Mapa toponima sa romanskom osnovom-prostor bivše Jugoslavije i zapadne Bugarske

Started by Vlad, 06.01.2013. 02:26

Previous topic - Next topic

0 Members and 15 Guests are viewing this topic.

Mircea

Quote from: Volcae on 02.03.2013. 10:25
Quote from: Mircea on 28.02.2013. 00:02
Necu ni da objasnjavam kako je selo Sarbanovac zavrsilo kao « romanski » toponim na ovom sliko pisaniu.  Zakljucite sami.

Șerban, Șărban su rumunska lična imena.

rum. ȘERB, șerbi  — Lat. servus.
http://dexonline.ro/definitie/%C8%99erb

Гацовић, Славољуб. Етимологија несловенских основа у ојконимији Видинског Санџака XV и XVI века, Матична библиотека "Светозар Марковић", Зајечар, 1993.

Constantinescu, Nicolae A. Dicţionar onomastic romînesc, Bucureşti : Editura Academiei Republicii Populare Romîne, 1963.

Șerban, Șărban ne mogu biti nikakva rumunska licna imena vec jedino i samo izobliceno napisano ime Srbin.

Srpsko ime se sastoji od Srb+ in koje u srpskom jeziku oznacava pripadanje necemu ili nekome (Mirin, Radin, Dragin...). To in se u romanskim (latinskim) jezicima cita kao an ili un, sto nas dovodi do citanja srpskog imena kao Srban.

Umetanje slova e ili a izmedju 3 suglasnika moze doci iz vise razloga a ovde bih naveo samo dva :

-radi izoblicavanja reci i udaljavanja od njenog izvornog oblika
-u mnogim jezicima je tesko izgovoriti srpske reci sa 3 suglasnika i zbog toga se umece jedan samoglasnik, ovo je slucaj i sa srpskom reci trg koja je postala terg ili targ pa iz toga Trgoviste posta Targoviste

Kao rezultat na kraju je od reci Srbin dobijeno Serban ili Sarban!

Sto se tice povezivanja imena Srbin i latinskog servus, srpsko ime je dosta starije od latinskog jezika i drzave pa samim tim i ne moze vuci koren iz njega.

Mircea

Quote from: Volcae on 02.03.2013. 10:49


[...]
Трајан доврши освојења на левој обали дунавској (105 г. после Хр.) и ту створи провинцију Дакију, па да би Римљани ослабили Даке пресељавали су их на десну обалу Дунава, а Дакију насељавали. Својим установама Римљани су поримљанили (романизовали) староседеоце. Данашњи су остатци романизованих староседелаца: Румуни (Власи), Цинцари и Арбанаси.[...]

Стр. 16

[...]
Српска су, дакле, племена заузела читав Илирик, Маћедонију, Албанију, до Јеладе и заузела су земљу «Дака и Беса.» Даци и Беси живели су у суседству Дунава и Саве где сада (XI век) живе Срби, у местима јаким и неприступним. «Одатлен су Влахе растерали.» Власи су се расејали по Балкану и по Тесалији.[...]

Стр. 25

[...]
          Овај почетак наше историје биће јаснији, кад пропричамо судбину освојених (многобошцима Србљима) хришћана — Дака и Беса, и радњу ових првих српских некрштеиих владаоца.
          Судбина освојених хришћана. Власи (2) су (т. ј. данашњи Румуни) претопљени т. ј. романизирани Даки и Беси. «Они су живели пређе у суседству са рекама — Дунавом и Савом, где сада (XI в.) живе Србљи. » Србљи су заузели земље на којима су живели Даки, Беси и Тривали. Грчки писци називљу Србље «Тривалима.» Влахе (Румуне) су Србљи растерали и заузели њихно земљиште. Заузећем новог земљишта отпочне се борба освајача са освојенима, т. ј. борба између Срба и романизираних Дака и Беса т. ј. између освајача многобожаца и старинаца — хришћана. Та је борба била жестока, крвопролитна и дуготрајна. После овога биће нам јасан опис радње првих српских архонта. [...]
____________________
          (2) Стратегија потврђује мњење Реслера, да се Румуни доцније појавили на левој обали дунавској, а њихна су стара станишта била на десној обали Дунава и Саве, па су њихна седишта заузели Србљи. Даље, потврђује мњење Томашека, да су данашњи Власи (Румуни) од Беса (и Дака). Βεσσοι т. ј. Власи. Беси су живели од Родопе до Балкана и заузимали Поморавље, Подриње, Босну, Рашку и погршје Струме. Њихну су земљу заузели Србљи.

