Историја Речице и Рама ?

[Alexandru]

Молим упућеније у ову тематику да изнесу нешто конкретније о становништву Речице (општина Пожаревац) и Рама (општина Велико Градиште). Интересује ме тачно ко је први и када и у коликом броју дошао у ова два села... Приче које сам слушао од старијих из ова два села нису баш праве,јер их има већ како тврде да су одвајкада били Срби,у шта не верујем... Сигурно је и Срба било у ова два села,али баш толико да се у ова два села брише влашки идентитет,мало је претерано... Посебно  апелујем на господина Пауна око овог за мене јако важног питања...

Унапред хвала!

[Paun]

Молим упућеније у ову тематику да изнесу нешто конкретније о становништву Речице (општина Пожаревац)  и Рама (општина Велико Градиште).

На жалост, тај крај нико до сада није антропогеографски истражио, тако да је одговор на твоју молбу негативан. По Цвијићевој методологији истражени су и публиковани крајеви: Неготинска Крајина и Кључ, Средњи и Горњи Пек, Млава, Ресава и Пожаревачка Морава. Аутор ових редова, по другачијој научној методологији, истражио је Горњи Пореч, али грађа није публикована. Изван ових истраживања којима су обухваћене предеоне целине, имамо и монографије појединих насеља, у највећем броју из пера самих мештана, које су новијег датума. Колико сам обавештен од колега из пожаревачког музеја - Рама и Речице нема ни у оваквом облику! Дакле: оба ова села чекају на тебе!

Интересује ме тачно ко је први и када и у коликом броју дошао у ова два села... Приче које сам слушао од  старијих из ова два села нису баш праве,

Свака прича, без обзира шта о њој ми лично мислили, јесте драгоцен податак који треба помно бележити! Али, од туђих сеоских прича, важније су наше, породичне приче и предања. Свако ко се интересује - из било ког разлога, и на било који начин за прошлост, нека за почетак учини оно што може, и оно што је најважније: од својих живих предака нека сними СВЕ што ови знају о својим прецима и породичној историји ... Па ако је решио да се мало озбиљније позабави пореклом становништва, нека онда заређа по селу и нека насними сећања осталих најстаријих мештана. Нека свако исприча причу о својој фамилији ... Зашто? Па сви остали извори, попут књига и архивских докумената, могу да чекају, али жив човек, са својим сећањем, не може предуго!   :)

Следећи корак јесу архивска истраживања. На првом месту су стари пописи. Њих можемо наћи у Архиву Србије у Београду. Рам и Речица нису велика села, и пописи се могу преписати за дан-два. Треба претрести, напре, Збирку тефтера. Ту су пописи из времена Милоша Обреновића; веома су значајни због тога што су се људи тада пописивали онако како су се у селу и звали, јер се службена имена и презимена у Србији стабилизују (и отуђују од животне праксе) тек у другој половини XIX века. Навешћу пример на који сам ја налетео већ при првом попису који сам у Архиву Србије узео у руке. У питању је била Рудна Глава, а попис је потицао из 1828. године. Писмо црквено-словенско, рукопис очајан, али све је текло глатко док нисам налетео на једно име које ми је одузело прилично времена. На крају сам схватио да пише: Раду Жинорелу Барбу! Дакле: Раду, Барбулов зет кога је село звало Radu, źińire lu Barbu! Касније, на терену, радећи генеалошком методом, код Барбуљешћа - нашао сам две гране: једну су звали Барбуљешћи, а другу Радуљешћи ... Имање им је суседно, слава иста, и врло брзо су ми старине из гране "Радуљешћи" објаснили да се неки њихов предак звао Раду и да је дошао из Градскова и призетио се код Барбуљешћа ... Попис је омогућио да се долазак овога Радуа релативно прецизно датује, а друга породична предања, која су проистекла из овог детаља, бацила су прилично светла не само на породична већ и на друга збивања у Горњем Поречу у првој деценији XIX века.

Драги Алаксандре, волео бих да одвојиш дан два за посету Архиву Србије, и тамо потражиш старе пописе Рама и Речице. Архив се налази поред хотела Метропол, у Карнегијевој бр. 2. http://www.archives.org.yu/index.htm  Уколико си вољан, и ако немаш искуства са архивским истраживањима, могу да ти помогнем практичним саветима, који би, истовремено, били охрабрење и за друге посетиоце нашега Форума који су, као и ти, заинтересовани за историју свога села. Исписе би могао да публикујеш у "Виминацијуму" као грађу!

Поздрав, Паун.

[Paun]

Еви, шта сам успео да нађем од публиковане архивске грађе за Рам и Речицу.

Број оваца и коза у кнежини рамској 1824. године

Но 23, Село Речица

1.	Траило	Стари	135
2.	Паун	Бабуц	5
3.	Петар	Паталујка	27
4.	Јена	Симин	17
5.	Јанко	Пакал	25
6.	Јова	Влашчић	58
7.	Коста	Кнез	40
8.	Станимир	Мали	27
9.	Гмитар	Перин	23
10.	Мијаило	Филипов	28
11.	Ика	Илин	26
12.	Траило	Вла	50
13.	Миуца	Илин	15
14.	Пр[в]ул	Станков	17
15.	Петар	Пауличин	37
16.	Петар	Пауноров	73
17.	Паун	Пакал	50
18.	Микул	Лушкић	123
19.	Паун	Пајкин	62
20.	Јанко	Перин	20
21.	Радул	Ћорави	26
22.	Паун	Перин	7
23.	Јена	Пауличин	20
24.	Млад	Краина	11
25.	Бранко	Живанов	81
26.	Панта	Бугарин	21
27.	Радул	—	15
28.	Радул	—	20
29.	Стојадин	Лушкић	34
30.	Сима	Лауданов	86
31.	Стефан	Царан	30

