Graiul bănățean - Paleta - 21 februarie 2013 - Обавезно штиво за све!

[Vlad]

http://www.youtube.com/watch?v=c0bQg16gKa4

[Vlad]

Romanca Jovanović, Zavod za udžbenike rukovodilac odeljenja u Novom Sadu:

[...]Административна граница која је постављена између две банатске регије довела је до тога да Банаћани користе искључиво наречије за свакодневну комуникацију[...]
[...]Ми банатско наречије осећамо као неодвојив део свог бића. То је варијанта језика, коју учимо од рођења, користимо је у свакодневном говору, у породици, али и у свим ситуацијама, у којима можемо говорити на дијалекту, у којима књижевни језик није строго наметнут.[...]
[...]У нашим школама, књижевни језик користи се само на часовима. Дале, само у званичном делу наставе. На одмору деца међусобно говоре на наречју.[...]

Termine "Banaćani" i "banatsko narečje" možemo slobodno zameniti sa "Vlasi" i "vlaški jezik" kako bismo celu stvar prilagodili prilikama u severoistočnoj Srbiji.

Ovo je ključ rešavanja problema vezanog za jezik kojim govore ovdašnji Vlasi i famozne potrebe da se jezik "standardizuje" jer bi, navodno, "nametanje rumunskog književnog jezika", dovelo do "potpunog nestanka narodnog govora"!

[Vlad]

http://www.youtube.com/watch?v=dm7SfDSLZaw

[Volcae]

Romanca Jovanović, Zavod za udžbenike rukovodilac odeljenja u Novom Sadu:

[...]Административна граница која је постављена између две банатске регије довела је до тога да Банаћани користе искључиво наречије за свакодневну комуникацију[...]
[...]Ми банатско наречије осећамо као неодвојив део свог бића. То је варијанта језика, коју учимо од рођења, користимо је у свакодневном говору, у породици, али и у свим ситуацијама, у којима можемо говорити на дијалекту, у којима књижевни језик није строго наметнут.[...]
[...]У нашим школама, књижевни језик користи се само на часовима. Дале, само у званичном делу наставе. На одмору деца међусобно говоре на наречју.[...]

Termine "Banaćani" i "banatsko narečje" možemo slobodno zameniti sa "Vlasi" i "vlaški jezik" kako bismo celu stvar prilagodili prilikama u severoistočnoj Srbiji.

Ovo je ključ rešavanja problema vezanog za jezik kojim govore ovdašnji Vlasi i famozne potrebe da se jezik "standardizuje" jer bi, navodno, "nametanje rumunskog književnog jezika", dovelo do "potpunog nestanka narodnog govora"!

Međutim u severoistočnoj Srbiji imali smo a imamo i dan danas dve grupe Vlaha a to su:
-U prvu grupu možemo ubrajati Rumune kojima je zabranjena pripadnost rumunskom narodu ili obespravljene Rumune koji nemaju pravo na kulturnu autonomiju i
-drugu grupu koja je prilično ojačala i koja se aktivno bori za očuvanje "vrednosti" koje su stekle mnoge generacije Vlaha odnosno Rumuna do sada pod raznim srpskim i jugoslovenskim režimima a te vrednosti se ogledaju u rečima koje se čuju od takvih Vlaha na ovaj ili onaj način a to su:"Mi smo Vlasi da ne bi nedaj Bože sutra postali Rumuni".

Uzimajući u obzir da se nama 1946 godina ponovila 2010 godine, odnosno da je ova druga grupa Vlaha odnosno Rumuna preuzela u svoje ruke "brigu" o očuvanju vlaške kulture, jezika i dr., Vlasima pod ovakvim uslovima sledi sigurna asimilacija u večinski narod.