Стр. 161

Славков Срећковић, Пантелија. Историја српског народа: књ. 1, Жупанијско време (600-1159), Српско учено друштво, Београд, 1884.

Zvanicnoj istoriji i zvanicnim znastvenicima treba prilaziti sa velikom obazrivoscu. Jer kao i u svakom poslu ima ljudi koji su odlicni, onih koji su tu zalutali a i onih zlonamernih.

Znanje i neznanje nisu eksluzivno vlasnistvo samo jednog pojedinca.

Mircea

Volcae, da li bi ste molim vas mogli da mi objasnite etimologiju vaseg imena pod kojim ucestvujete na ovom florumu?

Volcae

Quote from: Mircea on 09.03.2013. 23:04
Volcae, da li bi ste molim vas mogli da mi objasnite etimologiju vaseg imena pod kojim ucestvujete na ovom florumu?
Upitanju je ime keltskog plemena.

Volcae, ārum, m. Volkanci, pleme u Galskoj
provinciji; dijeliše se na
Tectosages (sr. Tec-
tosages) oko Toloze (s. Toulousee) i Arecomici
s glavnim gradom Nemauzom (s. Nismes).

Latinsko-hrvatski rječnik za škole / priredio Mirko Divković. - Bjelovar : Dunja, 2006. - VIII, 1161 str. ; 26 cm . - (Biblioteka Rječnici)

Volcae

Quote from: Mircea on 09.03.2013. 22:53

Șerban, Șărban ne mogu biti nikakva rumunska licna imena vec jedino i samo izobliceno napisano ime Srbin.

Srpsko ime se sastoji od Srb+ in koje u srpskom jeziku oznacava pripadanje necemu ili nekome (Mirin, Radin, Dragin...). To in se u romanskim (latinskim) jezicima cita kao an ili un, sto nas dovodi do citanja srpskog imena kao Srban.

Umetanje slova e ili a izmedju 3 suglasnika moze doci iz vise razloga a ovde bih naveo samo dva :

-radi izoblicavanja reci i udaljavanja od njenog izvornog oblika
-u mnogim jezicima je tesko izgovoriti srpske reci sa 3 suglasnika i zbog toga se umece jedan samoglasnik, ovo je slucaj i sa srpskom reci trg koja je postala terg ili targ pa iz toga Trgoviste posta Targoviste

Kao rezultat na kraju je od reci Srbin dobijeno Serban ili Sarban!

Sto se tice povezivanja imena Srbin i latinskog servus, srpsko ime je dosta starije od latinskog jezika i drzave pa samim tim i ne moze vuci koren iz njega.

