-l pe Hasdeu 386) presupune un lat. *adolmicare, de la olere (cf. DAR). Philippide, Principii, 295, se gîndea la o der. directă de la urmă; iar Pascu, I, 181, propune lat. *adŏrmĭcāre. – Der. adulmecător, adj. (care are miros bun).

Sursa: DAR] Dicţionar de arhaisme şi regionalisme,Gh. Bulgăr şi Gh. Constantinescu-Dobridor, Editura Saeculum Vizual, Bucureşti, 2002 |

[St.Rudnoglavski]

Paunje, prevedi mi ovo da razumem bolje (ne pomaže mi prevod na rumunski jezik). Skoro da je jedino što sam dobro razumeo, da je u sve ovo bila umešana muma Gergina. Srdačan pozdrav!

[Paun]

   prevedi mi ovo da razumem bolje

Не знам тачно шта ниси разумео. Реч је о прастаром обичају који је налагао да се прво дојење новорођенчета мора обавити кроз гавранов кљун, да би преко те имитативне магије стекао способност "трагача" (читај: ловца), да лакше нађе оно што изгуби, и сл.

"Cum curcanu ulmǎ carńa – aşa sǎ ulmǎ copilo-l mieu, sǎ afľe śe va pierđa!"

Смисао бајања је следећи:

Како гавран налази своју храну, такав ловац нек буде и моје дете, нека лако нађе оно што му буде требало.

Сасвим је сигурно реч о прежитку са ловачког ступња културе, каквих има још, у разним облицима сачувано, код нас, Влаха Горштака! Рецимо, ако си икада ишао, у организованој дечјој хорди, да трагаш за птичјим гнездима, ако си "la Ajun" (на Бадњи дан) гладовао да би у томе био успешнији од других, ако си зими ловио "zaice" (сојке) помоћу "prugle", а "iepuri" помоћу "laţa" - е, онда те је на све то терао немирни глас неког праоца - Vînatuoria, đin pľamia lu Fufuľeşći.

Înţaľeź, ba, acuma, or nu? 

Но, добро је што си ми скренуо пажњу да ти као говорник влашког дијалекта не разумеш најбоље. Бојим се да ни Румуни неће најбоље разумети ову фразу. У сваком случају, разумеће је погрешно.

Према рум. речницима, реч curcan код њих значи ћуран, Meleagris gallopavo, а то није та птице чија магијска својства треба да добије мало горштачко влашче у Поречкој Реци! Код нас је и то, наравно, али се у изреци мисли на гаврана, Corvus corax, а не на ту тупу и кочоперну домаћу животињу, која, узгред, није од старине у нашем домазлуку већ је са Мадагаскара, а на нашем подварку се налази захваљујући Турцима. Тако кажу књиге инђијеле!

На рум. curcan из ове наше приче је corb.

Ево и разлике:

curcan (ћуран, Meleagris gallopavo)


curcan (гавран, Corvus corax)


Баш велика разлика, duśasar în pizda mînsa!

Допуна:
А ево начина на који Власи у својој народној књижевности помињу ћурана:

           Diri, diri, moş-Marińe,
           śe-ţ atârnă pi la vâńe?
           Duauă gǐamǐe şî un mosuor,
           şî un curcan cu capu guol!

Преузето са локације:
http://www.paundurlic.com/radovi/graiul_romanesc.htm

[virgil]

Према рум. речницима, реч curcan код њих значи ћуран, Meleagris gallopavo, а то није та птице чија магијска својства треба да добије мало горштачко влашче у Поречкој Реци! Код нас је и то, наравно, али се у изреци мисли на гаврана, Corvus corax, а не на ту тупу и кочоперну домаћу животињу, која, узгред, није од старине у нашем домазлуку већ је са Мадагаскара, а на нашем подварку се налази захваљујући Турцима. Тако кажу књиге инђијеле!

Ćuran, Meleagris gallopavo, poreklom je iz severne Amerike:

http://www.birds.cornell.edu/AllAboutBirds/BirdGuide/Wild_Turkey.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Wild_Turkey

[Paun]

   Ćuran, Meleagris gallopavo, poreklom je iz severne Amerike:

Видео сам и сам тај податак, али сам негде другде нашао помен Мадагаскара, који ми се учинио убедљивијим јер није била у питању Википедија! На жалост, нисам сачувао линк, а за ново претраживање тренутно nam cînd.

У сваком случају, хвала ти за ову исправку.
За награду, замисли да на рачун Форума добијаш један батак од реченог Meleagris gallopavo на подварку!

Bună pofta, што би рекли стари мајданпечки Буфани!



 

[virgil]

Видео сам и сам тај податак, али сам негде другде нашао помен Мадагаскара, који ми се учинио убедљивијим јер није била у питању Википедија! На жалост, нисам сачувао линк, а за ново претраживање тренутно nam cînd.

Taj podatak nije (samo) sa Vikipedije.  ;)

У сваком случају, хвала ти за ову исправку.
За награду, замисли да на рачун Форума добијаш један батак од реченог Meleagris gallopavo на подварку!

Bună pofta, што би рекли стари мајданпечки Буфани!

Ĭestă şî pĭept?  Că-m plaśe câta măĭ tare.  :D

[virgil]

Poaće ć-aĭ ghinđit la Meleagris Numida, care într-ađevăr îĭ dîn Africa şî Madagascar:




http://www.questia.com/library/encyclopedia/guinea_fowl.jsp

La noĭ ĭ-or dzîs coclĭanţă or în alće saće, tutcă.

[Onu]

Noi, prin Oltenia, le zicem "bibilică" sau "câţă".

[dPasujoni]

Cum curcanu ulmǎ carńa – aşa sǎ ulmǎ copilo-l mieu, sǎ afľe śe va pierđa!"

Kum korkanu ulmă karńa - aša să ulmă kopilu amjeu, să afľe śe va pjerđa!
La minje să dzîśe aša.

Ćuran - kurkoń
gavran - korkan

Să dzîśe šî:

Mînkaćaŕ korkańi!

dPasujoni