Anketa: broj Vlaha na popisu 2011. godine, vaš komentar

[Paun]

[Paun]

Când lupii fac popisu, mieii scad la broj!
Haide cu sanatate, om bun si prea bun, sa se mai certe mieii intre ei, ca bash asa sigur nu-i maninca lupii

Ionuţ Piţurescu, etnolog
rumunski naučnik, istraživao istočnu Srbiju

[Paun]

Ukoliko se popisu 2011. godine može verovati, ovo je, što se Vlaha
tiče, blago receno jedna velika ironija. Umesto da nas ima više, ima
nas manje 5000 ili su nas nasi ''dragi popisivaci'' samo toliko
popisali... Pitam se, da ovim nisu hteli pokriti  cifru od 5.900.000
Srba sto je za skoro 300.000 manje od 2002. godine... Ali, ukoliko je
Madjara doista na ovom popisu bilo manje 39.000 od popisa iz 2002,
onda smo mi još i ''dobri''... Žalosno je ukoliko smo se doista samo
toliko izjasnili kao Vlasi, a jos žalosnije ukoliko nas je država
prevela zedne preko vode. No, to joj ne bi bilo prvi put... Šta god da
nam se dogodilo jadno i nama i drzavi Srbiji ukoliko nas samo toliko
''vidi'' na popisu iz 2011. godine... Alal im..

dr Slavoljub Gacović

[Paun]

Резултати пописа ме уопште не изненађују јер живим са Власима читав свој живот и схватам њихов револт на намеру појединаца да на "влашком питању" профитирају. За формирање румунске цркве у Прахову писмено се изјаснило десетак људи али ако би Румунија којим случајем давала своје пасоше сваком припаднику влашке нације, тада би Влаха било близу 500 хиљада, у то сам сигуран јер би им то омогућило да већ сутра заувек оду из земље. А о манипулацијама око увећавања броја Влаха имам писмених доказа али те манипулације није чинила држава Србија већ неки од барјактара влашке политике у Неготину.  

Велимир Траиловић
Прахово

[Paun]

Na žalost svih nas, tzv. novo  državno rukovodstvo ima istu politiku za nas kao i prethodno, kao mnogo drugih pre njih. Kažem na žalost, jer  iako lažu i kradu, kako na izborima tako i na popisima, od svega toga neke vajde nemaju. Odavno su njihovi preci otišli sa sela u grad, pa su  zaboravili kako izgledaju kuće lopova, krivokletnika itd. Da su kojim slučajem sve to videli možda bi malo bolje razmislili šta rade.
I tako 300.000 manje. I sledeći put tako i više nema ni nas, a ni njih i džaba su se mučili, samo će morati da ispravljaju karmu još dugo vremena.

Šta da radiš svi imamo ono što smo zaslužili.

În pace se ne auzim frate Paune.

Dragan Demić
Petrovac na Mlavi

[Paun]

    1) Nismo napravili uvid u tabelarni pregled kao 2002. godine za svaki okrug i svako naselje istočno od Morave, ali pretpostavljamo da će takvi podaci biti dostupni. Kada to budemo razmotrili u Forumu Vlaha, javićemo detalje naše analize.
    2) Ono što na prvi pogled skreće pažnju vezano za objavljene rezultate popisa jeste nova kategorija popisanih, van manjinske popisne nomenklature, označena sa "Srpski Vlasi", te "Timočani", što može da asocira na Vlahe i etnički inženjering kome su možda ponovo izloženi. Oko toga se nameće i veoma pragmatično pitanje - da li takvih "Vlaha" ima u Nacionalnom savetu vlaške nacionalne manjine i koju vlašku autentičnost oni zastupaju u svemu onome što se dešava oko i u vlaškoj zajednici? Jesu li tu i oni koji su se politički okupili oko "vlaškog" NOPO i slično?
    3) Rekao bih da je vreme da se pokrene jedan vlaško-institucionalni razgovor sa državnim i nacionalnim institucijama naše zemlje o projekciji daljeg razvoja poimanja i rešavanja vlaškog pitanja koje se tiče samo Vlaha, a ne "Srpskih Vlaha", možda "Vlaha Timočana" i inih koji u sebi vide i neku novu "vlašku" poželjnu nijansiranost.
    4) Iz vremena pred sam popis 20011. godine, postoji jedan apel državnim, nacionalnim i političkim faktorima u Srbiji, poslat od strane nekoliko vlaških NVO, da se ustanovi neophodna službena AGENDA O VLASIMA, tj. nešto poput "DEKADE ROMA", koja institucionalno dugoročno obavezuje državu Srbiju. Bez toga, može da se desi da se otvori cela "Pandorina kutija dešavanja u vlaškoj zajednici", tj. oko Vlaha i vlaškog izjašnjavanja pre 2000. godine", što nikako nije dobar razvoj komunikacije o jednom dugo vremena potisnutom i tabuiziranom pitanju u istočnoj Srbiji i šire.
    5) Više puta se predlagalo iz Foruma Vlaha da se održi i jedna konsultativna vlaška skupština autentičnih pripadnika vlaške zajednice, iz svih vlaških naselja, postojećih vlaških NVO, te izabranih predstavnika članova opštinskih skupština i saveta za međunacionalne odnose u opštinama, uključujući i Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, kao i poznanih kulturtnih poslenika u oblasti kulturno-istorijskog vlaškog nasleđa, da bi se vlaškom pitanju dao realni okvir u kome manipulacija nije dopuštena, niti je pristajanje države na improvizacije oko rešavanja vlaškog pitanja dobitna za njenu evropsku legitimisanost.