De Administrando Imperio

Constantine VII Porphyrogenitus

Glava trideset i druga
O SRBIMA I ZEMLJI U KOJOJ SADA STANUJU

[...]
»Srbi« na jeziku Bizantinaca je riječ koja označava »robove«, a na tom jeziku obično se riječju »serbula« označava obuću robova, a riječ »tzerboulianous« označava one koji nose jeftinu, siromašku obuću. Srbi su to ime dobili jer su postali robovi imperatora Bizantinaca. Pa, poslije nekog vremena, ti su isti Srbi odlučili poći u svoje vlastite kuće (vratiti se), a imperator ih je pustio. Ali, kad su prešli rijeku Dunav (Danoubin) oni su promijenili svoje mišljenje pa su poslali jednu molbu imperatoru Herakliju, putem vojnog zapovjednika koji je tada bio u Belegradonu, da bi on njima dao drugu zemlju za naseliti se. A budući da ono što je sada Srbija i Paganija i takozvana zemlja Zahloumon i Terbounia i zemlja Kanalita, bilo pod upravom imperatora Bizantinaca, i budući da su te zemlje bile opustošene od Avara (jer su iz tih zemalja oni istjerali one Rimljane koji sada žive u Dalmaciji i Draču), stoga je imperator naselio te iste Srbe u naznačene zemlje i oni su postali podložnici imperatoru Bizantinaca, a imperator je doveo svećenike iz Rima i njih krstio, i naučio ih da pravilno obavljaju pobožnosti, i poučio ih u kršćanskom nauku.
[...]
http://montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/de_administrando_imperio.htm#tridesetdruga

Mircea

Quote from: Volcae on 10.03.2013. 11:00
Quote from: Mircea on 09.03.2013. 23:04
Volcae, da li bi ste molim vas mogli da mi objasnite etimologiju vaseg imena pod kojim ucestvujete na ovom florumu?
Upitanju je ime keltskog plemena.

Volcae, ārum, m. Volkanci, pleme u Galskoj
provinciji; dijeliše se na
Tectosages (sr. Tec-
tosages) oko Toloze (s. Toulousee) i Arecomici
s glavnim gradom Nemauzom (s. Nismes).

Latinsko-hrvatski rječnik za škole / priredio Mirko Divković. - Bjelovar : Dunja, 2006. - VIII, 1161 str. ; 26 cm . - (Biblioteka Rječnici)

Volcae, da li je moguce dati pojasnjenje na osnovu cega je g.Divkovic povezao ime keltskog plemena (Volcae) sa pojmom vulkan?

Mircea

Quote from: Volcae on 10.03.2013. 11:53
De Administrando Imperio

Constantine VII Porphyrogenitus

Glava trideset i druga
O SRBIMA I ZEMLJI U KOJOJ SADA STANUJU

[...]
»Srbi« na jeziku Bizantinaca je riječ koja označava »robove«, a na tom jeziku obično se riječju »serbula« označava obuću robova, a riječ »tzerboulianous« označava one koji nose jeftinu, siromašku obuću. Srbi su to ime dobili jer su postali robovi imperatora Bizantinaca. Pa, poslije nekog vremena, ti su isti Srbi odlučili poći u svoje vlastite kuće (vratiti se), a imperator ih je pustio. Ali, kad su prešli rijeku Dunav (Danoubin) oni su promijenili svoje mišljenje pa su poslali jednu molbu imperatoru Herakliju, putem vojnog zapovjednika koji je tada bio u Belegradonu, da bi on njima dao drugu zemlju za naseliti se. A budući da ono što je sada Srbija i Paganija i takozvana zemlja Zahloumon i Terbounia i zemlja Kanalita, bilo pod upravom imperatora Bizantinaca, i budući da su te zemlje bile opustošene od Avara (jer su iz tih zemalja oni istjerali one Rimljane koji sada žive u Dalmaciji i Draču), stoga je imperator naselio te iste Srbe u naznačene zemlje i oni su postali podložnici imperatoru Bizantinaca, a imperator je doveo svećenike iz Rima i njih krstio, i naučio ih da pravilno obavljaju pobožnosti, i poučio ih u kršćanskom nauku.
[...]
http://montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/de_administrando_imperio.htm#tridesetdruga

A po cemu je serbula dobila ime?

Volcae

Quote from: Mircea on 11.03.2013. 09:43

Volcae, da li je moguce dati pojasnjenje na osnovu cega je g.Divkovic povezao ime keltskog plemena (Volcae) sa pojmom vulkan?

Zašto sa pojmom vulkan?