Tako je bilo i 1946 godine kada je druga grupa Vlaha našla slabu tačku onoj prvoj grupi pa su ukinuli i časopis Vorba Noastră a kasnije i radio emisije koje su emitovane na radio Zaječar jer su uspeli da diskredituju ljude koji su se ozbiljno zalagali za kulturnu autonomiju Vlaha. Krstu Sandulovića, Tasu Radulovića i mnoge druge su proglasili za ekstremiste i panrumuniste i to je bio kraj za Vlahe i njihovu borbu za očuvanje nacionalnog identiteta. Izuzetak je bio Janko Simeonović koga nisu uspeli da diskredituju koji nažalost nije bio u stanju da se suprostavi ni državi a ni ovoj drugoj "patriotskoj" grupi Vlaha kojima je i tada kao i sada bilo samo jedno važno a to je: "Mi smo Vlasi da ne bi ne daj Bože sutra bili Rumuni"!

[Paun]

Termine "Banaćani" i "banatsko narečje" možemo slobodno zameniti sa "Vlasi" i "vlaški jezik" kako bismo celu stvar prilagodili prilikama u severoistočnoj Srbiji.

Ovo je ključ rešavanja problema vezanog za jezik kojim govore ovdašnji Vlasi i famozne potrebe da se jezik "standardizuje" jer bi, navodno, "nametanje rumunskog književnog jezika", dovelo do "potpunog nestanka narodnog govora"!

U poruci, iz koje sam ovo citirao, ne vidi se najjasnije da li su ovo i dalje izvodi iz reportaže, odnosno da li je to mišljenje dr Romance Jovanović, ili je Vladov komentar. No, bez obzira o čemu se radi, sledeća misao je pogrešna, i to vrlo pogrešna:

Termine "Banaćani" i "banatsko narečje" možemo slobodno zameniti sa "Vlasi" i "vlaški jezik" kako bismo celu stvar prilagodili prilikama u severoistočnoj Srbiji.

A pogrešno je zato što se po ko zna koji put previđa da "jezik" Vlaha istočne Srbije nije "jedinstven", već da je reč o dva jasno različita narečja, sa jednom širokom prelaznom govornom oblašću između njih. Po lingvističkim kriterijumima, reč je o dva narečja i jednim podnarečjem. I baš zato izneta ideja ne može nikako biti "ključ rešavanja problema", već samo puko nametanje jednoga dijalekta kao "norme", što bi dovelo do "ubijanja" preostala dva. Suština je tzv. "narodnog jezika" da svaki govornik oseća kao punoću - PO SVIM DIMENZIJAMA ljudskoga bića - samo ono i samo ono lokalno narečje u kome se rodio, na kome je progovorio, odrastao i živi ... I ako se kojom nesrećom "osvestio" pa se u okviru neke Partije ili NVO zalaže za "čuvanje identiteta" i "negovanje tradicije", on misli na očuvanje baš tog i baš takvog njegovog govora, a primeti li da neko hoće da mu nametne neki drugi, možda će se "ovestiti" još više, pa dohvatiti neko sekirče da tome i takvome - kad mu dođe na kućni prag - pomogne da se "suoči" sa "pravim" činjenicama! 

Poznato mi je iz nezvaničnih kontakata sa nekim funkcionerima VNS-a (behu česti "s početka vremena"!), da je upravo ovako nešto bila ona osnovna ideja kada je pojam "standardizacije" stavljen na papir: ako već Vlasi ne trpe rumunski književni jezik, jer im je stran i nepoznat, neka se ispita onda koje je od njihovih narečja rasprostranjenije, i neka se jednostavno to narečje proglasi za "standardni vlaški jezik".

Imao sam tada dovoljno živaca da čoveku smireno i argumentovano objasnim zbog čega je ovo jedna od najmorbidnijih etnocidnih ideja koju sam u svom etnološkom životu čuo, i mislim da je to tada bilo delotvorno ... Ali sada više živaca nemam, pa ću prosto samo apelovati na Vlahe:
- da batale svaku priču o "identitetu",
- neka brate lepo nastave da se posrbljuju,
- jer u času
- kada bude
- i poslednji Vlah,
- sa svojom Vlajnom,
- i svojim Vlaščićima, postao Srbin,
- problema više neće biti!

A to je, koliko me sećanje služi, osnovni zadatak svake uređene države, i osnovni cilj svake razumne politike! 
:o

[Vlad]

U poruci, iz koje sam ovo citirao, ne vidi se najjasnije da li su ovo i dalje izvodi iz reportaže, odnosno da li je to mišljenje dr Romance Jovanović, ili je Vladov komentar. No, bez obzira o čemu se radi, sledeća misao je pogrešna, i to vrlo pogrešna:
Termine "Banaćani" i "banatsko narečje" možemo slobodno zameniti sa "Vlasi" i "vlaški jezik" kako bismo celu stvar prilagodili prilikama u severoistočnoj Srbiji.

