Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940
Село Плавна, стр. 223-227
Плавна - Село је планинско, пошто је у извориштима реке Замне и њене притоке Медвеђе, које извиру на Дели Јовану и његовим огранцима. Већи део хатара чине брда и косице, а у јужном крају је заравњена површ где су и најбоље ливаде и гајеви у Крајини. Куће су у групама на неколико места у хатару, а мало их је у „селу“, које је на странама дубоке и нешто проширене долине Медвеђе, где је раније било село. - У Плавни су многи извори и чесме („фнтене“) и неколико бунара. Земљишта има више под ливадом, утрином, шумом и гајевима, а мање за обрађивање, јер је већином слабе родности. Због веће висине усеви тешко успевају. Земљишни називи се зову: Мали Мироч, Црни Поток, Пештера, Попадија, Дрењар (Корнет), Медвеђа, Медвећко Поље, Фериџе, Топољар (Броскари), Медвеђе Брдо (Ђал Урсули), Суваја, Тупађал, Замна, Страна и Старчево Брдо. Општинске су шуме: Голи Вр´, Црни Врф и Мироч. Утрина је Велики Дрењар (Корнет Маре), који је веома кршевит и цео под великим и дубоким вртачама.
Плавна је до половине прошлог века имала збијени тип и цело је село било у долини реке Медвеђе, где је данас „село“. Али због јачег сточарског занимања становништва, неподесног земљишта и малог простора отпочеле су се куће премештати у хатар, где су се настањивали и нови досељеници. Сада је село већином разбијеног типа, а у „селу“ има врло мало кућа. Поред пута Неготин – Доњи Милановац су црква, школа, механа, општина и 2 – 3 дућана. Остале су куће „на салашима“ мање или више груписане и размакнутије уколико су веће окућнице. Обично су размакнуте око 100, али често 200 – 300 м, а између група кућа (крајева) размак је 500м – 2 км. Крајеви су везани обичним сеоским путевима, који се стичу у „селу“ али излазе на поменути пут. Групе кућа (салаши) се зову: Турија, Црни Поток, Попадија (за овај крај веле да је назван по некој „попадији“ која је у путу затрпана снегом и смрзла се од зиме), Медвеђе Поље, Замна и Врело. Део села који је најближи „селу“ зову При Селу. У Плавни је испитано 28 родова и 309 кућа. - Гробље је јужно од села у потесу Замна.
У Медвеђи има зидина од „Лаћина“. Незнано Гробље („Морминц Парасиц“) је такође у Медвеђи, али се о њему ништа не прича. У Старом Гробљу (Морминц Батрњ) се укопавало до средине прошлог века.
Село је новијег опстанка, јер се први пут спомиње 1783. и 1784. год. Тада је имало око 70 вл. и срп. кућа. Год. 1807. забележено је „Плавна: Станко кнез, а 1811. год. село Плавна. Год. 1846. село је имало 157, 1866. год. 186, а 1924. год. 320 кућа.
Прича се да је Плавна заснована „пре 200 година“ и да су њени оснивачи дошли „од планине“ и настанили се на месту данашњег „села“. Прво су се бавили „хајдуковањем“ и крили се по пећинама, а тек кад су им Турци допустили да се настане, одали су се сточарству. Доцнијим досељавањем и прираштајем становништво се толико умножило да није било места за становање, па се још почетком прошлог века, појединачно и у мањим групама, отсељавало у околину и по целој области. Од половине 19 века премештало се у хатар, где и данас станује велика већина становништва.
По предању су најстарија два велика рода „Унгрујана“: Адамоњи или Савоњи (Цикуловићи или Цикулани, Новаковићи или Новакоњи, Бађићи у Црном Потоку, Миленкоњи, Степановићи, Траиловићи или Фикоњи, Страиновићи, Васиљевићи и Буљиге; 40к.,Св. Јован) и Лукићи или Здравкоњи (Младеновићи, Кукуљани, Пцдаревићи и Пандурешти, 30к., Св. Арханђео). Адамоњима и Савоњима су родоначелници браћа Адам и Сава, а Ликићима (Здравкоњима) су непознати. - Нешто доцније дошао је предак Његојевића, Његоидешта (15к., Велика Госпођа). Прачукундед Њагоје дошао је као путник „с оне стране Дунава“.
До краја 18 века, а после поменутих родова, су досељени: Пичитуловићи, Мркоњићи (Мркоњи), Макуљешти, Гицоњи, Сурдоњи, Луцулоњи, Филиџани и Степановићи (46к., Св. Никола) су један род, али су се разродили. Они су „Унгрујани“, досељени из Дебелог Луга у Поречу. - Барбуловићи, Богдановићи, Вацићи, Пуцулешти, Журкоњи, Милицани, Петрујкићи, Шегете и Репеџићи (30к., Петковица) су један род. Преци су им као „избеглице“ дошли од Видинa. - Војиновићи (у Турији), Моњићи, Пацићи, Маринкоњи, Брндушани, Крецоешти и Белешти (40к., Св. Алимпије) су од једног рода, али се неки разродили. Њихови прачукундедови и чукундедови као сточари дошли су из пожаревачког краја. - Мертићи (10к., Петковица). Чукундед им је Чунгуруса у Бугарској. - Нацулешти (3к.,Петковица) су из пожаревачког краја. - Војиновићи (у Врелу) и Бађићи (25к., Митровдан) су један род. Њихови су чукундедови, Бађа и Мања, били браћа досељени из Метовнице у Црној Реци, где имају род (Горњаци). - Соколани (5к., Петковица). Прадед (старцу од 80 г.) је из Метовнице, ушао у неку кућу која слави Петковицу.
Родови досељени у 19. веку:
Бађићи (10к., Митровдан) који су „При Селу“, дошли су из Балта Верђи у Румунији. - Новачићи (6к.,Митровдан) су „Унгрујани“. - Чергани (Димитријевићи), Танасојкићи и Матејићи (10к.,Спасовдан) су један род: досељени из пожаревачког краја. - Точакоњи (10к., Св. Арханђел) су из Јабуковца, а пореклом су „Унгрујани“. - Видићи (8к., Митровдан): прадед је из Балта Верђи. - Рошулани (3к., Св. Арханђео): отац је из Подгорице у Црној Гори. - Коловићи (3к., Св. Алимпије) су пре 50 година дошли из Старих Патика у Румунији. - Чокоњари (1к., Св. Никола) је трговац од Видина. - Мосор (1к., Св. Никола) је из Црнајке. - Србу (3к., Велика Госпођа) су из Штубика, пореклом „од Косова“. - Илићи (1к., Петковица) и Јовановићи (1к., Петковица) су оба Цигани ковачи дошли из Оштреља у тимочкој Црној Реци. - Ружић (1к., Петковица) је из „Влашке“, а овде је дошао из Штубика. - Трајковић (1к., Св. Никола): ћурчија, пореклом из Прилепа. - Степановић (1к., Св. Никола) је Циганин ковач, дошао из Јасенице. - Јекић (1к., Петковица) и Драгинешти (1к., Петковица ) су из Клокочевца у Поречу. - Маринковић (1к., Св. Арханђео) је из Црнајке.
Црква слави Тројице, а заветина је у недељу после Тројице.
