UPOREDNI PREGLED BROJA VLAHA I SRBA PO OPSTINAMA (iliti VLASI GDE SMO?)

[Alexandru]

S obzirom da studiram demografiju, obavio sam jednu malu analizu o broju Vlaha u Timockoj krajini, a uz pomoc onog sto je dosad izneo cenjeni gospodin Paun.

UPOREDNI PREGLED BROJA VLAHA I SRBA PO OPSTINAMA (iliti VLASI GDE SMO?)

1.Petrovac   

Vlaha
13.786 (39,95 %)

Srba
20.509 (59,43 %)
 
2.Pozarevac     

Vlaha
7.691 (10,27 %)

Srba
61.191 (81,69 %)

3.Zabari

Vlaha
7.986 (61,27 %)

Srba
4.963 (38,08 %)

4.Svilajnac

Vlaha
4.385 (17,19 %)

Srba
20.532 (80,48 %)

5.Despotovac

Vlaha
2.334 (9,11 %)

Srba
22.679 (88,55 %)

6.Jagodina

Vlaha
1.009 (1,42 %)

Srba
68.091 (96,05 %)

7.Cuprija

Vlasi
4.602 (13,71 %)

Srbi
27.836 (82,93 %)

8.Paracin

Vlasi
1.115 (1,91 %)

Srbi
55.447 (95,11 %)

9.Zagubica

Vlasi
8.379 (56,53 %)

Srbi
6.181 (41,70 %)

10.Malo Crnice

Vlaha
4.970 (35,88 %)

Srba
8.524 (61,53 %)

11.Veliko Gradiste

Vlasi
3.128 (15,14 %)

Srbi
16.804 (81,34 %)

12.Golubac

Vlasi
1.861 (18,77 %)

Srbi
7.623 (76,90 %)

13.Kucevo

Vlasi
12.487 (66,39 %)

Srbi
5.953 (31,65 %)

14.Majdanpek

Vlasi
13.928 (58,76 %)

Srbi
8.775 (37,02 %)

15.Bor

Vlasi
20.607 (36,92 %)

Srbi
31.026 (55,59 %)

16.Boljevac

Vlasi
9.742 (61,47 %)

Srbi
5.624 (35,49 %)

17.Zajecar

Vlasi
13.477 (20,43 %)

Srbi
50.341 (76,31 %)

18.Negotin

Vlasi
22.575 (51,99 %)

Srbi
20.369 (46,91 %)

19.Kladovo

Vlasi
15.717 (66,56 %)

Srbi
7.698 (32,60 %)

UKUPNO  (za opstine cija su naselja ispitivana)

642.756 (popis 2002.)

Vlasi
169.779 (26,41 %)[/b]

Srbi
450.166 (70,04 %)

Ovo bi inace bio najpovoljniji bilans za Vlahe,a zasto objasnicu u sledecim redovima.

Do ovih podataka sam dosao licno, nakon visednevnog rada I obrade spiska naselja sa vlaskim stanovnistvom koji je gospodin Paun Es Durlic ostavio na ovom forumu.

Ukratko objasnjenje kako sam do ovih podataka dosao :

1.   Osnovna literatura : Spisak naselja sa vlaskim stanovnistvom – uporedni pregled sa brojem vlaskog stanovnistva, Paun Es Durlic
2.   Popis 2002., Knjiga 1 – nacionalna I etnicka pripadnost
3.   Popis 2002. knjiga 3 – stanovnistvo prema maternjem jeziku

Zatim sam posmatrajuci gospodin Paunov spisak uporedno trazio data naselja u knjizi popisa 1, a potom radi provere I u knjizi popisa 3. Vodio sam racuna pritom da je gospodin Durlic na svom spisku istakao sela kao POTPUNO nastanjena VLASIMA (100%), sto sam takodje uvazio u mom istrazivanju. Stoga sam iz knjige 1 ocitao broj stanovnika za svako od tih sela I pretpostavio da u tom selu ne da nema Srba,nego da u njemu zive samo Vlasi. Procena stanovnistva u gradovima I sedistima opstina je analogna Durlicevoj I pretpostavimo da je tako ostalo I do danas.