Uz pozdrave, u ime Foruma Vlaha,
Dragomir Dragić, predsednik UO

[Paun]

U traženju objektivnih uzroka pada ili rasta broja pripadnika nacionalnih manjiina, obratite posebnu pažnju na ovu tabelu.
Mislim da se u njoj krije ona surova istina koju svaki trezveni analitičar mora da stavi pod lupu:

[Vlad]

Zamoljen od strane domaćina F(l)oruma, gospodina Pauna ES Durlića, napisaću svoj komentar o rezultatima Popisa.

Na samom početku da naglasim da se "vlaškim pitanjem" bavim već dugi niz godina i da sam pažljivo analizirao i podatke sa prethodnog Popisa stanovništva, održanog 2002. godine.
Elem, moram da naponem da  cifra od 40'054 Vlaha, koja se uzima kao broj izjašnjenih Vlaha na prošlom popisu, nije do kraja tačna!
U 40 054 izjašnjenih Vlaha nisu uračunati Vlasi koji žive i rade u inostranstvu
Cifri od 40 054 izjašnjenih Vlaha treba dodati oko 8 000 izjašnjenih Vlaha koji su 2002. godine živeli i radili u inostranstvu, tako da je ukupan broj izjašnjenih Vlaha, na Popisu stanovništva iz 2002. godine bio oko 48 000.

Premda bi se, na osnovu rezultata sa Popisa stanovništva iz 2011. godine, moglo zaključiti da je broj izjašnjenih Vlaha manji nego na prethodnom popisu stanovništva, smatram da se i taj podatak mora uzeti sa velikom dozom opreza i da samo delimično odgovara činjeničnom stanju.
Ovo kažem zato što se broj od 35 350 izjašnjenih Vlaha ne odnosi i na one koji su se tako izjasnili, a žive i rade u inostranstvu!

Pogledamo li rezultate Popisa ukupnog broja stanovnika Srbije, u kojima nije bila navedena etnička pripadnost, čiji su rezultati objavljeni daleko pre objavljivanja ovih rezultata, vidimo da je, u vlaškim selima, broj onih koji žive u inostranstvu, čak i veći od broja onih sa stalnim prebivalištem u Srbiji.
 
Posebno je interesantna izjava predsednika aktuelnog saziva Nacionalnog saveta Vlaha, gospodina Dragojevića, data agenciji TANJUG pred kraj februara ove godine:

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1053352/Dragojevi%C4%87%3A+Vlasi+nisu+Rumuni.html

"Na oko 40.000 Vlaha u istočnoj Srbiji, po prethodnom popisu, ima oko 1.500 Rumuna. U mom rodnom mestu, u Melnici, kod Petrovca na Mlavi, od 1.072 meštana, 770 su Vlasi, 13 su Rumuni. Taj odnos je i na nivou opštine Petrovac na Mlavi, koja je 2002. imala 3.500, a sada oko 7.000 Vlaha. Jedan broj se izjasnio kao Srbi, što je njihovo pravo. Jedan broj se nije opredeljivao, ali je rekao da im je maternji jezik vlaški", rekao je Dragojević.

Dragojević je rekao i da prema nezvaničnim podacima, prošlogodišnji popis pkazuje da u Srbiji ima oko 64.000 Vlaha, odnosno da je njihov broj znatno porastao u odnosu na prethodni popis."

Uporede li se sad podaci koje iznosi Dragojević, čiju tačnost i verodostojnost lično ne dovodim u pitanje, sa podacima koje nalazimo u rezultatima poslednjeg popisa, primećuje se, na nivou opštine Petrovac, razlika, odnosno manjak od oko 2 500 Vlaha.