32.	Јанко	Смадић	22
33.	Журж	Каћина	7
			------
			1.238

Но 25. Село Рам

			брава
1.	Никола	Црни	40
2.	Илија	Краинац	7
3.	Јена	Муња	24
4.	Јона	Кнез	70
5.	Ђорђе	Јованов	30
6.	Данило	Илиџанов	68
7.	Тодор	—	7
8.	Лазар	—	32
9.	Паун	Жужин	5
10.	Сава	Грнчан	40
11.	Радул	Буфан	11
12.	Мартин	Лунгу	38
13.	Пиндилика	-	10
14.	Мартин	Краинац	32
15.	Сава	Стојков	6
16.	Мијаило	Голисин	5
17.	Паун	Блажа	58
18.	Груја	Марчита	10
19.	Вића	Семеники	13
20.	Рабор	—	17
21.	Петар	Каичаса	6
22.	Груја	Епур	10
			------
			535

АС — Тевтер бр. 298.

ИЗВОР:
Др Бранко Перуничић, Град Пожаревац и његово управно подручје, Београд, 1977, стр. 360 и даље.

Мали коментар.
Пре него што се уради било каква анализа овога документа, ваљало би из Архива Србије потражити оригинал и сравнити са овим преписом др Перуничића из више разлога. Очито др Перуничић није имао осећај за специфични влашки изговор, па је имена пописаних људи разрешавао према српском моделу. Тако је, на пример, у Раму, под р.бр. 22, пописан Груја Епур! Јасно је да се Груја звају ,,Јепур" (=зец), јер се слово ,,е" у црквено-словенском може читати и као ,,је", тако да би транскрипција ,,Јепур" била не само правилна у односу на ортографију, већ и на ортоепију (изговор). Такође се под редним бројем 9. у истом селу можда налази Паун Журжин (од Źurź) а не Жужин како овде стоји. Од тога Журжина би данас могли бити нпр. Журжевићи ... Поред грешака из овога разлога, могу бити и грешке чисто штампарске природе, па би, велим било добро најпре погледати изворни документ. У попису Речице под р.бр. 14, Перуничић је нашао човека под именом Прул, али је јасно да је реч о грешци, јер такво име не постоји; сасвим сам сигуран да је у питању у то време често влашко име Првул, па сам, примера ради, Перуничићев испис исправио додавши једно "в" у загради!

Што се тиче сигнатуре оригинала, уколико га архивски радници не нађу под овим "Тефтер бр. 298", треба покушати са фондом "Збирка тефтера", у ком случају би сигнатура била: ЗТ. 298. (Ово "АС" је скраћеница од "Архив Сбије" и не наводи се приликом попуњавања захтева за издавање грађе, јер се подразумева да се документ налази у Архиву Србије, али се обавезно наводи приликом публиковања, због тога што документа, у једном научном раду, могу потицати из разних архива).

[virgil]

Zanjimljivo da prezimena Babuc (Băbuţ) i Prvu (Pîrvu ili Pârvu) postoje i u Uzdinu, jednom od najpoznatijih rumunskih sela iz Banata.

U vezi Paunove primedbe o netačnom pisanju rumunskih imena, Pakal bi trebao biti Pakala (Păcală). Kako bi preveli Păcală?

Primećujem i ime Gmitar, koje ne poznajem. Da li je to Dmitar (Dumitru)?

Kinjezu (Chińezu) je poznat nadimak označajući seoskog načelnika. Da li je to pravi oblik prezimena gore pisanom kao Knez?

[Alexandru]

Dragi gospodine Paune,

Mnogo Vam hvala sto ste se potrudili i izneli nesto o Ramu i Recici. Ja cu se dodatno potruditi u Arhivu,kako ste mi Vi savetovali, da potrazim malo detaljnije o poreklu stanovnistva u ova dva sela... Hvala jos jednom...

[Alexandru]

Primećujem i ime Gmitar, koje ne poznajem. Da li je to Dmitar (Dumitru)?

Postoji Gmitar,jer postoji i prezime Gmitrovic...

Pogledacu nesto o tome,i truditi da postavim ovde na forum,ali cim se zavrsi junski ispitni rok... Ionako sam planirao posetu svom rodnom kraju,pa cu nesto i iz prve ruke mozda saznati...

[mega-_-playboy]

Ovako ja sam iz Recice, kod nas u selo se veoma slabo prica vlaski tj. od omladine niko jedino stariji ljudi... Janko, Paun i slicna imena ne postoje kod nas u selu, nismo bas toliko zastareli ;)

[Paun]

       Janko, Paun i slicna imena ne postoje kod nas u selu

Тешко да се таква имена данас дају било коме у влашким селима Србије, из чега следи закључак да су сва постала напредна, јел да? Хвала богу!  :D

Уз добродошлицу на Флорум, мала молба: када будеш имао времена, напиши нам неколико речи о томе шта мислиш због чега у твојој Речици млади више не говоре влашки? 

[mega-_-playboy]

Hmm... pa neznam, mislim da je zbog toga sto im je glupo ili... neznam ni ja! Ali uglawnom samo stariji gowore wlaski... Naprimer ja znam wlaski ali ne bas perfekt... Dobar wam je forum ;)