Porumb, Kukuruz, Popušoi

[Vlad]

Izvor:

Njagu Đuvara, Kratka istorija Rumuna za mlade (O scurtă istorie a rumănilor, povestită celor tineri de Neagu Djuvara), Bucureşti 2002 , prevod na srpski Florin Ursulescu - Novi Sad 2004, 142-143.

[...] Za vreme, takođe, Šerbana Kantakuzina počinje i jedna poljoprivredna i prehrambena revolucija: kod nas se prvi put gaji kukuruz, biljka koju su otkrili Španci u Meksiku vek i po unazad. Rumun konstatuje da je brašno koje se dobija od zrna kukuruza istovetno sa projom od prosa, od koga se spremao kačamak još u doba Rimljana (to je dokazano dokumentima), a možda čak i ranije. Proso je vekovima ostalo omiljena žitarica Rumuna, mislim da je tako bilo i zbog toga što je to žitarica koja naj brže niče i razvija se: ako se seje 1. maja, 15. juna može se požnjeti. U jednoj zemlji u kojoj haraju divljačke racije i ratovi, ako se ima sreće da u tih šest nedelja bude mirno, mogla bi osnovna hrana da se stavi na čuvanje na godinu dana. Ako napadaju Turci ili Tatari, natrpaju se džakovi i deca u seljačka kola i beži se u planine. Međutim, kukuruz je odjednom bio višestruko koristan: učinak na jednoj parceli zemlje veći je, ukus proje je bolji, a zrna više odgovaraju kao hrana za konje i živinu - tuluzina se može upotrebljavati za loženje vatre, a čak kada je suva, njom se mogu hraniti volovi tokom čitave zime. Zbog toga se postepeno u čitavom XVIII veku gajenje kukuruza širi na celu zemlju i ono postaje, iz godine u godinu, osnovna kultura kako u Erdelju tako i s ove strane Karpata, jer kod jednog naroda u velikoj meri se ustaljuju običaj i vezani za ishranu. U Vlaškoj će biljka biti nazvana porumb (zbog sličnosti klipa kukuruza sa golubom!), u Moldaviji papušoj, a u Erdelju ima nemačko ime - kukuruz.
Neki autori smatraju da je uvođenje gajenja kukuruza jedan od razloga porasta broja stanovnika u kneževinama u XVIII veku, uprkos surovosti tog perioda. [...]

[Vlad]

Официјелни назив porumbul за ову биљку на књижевном румунском језику, као и регионализми cucuruz односно popuşoi врло су интересантни и за Влахе североисточне Србије.
Интересантни пре свега због добијања одговора на питање ко су, заправо, Власи североисточне Србије и којим језиком говоре.

Власи Царани у Неготинској и Тимочкој крајини кукуруз зову porumb, баш као и румуни на свом књижевном језику.
Као што смо видели из Паунових прилога о досељавању становништва Неготинске крајине, велика већина Влаха се управо доселила са простора некадашње Влашке, кнежевине у којој је кукуруз, због свог облика, назван порумб, што у преводу са румунског значи голуб.

Из Аустроугарске досељени Унгуреани су, пак, за ову врсту биљке  задржали архаични немачки назив кукуруз (изговара се кукурудз) што се савршено подудара са оним о чему пише Њеагу Ђувара - да су Румуни на територији која је била под влашћу Хабсбурговаца, преузели од Аустријанаца назив за кукуруз.

Интересантан је и трећи назив за кукуруз на румунском језику " papuşoi". Нисам сигуран за Царане, али  знам да се код Унгуреана среће и термин "Папуша" који означава, ако се не варам, млад клип кукуруза.

Да ли је "Папуша" дошла са досељеницима из Молдавије или код Унгуреана има неко друго значење, не бих мога да кажем.

[virgil]

Интересантан је и трећи назив за кукуруз на румунском језику " papuşoi". Нисам сигуран за Царане, али  знам да се код Унгуреана среће и термин "Папуша" који означава, ако се не варам, млад клип кукуруза.

Да ли је "Папуша" дошла са досељеницима из Молдавије или код Унгуреана има неко друго значење, не бих мога да кажем.

Păpuşa znači lutka, a izgleda da je păpuşoi, naziv za klip kukuruza, dobio to ime zbog sličnosti sa tom igračkom:

http://dexonline.ro/search.php?cuv=papusa

http://dexonline.ro/search.php?cuv=papusoi

Naravno i u Banatu se kaže kukurudz, a porumb se uči u školi kao književni naziv.

http://dexonline.ro/search.php?cuv=cucuruz

U vezi sa golubom (porumb ili porumbel na književnom), zanimljivo da je latinski oblik columba  u rumunskom dao porumb, a u španskom paloma. Ipak Banaćani kažu golâmb.

