Vlasi iz Homolja

[Tufke]

Poštovani prijatelji,
hteo bih da vas zamolim da mi objasnite,koliko je vama poznato: " Šta je sve do sada naučno poznato (dokazano) o Vlasima u Homolju?" Konkretno najviše me interesuje selo Laznica.
Vrlo malo ima pisanih dokumenata o Vlasima iz Homolja (Laznice). Svi su nas zaobišli pa čak i Feliks Kanic , a kasnije i prof. dr. Tihomir R. Đorđević.
Svim forumašima želim sve najbolje i srećne dolazeće uskršnje praznike!
Tufke

[Vlad]

Postovani prijatelju,

U literaturi koja mi je do sada bila dostupna nisam, na zalost, nailazio na previse podataka vezanih za Vasu Laznicu. Od jednog prijatelja sam pre par godina pozajmio (nisam mu je jos vratio ???) jednu zanimljivu monografiju o Homolju. Tu je, ako me secanje sluzi, bilo podataka i o  Laznici. Ako budem imao vremena, nakon sto knjigu budem OCR-ovao (napravio od nje e-book),postavicu je  na forum, tako da cete se, ako vec niste, upoznati sa njenim sadrzajem.
Ono sto bih kao laik mogao da kazem jeste da  za Laznicu vazi isto ono sto vazi  za gotovo sva vlaska-ungureanska sela u istocnoj Srbiji.
Danasnje stanovnistvo Laznice vodi poreklo iz Rumunije. Laznica se, inace, pominje u Branicevskom tefteru iz sredine XV veka.
Laznicani koji su ziveli u XV. veku nose, uglavnom, ili tipicna slovenska, ili kalendarska imena, tako da se sa pouzdanoscu moze reci da se radi o Srbima. Nakon odlaska potomaka tih Srba, koji, najverovatnije, pod Carnojevicem beze na sever, dolazite vi, Vlasi-Ungureani.
Postoje, medjutim, indicije da je Vlaha bilo i pre doseljavanja Ungureana iz Rumunije.
Jovan Cvijic, govoreci o Jelinima, kaze da u Homolju zive: "brojne, kako rumunske (da ne bude zabune, pridev "rumunski" koristi sam Cvijic), tako i srpske porodice, koje se smatraju Jelinima".
Cini mi se da je Cvijic pominjao Krepoljin u kontekstu sa Jelinima, ali nisam bas najsigurniji.

Mislim da ce Vam Paun, ako bude imao vremena, dati vise informacija, posto je dosta gradje prikupljao bas u Laznici.

Pozdrav i Vama i sve najbolje

[Tufke]

Jedno moje glasno razmišljanje!

Sigurno da je jedan od prvih pisanih dokumenata o Laznici "Braničevski tefter". U ovom tefteru spominje se kako Laznica tako i par sadašnjih delova Laznice ( Preslope, Zagrađe). Tačno je i to da se u ovom dokumentu nalaze skoro samo slovenska "srpska" imena. Dugo vremena sam o tome razmišljao, kako je to moguće pošto sam bio mišljenja da su upravo moji (naši) preci oduvek bili tu , u najmanju ruku pre Slovena. Na prvi pogled tefter upravo potvrđuje ono suprotno, a to je da su Vlasi ovde došli nešto kasnije. Onda sam se setio, sasvim slučajno da sam nekada učio-pročitao kako su Vlasi bili oslobođeni poreza za uzvrat su čuvali Turcima drumove ili tome slično! Šta to znači ?  To znači po mome mišljenju da u Braničevskom tefteru su upisani samo poreski obaveznici i upravo je to razlog zašto nas nema  u njemu!?!
To je kao što sam rekao , samo jedno moje razmišljanje i voleo bih da čujem vaše komentare ,da li je to moguće ili imate jake argumente za protiv ove teze!

