Durlić vs Wikipedia!

[Vlad]

Сасвим случајно сам тражећи нешто на нет-у наишао на ову врло интересантну, и поврх свега, поучну расправу о Власима.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8_(%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0)

Ако се дилетанти буду сматрали позванијим од стручњака да пишу поједине јединице на Википедији, чему онда служи Википедија?! За иживљавање доконих?! Колико ће се онда веровати таквој Википедији?! И у чему ће бити разлика између ње, и рецимо, неког форума кафанског типа? Што се тиче Влаха, за стручњаке без предрасуда и модерне истраживаче ствар је више него јасна: Влах је традиционални српски назив за становнике Србије највећим делом досељене из кнежевине Влашке, из које ће, уједињењем са другим румунским кнежевинама, у другој половини XIX века настати данашња Румунија. Иако је ситуација на подручју одакле су дошли Власи у међувремену промењена, у Србији се и даље задржао стари назив, као што се у мађарској задржао назив Рац за Србе, иако Рашке оооодавно више нема. Назив Влах, који је најпре подразумевао становнике досељене из суседне Влашке, проширио се и на досељенике из осталих румунских крајева, Баната, Ердеља, Молдавије, Бесарабије, Добруџе, због тога што је свако лако уочавао велики степен етничке сродности међу овим становницима, а сами Власи су га из истих разлога прихватили као етноним када се о себи изјашњавају на српском језику. На својим матерњим дијалектима, међутим, никада нису себе називали другачије него Румунима: Rumân једнина, и Rumâń множина! Па ако би коза - ко зна из којих раузлога - хтела мало да лагуцка, мало да прикрива, мало да набија главу у песак, рог не може јер прилично штрчи па се види из далека, зато и даље говори истину! На науци је да даје објективне и истините дефиниције, а дефиниција коју сам ја дао овде о Власима је управо таква! Она је истовремено и остензивна, и дексриптивна, и историјска и културно-генетска! Дабоме, није помодно-политичка и не кокетира са самозваним и свеприсутним лаицизмом, и баш због тога је више не треба дирати!

[Vlad]

Još jednom Durlić vs diletanti na Wikipediji - Definicija 'vlaškog' jezika :
____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Нисам успео да похватам ко стално мења смислене дефиниције тзв. "влашког језика" у бесмислене, да ли ви или неко сличан или близак вама? Свеједно. Најљубазније молим да  се та некоректна пракса прекине једном за свагда! Ако имате иоле лингвистичка знања, а требало би чим се пачате у овакве ствари, морали бисте разликовати основне лингвистичке појмове као што су "језик" и "наречја", односно "дијалекти"! Онај ко је написао синтагму "романски дијалекти" па усто устврдио да су "најсличнији румунском"!!!! не би требало више ни ретка да напише на Википедији. Брука једна од незнања! Дијалекти или наречја '''огранци''' су језика који један народ или држава (или више народа и држава) користе као свој књижевни и службени језик, и о чијој се нормативности води систематска брига од, за тај посао, стручно оспособљених лица и служби! Дакле, не постоје наречја без књижевног језика! Е па сад ја вас питам: који је то '''романски''' језик који, усто, има за своје наречје '''влашки језик'''?!!! Аман, зар не примећујете бесмислицу и ступидерију која следи из овога!???

Влашки језик је "језик" само гледано из угла Срба и српског језика, који га не разумеју. За романисте то су румунски дијалекти. Власи, наравно, своје дијалекте поимају као језик, и то матерњи јер њиме говоре од рођења. Поготову што не уче књижевни румунски. А да је реч о румунским дијалектима, то вам може рећи свака баба у сваком влашком селу! Питајте је како на '''свом језику''' зове '''свој језик'''? Казаће: '''Vorbĭesc rumâńaşće'''! (Унгурјани и Мунћани на банатском дијалекту) или '''Vorbesc rumâńeşće''' (Царани на олтенском дијалекту), дакле: '''Говорим румунски'''! - гласиће одговор.

'''Романски језик''' не постоји, постоје '''романски језици''' као грана хипотетичког индоевропског језика. У оквиру те гране, једна гранчица се зове '''румунски''' језик, а говори Влаха источне Сбрије, онако како сам их описао у овој јединици Википедије, '''огранци''' су тога језика. А описујемо их као '''архаичне''' затошто су се од румунског стабла одвојили пре много векова и у међувремену нису имали никаквога контакта, па су сачували у своме живоме ткиву црте које румунска дијалектологија данас на своме тлу налази само у речницима!

У вези са овим што се догађа на јединицама "Власи" и "Влашки језик" дужан сам да вас отворено питам: Је ли ср.Википедија националистички обојена, је ли то место шовинистичког иживљавања, или место где се улаже труд да се изнесе стручна, научна и објективна истина?

Паун Ес Дурлић, дипл. етнолог

Музеј у Мајданпеку


__________________________________________________________________________________________________________________

[Milovan]

Сасвим случајно сам тражећи нешто на нет-у наишао на ову врло интересантну, и поврх свега, поучну расправу о Власима.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8_(%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0)