[Vlad]

U vezi sa golubom (porumb ili porumbel na književnom), zanimljivo da je latinski oblik columba  u rumunskom dao porumb, a u španskom paloma. Ipak Banaćani kažu golâmb.

Baš kao i kod Ungureana južno od Dunava  :D

[Floramare]

Kad kukuruz krene da pušta klipove to se zove "popuša " i to traje dok ne stigne u fazu za kuvanje. Svila se zove "kika ". Zaperci su "puj". Ovo se sve odnosi na moj kraj .
Ali ima tu još nešto znamo da je kukuruz u Evropu stigo u 16 veku. Da je njegov naziv "maes", možda je odatle i ime za proju-"malaj"

[virgil]

Kad kukuruz krene da pušta klipove to se zove "popuša " i to traje dok ne stigne u fazi za kuvanje ,Svila se zove "kika ".Zaperci su "puj".Ovo se sve odnosi na moj kraj .
Ali ima tu još nešto znamo da je kukuruz u Evropi stigo u 16 veku.Da je njegov naziv "maes" ,možda je odatle i ime za proju-"malaj"

"Kika", ili kako se piše na rumunskom, "chica", ("chi" se čita "ki"), znači (duga) kosa.

http://dexonline.ro/search.php?cuv=chica

Malaj, zapravo mălai, je prvobitno proso, biljka iz "starog" sveta. Kad je kukuruz bio uveden u ovim krajevima njegovo brašno je podsećalo na brašno od prosa.

http://dexonline.ro/search.php?cuv=malai


U Banatu jedna od upotreba mălaia je coleaşa, ili koljaša po srpskom pravopisu. Proja je južnoslovenski naziv za coleaşu.

http://dexonline.ro/search.php?cuv=coleasa

[Paun]

    Malaj, zapravo mălai, je prvobitno proso, biljka iz "starog" sveta. Kad je kukuruz bio uveden u ovim  krajevima njegovo brašno je podsećalo na brašno od prosa.

Полутачно,  :) затошто кукурузно брашно није "подсећало" него је буквално заменило просено брашно!

Истражујући традиционалну исхрану код Влаха Горњег Пореча, наишао сам на несумњиву етнографску потврду да су се "vr-odată malaiu şî turta" спремали од просеног брашна. Чак сам у Танди забележио сећање да су у набавку проса за исхрану "ai noştri ai batrîń" ишли "la Ćimoc". Истинитост ове чињенице се лако да доказати и терминолошком анализом.

У основи је лат. реч mille која, према Дивковићем речнику, значи ,,хиљада, врло много, небројено", а која је код Влаха сачувана у облику речи ,,miie« са непромењеним значењем. С друге стране је биљка просо која се од праисторије па све до касног средњег века, (тачније: до појаве кукуруза), користила за хлебно брашно, и као таква добила латински назив panicum milleaceum. Реч ,,panicum" је латински назив за просо, а настала је од облика panis чији је етимолшка основа pascor ,,хранећи". Због тога на латинском језику ,,panis« истовремено значи и ,,хлеб", код Влаха je ова реч сачувана у облику ,,pîńe". (Нисам сигуран да ли код свих Влаха, јер знам да Буфани у Мајданпеку, који су старином Олтенци, хлеб зову »pitǎ«).

Од  ,,miia« (<mille) меси(o) се ,,malai" који је са доласком кукуруза (лат. назив Zea mays) заменио само ,,супстанцу", али је задржао име. Погача од кукурузног брашна код нас се спрема(ла) на два начина, и то када се журило, када није било довољно времена, брашно се месило са хладном водом, и тада се добијала ,,turta", а када се брашно месило ,,cu apa fiartǎ" и уз мали додатак пшеничног браша као импрегнатива – добијао се ,,malai"! (Дакле, Виргил није у праву када поистовећује "проју" и "кољашу", али о овој посластици ћемо, ако бог да, егленисати другом приликом!)

Потпуно је иста ,,историја" и код Срба. Од проса се меси проја (вл. malai) и пројара (вл. turta).

Реч ,,turta" је опет интересантна на свој начин. Прикупљајући грађу о обредним хлебовима уочио сам да наше жене према облику јасно разликују два типа: а) дугуљасте, и б) округле колаче. Дугуљасте зову ,,ľimba" а округле зову ,,turta".  Реч је, наравно, латинског порекла и настала је од придева tortus »завојит, кривуљаст", који је партицип од torqueo, torsi, torsum »вити, обртати, окретати«, сачуван код нас у речима tuorsu ,,предење" и întuorsu ,,враћање, окретање".  Из овога следи да су наша ,,турта", српска ,,торта" и шпанска ,,тортиља" близак језички род!