Vidi i Petar Skok, ENCIKLOPEDIJA JUGOSLAVIJE, e.j. VLAH

          Etimologija naziva. Opće je mišljenje lingvista da je općeslavenska i praslavenska riječ vlah (polj. Włoch, rus. volóh) posudenica iz pragermanskoga Walhos, starovisokonjemački Walh, novovisokonjemački pridjev welsch od w(a)lhisc. Potječe još iz praslavenskog doba prije kretanja na Balkan, tj. prije V st., kada Slaveni dolaze prvi put na donji Dunav i upoznavaju se sa balkanskim Romanima. Jedino na dunavskom limesu mogli su Slaveni prvi put upotrijebiti taj naziv za Romane. Germansko Walhos potječe od imena keltskoga naroda, srodnog starim Galima, Cezarovih Volcae, grč. Ουολχατοι, koji su stanovali u blizini Germana dok su još boravili u indoevropskoj pradomovini blizu Baltika. Kad su se Kelti u Galiji poromanili i zaboravili svoj keltski jezik, srodan sa irskim i kymričkim u Walesu, i poştali jednaki Latinima, stari germanski naziv za njih ostao je i prenijet je na sve Latine, upravo kao i Vlah kod Slavena. Značajna je još i druga činjenica: u indoevropskoj pradomovini stanovalo je u blizini Germana i Slavena drugo keltsko ili ilirsko pleme zvano Veneti. Od imena Venet nastalo je njemačko ime Wenden, pridjev windisch za Slavene. Taj naziv služi Nijemcima još i danas za Slovence. Od Germana prešao je i ugrofinskim plemenima na Baltiku. Finci zovu Slavene Veneja, a Estonci Venelane, Venelaset. Mnogi misle da i mađarski naziv Tót za Slovake i Slovence = Hrvate u Slovinju (= Slavoniji) potječe od keltskog naziva Touto »narod«. Posljednje nije izvjesno.
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=51.0

Mircea

Quote from: Volcae on 11.03.2013. 10:37
Zašto sa pojmom vulkan?

Vidi i Petar Skok, ENCIKLOPEDIJA JUGOSLAVIJE, e.j. VLAH

          Etimologija naziva. Opće je mišljenje lingvista da je općeslavenska i praslavenska riječ vlah (polj. Włoch, rus. volóh) posudenica iz pragermanskoga Walhos, starovisokonjemački Walh, novovisokonjemački pridjev welsch od w(a)lhisc. Potječe još iz praslavenskog doba prije kretanja na Balkan, tj. prije V st., kada Slaveni dolaze prvi put na donji Dunav i upoznavaju se sa balkanskim Romanima. Jedino na dunavskom limesu mogli su Slaveni prvi put upotrijebiti taj naziv za Romane. Germansko Walhos potječe od imena keltskoga naroda, srodnog starim Galima, Cezarovih Volcae, grč. Ουολχατοι, koji su stanovali u blizini Germana dok su još boravili u indoevropskoj pradomovini blizu Baltika. Kad su se Kelti u Galiji poromanili i zaboravili svoj keltski jezik, srodan sa irskim i kymričkim u Walesu, i poştali jednaki Latinima, stari germanski naziv za njih ostao je i prenijet je na sve Latine, upravo kao i Vlah kod Slavena. Značajna je još i druga činjenica: u indoevropskoj pradomovini stanovalo je u blizini Germana i Slavena drugo keltsko ili ilirsko pleme zvano Veneti. Od imena Venet nastalo je njemačko ime Wenden, pridjev windisch za Slavene. Taj naziv služi Nijemcima još i danas za Slovence. Od Germana prešao je i ugrofinskim plemenima na Baltiku. Finci zovu Slavene Veneja, a Estonci Venelane, Venelaset. Mnogi misle da i mađarski naziv Tót za Slovake i Slovence = Hrvate u Slovinju (= Slavoniji) potječe od keltskog naziva Touto »narod«. Posljednje nije izvjesno.
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=51.0

Sam Petar Skok kaze da se radi o opstem misljenju.

Volcea, da li je moguce dati dodatno pojasnjenje na osnovu cega  je g.Skok povezao ime keltskog plemena sa pragermanskom reci Walhos ?

