У"дефтеру" за субашилук Браничево 1467. године (спада и Хомоље) записано је да су власи били ослобођени плаћанја коморнице санџак-бегу јер су чували путеве од препада
Ово стоји у књизи Љубице Стојадиновић "Хроника Хомоља-Жагубица" Стр.47
За мене је ово било повод да сам "наивно"мислио да смо можда били изоставлјени пописа!?!
Још увек ми није савим јасно шта се под "коморница" мисли!
"Царани (таран-земљорадник,сељак) долазе у исто време када и Унгурјани, али њихове сеобе из матичне области су јаке и током19.века. Они долазе у североисточну Србију из Влашке и Молдавије. Населили су област Тимока и Црне Реке одакле су прешли у Лазницу. ..."
Ово је и з књиге "Хомоље" од Љубише Радовановић и Милорада Ђорђевић, Стр. 96
Коме је веровати?
http://www.laznica.com/resources/Letopis_o_Laznici_od_nekoliko_autora.pdf
Туфке, пријатељу, веруј коме хоћеш! Мени није циљ да тебе или било кога другог убеђујем у било шта. Ја само покушавам да изнесем чињенице које су занимљиве а нису свима доступне. Да ли ће неко да их прихвати или не - на то не желим превише да утичем.
Нешто о Браничевском тефтеру:
Најпре ваља обратити пажњу да Љубица Стојадиновић говори о власима, са малим "в", што је ознака за социјални сталеж сточара.
Већ сам поменуо у једном од претходних постова да су те 1467. године пописана махом словенска и календарска имена. Нема оних типичних влашких имена попут : Бун, Букор, Дулка, Фећиор, Радул, Оприш, Балша, Мргела, Буцкат, Дракул, Арсул, Влад, Шербан, Данчул, Тус, Драгош, Мик, Микул итд. које се срећу у средњевековних повељама.
Ако треба, поставићу цео Браничевски тефтер, па да једном за свагда отклонимо дилеме. Али, и да их нема, на пример, постојала би вероватноћа да се ради о Власима - билингвистима, који носе типична српска имена, али који иза себе остављају румунске топониме, као што је случај у Црној Гори. О томе је доста писао Ердељановић. Тога у Хомољу има јако мало!
Али, пођимо од чињенице да су ти
власи, у ствари
Власи, и да су директи преци ових садашњих Влаха. Како објаснити нагли пораст презимена са чисто румунском основом међу садашњим Власима? Откуд одједном Шербановићи, Пауцановићи, Туфоњићи, Журжићи, Њамцуловићи, Бабејићи, Трајиловићи, Шутуловићи и да не набрајам даље?
А сада мало о Царанима.
Апсолутно је нетачно да сви Царани, у исто време долазе када и Унгуреани! То је најбоље доказао мр Славољуб Гацовић у својој "Етимологији несловенских основа у ојконимији Видинског санџака". Бројни ојконими потврђују да их је у Крајини одувек било. То у својим путописима бележи и Феликс Каниц. Ово опет не значи да се Царани у доброј мери нису населили када и Унгуреани, па чак и касније! Становници села Михајловац код Неготина су се, на пример, на ову обалу Дунава доселили средином 19. века.
Да у Лазници којим случајем живе Царани, а не Унгуреани, веруј ми да би их Паун Дурлић истражујући обичаје у том селу, одавно открио. А и да није тако, сам лаик може са лакоћом да закључи да, у том случају, Лазничани не би говорили "Ĭo mis" него "Ĭeu sunt",не би "дакали" него би "ђекали", не би за њих зелена боја била "viĭarđe" него "verde", а на Пауновој карти бисте, свакако, били обележени шрафуром која се односи на Царане.
Слажем се да међу данашњим Лазничима свакако има Царанских родова, али су се они, као што пише у Пауновом прилогу о "Привјегју" у Лазници, временом утопили у Унгуреане.
Уффф, уморио сам се од куцања.
Мислим да ће Паунова "Карпатска Србија" у многоме отклонити дилеме око порекла становништва Хомоља, Пореча и других делова североисточне или, како је Паун назива, "Карпатске Србије".
Пуно поздрава и свако добро