*
Као допуну, цитирам један одломак из књиге Victora Kernbacha, UNIVERSUL MITIC AL ROMANILOR,  који  потврђује оно што сам горе написао.                                                                       
   
"Înainte de a căuta similitudini lingvistice, se cuvine să poposim asupra unui fenomen etnografic elocvent. Ştim că dacii mâncau mămăligă pe care o făceau din mei măcinat, exact aşa cum o fac azi românii din mălai (făină de porumb). Într-o anumită zonă italică se consumă un fel de terci, ca o mămăligă pripită (polenta), ce pare un aliment moştenit de la etrusci. De milenii, în Georgia oamenii mănâncă ghomi - în prezent însemnând ,,mămăligă", dar care la origine însemnase ,,mei" (mii d'Italie); se mai mănâncă şi hinkili - ,,terci"; ambele feluri se prepară din făină de porumb, aşa cum până în sec. XVI fuseseră preparate din făină de mei." 



На слици су зрна проса (ситна, прос-ута), односно "miia" који наши људи сликовито описују да је "као жива" ("miiu ie facut marunt, marunt, şî fuźe ca arźintol viu").

[Paun]

               Горњим прилозима на тему кукуруза и проје, додајем и одломак из Росетијеве ,,Историје румунског језика" (Al. Rosetti, Istoria limbii române, Bucureşti, 1986, p. 771)

               Alvar a montré que les Atlas régionaux fournissent des matériaux épars, dont il est difficile de tirer une image d'ensemble cohérente, tar. dis que les Atlas généraux (par exemple YALF, VAIS, YALR et le NALF d'Albert Dauzat) sont précieux, par la vue d'ensemble qu'ils fournissent sur les parlers enquêtes.
               L'enquête sur les mots et les choses, fondée sur les éléments ethnogra¬phiques, devient donc indispensable pour les dialectologues.
               Nous voudrions donner ici quelques exemples pour lesquels l'application de cette méthode, dans la recherche des éléments communs aux langues de sud-est européen, pourrait donner des résultats importants.
               1. Le nom du maïs en roumain et en bulgare. Le maïs a constitué pendant longtemps, en Roumanie, la nourriture de base du paysan. La plante a été importée dans la Péninsule Balkanique de l'Egypte et de l'Afrique du nord. Elle a pénétré au nord du Danube au début du XVIe siècle, où elle a remplacé la culture du millet.
               Les noms du maïs, dans le territoire nord-danubien de langue roumaine (narlers dacoroumains) sont répartis comme suit:
                păpuşoi (<păpuşă «poupée», par rapport à la forme du fruit), en Moldavie; mălai «farine de maïs» dans le nord de la Transylvanie; cucuruz «fruit de forme allongée» dans le centre de la Transylvanie; tenchi Tterme venu du magyar, 2 localités), dans l'ouest de la Transylvanie, et porumb (ressemblance du fruit avec un pigeon), dans le reste du territoire (Oltenie, Valachie et Dobroudja).
En Bulgarie le maïs porte plusieurs dénominations. Nous retenons le terme gălăb(i),«pigeon», dans le nord-est du territoire, calqué sur dr. porumb («pigeon» et «maïs»).
               2. Le terme mămăligă «bouillie de farine de maïs», «polenta» est attesté dans toutes les langues balkaniques, avec le même sens qu'en roumain: te. ott. mămăliga, s. - cr. mamàljuga, alb. mamalingë, n.-gr. mamalika.

[Paun]

Још пар напомена из нашег фоклора.
Подсетио бих на песме (ја их на жалост немам у фонотеци), које почињу стиховима:

1.
Pui, pui, pui porîmba lui
cî ş-asară o facui!

и

2.
Cucurudz cu panan-sus

Најдуховитија је, међутим, ова изрека коју сам записао још седамдесетих година у Рудној Глави:

În cucurudz ş-în pulă ńiścînd să nu cŕedz, că puot să ći ijđa cînd nu ći nadăi!
У кукуруз и курац никад да не верујеш, јер могу да те издају када се не надаш!

[virgil]

У основи је лат. реч mille која, према Дивковићем речнику, значи ,,хиљада, врло много, небројено", а која је код Влаха сачувана у облику речи ,,miie« са непромењеним значењем.

Da li je mille zaista osnova, posto se latinski naziv za biljku milium pise sa jednim "l"?

