Молим упућеније у ову тематику да изнесу нешто конкретније о становништву Речице (општина Пожаревац) и Рама (општина Велико Градиште).
На жалост, тај крај нико до сада није антропогеографски истражио, тако да је одговор на твоју молбу негативан. По Цвијићевој методологији истражени су и публиковани крајеви: Неготинска Крајина и Кључ, Средњи и Горњи Пек, Млава, Ресава и Пожаревачка Морава. Аутор ових редова, по другачијој научној методологији, истражио је Горњи Пореч, али грађа није публикована. Изван ових истраживања којима су обухваћене предеоне целине, имамо и монографије појединих насеља, у највећем броју из пера самих мештана, које су новијег датума. Колико сам обавештен од колега из пожаревачког музеја - Рама и Речице нема ни у оваквом облику! Дакле: оба ова села чекају на тебе!
Интересује ме тачно ко је први и када и у коликом броју дошао у ова два села... Приче које сам слушао од старијих из ова два села нису баш праве,
Свака прича, без обзира шта о њој ми лично мислили, јесте драгоцен податак који треба помно бележити! Али, од туђих сеоских прича, важније су наше, породичне приче и предања. Свако ко се интересује - из било ког разлога, и на било који начин за прошлост, нека за почетак учини оно што може, и оно што је најважније: од својих живих предака нека сними СВЕ што ови знају о својим прецима и породичној историји ... Па ако је решио да се мало озбиљније позабави пореклом становништва, нека онда заређа по селу и нека насними сећања осталих најстаријих мештана. Нека свако исприча причу о својој фамилији ... Зашто? Па сви остали извори, попут књига и архивских докумената, могу да чекају, али жив човек, са својим сећањем, не може предуго!
Следећи корак јесу архивска истраживања. На првом месту су стари пописи. Њих можемо наћи у Архиву Србије у Београду. Рам и Речица нису велика села, и пописи се могу преписати за дан-два. Треба претрести, напре, Збирку тефтера. Ту су пописи из времена Милоша Обреновића; веома су значајни због тога што су се људи тада пописивали онако како су се у селу и звали, јер се службена имена и презимена у Србији стабилизују (и отуђују од животне праксе) тек у другој половини XIX века. Навешћу пример на који сам ја налетео већ при првом попису који сам у Архиву Србије узео у руке. У питању је била Рудна Глава, а попис је потицао из 1828. године. Писмо црквено-словенско, рукопис очајан, али све је текло глатко док нисам налетео на једно име које ми је одузело прилично времена. На крају сам схватио да пише:
Раду Жинорелу Барбу! Дакле: Раду, Барбулов зет кога је село звало
Radu, źińire lu Barbu! Касније, на терену, радећи генеалошком методом, код
Барбуљешћа - нашао сам две гране: једну су звали
Барбуљешћи, а другу
Радуљешћи ... Имање им је суседно, слава иста, и врло брзо су ми старине из гране "Радуљешћи" објаснили да се неки њихов предак звао Раду и да је дошао из Градскова и призетио се код Барбуљешћа ... Попис је омогућио да се долазак овога Радуа релативно прецизно датује, а друга породична предања, која су проистекла из овог детаља, бацила су прилично светла не само на породична већ и на друга збивања у Горњем Поречу у првој деценији XIX века.
Драги Алаксандре, волео бих да одвојиш дан два за посету Архиву Србије, и тамо потражиш старе пописе Рама и Речице. Архив се налази поред хотела Метропол, у Карнегијевој бр. 2.
http://www.archives.org.yu/index.htm Уколико си вољан, и ако немаш искуства са архивским истраживањима, могу да ти помогнем практичним саветима, који би, истовремено, били охрабрење и за друге посетиоце нашега Форума који су, као и ти, заинтересовани за историју свога села. Исписе би могао да публикујеш у "Виминацијуму" као грађу!
Поздрав, Паун.