Tufke

[Vlad]

Evo mog tihog odgovora na Tufkeovo glasno razmišljanje:

Niko, pa ni Vlasi, nije za vreme turske vladavine bio oslobođen plaćanja poreza.
Da ne bude zabune, porez se u to vreme nije plaćao samo u novcu (zlatu) već i u robi. Postojale su jasne odredbe koje su definisale koliko su vlaški katuni bili dužni da Turcima isporuče vune, mesa, mleka i mlečnih prerađevina, ali i obaveze u smislu prevoza robe, pošto su se Vlasi, u to vreme, najbolje snalazili po klancima i planinskim visovima koji su najbrže i najsigurnije vodili do željenog cilja. Isto tako je postojala obaveza zaštite turskih karavana, ali i obaveza samog vojevanja u slučaju potrebe. Otuda su nadeleko poznati Vlasi "Vojnuci" i " Martolozi". Svako ko je bio dužan da plaća porez morao je da bude negde evidentiran. Turci su baš zbog toga i pravili te teftere, i, ako bolje pogledaš Braničevski tefter, videćeš da je jasno precizirano ko je, koliko i šta bio dužan da priloži na ime poreza turskoj vlasti.
Zbog  svega napisanog, pada u vodu pretpostavka da  su Vlasi  bili prisutni, a izostavljeni iz turskih dokumenata i popisa tog doba.
Sledeća stvar, koja nikako ne sme da se zaboravi, jeste činjenica da je u prošlosti bilo velikih demografskih promena, prouzrokovanih najrazličitijim okolnostima. Nema govora o kontinuitetu življa na ovim našim prostorima.
To ne znači da su Srbi zbog toga autohtoni u odnosu na Vlahe kada se govori o Homolju, ali i o celokupnoj severoistočnoj Srbiji. I ovdašnji su se Srbi, baš kao i Vlasi, odnekud doselili na prostor na kome danas žive. O tome će svakako biti reči kada bude došao red na Cvijića.
Ako ćemo pravo, pre dolaska Slovena je na ovim našim prostorima, pa i u Homolju, živelo romansko stanovništvo, odnosno naši preci. E, sada, kako i zbog čega smo se mi, Vlasi-Ungureani, na ove prostore vratili tek tokom XVIII veka, to je već neka druga priča o kojoj ćemo nekom drugom prilikom.

Pozdrav i sve najbolje

[Tufke]

Dragi prijatelji,
kao što je gospodin Vlad,izlagao stoji gotovo u svim knjigama o homoljskim Vlasima. Koliko je to tačno, to je već drugo pitanje i sve dok se nešto drugo ne dokaže ostaje to kao jedina "ispravna" verzija. Nije da se meni ta verzija ne sviđa, nego sam ja nekako skeptičan prema toj verziji pošto ima puno nejasnoća,rupa,... Donekle me podseće na onu verziju da smo mi u stvari Srbi samo smo tako otišli preko Dunava naučili novi jezik i vratili se nazad odakle smo i otišli. U ovom slučaju smo mi otišli u Ugarsku...
Zar nije bilo jednostavnije i sigurnije u to doba, bega od Turaka,da smo se mi krili po našim okolnim lepim i velikim šumama. Poznavali smo ih sigurno mnogo bolje od svih drugih. To je po meni mnogo prihvatljivija varijanta. Kasnije kada je akutna opasnost prošla ,možda su se stvarno par Srba naselili u Laznici, a nešto kasnije i Vlasi sa okolnih lazničkih brda.Nekako mi ne odgovara da smo mi bili tolike kukavice i bežali sa svojih ognjišta, a na primer Srbi ne!
Ima još dosta drugih nejasnih stvari, kao na primer pismenost. Ako je tačno to da smo u 18.veku došli iz Ugarske,kako je moguće da niko nije znao da piše i čita ( ili su Laznicu naselili samo nepismeni?). A šta je sa crkvom?
Pitanja ima puno , a ja bih voleo da se veći broj učesnika uključi u ovu diskusiju, kako bismo možda na ovaj način došli do sasvim novih saznanja, ideja...!!!
U tom smislu : Numâ înâinţe!

[Paun]

Pitanja ima puno , a ja bih voleo da se veći broj učesnika uključi u ovu diskusiju, kako bismo možda na ovaj način došli do sasvim novih saznanja, ideja...!!!
U tom smislu : Numâ înâinţe!

Драги Туфке,
молим те за мало стрпљења!
У оквиру пројекта "Карпатска Србија", који се реализује у Музеју у Мајданпеку, скупљена је изванредна теренска и библиографска грађа о многим фамилијама, између осталих и о твојим Туфонићима, само не стижем да је средим у погодан облик за објављивање.