Da li je moguce dati molim vas dodatno pojasnjenje na osnovu cega je g.Divkovic povezao ime  keltskog plemena « Volcae » sa vulkanom ?

Volcae

Quote from: Mircea on 11.03.2013. 22:43

Sam Petar Skok kaze da se radi o opstem misljenju.

Volcea, da li je moguce dati dodatno pojasnjenje na osnovu cega  je g.Skok povezao ime keltskog plemena sa pragermanskom reci Walhos ?

Da li je moguce dati molim vas dodatno pojasnjenje na osnovu cega je g.Divkovic povezao ime  keltskog plemena « Volcae » sa vulkanom ?

Dali je Divković povezao Vulkan sa Volcae?
Zašto mislite da je povezao?
Objasnite nam malo tu vezu koju ste vi uočili.

Vulcānus starije i bolje Volc., i, m. sin Jupi-
terov i Junonin, muž Venerin, bog ognja, me-
haničkih vještina i sila: * vatra, oganj.
Odt, 1)
-nius, adj. Vulkanov; Vulcaniis armis
(nepredobitnim), Cic.; *acies, oganj; * arma
dei Vulcania = a. dei Vulcani; * Lemnos,
* tellus, posvećena Vulkanu. 2) -nal, ālis, n.
mjesto posvećeno Vulkanu, Aurel. Vict.;
-nālia,
ium i ōrum, n. svetkovina Vulkanu u slavu
svetkovana (23 augusta).


Volcae, ārum, m. Volkanci, pleme u Galskoj
provinciji; dijeliše se na
Tectosages (sr. Tec-
tosages) oko Toloze (s. Toulousee) i Arecomici
s glavnim gradom Nemauzom (s. Nismes).

Latinsko-hrvatski rječnik za škole / priredio Mirko Divković. - Bjelovar : Dunja, 2006. - VIII, 1161 str. ; 26 cm . - (Biblioteka Rječnici)

Mircea

Quote from: Volcae on 12.03.2013. 09:32

Dali je Divković povezao Vulkan sa Volcae?
Zašto mislite da je povezao?
Objasnite nam malo tu vezu koju ste vi uočili.

Vulcānus starije i bolje Volc., i, m. sin Jupi-
terov i Junonin, muž Venerin, bog ognja, me-
haničkih vještina i sila: * vatra, oganj.
Odt, 1)
-nius, adj. Vulkanov; Vulcaniis armis
(nepredobitnim), Cic.; *acies, oganj; * arma
dei Vulcania = a. dei Vulcani; * Lemnos,
* tellus, posvećena Vulkanu. 2) -nal, ālis, n.
mjesto posvećeno Vulkanu, Aurel. Vict.;
-nālia,
ium i ōrum, n. svetkovina Vulkanu u slavu
svetkovana (23 augusta).


Volcae, ārum, m. Volkanci, pleme u Galskoj
provinciji; dijeliše se na
Tectosages (sr. Tec-
tosages) oko Toloze (s. Toulousee) i Arecomici
s glavnim gradom Nemauzom (s. Nismes).

Latinsko-hrvatski rječnik za škole / priredio Mirko Divković. - Bjelovar : Dunja, 2006. - VIII, 1161 str. ; 26 cm . - (Biblioteka Rječnici)

Poenta mog pitanja je  da li vi dovodite u vezu ime keltskog plemena Volcae sa imenom Vlah i ako da na osnovu cega ?

Da li je moguce dati pojasnjenje na osnovu cega je zakljuceno da je rec Vlah posudenica iz pragermanskog Walahos?

Volcae

Quote from: Mircea on 13.03.2013. 00:16

Poenta mog pitanja je  da li vi dovodite u vezu ime keltskog plemena Volcae sa imenom Vlah i ako da na osnovu cega ?

Da li je moguce dati pojasnjenje na osnovu cega je zakljuceno da je rec Vlah posudenica iz pragermanskog Walahos?