Ćiriličnim pismom su prenešene reči Romanice Jovanović, latinicom je napisan moj komentar.

A pogrešno je zato što se po ko zna koji put previđa da "jezik" Vlaha istočne Srbije nije "jedinstven",

Naravno. Ja sa apsolutno slažem. E, sada, mislim da su moje reči protumačene na ne baš pravi način.
Ono na šta sam svojim komentarom želeo da ukažem jeste činjenica da:
- Административна граница која је постављена између Rumunije i Srbije, odnosno Vojvodine i ostatka Srbije, довела је до тога да Vlasi користе искључиво наречије за свакодневну комуникацију

- Ми (Vlasi Ungurjani) svoje  банатско наречије  + (Vlasi Carani) svoje oltensko narečije  осећамо као неодвојив део свог бића.

- То је варијанта језика, коју учимо од рођења, користимо је у свакодневном говору, у породици, али и у свим ситуацијама, у којима можемо говорити на дијалекту,

Ono što bih posebno želeo da naglasim bi bilo ovo:

- У нашим школама, књижевни (rumunski) језик (bi se) користи(o)  само на часовима

- Дакле, само у званичном делу наставе bi se učio književni rumunski jezik kao književna norma oltenskog i banatskog govora
-  На одмору деца међусобно говоре на наречју, što je sasvim prirodno za ljude koji svoj narodni govor poimaju kao svoj maternji jezik

[Vlad]

A ovu temu sam započeo isključivo kako bih pokazao kolika je bila besmislena i lišena svakog osnova tvrdnja da bi književna norma rumunskog jezika dovela do gubitka našeg autentičnog govora!

To je, ponavljam - prava, pravcata glupost!

U Švajcaskoj, zemlji u kojoj živim i u kojoj sam stekao srednje i više obrazovanje, književni nemački jezik se koristi jedino u pisanoj formi! Usmeni deo nastave se vrši mahom na dijalektu, izuzev u slučaju da su predavači etnički Nemci.

Još nisam čuo Švajcarca koji bi se požalio da mu je zbog književne norme nemačkog jezika ugrožen narodni govor, koga on, takođe, doživljava kao svoj maternji jezik!
Ponajmanje sam čuo bilo koga da traži nekakvu "standardizaciju" švajcarskog jezika i pored činjenice da se dijalekti nemačkog jezika koje koriste Švajcarci u svm govoru, u daleeeeeeeeeko većoj meri razlikuju od književnog nemačkog jezika nego govori naših Vlaha od književnog rumunskog.

Tema koju sam postavio služi, ujedno, za demistifikaciju još jedne velike obmane koja nam se servira iz Nacionalnog saveta Vlaške nacionalne manjine.
Radi se o tvrdnji da vlaški jezik predstavlja celinu koja postoji jedino na područiju istočne Srbije.
Vlaški jezik, odnosno banatsko i oltensko narečije prelazi granicu istočne Srbije u kome žive Vlasi.
Identičan govor naših Ungureana srećemo u vojvođanskom i temišvarskom Banatu, dok je govor naših Carana prirodni nastavak oltenskog govora.

Ako ćemo tako suditi, onda govornika "vlaškog jezika" u Rumuniji ima nekoliko miliona nasuprot dve stotina hiljada govornika "vlaškog" jezika u Srbiji između Dunava, Timoka i Morave.
Ukoliko se, u šta iskreno ne verujem,  taj novi "vlaški jezik" jednog dana ustanovi kao norma, hoće li on biti maternji jezik i Rumunima u Banatu ili Olteniji, kojih je 25 puta više nego govornika "vlaškog jezika"?

I šta će na to reći rumunska akademija nauka, politički i intelektualni vrh te zemlje?
Da li je interes Srbije trajno zahlađenje odnosa sa susedom sa kojim Srbija ima tradiciju više nego prijateljskih odnosa?