Аутор Тема: Cât ľi-ĭ đe drag đe noĭ  (Прочитано 5407 пута)

Ван мреже virgil

  • Сарадник форума
  • ***
  • Поруке: 207
  • Углед: +0/-0
Cât ľi-ĭ đe drag đe noĭ
« послато: 21.03.2007. 14:51 »
Ni u tikvi suda, ni u Vlahu druga.

Prdn'o k'o Vlah.

Da se Vlasi ne dosete.

O Turčine, za nevolju kume, a ti Vlaše, silom pobratime.

PaunEsDur

  • Гост
Одг: Cât ľi-ĭ đe drag đe noĭ
« Одговор #1 послато: 21.03.2007. 16:42 »
          În ştiinţa sârbeasca (folclor lterar, etnologia ...) iastă teză că aştea cuvânte nu sunt legate de noi, de Romăni (Власи), numa de ei, de Sârbi! Vorba ie de zicale, în origină turceşti, şi »Valahi«, puş in aşa rolă urâtă, sunt Sârbi, „раја“, pi care Turci, cum să ştie bine, i-a numit »Vlasi«. De vremea de Turci, avut funcţie se le dea în gând întotdeuna că »Raia« ie un feli de popor lu care nu trebe a credea, care trebea ţânut supt piciuor, etc. Cât ţân minte, asta teză ar putea fi gasâta in teksturile lu Čajkanović, care a fost primul autor cu aşa ideie. Dar, poate lesne să fie şi alt savant!
*
          У српској науци (народној књижевности, етнологији ...) постоји теза да ове речи нису везане за нас, Влахе, него за њих, за Србе! Реч је о изрекама турског порекла, и „Власи“, са таком ружном улогом, јесу заправо, Срби, „раја“, које су Турци, како се добро зна, називали „Власи“. За време Турака, изреке су имале улогу да их увек подсете да је „раја“ једна врста људи којој не треба веровати, коју треба држати у покорности, итд. Колико се сећам, ова теза је најпре постављена у текстовима Веселина Чајкановића, мада може бити реч и о неком другом аутору.

         PS. Ar fi bun sî gasâm care đ-in iĭ a scris aĭa, şî sî dubarâm odată râzâlo-sta đi pi capu nostru!  :)
 

Ван мреже Tarabostes

  • Ветеран форума
  • *****
  • Поруке: 133
  • Углед: +0/-0
Одг: Cât ľi-ĭ đe drag đe noĭ
« Одговор #2 послато: 24.03.2007. 18:56 »
Ni u tikvi suda, ni u Vlahu druga.

Prdn'o k'o Vlah.

Da se Vlasi ne dosete.

O Turčine, za nevolju kume, a ti Vlaše, silom pobratime.
Domnule Virgil,poti sa traduci?
       Multumesc!
„Nimeni n-are dreptul să ne înveţe ce-am fost sau ce-ar trebui să fim, voim să fim ceea ce suntem - români”.(Mihai Eminescu)

Ван мреже virgil

  • Сарадник форума
  • ***
  • Поруке: 207
  • Углед: +0/-0
Одг: Cât ľi-ĭ đe drag đe noĭ
« Одговор #3 послато: 24.03.2007. 19:16 »
Ni u tikvi suda, ni u Vlahu druga.
Nici in dovleac minte, nici in valah prietenie sau Nici dovleacul n-are minte, nici valahul nu-ti va fi prieten.

Prdn'o k'o Vlah.
S-a basit ca un valah.

Da se Vlasi ne dosete.
Sa nu-si dea seama (sa nu-nteleaga) valahii.

O Turčine, za nevolju kume, a ti Vlaše, silom pobratime.
Turcule, prin necaz imi esti nas, iar tu valahule cu forta imi esti frate de cruce.

PaunEsDur

  • Гост
Одг: Cât ľi-ĭ đe drag đe noĭ
« Одговор #4 послато: 25.03.2007. 18:31 »
Ni u tikvi suda, ni u Vlahu druga.
Nici in dovleac minte, nici in valah prietenie sau Nici dovleacul n-are minte, nici valahul nu-ti va fi prieten.