Mogu samo da ponudim odgovore na to pitanje i druga pitanja koje su dali mnogi naučnici koji su se time bavili i naravno one odgovore koji su opšte prihvaćeni.

Vidi i ovaj rad Petra Skoka.


60

PITANJA I ODGOVORI


Da li Rùmūnj ili Rùmūn, Talìjān ili
Italìjān?


I.

          Prema Broz-Ivekoviću, II, 361 Daničić je pisao Rùmūn. Taj oblik upotrebljava sada i Belić, Pravopis, 446 Rùmūn, gen. -ūna, pridjev rùmūnskī. Naziv zemlje Rùmūnija ne nalazi se u Belića. Oblik Rùmūnj, rùmūnjskī, Rùmūnjskā danas je općenit u hrvatskom dijelu našeg književnog jezika. U narodnom govoru oblik Rùmūnj potvrden je za Srijem. Pridjev rùmūnskī upotrebljavao je Budmani.
          U starim našim tekstovima taj naziv nije potvrđen, kako je i prirodno, jer je slavenski naziv za nj. Vlah i Vlaški. Taj naš stari naziv za Rumunje prešao je i u mađarski i u turski jezik: mađarski Olah, Olah-orszag »Rumunj, Rumunjska«, turski Iflak, Karaiflak kao naziv rumunjske kneževine Muntenije (= njem. Walachei), od koje se i u rumunjskom jeziku jedan dio zove Vlască.
          Naziv Rumunj dolazi od starijeg rumunjskog rumîn, od latinskoga rōmānus. Tu je rumunjski jery, pisan î ili â, zamijenjen našim najbližim velarnim samoglasnikom u. Cincarski oblik aromîn, gdje a stoji po zakonu cincarske fonetike pred r (uporedi turski Urus za Rus, Urum za Roma u grčkom izgovoru), nije uopće ušao u naš narodni govor. Makedoncima je cincarski govor vlaški.
          Postavlja se pitanje, zašto se govori u Srijemu i u Hrvatskoj Rumunj, a zašto Srbi pišu Rumun, sa -n mjesto -nj, kad taj oblik dosada nije uopće potvrden u narodnom govoru. Završno -n mjesto -nj odgovara doduše bolje rumunjskom obliku negoli -nj.
          Držim, da je to nastalo zbog historijskih razloga. Naziv zemlje i države rum. România i u rumunjskom jeziku datira istom od 1860. ili 1862., kada je knez Cuza ujedinio dunavske rumunjske kneževine Munteniju i Moldovu, turski Karaiflak i Karabogdan, u rumunjsku državu. Taj službeni naziv prihvatiše i Srbi. Posve je prirodno, da se kod njih prema njemu kaže Rumun i rumunski.
          Druga je historijska situacija kod Hrvata na zapadu i u Srijemu, u krajevima, koji su nekada pripadali Vojnoj krajini. U tu krajinu išao je i rumunjski graničarski puk (regimenta) u Karanšebešu. Hrvatski i srpski graničari zvali su ih Rumunjaši. Imali su čak i remenje drukčije boje negoli ostali graničari. Rumunjaš je nastalo od rum. Romănas, Upor. rumunjski stih: Romănasul o iubeste ca sufietui său, »Rumunj ga ljubi (= svoj jezik) kao svoju dušu«. Taj oblik bio je malo prilagoden našim riječima dočetkom -njaš kao gunjaš od gunj, kornjaš od kora. Prirodno je, da je i Rumun bilo izmijenjeno u Rumunj prema nazivu haljine gunj, koju nose baš rumunjski pastiri.

P. Skok

Skok, Petar. Da li Rumun ili Rumunj, Talijan ili Italijan?, Jezik: časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika, Vol.2 No.2 Ožujak 1953. str. 60-61.

Volcae

Quote from: Mircea on 09.03.2013. 22:50

Hvala na ovoj karti, njih treba uzimati uvek sa velikom rezervom. Ali cak i na njoj vidimo da na podrucju Vlaske su oznacena samo 2 grada, i obadva naziva su srpska :

-   Trgoviste
-   Severin

Бугара је било на простору данашње Румуније.