Ако се дилетанти буду сматрали позванијим од стручњака да пишу поједине јединице на Википедији, чему онда служи Википедија?! За иживљавање доконих?! Колико ће се онда веровати таквој Википедији?! И у чему ће бити разлика између ње, и рецимо, неког форума кафанског типа? Што се тиче Влаха, за стручњаке без предрасуда и модерне истраживаче ствар је више него јасна: Влах је традиционални српски назив за становнике Србије највећим делом досељене из кнежевине Влашке, из које ће, уједињењем са другим румунским кнежевинама, у другој половини XIX века настати данашња Румунија. Иако је ситуација на подручју одакле су дошли Власи у међувремену промењена, у Србији се и даље задржао стари назив, као што се у мађарској задржао назив Рац за Србе, иако Рашке оооодавно више нема. Назив Влах, који је најпре подразумевао становнике досељене из суседне Влашке, проширио се и на досељенике из осталих румунских крајева, Баната, Ердеља, Молдавије, Бесарабије, Добруџе, због тога што је свако лако уочавао велики степен етничке сродности међу овим становницима, а сами Власи су га из истих разлога прихватили као етноним када се о себи изјашњавају на српском језику. На својим матерњим дијалектима, међутим, никада нису себе називали другачије него Румунима: Rumân једнина, и Rumâń множина! Па ако би коза - ко зна из којих раузлога - хтела мало да лагуцка, мало да прикрива, мало да набија главу у песак, рог не може јер прилично штрчи па се види из далека, зато и даље говори истину! На науци је да даје објективне и истините дефиниције, а дефиниција коју сам ја дао овде о Власима је управо таква! Она је истовремено и остензивна, и дексриптивна, и историјска и културно-генетска! Дабоме, није помодно-политичка и не кокетира са самозваним и свеприсутним лаицизмом, и баш због тога је више не треба дирати!

Има ли извора који помињу досељавање из удаљенијих области данашње Румуније (Молдавије, Бесарабије, Добруџе) у североисточну Србију?
Логично ми је да су најбронија досељавања Влаха бкла из суседних области северно од Дунава.

[Paun]

Има ли извора који помињу досељавање из удаљенијих области данашње Румуније (Молдавије, Бесарабије, Добруџе) у североисточну Србију?
Логично ми је да су најбронија досељавања Влаха бкла из суседних области северно од Дунава.

Навратио сам само да се извиним због дугог чекања на одовор, јер тренутно за друго нешто немам времена.
Питање је једноставно, али је одговор врло сложен. У најкраћем би гласио:
Има Влаха сигурно чији су преци дошли из крајева које г. Милован помиње, али су трагови (или извори) о њима јако бледи и малобројни. И углавном су "мнемотехнички", дакле усмени и живе у варљивом људском памћењу, или су видљиви кад разгрнемо облике презимена, насталих од влашких "пољикри"!

Навешћу примере с терена: у Горњем Поречу, у највећем селу Горњане, ја сам нашао само два рода из Бесарабије, једни имају "пољикру" Бîсарабоњи (а презивају се данас Јовановић), а други су Штирбањи, по очуваном родословном памћењу такође из Бесарабије. Врло разгранат ро који је у једној грани сачувао ову основу (данас: Штирбановић). Штирбановиће су задиркивали (уз казан) да су лоши људи, јер да су добри, не би их "протерали руски мангупи" ... Дакле, кад се прошетамо кроз грађу коју нам је оставила Цвијићева антропогеографска школа, а она једина вреди у пословима етногенезе, и нађемо "пољикре" Бесараб, Молдован, Добруџан, то нам могу бити једини сигурни извори о пореклу из тих крајева. Апсолутно највећи део Влаха досељен је у првој половини XVIII века и то из суседних крајева Баната и Олтеније (Мале Влашке). Старинаца међу Власима нема, и свако ко се кладио да су Власи "старосидиоци" - грдно је омануо! На срећу (или несрећу, не знам) нема таквих ни међу Србима који у источној Србији живе измешани са Власима ... Шта више, може се с пуним правом рећи да су у првом таласу досељавања, Власи заправо колонизовани, и да их је колонизовала аустријска Власт. Е, о томе већ имамо oзбиљне писане трагове, или изворе.

[Milovan]

Има ли извора који помињу досељавање из удаљенијих области данашње Румуније (Молдавије, Бесарабије, Добруџе) у североисточну Србију?
Логично ми је да су најбронија досељавања Влаха бкла из суседних области северно од Дунава.

Навратио сам само да се извиним због дугог чекања на одовор, јер тренутно за друго нешто немам времена.
Питање је једноставно, али је одговор врло сложен. У најкраћем би гласио:
Има Влаха сигурно чији су преци дошли из крајева које г. Милован помиње, али су трагови (или извори) о њима јако бледи и малобројни. И углавном су "мнемотехнички", дакле усмени и живе у варљивом људском памћењу, или су видљиви кад разгрнемо облике презимена, насталих од влашких "пољикри"!

Навешћу примере с терена: у Горњем Поречу, у највећем селу Горњане, ја сам нашао само два рода из Бесарабије, једни имају "пољикру" Бîсарабоњи (а презивају се данас Јовановић), а други су Штирбањи, по очуваном родословном памћењу такође из Бесарабије. Врло разгранат ро који је у једној грани сачувао ову основу (данас: Штирбановић). Штирбановиће су задиркивали (уз казан) да су лоши људи, јер да су добри, не би их "протерали руски мангупи" ... Дакле, кад се прошетамо кроз грађу коју нам је оставила Цвијићева антропогеографска школа, а она једина вреди у пословима етногенезе, и нађемо "пољикре" Бесараб, Молдован, Добруџан, то нам могу бити једини сигурни извори о пореклу из тих крајева. Апсолутно највећи део Влаха досељен је у првој половини XVIII века и то из суседних крајева Баната и Олтеније (Мале Влашке). Старинаца међу Власима нема, и свако ко се кладио да су Власи "старосидиоци" - грдно је омануо! На срећу (или несрећу, не знам) нема таквих ни међу Србима који у источној Србији живе измешани са Власима ... Шта више, може се с пуним правом рећи да су у првом таласу досељавања, Власи заправо колонизовани, и да их је колонизовала аустријска Власт. Е, о томе већ имамо oзбиљне писане трагове, или изворе.

Хвала на одговору.