Dobijanje broja vlaske populacije : za sela sa Durlicevog spiska sam uneo koliko stanovnika su imala prema poslednjem popisu i jednostavno sabrao po opstinama. Za gradove sam radio procenu po Durlicu. Greska koja se pritom javila (jer postoje Vlasi I van ovih naselja) neutralisala se usputnim preracunavanjem,jer se I sa Durlicevog spiska moze videti da u nekim selima Vlasi ocigledno ne zive sami (ili to, ili su neka sela narasla po petnaestak puta od 1850 do danas,sto je malo verovatno – primer Salakovca kod Malog Crnica,u kojem zaista zive i Srbi). Isto tako Vlasi u izvesnom broju zive i po ostalim selima,van ovog spiska.

Dobijanje broja srpske populacije : Za gradove sam od srpske populacije oduzimao broj procenjenih Vlaha po Durlicu, uz pretpostavku da se SVI VLASI IZJASNJAVAJU SRBIMA po gradovima. Taj sam broj dodavao zbiru dobijenom sabiranjem broja SRBA po selima koja nisu na Durlicevom spisku (ali SAMO SRBA, a ne cele populacije sela kao sto je bio slucaj kod odredjivanja broja Vlaha,jer sam pretpostavio da I u ovim tzv. srpskim selima ima Vlaha,Roma I drugih).

S obzirom da je popis 2002. godine iskljucio stanovnike na privremenom radu van Srbije, moze se reci da je greska ove procene od 0,3 do najvise 0,8 %, jer se ovaj procentni udeo takodje manifestuje I kada bismo ukljucili I tu populaciju, posto je zabluda da na privremenom radu van Srbije ima vise Vlaha nego Srba. Taj broj je otprilike isti.

Da sam posmatrao celo podrucje Timocke krajine (tj da sam ukljucio I opstine Sokobanja,Knjazevac,Rekovac I ubacili Smederevo I Veliku Planu) bilans po Vlahe bi bio znatno nepovoljniji. Posmatrano je samo podrucje koje je najpovoljnije po procentnom udelu za Vlahe.

Dakle,kao sto vidite iz sprovedene analize,ovo je najpovoljniji bilans po Vlahe (Rumune), ukoliko se lepo razmotre sve cinjenice I pretpostavke koje su gore iznesene. Posto ne postoji nacin da se utvrdi tacan broj Vlaha, bojim se da je ovo bio jedini digitronsko matematicko statisticki nacin. 
  
Ko razume,shvatice… 

POZDRAV SVIMA!   

[Alexandru]

Naravno, ovo je stanje koje podrazumeva da nije doslo do srbizacije sela, pogotovu sela opstina Zabari, Pozarevac i Veliko Gradiste.

[Vlad]

Одличан рад, Александре!
Пошто смо ми, преко овог нашег форума, постали "стари другари", узећу себи за право да напишем оно са чим се не бих у потпуности сложио.
Најпре, Власи не живе само у Тимочкој крајини, већ и у Браничеву, Стигу, Хомољу, Ресави, Поречу, Подунављу и Поморављу.
У Тимочкој крајини их се на последњем попису најмање изјаснило Власима (ако изузмемо општину Бор, једва да их је било 6 хиљада), па према томе мислим да нема сврхе све Влахе доводити у везу са Тимочком крајином.

Као што сам већ у једном од претходних јављања  написао, сличну анализу је, за потребе теренских истраживања, урадио Паун ЕС Дурлић, домаћин овог нашег виртуелног састајалишта.
Он је, ослањајући се на Попис становништва из 1981. године, избројао 291. 000 Влаха. Колико познајем Пауна,  тврдим да он не спада у оне који преувеличавају или износе непроверене податке.
Нисам баш склон да верујем да се број Влаха за само 20 година готово преполовио. Пошто пописи не бележе особе које се налазе на "привременом" раду у иностранству (читај Гастарбајтере), којих, по мојој процени, има најмање 30 000, добијамо цифру од око 200 000 
оних који, ако се већ не осећају Власима, онда бар говоре влашки (у обзир сам узео податке које си изнео).