Şchei (Bulgarian: шкеи, shkei) was an old Romanian exonym referring to the Bulgarians, especially in Transylvania and northern Wallachia. As a name, it has been preserved in the names of towns once colonized by Bulgarians, in toponyms (Dealu Schiaului near Rășinari), hydronyms (Schiau River, tributary to the Argeş River), surnames (Schiau, Şchiau).[1] The word is thought to derive from Latin sclavis, a popular designation for the South Slavs (Bulgarians and Serbs in particular) that was also used in Albanian (in the form shqa and various dialectal variants[2]) until the 20th century.[3]

превод:

Шкеи (бугарски: шкеи, шкеи) је стари румунски егзоним који се односи на Бугаре, посебно у Трансилванији и северној Влашкој. Као име, оно је сачувано у називима градова некада колонизовани од стране Бугара, у топонимима (Деалу Шкиаулуи код Рашинари), хидронимима (Шкиау река, притока реке Арђеш), презименима (Скиау, Шкиау) [1]. Реч је верује се да потиче од латинског sclavis, популарни је назив за Јужне Словене (посебно Бугаре и Србе) који је такође био коришћен у албанском (у облику shqa и разних дијалекатским варијантама [2]) до 20. века [3].
_______________
1. Muşlea, Şcheii de la Cergău...
2. Demiraj, Bardhyl (12 January 2009). "Sclavus "Slawe" im Albanischen: Sprach- und Kulturkontakt im Spiegel der Geschichte eines Ethnikons" (in German). VideoOnline. Munich: Ludwig-Maximilians-Universität München. Retrieved 4 August 2012.
3. Гюзелев, Боян (2004) (in Bulgarian). Албанци в Източните Балкани. София: Международен център за изследване на малцинствата и културните взаимодействия. pp. p. 13. ISBN 954-8872-45-5.


преузето са:
http://en.wikipedia.org/wiki/%C5%9Echei

Mircea

Quote from: Volcae on 18.03.2013. 18:35
Quote from: Mircea on 09.03.2013. 22:50

Hvala na ovoj karti, njih treba uzimati uvek sa velikom rezervom. Ali cak i na njoj vidimo da na podrucju Vlaske su oznacena samo 2 grada, i obadva naziva su srpska :

-   Trgoviste
-   Severin

Бугара је било на простору данашње Румуније.




Şchei (Bulgarian: шкеи, shkei) was an old Romanian exonym referring to the Bulgarians, especially in Transylvania and northern Wallachia. As a name, it has been preserved in the names of towns once colonized by Bulgarians, in toponyms (Dealu Schiaului near Rășinari), hydronyms (Schiau River, tributary to the Argeş River), surnames (Schiau, Şchiau).[1] The word is thought to derive from Latin sclavis, a popular designation for the South Slavs (Bulgarians and Serbs in particular) that was also used in Albanian (in the form shqa and various dialectal variants[2]) until the 20th century.[3]

превод:

Шкеи (бугарски: шкеи, шкеи) је стари румунски егзоним који се односи на Бугаре, посебно у Трансилванији и северној Влашкој. Као име, оно је сачувано у називима градова некада колонизовани од стране Бугара, у топонимима (Деалу Шкиаулуи код Рашинари), хидронимима (Шкиау река, притока реке Арђеш), презименима (Скиау, Шкиау) [1]. Реч је верује се да потиче од латинског sclavis, популарни је назив за Јужне Словене (посебно Бугаре и Србе) који је такође био коришћен у албанском (у облику shqa и разних дијалекатским варијантама [2]) до 20. века [3].

Trgoviste i Severin su bugarski ili srpski toponimi?

Mircea

Quote from: Volcae on 13.03.2013. 11:16

Vidi i ovaj rad Petra Skoka.


60

PITANJA I ODGOVORI


Da li Rùmūnj ili Rùmūn, Talìjān ili
Italìjān?


I.