Ако то учиним у наредних десетак дана, сматраћу да сам оборио лични рекорд у брзини испуњења дате речи! :) До тада, прочитај успут овај текст у коме ћеш наћи једну реченицу о пореклу данашњих Лазничана, која уопштава резултате истраживања прве генерације српских научника, припадника тзв. антропогеографске школе:

http://www.paundurlic.com/radovi/lpriveg.htm

Поздрав,
Паун Ес Д.

[Vlad]

Dragi prijatelji,
kao što je gospodin Vlad,izlagao stoji gotovo u svim knjigama o homoljskim Vlasima. Koliko je to tačno, to je već drugo pitanje i sve dok se nešto drugo ne dokaže ostaje to kao jedina "ispravna" verzija. Nije da se meni ta verzija ne sviđa, nego sam ja nekako skeptičan prema toj verziji pošto ima puno nejasnoća,rupa,... Donekle me podseće na onu verziju da smo mi u stvari Srbi samo smo tako otišli preko Dunava naučili novi jezik i vratili se nazad odakle smo i otišli. U ovom slučaju smo mi otišli u Ugarsku...
Zar nije bilo jednostavnije i sigurnije u to doba, bega od Turaka,da smo se mi krili po našim okolnim lepim i velikim šumama. Poznavali smo ih sigurno mnogo bolje od svih drugih. To je po meni mnogo prihvatljivija varijanta. Kasnije kada je akutna opasnost prošla ,možda su se stvarno par Srba naselili u Laznici, a nešto kasnije i Vlasi sa okolnih lazničkih brda.Nekako mi ne odgovara da smo mi bili tolike kukavice i bežali sa svojih ognjišta, a na primer Srbi ne!
Ima još dosta drugih nejasnih stvari, kao na primer pismenost. Ako je tačno to da smo u 18.veku došli iz Ugarske,kako je moguće da niko nije znao da piše i čita ( ili su Laznicu naselili samo nepismeni?). A šta je sa crkvom?
Pitanja ima puno , a ja bih voleo da se veći broj učesnika uključi u ovu diskusiju, kako bismo možda na ovaj način došli do sasvim novih saznanja, ideja...!!!
U tom smislu : Numâ înâinţe!

Добро би било да постоји нека машина, справа или тако нешто, која би нам помогла да се физички вратимо у прошлост и да се на лицу места уверимо како је и шта је било пре 300, 500 или 1500 година.
На велику жалост свих нас наука и техника још нису отишли тако далеко, па за сада морамо да се задовољавамо претпоставкама које износе разноразни историчари, лингвисти, етнолози и археолози.
Теза о сељакању Срба и заборављању језика и обичаја је неозбиљна и нико је жив у науци не сматра релевантном. Она је пласирана да би се онима које мрзи да дубље размишљају стави до знања да Власи по сваку цену морају да буду Срби и ништа друго.
У последње време се, растом интересовања за Влахе и њихово порекло, од те тезе постепено одступа, а  њено место заузима нова, још баналнија теорија, по којој су на простору Румуније живели некакви Власи, који су били засебна целина у односу на Румуне а које су Аустријанци по принципу "Власи напред - остали стој!", доселили у ове крајеве.
Према томе, нема смисла закључке и претпоставке иза којих стоји наука мешати са дневно-политичким памфлетима, намењеним онима са не тако великим коефицијентом интелигенције.

О присиству народа на једном простору сведоче локални називи брда, планина, река, шума, села и градова. У Хомољу је, у односу на Тимочку крајину, на пример, таквих назива са влашком основом јако мало, или су новијег датума.
Такође, нема података путописаца који би у срењем веку, у доба настанка турских тефтера или, пре тога, манастирских хрисовуља и повеља, игде у Хомољу забележили Влахе, претке ових Влаха који сада тамо живе.
Ако неко, и поред тога, верује да је по среди озбиљан превид, онда он нека верује у то.
Што се тиче помињања бега пред Турцима, препоручујем топик "Српски народ и његов језик" у коме Павле Ивић одлично објашњава однос Влаха према Турцима, односно однос Турака према Власима.

Ја знам да  многим Власима тешко пада било какво поистовећивање са Румунима. Међутим, обичаји, ношња, наречија којим говоре, митови, предања, легенде, аустријска документа која потврђују насељавање Влаха на ове просторе и много тога другог говоре у прилог ономе што сам навео.

[Tufke]

Poštovani Paune i Vlad,

vrlo mi je drago da argumentovano potvrđujete vaše teze.