Још ме живо занима откуд 30% Срба у општини Кладово, када су, осим Петровог Села, сва насеља у тој општини насељена Власима, односно онима за које се може рећи да су Власи по рођењу?

Поздрав, Александре, и само тако настави!

[Alexandru]

Kad nece narod,mora statistika... Eh...

Sto se tice Kladova, Srbi su vecina samo u gradu. Otuda ih ima oko 7.500 tamo. Tako ispada po proceni gospodina Durlica, a ako mozes nabavi podatke iz 1921. godine za Kladovo, pa da vidimo...

Timocka krajina - misli se na ono sto je opste poznato kao Timocka krajina (Borski i Zajecarski okrug) a ja sam podrazumevao pojas izmedju Dunava,Morave i istocne granice Srbije,tj. sve gore navedene opstine sam ubrojao (mozda pogresno za nas,ali ispravno za rumunski pojam!) u Timocku krajinu.

Bolje reci hvala gospodinu Paunu. Nije mi jasno kako je gospodin Paun dosao do brojke od oko 290.000 Vlaha, ali kada se sve ovo zaista sabere zaista se dobija ova brojka od 170.000 Vlaha (Rumuna) - 26,41 % sa odstupanjem od 0,3 do 0,8 %,kao sto napisah. Ipak ima mnogo vise ljudi koji rade van Srbije, iz okoline Negotina ih cini mi se ima samo oko 20.000 ! Negotin je 1981. godine imao 64.000 stanovnika, a danas 44.000. To nije posledica prirodnog prirastaja zasigurno. Sad,zamisli koliko ih ima iz Petrovca,Svilajnca (Bobovcani su mahom u inostranstvu,negde oko 60 % populacije sela!)

Primam sve kritike i dajem neophodna obrazlozenja, a od tebe Vlad uvek dobro dodje i neki savet... Pozdrav drugar!

[Alexandru]

Jedno moje usputno i dodatno opazanje : ukljucivanjem populacije gastarbajtera samo u GLOBALU na nivou Morava-Dunav-Timok daje odstupanje do skoro 1 %. Medjutim, treba imati na umu da je tokom proteklih 20 godina procentualni udeo dosta isao na ruku Srbima u opstinama Negotin (gde je van drzave oko trecina gradjana opstine,koji su mahom iz vlaskih sela), Kladovu (smanjenje broja Vlaha po okolnim selima i u opstini i konstantno odrzavanje broja Srba u samom gradu), dok recimo to sa Borom nije slucaj: u Boru nema mnogo gastarbajtera kao u nekim drugim opstinama (to sam slucajno zapazio prelistavajuci knjigu popisa 9). U opstinama Petrovac,Svilajnac i Cuprija taj odnos je tek neznatno poremecen (od 0,9 do 1,7 %), dok u opstinama Zagubica, Pozarevac,Zabari i Veliko Gradiste je slicno kao i u Boru : tek neznatno pomeranje (oko 0,1 do 0,2 %), zbog toga sto je vlasko stanovnistvo mahom prisutno u Srbiji (Zagubica,Bor) ili zato sto su Vlasi manje zastupljeni (Pozarevac,Veliko Gradiste). Jedino za Zabare ne mogu da objasnim rezultate,posto tamo znam da ima dosta gastarbajtera, verovatno zato sto ima i Srba gastarbajtera (Simicevo,Zabari).