          Prema Broz-Ivekoviću, II, 361 Daničić je pisao Rùmūn. Taj oblik upotrebljava sada i Belić, Pravopis, 446 Rùmūn, gen. -ūna, pridjev rùmūnskī. Naziv zemlje Rùmūnija ne nalazi se u Belića. Oblik Rùmūnj, rùmūnjskī, Rùmūnjskā danas je općenit u hrvatskom dijelu našeg književnog jezika. U narodnom govoru oblik Rùmūnj potvrden je za Srijem. Pridjev rùmūnskī upotrebljavao je Budmani.
          U starim našim tekstovima taj naziv nije potvrđen, kako je i prirodno, jer je slavenski naziv za nj. Vlah i Vlaški. Taj naš stari naziv za Rumunje prešao je i u mađarski i u turski jezik: mađarski Olah, Olah-orszag »Rumunj, Rumunjska«, turski Iflak, Karaiflak kao naziv rumunjske kneževine Muntenije (= njem. Walachei), od koje se i u rumunjskom jeziku jedan dio zove Vlască.
          Naziv Rumunj dolazi od starijeg rumunjskog rumîn, od latinskoga rōmānus. Tu je rumunjski jery, pisan î ili â, zamijenjen našim najbližim velarnim samoglasnikom u. Cincarski oblik aromîn, gdje a stoji po zakonu cincarske fonetike pred r (uporedi turski Urus za Rus, Urum za Roma u grčkom izgovoru), nije uopće ušao u naš narodni govor. Makedoncima je cincarski govor vlaški.
          Postavlja se pitanje, zašto se govori u Srijemu i u Hrvatskoj Rumunj, a zašto Srbi pišu Rumun, sa -n mjesto -nj, kad taj oblik dosada nije uopće potvrden u narodnom govoru. Završno -n mjesto -nj odgovara doduše bolje rumunjskom obliku negoli -nj.
          Držim, da je to nastalo zbog historijskih razloga. Naziv zemlje i države rum. România i u rumunjskom jeziku datira istom od 1860. ili 1862., kada je knez Cuza ujedinio dunavske rumunjske kneževine Munteniju i Moldovu, turski Karaiflak i Karabogdan, u rumunjsku državu. Taj službeni naziv prihvatiše i Srbi. Posve je prirodno, da se kod njih prema njemu kaže Rumun i rumunski.
          Druga je historijska situacija kod Hrvata na zapadu i u Srijemu, u krajevima, koji su nekada pripadali Vojnoj krajini. U tu krajinu išao je i rumunjski graničarski puk (regimenta) u Karanšebešu. Hrvatski i srpski graničari zvali su ih Rumunjaši. Imali su čak i remenje drukčije boje negoli ostali graničari. Rumunjaš je nastalo od rum. Romănas, Upor. rumunjski stih: Romănasul o iubeste ca sufietui său, »Rumunj ga ljubi (= svoj jezik) kao svoju dušu«. Taj oblik bio je malo prilagoden našim riječima dočetkom -njaš kao gunjaš od gunj, kornjaš od kora. Prirodno je, da je i Rumun bilo izmijenjeno u Rumunj prema nazivu haljine gunj, koju nose baš rumunjski pastiri.
Volcea,

Vase nedavanje direktnog odgovora na moja direktna pitanja cu prihvatiti kao najiskreniji odgovor.

Ocigledno je da svako trazenje znacenja imena Vlah izvan srpskog jezika i srpskog Boga Velesa se zavrsava ovakom nemustom prazninom.

Sam g.Skok se ogradio u pocetku napomenom da je u pitanju opste misljenje lingvista a ne naucno dokazana cinjenica kad se rec Walahos predstavlja kao posudjenica iz pragermanskog jezika.

Cinjenica koju navodi g.Skok da se u nasim starim tekstovima ne moze potvrditi naziv Rumun je samo jos jedan dokaz da je svako prikazivanje Srba=Vlaha kao Rumuna apsurdan i neutemeljen u nauci.