Selo Laznica (850 kuća sa oko 4000 stanovnika) nalazi se u srcu Homolja i pripada opštini Žagubica. Prema istraživanjima Cvijića, Tihomira Đorđevića i Antonija Lazića, selo je u prvoj polovini XVIII veka naseljeno Vlasima iz Banata, Almaša, Erdelja, Vlaške nizije i Moldavije. Sudeći prema tradicionalnoj nošnji i govoru, u ovoj metanastaziji prevladala je banatska struja.

Ja lično nemam ništa protiv ove teze, samo mi par stvari (karika) nedostaje,ili su meni bar nejasne. Ja sam ubeđen da na kraju ove diskusije ,biće mnoge stvari mnogo jasnije ,meni a nadam se i drugima.
Jedna od tih karika je kao što sam već pomenuo je pismenost.Kada kažem pismenost, mislim na pisanje i čitanje na maternjem-"rumunskom" jeziku. Koliko je meni pozato, niko, nikada od starih Lazničana nije pisao niti ispravno čitao rumunsko pismo. Voleo bih da čujem Vaš komentar,gospodine Vlad ( dok čekamo obećani odgovor od Pauna).

Unapred zahvalan

[virgil]

Salut Tufke,
hocu i ja da se pridruzim.  :)

U 18. veku nikuda nije bilo mnogo pismenih ljudi. U selu kao sto je bila Laznica to bi moglo biti pop, notar ili nacelnik i mozda zandarm. Ne znam kada je obavezno obrazovanje bilo uneto, mozda ne do druge polovine 19. veka, a posto tada su ovi delovi vec bili pripojeni Srbiji, ucitelji su drzali casove na srpskom. Za vreme turske vladavine poneka vlaska sela (u danasnjoj Srbiji) imala su rumunske popove koji su belezili (rumunska) imena puka.

[Tufke]

У"дефтеру" за субашилук Браничево 1467. године (спада и Хомоље) записано је да су власи били ослобођени плаћанја коморнице санџак-бегу јер су чували путеве од препада
Ово стоји у књизи Љубице Стојадиновић "Хроника Хомоља-Жагубица" Стр.47

За мене је ово било повод да сам "наивно"мислио да смо можда били изоставлјени пописа!?!
Још увек ми није савим јасно шта се под "коморница" мисли!

"Царани (таран-земљорадник,сељак) долазе у исто време када и Унгурјани, али њихове сеобе из матичне области су јаке и током19.века. Они долазе у североисточну Србију из Влашке и Молдавије. Населили су област Тимока и Црне Реке одакле су прешли у Лазницу. ..."
Ово је и з књиге "Хомоље" од Љубише Радовановић и Милорада Ђорђевић, Стр. 96

Коме је веровати?

http://www.laznica.com/resources/Letopis_o_Laznici_od_nekoliko_autora.pdf

[Vlad]

У"дефтеру" за субашилук Браничево 1467. године (спада и Хомоље) записано је да су власи били ослобођени плаћанја коморнице санџак-бегу јер су чували путеве од препада
Ово стоји у књизи Љубице Стојадиновић "Хроника Хомоља-Жагубица" Стр.47

За мене је ово било повод да сам "наивно"мислио да смо можда били изоставлјени пописа!?!
Још увек ми није савим јасно шта се под "коморница" мисли!

"Царани (таран-земљорадник,сељак) долазе у исто време када и Унгурјани, али њихове сеобе из матичне области су јаке и током19.века. Они долазе у североисточну Србију из Влашке и Молдавије. Населили су област Тимока и Црне Реке одакле су прешли у Лазницу. ..."
Ово је и з књиге "Хомоље" од Љубише Радовановић и Милорада Ђорђевић, Стр. 96

Коме је веровати?

http://www.laznica.com/resources/Letopis_o_Laznici_od_nekoliko_autora.pdf

У време када су се данашњи Лазничани доселили (средина XVIII. века) на читавом Балкану није било баш много писмених људи (када кажем писмени, мислим на оне који знају да пишу и читају). Аустријанци су у ове крајеве досељавали обичан свет, а не влашке бојаре и тамошњу влашку интелектуалну елиту. Требали су им људи који ће попунити празнину насталу миграцијом пређашњег српског становништва на север. Новопридошлице нису баш превише мариле за писменост. Њих су више интересовале овце и козе, односно начин како да прехране своје породице. Свештеника је било међу Унгуреанима, али јако мало. Зато су се међу Унгуреанима у већој мери и задржали пагански обичаји, којих, рецимо, нема код Царана, где је присуство свештеника далеко евидентије.
Има још једна интересантна чињеница везана за Унгуреане. Наиме, код Унгуреана се сасвим ретко сусреће именица "даскал", која означава учитеља. Махом се, уместо даскала користи позајмица из српског језика  - "ућиталу". Што год ближе идете ка Царанима све више се сусрећемо са "даскалом", као називом за учитеља.