Hm! Io ginđesc că sârb. “sud” nuĭe rum. “minte”, numa “vas”; vuorba (cuvântul) “mintea” pi sârbĭaşće ĭe “razum, pamet”; dupa aĭa, mi s-ampare că sârb. “tikva” măĭ bun vińe cu rum. “troaca” đi cât cu »dovleace«, că »dovleace« ĭe sârb. »bundeva«! S-a şćiĭe câ dzâcălurľi nu sa propun đin ľimbă-n ľimbă vuorbă-la-vuorbă, numa sa propuńe, mi-ntâń, gându, ideĭa (sa-spuńe: nu sa propun vorbiľi đin ľimbă-n ľimbă, numa albĭaţa întra vuorbe!); dacă ńi uĭtăm aşa, atunśa, dzîcala-sta ar fi pi rumâńaşće (în graĭ):

Ńiś truaca vas, ńiś Rumânu prĭaćin!


Ван мреже Tarabostes

  • Ветеран форума
  • *****
  • Поруке: 133
  • Углед: +0/-0
Одг: Cât ľi-ĭ đe drag đe noĭ
« Одговор #5 послато: 25.03.2007. 20:29 »
 TÍGVĂ, tigve, s.f. 1. (Pop.) Craniu, ţeastă; (depr.) cap; p. ext. ins, individ. 2. Plantă erbacee agăţătoare sau târâtoare din familia cucurbitaceelor, cu flori mari, albe, cu fructe mari de forme variate, de obicei bombate, care la maturitate devin lemnoase şi gălbui; tâlv (Lagenaria vulgaris); p. restr. fructul acestei plante. ♦ Vas făcut din fructul uscat de tigvă (2). ♢ Expr. Cap de tigvă = om prost. [Var.: (reg.) tívgă s.f.] – Din bg., scr. tikva.
Sursa: DEX '98 | Trimisă de ana_zecheru, 23 Jun 2004 | Greşeală de tipar

TÍGVĂ s. v. cap, creastă, creştet, culme, pisc, vârf.
Sursa: Sinonime | Trimisă de siveco, 4 Aug 2004 | Greşeală de tipar

TÍGVĂ s. 1. (BOT.; Lagenaria gourda) tărtăcuţă, tâlv, (reg.) bostănel, cătrună, ciugai, curcubetă, lupoaie, sămânţar, sărăboi, troacă. 2. (BOT.; Lagenaria vulgaris) (reg.) curcubetă. 3. tâlv, (Olt.) troacă. (Ţine apă în ~.) 4. v. craniu.
Sursa: Sinonime | Trimisă de siveco, 4 Aug 2004 | Greşeală de tipar

tígvă s. f., g.-d. art. tígvei; pl. tígve
Sursa: Dicţionar ortografic | Trimisă de siveco, 10 Aug 2004 | Greşeală de tipar

TÍGV//Ă ~e f. pop. 1) Totalitate a oaselor capului; craniu; ţeastă; scăfârlie. 2) pop. Cap al omului. ♢ Cap de ~ om mărginit. 3) Plantă erbacee agăţătoare cu tulpina culcată, cu frunze dinţate şi cu fructe gălbui, bombate la capăt şi alungite spre coadă; tătarcă. 4) Vas făcut din fructul uscat şi scobit al acestei plante, folosit pentru a bea; tătarcă. /<bulg., sb. tikva

Înclin să cred că în acel " proverb" s-a avut în vedere sensul de tărtăcuţă,bostan sau chiar troacă în sensul de cap sec.
Desigur,de la prieteni te aştepţi la tot ce este mai bun.
Proverbele caracterizează popoarele cărora  aparţin.

НАПОМЕНА УРЕДНИКА ФОРУМА:
Види наставак дискусије о речи TÍGV//Ă у топику
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=166.msg365#msg365
који је постављен у конф. о влашком речнику!