С друге стране је биљка просо која се од праисторије па све до касног средњег века, (тачније: до појаве кукуруза), користила за хлебно брашно, и као таква добила латински назив panicum milleaceum. Реч ,,panicum" је латински назив за просо, а настала је од облика panis чији је етимолшка основа pascor ,,хранећи".

Postoje nekoliko vrsta prosa. Ne znam dovoljno srpski, ali ovaj latinsko-engleski recnik daje

milium (lat.) = millet (eng.) [proso]

panicum (lat.) = a kind of wild millet (eng.) [vrsta divljeg prosa]

http://catholic.archives.nd.edu/cgi-bin/lookdown.pl?millet


Rumunski etimoloski recnik daje

milium (lat.) = mei (rum.) [proso], sa naucnim nazivom Panicum miliaceum (jedno "l")

http://dexonline.ro/search.php?cuv=mei

a za mălai daje vise smisla:

MĂLÁI, mălaie, s.n. 1. Făină de porumb. * (Reg.) Făină de mei. 2. Aliment preparat din făină de porumb, de mei sau de alte cereale, dospit şi copt în cuptor; aliment preparat din făină de porumb frământată cu lapte (şi cu zahăr). *  Expr. Şi-a trăit traiul, şi-a mâncat mălaiul = a îmbătrânit; s-a învechit, s-a uzat, s-a perimat. *  Compus: mălai-mare = om mâncăcios sau om bleg, lipsit de vlagă, prostănac. * Turtă formată prin presarea reziduurilor rămase după extragerea uleiului din seminţele plantelor oleaginoase. 3. (Reg.) Porumb; p.restr. boabe de porumb. 4. (Reg.) Mei; p.restr. boabe de mei. 5. (Bot.; reg.) Mătură. 6. Compus: mălaiul-cucului = a) plantă erbacee cu flori brune, dispuse la vârful ramurilor (Luzula pilosa). b) plantă erbacee cu frunze liniare şi flori brune sau gălbui, dispuse în spice (Luzula campestris). [Pl. şi: mălaiuri] - Et.nec.

U vezi sa "Panicum miliaceum" pogledajte i

http://www.mobot.org/gardeninghelp/plantfinder/plant.asp?code=A758

Због тога на латинском језику ,,panis« истовремено значи и ,,хлеб", код Влаха je ова реч сачувана у облику ,,pîńe". (Нисам сигуран да ли код свих Влаха, јер знам да Буфани у Мајданпеку, који су старином Олтенци, хлеб зову »pitǎ«).

"Pâine" je hleb na književnom. Banaćani kažu "pită", u svetu vrlo prostranjena reč prastare srednjoistočne etimologije, srodna sa italijanskom "pizza".

[Paun]

 
   Banaćani kažu "pită", u svetu vrlo prostranjena reč prastare srednjoistočne etimologije, srodna sa italijanskom "pizza".

Сетих се у међувремену песмице коју сам певао у детињству чувајући стоку на падинама рудноглавског брда, уз пратњу "виолине" направљене од сасушене стабљике кукуруза. ("Свирање" на оваквом инструменту звало се, иначе, scrţońală).

Ево те шаљиве песмице:

Arńică ńevasta-mĭa
nu maĭastă-n sat ca ĭa!
Đimińaţa cînd sa scuală
păn-la prîndz abĭa sa spală!
Da cînd pľacă dupa sîtă -
ĭa cu sînu pľin đi pită!
Şî đi sîtă nu-ntraba
pănă pita nu-ş mînca!

    Expr. Şi-a trăit traiul, şi-a mâncat mălaiul = a îmbătrânit; s-a învechit, s-a uzat, s-a perimat.

... а ово сам чуо ако не у сваком, а оно бар у сваком другом влашком селу, наравно у дијалекатском облику:

A trăit traiu, a mâncat mălaiu

;D

Додуше, ја сам више љубитељ coľaşe или mamaľige, за коју ме, опет, везују успомене из чобанских дана када смо довикивали једни другима с брда на брдо:

Cum ći strîgă? - Mamaľigă!
Cum ći cĭamă? - Sorbidzamă!

  Da li je mille zaista osnova ..

Ево шта каже даље прекопавање Дивковићевог речника:

milium, ii [μελινη] p r o s o, p r o j a

што значи да је, по овом аутору, латински назив за просо грчког порекла!
[Реч је о Латинско-хрватском речнику М. Дивковића, штампаног у Загребу 1900. г.]