[Vlad]

У"дефтеру" за субашилук Браничево 1467. године (спада и Хомоље) записано је да су власи били ослобођени плаћанја коморнице санџак-бегу јер су чували путеве од препада
Ово стоји у књизи Љубице Стојадиновић "Хроника Хомоља-Жагубица" Стр.47

За мене је ово било повод да сам "наивно"мислио да смо можда били изоставлјени пописа!?!
Још увек ми није савим јасно шта се под "коморница" мисли!

"Царани (таран-земљорадник,сељак) долазе у исто време када и Унгурјани, али њихове сеобе из матичне области су јаке и током19.века. Они долазе у североисточну Србију из Влашке и Молдавије. Населили су област Тимока и Црне Реке одакле су прешли у Лазницу. ..."
Ово је и з књиге "Хомоље" од Љубише Радовановић и Милорада Ђорђевић, Стр. 96

Коме је веровати?

http://www.laznica.com/resources/Letopis_o_Laznici_od_nekoliko_autora.pdf

Туфке, пријатељу, веруј коме хоћеш! Мени није циљ да тебе или било кога другог убеђујем у било шта. Ја само покушавам да изнесем чињенице које су занимљиве а нису свима доступне. Да ли ће неко да их прихвати или не - на то не желим превише да утичем.

Нешто о Браничевском тефтеру:
Најпре ваља обратити пажњу да Љубица Стојадиновић говори о власима, са малим "в", што је ознака за социјални сталеж сточара.
Већ сам поменуо у једном од претходних постова да су те 1467. године пописана махом словенска и календарска имена. Нема оних типичних влашких имена попут : Бун, Букор, Дулка, Фећиор, Радул, Оприш, Балша, Мргела, Буцкат, Дракул, Арсул, Влад, Шербан, Данчул, Тус, Драгош, Мик, Микул итд. које се срећу у средњевековних повељама.
Ако треба, поставићу цео Браничевски тефтер, па да једном за свагда отклонимо дилеме. Али, и да их нема, на пример, постојала би вероватноћа да се ради о Власима - билингвистима, који носе типична српска имена, али који иза себе остављају румунске топониме, као што је случај у Црној Гори. О томе је доста писао Ердељановић. Тога у Хомољу има јако мало!
Али, пођимо од чињенице да су ти власи, у ствари Власи, и да су директи преци ових садашњих Влаха. Како објаснити нагли пораст презимена са чисто румунском основом међу садашњим Власима? Откуд одједном Шербановићи, Пауцановићи, Туфоњићи, Журжићи, Њамцуловићи, Бабејићи, Трајиловићи, Шутуловићи и да не набрајам даље?

А сада мало о Царанима.

Апсолутно је нетачно да сви Царани, у исто време долазе када и Унгуреани! То је најбоље доказао мр Славољуб Гацовић у својој "Етимологији несловенских основа у ојконимији Видинског санџака". Бројни ојконими потврђују да их је у Крајини одувек било. То у својим путописима бележи и Феликс Каниц. Ово опет не значи да се Царани у доброј мери нису населили када и Унгуреани, па чак и касније! Становници села Михајловац код Неготина су се, на пример, на ову обалу Дунава доселили средином 19. века.
Да у Лазници којим случајем живе Царани, а не Унгуреани, веруј ми да би их Паун Дурлић истражујући обичаје у том селу, одавно открио. А и да није тако, сам лаик може са лакоћом да закључи да, у том случају,  Лазничани не би говорили "Ĭo mis" него "Ĭeu sunt",не би "дакали" него би "ђекали", не би за њих зелена боја била "viĭarđe" него "verde", а на Пауновој карти бисте, свакако, били  обележени шрафуром која се односи на Царане.
Слажем се да међу данашњим Лазничима свакако има Царанских родова, али су се они, као што пише у Пауновом прилогу о "Привјегју" у Лазници, временом утопили у Унгуреане.