 

[virgil]

Ipak ima mnogo vise ljudi koji rade van Srbije, iz okoline Negotina ih cini mi se ima samo oko 20.000 ! Negotin je 1981. godine imao 64.000 stanovnika, a danas 44.000. To nije posledica prirodnog prirastaja zasigurno. Sad,zamisli koliko ih ima iz Petrovca,Svilajnca (Bobovcani su mahom u inostranstvu,negde oko 60 % populacije sela!)

Prema clanku na sajtu http://www.isakovo.com/index.asp?inc=news&showall=yes "oko 90 odsto mestana Isakova je na privremenom radu u Svajcarskoj, a u selu su stariji clanovi porodica, koji cuvaju velelepne kuce i domacinstva. "

Da li neko zna koji se deo Vlaha danas nalazi u inostranstvu? Polovina?

[Vlad]

Шта друго да кажем осим - Браво, другар!
Одлична анализа! Нису ми, нажалост, доступни подаци које си навео, али их, без икакве резерве, преузимам онакве какве их преносиш. Од изузетне је важности изношење оваквих података јер се тиме ствара прави увид у стање на терену. Ово говорим зато што се у прошлости доста лицитирало бројем Влаха Тако , примера ради, лидер једне политичке партије са румунским префиксом, у интервјуу једној шпанској новинској агенцији, говори о 740 до 750 хиљада Румуна који живе у североисточном делу Србије.
Човек нема појма какву нам штету наноси наклапањима сличним овом. Са друге стране, имамо десно оријентисане кругове у Србији који баратају бројком од, "не више од 70 000 Влаха".
У сваком случају, једна обимна студија која би се бавила демографским променама области у којима је заступљен влашки живаљ, била би више него изванредна.

Пуно поздрава

[Alexandru]

Isakovo

Prema popisu iz 2002. da je zadrzana stara metodologija popisivanja, Isakovo bi imalo 1.135 zitelja, a po novoj kada se iskljuce gastarbajteri Isakovo ima svega 646... Skoro pola populacije po statistici, a ko zna koliko inace...

Moguce da je Paun mislio dobro kada je naveo broj od 290.000 Vlaha, ali treba imati na umu da je tada u ovim opstinama zivelo po popisu 1981. godine oko 820.000 stanovnika, samo je gospodin Paun napravio verovatno slucajnu gresku unevsi da u gradu Negotinu ima 35 000 Vlaha, a cela populacija grada Negotina 1981. je bila 15.300 stanovnika, od kojih su vecina ipak Srbi... Tako da broj nije 290.000 vec nesto manji, oko 250.000, sto se dalje poklapa sa analizom jer gastera ima izmedju 30.000 i 90.000...
Steta je sto su oni (gastarbajteri) otisli i malo ko od njih misli da se vrati da ostane...

[svoja]

Poštovani, hvala na iscrpnim podacima o broju Vlaha po opštinama.
Trenutno se bavim najavom godišnjeg koncerta FA ''Lazarica'' iz Kruševca.
Imaćemo i goste iz Solingena. Interesuje me koji Vlasi naseljavaju Boljevac, a koji okolinu Negotina, konkretno selo Halovo i okolinu Zaječara , konkretno Radujevac. KOliko sam uspela da vidim Radujevac i Halovo- Vlasi Carani, ali za Boljevac nisam sigurna. Igre Vlaha iz ova tri mesta se prilično razlikuju i zato dolazim na ideju da možda nisu isti Vlasi.
Hvala unapred.
Srdačni pozdravi
Dragana Stamatović, Kruševac

[svoja]

ne napisah razlog: Naš ansambl igra izmedju ostalog koreografiju Gorana Mitrovića''Vlaške igre iz okoline Boljevca'', a gosti koreografiju M. Runja ''Vlaške igre iz sela Halova''

[svoja]

I u brzini sam pogrešila i u navođenju lokaliteta (Halovo- okolina Zaječara i Radujevac, okolina Negotina )

[Paun]