У даљој анализи проблема треба имати у виду да Власи имају две лексеме:

- miĭ (ботанички) "просо"
- malaĭ (кулинарски) "проја"

па би овде добродошао неко ко није бежао са часова латинског, јер је мој латински - као и код осталих Влаха - изворног, чобанског порекла!  ::)

[Floramare]

<sup>Ево шта каже даље прекопавање Дивковићевог речника:

milium, ii [μελινη] p r o s o, p r o j a

што значи да је, по овом аутору, латински назив за просо грчког порекла!
[Реч је о Латинско-хрватском речнику М. Дивковића, штампаног у Загребу 1900. г.]</sup>
Ovaj je rečnik izrđen po drugom hrvatskom i šestom nemačkom  izdanju Heinichenova rečnika(koji je obradio Wagener,Leipzig 1897.)

[virgil]

Ево шта каже даље прекопавање Дивковићевог речника:

milium, ii [μελινη] p r o s o, p r o j a

што значи да је, по овом аутору, латински назив за просо грчког порекла!
[Реч је о Латинско-хрватском речнику М. Дивковића, штампаног у Загребу 1900. г.]

Verovatno da je osnovni naziv indoevropski, to jest potiče iz vremena pre odvajanja raznih jezičkih grupa (grčki, latinski, germanski, keltski, trački, iranski, sankskritski, slovenski, baltički, i drugi). Osnivam ovaj zaključak na prisustvu srodne reci malnus u litvanskom jeziku:

millet
cereal grain, c.1400, from M.Fr. millet, dim. of mil "millet," from L. milium "millet," cognate with Gk. meline, Lith. malnus (pl.) "millet."

http://www.etymonline.com/index.php?l=m&p=15

Zanimljivo da je naziv proso poznat i na engleskom. Možda je i proso indoevropska reč.

http://en.wikipedia.org/wiki/Proso_millet






U vezi zamene prosa sa kukuruzom, sećam se opaske Bĭeşîna dă  mălaĭ puće măĭ rău dăcât a dă cucurudz.  :D

[Vlad]

    Expr. Şi-a trăit traiul, şi-a mâncat mălaiul = a îmbătrânit; s-a învechit, s-a uzat, s-a perimat.

... а ово сам чуо ако не у сваком, а оно бар у сваком другом влашком селу, наравно у дијалекатском облику:

A trăit traiu, a mâncat mălaiu

;D

Сећам се да сам као дете имао прилике да чујем да, када старије особе на некој седељци у селу говоре о оном ко је доживео дубоку старост, поред оне чувене :

"i-a dat dumńedzau sâ aibe albińe albe" још кажу оно што је Паун написао :"А trăit traiu', a mâncat mălaiu" ;)

[virgil]

În cucurudz ş-în pulă ńiścînd să nu cŕedz, că puot să ći ijđa cînd nu ći nadăi!
У кукуруз и курац никад да не верујеш, јер могу да те издају када се не надаш!

Ovo me je podsetilo na jednu priču o neuljudnom seljaku kojem je Isus Hristos pretvorio kukuruz u kurčeve. Priča, duga oko 2700 reči, je pripisana velikom piscu Jonu Krjangu (Ion Creangă) iz devetnaestog veka, jednom od stvaratelja rumunske književnosti. Naravno njegove priče, koje se uče u prvim godinama školovanja, nisu nepristojne - kao ova sledeća - i mnogo su voljene od mladih i starih.

Za sada postaviću samo početne pasuse, a ako vam se sviđa, daću vam i ostalo:

Povestea pulii

de Ion Creangă

Amu cică era într-un sat un ţăran. Şi ţăranul acela a ieşit odată în ţarină să samene nişte păpuşoi. Şi cum semăna el, tocmai atunci s-a nimerit să treacă pe-acolo Hristos şi cu Sfântul Petrea. Hristos să nu tacă molcum şi să-şi caute de drum?

- Da ce semeni acolo, om bun? întrebă el.

- Ia, nişte pule semăn, răspunse ţăranul cu obrăznicie.

- Pule ai zis că semeni, pule să dea Dumnezeu să se facă, zise Hristos, blagoslovind semănătura din treacăt cu amândouă mâinile, şi apoi se tot duse în drumul său cu Sf. Petrea, care nu-şi putea stăpâni mirarea de cuvintele ce auzise că au ieşit din gura lui Hristos, pentru că niciodată nu mai vorbise Mântuitorul aşa de buruienos.

Ţăranul, după ce mântui de semănat se întoarse acasă. Apoi, la vremea prăşitului a venit de a prăşit păpuşoii după rânduială şi iar s-a întors acasă. Dar când vine la cules, ce să vadă? În loc de păpuşoi, de fiecare strujan erau câte trei-patru drăgăleţe de pule, care-de-care mai îmbojorate, mai dârze si mai răsbelite!


- nastavlja se -