ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: КОРБОВО

[Paun]

                Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, Београд, 1940, стр. 273-275

                Корбово - Село је источно од Вајуге, у дну дунавског Кључа, већином на дунавским терасама, а мало на површини Кључа. Куће су у југоисточном куту дунавског Кључа, на ниској тераси, али их не плави Дунав.
               Село оскудева пијаћом водом, јер су за време светскога рата многи бунари били запуштени, па се употребљава и дунавска вода. У хатару има неколико извора, али су далеко од кућа.
               Земља је добра за обрађивање; многи су из Корбова откупили земљу у вајушком хатару. Њиве и ливаде су измешане на местима: Обоја, Ширјагури, Унија, Лова, Церибаша, Куратури, Ревеник, Пропашка и Подножје (Фунду). Шуме нема, а утрина је Излаз, која је око села и од синора одвојена Царином (ограда).
               Село је више збијеног типа, јер су куће размакнуте по 5-30 м, па су и ,,сокаци" веома узани и криви. Подељено [стр. 273] је у два краја: Подножје (Фунду) и Доњи Крај (Ваље). Неки ова два краја деле у махале, од којих су Челенке, Ивашкоњи и Чолкотани у Доњем Крају, а Урзикани, Бонђерони и Фонтанешти у Подножју. Испитано је 33 рода са 256 кућа. Гробље је југозападно од ,,села" на месту Утрина.
               У Селишту је било прво село, а Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из прошлости садашњег села. На Лангеровој карти је на месту садашњег села забележено пусто место Corbova, а на Корбовском Острву, на Дунаву, насељено место Corbova. На карти из 1723-1725 год. (,,Темишварски Банат") на Корбовском Острву није ништа забележено, а село Korbowa записано је на месту садашњег села. Год. 1723 имала је ,,Јен8pie Kор'бовачка хлебови 92", а 1736 год. ,,у Корбови, Горбови" било је ,,100" кућа. На Вајнгартеновој карти село је забележено под именом Harbova. Год. 1846 Корбова је имала 146, 1866 год. 166 кућа, а 1924 год.274 куће.
               По предању је Корбово старо насеље и постојало је и пре 300-400 година, када није било многих данашњих села. Прво је село било у Сељишту, па је много доцније премештено на садашње место. Неке су породице тада засновале село ,,Острово Корбово". Многим данашњим породицама није се могло тачно дознати порекло, јер се обично казује да су им ,,старији преци засновали село у Сељишту и да су дошли одавно, па се заборавило место и време досељавања". У старе породице се убрајају и неке што су пре двеста година прешле у Корбово из тада растуреног села, које је било на месту Церибаши; али су се оне измешале са старим корбовским породицама, па се данас не могу издвојити. Како пусто место Corbovа, на Лангеровој, и насељено место Korbowa на карти ,,Темишварски Банат" указују да је село обновљено пре двеста година, то су се могућно и његови заснивачи повратили или дошли из Румуније. У ове би се родове рачунала већина данашњих родова, а то су:
               Челенковићи (Челенке, 25к., Петковица): зову се по прадеди Јовану, који је ,,као војник на глави носио капу и челенку". Старо су кумство имали Теодосијевићи у Рткову чије је порекло из ,,Влашке". - Поповићи (12 к., Петковица): дед је био поп Ђорђе. - Поповићи други (8к., Св. Арханђео): [стр. 274] дед и прадед су били попови. - Поповићи трећи (Попешти, 2 к., Св. Арханђео): поп је био дед Јон, Јован. - Јанкулани (10к., Петковица). - Модрићи (3к., Св. Арханђео). - Владевићи (3к., Св. Никола). - Живицани, Шимуловићи, Маринковићи, Димитрешти и Урзикањи (42к., Петковица), сви су један род. Старо им је кумство било у Туфештима у ,,Брлози", чије је порекло из ,,Влашке". - Манешти (3к., Св. Никола). - Генчулани (5к., Св.Арханђео). - Вулпани (3к., Св. Никола). - Григорићи (Стојанешти, 12к., митровдан). - Мекешти (3к., Св. Никола). - Чуберани (5к., Божић). - Чечешти (2к., св. Никола). - Трикани и Бобешти (6к., Св. Арханђео) су један род. - Испасани (Спасојевићи, Митровдан) и Фонтенешти (заједно 16 к., Св. Алимпије) су један род. - Прежешти (4 к., Св. Алимпије).
               После поменутих родова, а до 19. века, доселили су се:
               Ђенарешти (2к., Св. Алимпије) и Моцуљешти (3к., Св. Никола) су из ,,Влашке". - Муслешти (4к., Петковица)с у из Скапауа у Румунији, где су доскора имали кумство. - Бонђерани (Св. Јован) и Албулешти (заједно 16к., Петковица) су један род. Прачукундедови су им из ,,Влашке". - Шолкотани (15к., Св. Арханђео): прачукундед је из Грабовице.- Ивашкоњи (18к., Петковица): чукундед је из Грабовице, а пореклом из ,,Влашке". - Беланешти (12к., Св. Никола): прадед Франц се доселио, али не знају одакле. - Царани (4к., Св.Арханђео). Прадед им је из ,,Влашке".
               Родови дошли у 19. веку - Фалчелани (3к., Св.Јован): - дед Петар је из Флананде у Румунији. - Бајкани (2к., Петковица): дед је из Батоција у Румунији. - Радуловић (1к., Св.Алимпије) је из ,,Аустрије". - Фируловићи (2к., Петковица) су из Велике Врбице, а пореклом из ,,Влашке". - Брчар (1к., Св. Никола) је из Рткова; ушао у кућу Моцаљешта. - Џунић (1к., Св. Никола): из Љубатовца код Беле Паланке.
               Село преславља Петровдан, а црква слави Св. Параскеву.           
               