Poštovani, hvala na iscrpnim podacima o broju Vlaha po opštinama.
Trenutno se bavim najavom godišnjeg koncerta FA ''Lazarica'' iz Kruševca.
Imaćemo i goste iz Solingena. Interesuje me koji Vlasi naseljavaju Boljevac, a koji okolinu Negotina, konkretno selo Halovo i okolinu Zaječara , konkretno Radujevac. KOliko sam uspela da vidim Radujevac i Halovo- Vlasi Carani, ali za Boljevac nisam sigurna. Igre Vlaha iz ova tri mesta se prilično razlikuju i zato dolazim na ideju da možda nisu isti Vlasi.
Hvala unapred.
Srdačni pozdravi
Dragana Stamatović, Kruševac

Da pokušam da Vam pomognem onako "ugrubo" što se kaže.
Prvo. Vlasi Radujevca i Halova spadaju u istočne Vlahe, i po postojećoj klasifikaciji, mogli bi se svrstati u tzv. "Carane".
Drugo. Radujevac je krajinsko a Halovo timočko selo, i pošto se ja bavim jezikom, mogu reći da postoje velike sub-dijalektološke razlike u okviru njihovog oltenskog dijalekta. Na žalost, igrom i nošnjom se nisam bavio, pa vam tu ne mogu pomoći, ali i u toj oblasti sigurno postoje razlike, čim su u jeziku tako vidljive.
Treće. Sam Boljevac je urbana srpska sredina, pa se mora izuzeti iz ove priče. U etno-geografskom smislu, ovaj kraj spada u oblast Crne Reke, a na osnovu jezičkog istraživanja, Crna Reka je, zajedno sa Porečkom Rekom, svrstana u Centralnu oblast, što će reći da je naseljena Munćanima/Padurenjima, mada ima dva "klina": jedan je "caranski" a drugi "ungurjanski", što znači da Vlasi Crnorečja nisu etnički homogeni.
U prilogu možete videti kako zgleda etnička karta crnorečke oblastii:


http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-05crnorecani.php

A kako izgleda cela etnička karta Vlaha istočne Srbije, pogledajte ovde:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-oblasti.php

Sve najlepše i puno uspeha na gostovanju!
Paun Es D.

[svoja]

Poštovani g. Durlić,
Najtoplije zahvaljujem na objašnjenju vezanom za moje pitanje o Vlasima iz Radujevca, Halova i Boljevca. Malo znam o Vlasima, a ne volim da pišem o temi koju ne poznajem, makar to bilo par rečenica u najavi koreografije. Sad iščitah puno toga i drago mi je što sam saznala nove stvari. Vaš forum mi je puno pomogao. (Čuvena rečenica mog profesora J. Savića koju stalno citiram je: ''Znaš li ko ima najveću korist od predavanja? Pa predavač!'')
Veliki pozdrav i svako dobro!
Dragana

[PLAMNA]

Postovani g.Durlic,
Primetio sam da na karti Romskih sela i sela sa znacajnijim brojem Roma nije oznacena Urovica.
Verovatno je promaklo kad se je karta radila.
Pozdrav sa dobrom namerom.

[Paun]

Postovani g.Durlic,
Primetio sam da na karti Romskih sela i sela sa znacajnijim brojem Roma nije oznacena Urovica.
Verovatno je promaklo kad se je karta radila.
Pozdrav sa dobrom namerom.

Dokaz da se na mojoj listi sela Urovica nalazi kao selo sa značajnijim brojem Roma, ili Bajaša ili Cigana, jeste ovde:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-02padureni.php

a za kartu koju Vi pominjete, i koja se nalazi ovde (ima je i na engleskom)
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-etnicka-slika.php
potpuno ste u pravu - mali zeleni trougao koji treba da stoji pored imena Urovice, prosto je ispao sa vrha mauseta kada sam u Corelu radio kartu ... Sećam se, radio sam tu kartu tokom jednog sparnog leta a pivo se bilo pretvorilo u "klośituru" ... Po(r)uka: treba crtaču donirati ladno pivce ...