Уффф, уморио сам се од куцања.
Мислим да ће Паунова "Карпатска Србија" у многоме отклонити дилеме око порекла становништва Хомоља, Пореча и других делова североисточне или, како је Паун назива, "Карпатске Србије".

Пуно поздрава и свако добро

[Tufke]

Vrlo poštovani prijatelju Vlad,

sva moja pitanja,komentari,razmišljanja su dobronamerna. Ni u jednom trenutku nisam hteo da omalovažim Vaše mišljenje koje izuzetno cenim. Cilj mi je bio i ostaće da samo kritičnim razmišljanjem krenemo sa "mrtve tačke". Vi očito vrlo dobro poznajete ovu materiju , pa na ovaj način pomažete meni i drugima da saznamo nešto više o našoj prošlosti.

Kao što sam već rekao o Homolju ima vrlo malo pisanih podataka, ai to što ima mora se uzeti sa rezervom ( kao što ste i sami videli).

Škola je prvi put u Laznici otvorena 1865. godine (ako se ne varam,uredbom Miloša Obrenovića da svako mesto sa preko 100 poreskih glava mora da ima školu). Bilo bi interesantno da se vidi ko je tih prvih godina pohađao tu školu na srpskom jeziku. Da li je bilo vlaških đaka? 
Kada smo već kod škole i učitelja samo da napomenem da se kod nas u Laznici učitelj na vlaškom kaže:ućitolu (oćitolu).

[Vlad]

Пошто сам већ на мрежи, одговорићу на овај Ваш последњи коментар.
Не сумњам у Вашу добронамерност, г-дине Туфке! Посебно ми је драго што се на овом нашем састајалишту уљудно дискутује и што преовладава дух толеранције и међусобног уважавања међу члановима форума.
Такође, посебно уважавам сву Вашу сумњичавост, која уједно представља доказ Ваше намере да се о прошлости  предака и краја одакле потичете што темељитије информишете.

Себе не убрајам у врсне познаваоце ове материје. Трудим се, међутим, да своја сазнања поделим са другим људима добре воље који се такође интересују за ову област.

Елем, не располажем прецизним подацима о лазничкој школи, тако да Вам, са те стране, не могу пружити корисне информације.
Влашких ђака је засигурно било 1865. године у тој школи, јер је, уосталом, циљ тадашње администрације био да Влахе "интегрише" у српско друштво. Интрегсиање у овом случају значи први корак ка постепеној асимилацији, јер је у тадашњој Србији, али и у другим балканским земљама тек ослобођеним  од турског јарма (Бугарска & Грчка), важио принцим "Једна држава- једна вера - један народ".
Пошто су Власи у тим земљама, ако изузмемо Роме, били једина, што би се данашњим политичким речником рекло - национална мањина - онда су они плаћали цех постепиним губитком националног и верског идентитета.
Једино је Аустроугарска, као вишенационална светска сила, свим  народима који су живели унутар Монархије, гарантовала право на очување етничког идентитета. Томе, између осталог, могу да захвале наша браћа Банаћани на очувању свог етничког идентитета.
У противном би се и они данас бусали у српске груди јуначке, као што то раде многи наши сународници.

[Tufke]

Spisak prvih generacija u lazničkoj školi bio bi sigurno vrlo interesantan. Utoliko više pošto po pričanjima starijih, kada je škola postala obavezna (4 razreda-posle 1945), bilo je još uvek puno njih koji su koristili razne trikove kako bi njihova deca bila izostavljena iz tog programa.
Sa druge strane, tim spiskom bismo dobili dosta pouzdane podatke o vlaškim familijama iz tog doba ( da li su ujedno i najstarije, to je već drugo pitanje).
Ja sam zamolio, jednog mog dobrog prijatelja, da mi nabavi tu dokumentaciju, ali do sada nije mogao, nadam se da će ipak uspeti da nabavi. To uopšte nije jednostavno, pošto su skoro svi pisani dokumenti bili spaljeni u II svetskom ratu ( šta mislite ko je to uradio?), pa tako takve dokumente jedino imaju muzeji i ministarstva. Ali i pored toga ubeđen sam da ćemo pre ili kasnije doći i do ovog spiska.