„Nimeni n-are dreptul să ne înveţe ce-am fost sau ce-ar trebui să fim, voim să fim ceea ce suntem - români”.(Mihai Eminescu)

Ван мреже virgil

  • Сарадник форума
  • ***
  • Поруке: 207
  • Углед: +0/-0
Одг: Cât ľi-ĭ đe drag đe noĭ
« Одговор #6 послато: 25.03.2007. 20:56 »
Hm! Io ginđesc că sârb. “sud” nuĭe rum. “minte”, numa “vas”; vuorba (cuvântul) “mintea” pi sârbĭaşće ĭe “razum, pamet”;
Da "sud" îĭ "vas", dar puoaće să fiĭe şî "źuđecată". D-aĭa am tradus cu "minće". Crĭed că amânduoauă interpretărĭ îs posibiľe.

PaunEsDur

  • Гост
Одг: Cât ľi-ĭ đe drag đe noĭ
« Одговор #7 послато: 26.03.2007. 10:38 »
Hm! Io ginđesc că sârb. “sud” nuĭe rum. “minte”, numa “vas”; vuorba (cuvântul) “mintea” pi sârbĭaşće ĭe “razum, pamet”;
Da "sud" îĭ "vas", dar puoaće să fiĭe şî "źuđecată". D-aĭa am tradus cu "minće". Crĭed că amânduoauă interpretărĭ îs posibiľe.

Ова пословица је са семантичког становишта више него јасна, заснована је на бинарним опозицијама, односно двочланим супротностима тиква:суд, влах:друг. Даље, први члан овог синтагматског ланца је заснован на општенародном искуству са једним природним објектом који се користи у пракси као врста најпримитивнијег, приручног средства за узимање течности, што му даје својство „суда“, „посуђа". Његова вредносна конотација, дакле, излази из дубље бинарне опозиције природа:култура која сваку ствар која долази из природе у културу вреднује као „примитивно, просто, сирово, дивље“, у социјалном смислу „заостало, мање вредно“. Зато је тиква само условно „суд“, и само понекад; она је то само онда када је својом милошћу такне људска рука, кад је изабере за своје успутне, тренутне потребе. И то не све тикве, него само поједине које имају такву „срећу“. С друге стране, пак, категорија „судова“ од почетка до краја спада у „културу“, у људску творевину са јасном наменом; шта више, она дели интиму човековог дома, којој човек, поред употребне, да је и естетски значај, јер човек је од праисторије украшавао своје судове, мада тај украс нема никакву функционалну вредност. Међу те „кићене“ судове, тиква упада привремено, и то на кратко; кад истраје, када се истроши, када се сломи или поломи, без икакве драме се баца и из природе се узме друга ... Тиква, заправо, чак врло ретко улази у кућу, па и када уђе, то су привремена и груба људска станишта, планинске бачије, савардаке, дубироге и сличне објекте. Ако се и нађе у некој кући, она „смањује“ њен углед јер је јасан знак сиромаштва ...

Једном речју, тиква „силом“ повремене људске потребе, и само у повременим приликама, искорачује из своје „сирове“, „дивље“ природе у културу, али ту остаје на граници, нема вредносну моћ да продре дубље у њу и заузме одговарајући (бољи) положај у групи „судова“.

Због тога, у изреци, став према тикви је јасан: она није суд са гледишта вишег „социјалног сталежа“ судова, исто као што ни влах (Влах?)1) не може бити друг у вишем социјалном сталежу који је, као одбрамбени рефлекс, створио ову изреку.

*********
1) Намерно стављам мало "в" испред заграде, а велико "в" у загради с упитником, јер на основу свега што мислим као етнолог о овој изреци готово сам сигуран да се она односи(ла) на "рају", на поробљено становништво Србије у време Турака, и из данашњег угла гледано, некако му дође свеједно је ли у време њенога настанка конкретан повод дао неки рајетин с малим или великим "в". Штетно би било, међутим, допустити јој да данас добије нови животни замах искључиво са великим "в". Пре свега штетно по научну истину, а на њој почивају и све остале истине.


Ван мреже virgil

  • Сарадник форума
  • ***
  • Поруке: 207
  • Углед: +0/-0
Одг: Cât ľi-ĭ đe drag đe noĭ
« Одговор #8 послато: 27.03.2007. 12:02 »
Da, "vas" îĭ într-adevăr măĭ bińe. Interpretarĭa mĭa dâ la-nśeput a fost influĭenţată dă îţăľesu în limba rumâna a cuvântuluĭ cognat 'tigvă'.  ;D