               Село је испитивано 1921 и 1922. (напомена аутора на стр. 273)
               

[virgil]

                Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, Београд, 1940, стр. 273-275
[...]
               
               Ђенарешти (2к., Св. Алимпије) и Моцуљешти (3к., Св. Никола) су из ,,Влашке".
[...]
               Родови дошли у 19. веку - Фалчелани (3к., Св.Јован): - дед Петар је из Флананде у Румунији.
               

Zanimljivo da autor ovog teksta iz 1940, Kosta Jovanović, razlikuje Vlašku od Rumunije, a kad piše Vlaška, stavlja je pod navodnicima. Zar nije bio obavešten da je Rumunija nastala 1859 godine sjedinjenjem Vlaške sa Moldavijom, i da obe kneževine postoje kao politička tela iz 13. odnosno 14. veka?

http://en.wikipedia.org/wiki/Wallachia
http://en.wikipedia.org/wiki/Moldavia

[Paun]

    Zanimljivo da autor ovog teksta iz 1940, Kosta Jovanović, razlikuje Vlašku od Rumunije, a kad piše Vlaška, stavlja je pod      navodnicima. Zar nije bio obavešten ...

Драги Виргил!
Аутор је веома обавештен, наравно, у то не треба сумњати. Стављање Влашке под наводнике значи да етнограф записивач дословце цитира народни израз. Тако поступа и у другим случајевима, када пише: дошли "с планине", "из прека", "из Пожаревца" ... Тим пре што је у време истраживања увелико постојала Румунија, а људи су у колоквијалном речнику још увек помињали Влашку.

Овај етнографски поступак примењује се и данас у литератури. Спада у тзв. етно-експликацију, и синтагма се обавезно ставља под наводнике да би читаоцу било јасно да је реч о дословном народном изразу којим сам народ објашњава одређену етнографску појаву.

[virgil]

Dobro, Paune, shvaćam ali ne sasvim prihvaćam da je to najnaučniji postupak, zbog toga što kontekst ovih izraza nije - koliko ja znam - objašnjen srpskom čitalacu. Na primer na rumunskom jeziku "Banatu đi la munće" ili prosto skraćeno u "đi la munće" ima konkretnu geografsku smisao, ali kad je izraz preveden na "s planine", informacija o pravom ishodištu je izostavljena ili izgubljena. "S planine" bi moglo da se odnosi i na recimo, Velebita. Onima koji poznavaju istoriju Vlaha Srbije to bi bilo malo verovatno, ali da li bi to bilo jasno širim čitalacima, učenicima, novinarima, političarima, itd?

Mišljenja sam da se tačni i potpuni naučni kontekst ovakvih istraživanja ne može dati bez ozbiljnog pregleda rumunskog jezičkog (naravno ne knjizevnog nego dijalektnog), kulturalnog, istorijskog i geografskog konteksta.

[Paun]

  shvaćam ali ne sasvim prihvaćam da je to najnaučniji postupak,

Нити сам ја написао, нити ико у етнологији узима етно-експликативни податак као "најнаучнији" поступак, јер је то само део једног метода! Али, далеко би нас одвело када бисмо сада, поводом овог детаља, отворили дискусију о научној методологији. Желим само да подсетим да је К. Јовановић истраживања вршио по медотологији тзв. Цвијићеве антропогеогафске школе, чија је основна мана (и то богами крупна!) недостатак рада са архивским изворима. Има још и низ других мањкавости, али о томе можда неком другом приликом.

(Види, узгред, оно што сам раније навео о овој методологији http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=247.msg720#msg720)

Важније од тога је следеће.
Покренут твојом умесним питањем, одскенирао сам десетак страница из Јовановићеве књиге које, поред карте истраживаног подручја, показују и оно што је крајњи резултат његовог теренског рада, а то су тзв. "миграционе струје". До ових "струја" Јовановић је дошао истражујући порекло становништва по родовима, чији си му представници казивали одакле су им дошли преци. То је суштина његове методе! Групишући тако добијене изјаве, долазио је до синтезе о поменутим миграцијама или "метанастазији", која, заправо, подразумева сложене процесе кретања становништа у времену и простору. У овом случају простор је Неготинска крајина и Кључ, а време ... хм! ... време је оно докле је могло да допре тако побуђено људско сећање! 

Скенирани материјал поставио сам овде:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=401.0

   Mišljenja sam da se tačni i potpuni naučni kontekst ovakvih istraživanja ne može dati bez ozbiljnog pregleda rumunskog jezičkog (naravno ne knjizevnog nego dijalektnog), kulturalnog, istorijskog i geografskog konteksta.

Слажем се у потпуности! Апсолутно си у праву.