Tih 2 000 Vlaha su, zapravo, gastarbajteri iz opštine čiji je prvi čovek gospodin Dragojević, a koji nisu uračunati u cifru koja se nalazi u dokumentu državnog Zavoda za statistiku.



Ovo, naravno, objašnjava i grafikon o Prosečnoj starosti pripadnika etničkih zajednica, jer su u Vlaškim selima, mahom, ostali da žive starci ili povratnici gastarbajteri, dok su mladi, u vlaškim selima, uglavnom, krenuli put Italije, Austrije, Danske...


Da ne bude zabune, ne tvrdim da nije bilo prekrajanja rezultata popisa kako broj Vlaha ne bi prešao, po državu Srbiju, "podnošljivu" liniju.
Manipulacija brojem izjašnjenih pripadnika vlaške zajednice i pritisaka je bilo na svim prethodnim popisima, ne vidim razlog zbog čega bi se moglo smatrati da ih nije bilo i na ovom popisu.

Ono što, međutim, tvrdim i ono u šta sam gotovo ubeđen jeste činjenica da je nacionalna svest kod pripadnika vlaške zajednice daleko izraženija nego što je bio slučaj na popisu 2002. godine.

Potvrdi li se procena Radiše Dragojevića o 64 000 ukupno (računajući i našu dijasporu) izjašnjenih Vlaha na popisu iz 2011. godine, onda ne vidim razlog za preteranu zabrinutost po pitanju nacionalnog osvešćavanja Vlaha.

Jedini problem vidim u činjenici da nam sela ostaju pusta. Da mladi napuštaju svoja sela i, u potrazi za boljim životom, odlaze u neku od zemalja Evropske unije.

Tih 5 000 Vlaha manje u odnosu na Popis od pre deset godina su, zapravo, mladi Vlasi koji ne vide perspektivu u Srbiji koja sve dublje i dublje tone.

Nastavi li se ovako, bliži se dan kada će na popisu, u Srbiji, živeti 2 000, a u inostranstvu preostalih 200 000 izjašnjenih Vlaha  :'(

[Paun]

Dragi prijatelji,

Izdali smo danas sledeće saopštenje. Za sada toliko od nas.  Topli pozdravi,
Snežana Ilić

Povodom objavljivanja zvaničnih rezultata popisa stanovništva 2011. po nacionalnoj pripadnosti Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) nalazi za shodno da javno konstatuje dalji trend smanjenja etničke heterogenosti Srbije.

Prema, za sada gruboj, proceni rezultata popisa stanovništva iz 2011. potvrdilo se naše očekivanje da će opasti udeo manjinske populacije u Srbiji. To znači da se nastavlja trend opadanja stvarne multietničnosti Srbije. Dok većinska srpska populacija beleži demografski pad od 3,6%, kod manjinskih zajednica taj je pad u proseku četiri puta veći i iznosi 14%.

Mađarska manjina npr. ima demografski pad od 13,3%, hrvatska 18%, bunjevačka 16,5%, rumunska 15,2%, vlaška 11,8%, rusinska 10,4%. Najstabilnija je i ovog puta slovačka manjina, a jedini porast u broju pokazuju bošnjačka i romska populacija; romska ubedljivo najviše, tj. 36%, dok bošnjačka ima rast od 6,7%. Ubedljivo najveći demografski pad beleže deklarisani Jugosloveni, čitavih 71%, a na drugom mestu su Crnogorci sa padom od 44%.

Razlozi ubrzanog smanjivanja manjinske populacije, pored onih koji važe za većinsku naciju (negativan prirodni priraštaj, emigracija), mogu biti i sledeći: porast etničke mimikrije i nenasilna asimiliacija.

U narednom periodu CRCD će ovu tematiku podrobnije analizirati i dati potpuniji i nijansiraniji opis i objašnjenje stanja i uzroka nove demografske slike Srbije.


Zrenjanin, 30. novembar 2012.

za CRCD
Snežana Ilić
izvršna direktorica
 
Centar za razvoj civilnog drustva
Center for Development of Civil Society
Makedonska 11, Zrenjanin
tel/fax: 023 511 066
e-mail:[email protected], [email protected]
www.cdcs.org.rs

[Ivita Glisici]

Iskreno verujem da su rezultati popisa realna slika i da su popisivaci radili korekno i profesionalno.
 Ne pripadam onim pojedincima koji smatraju da se broj izjasnjenih  vlaha  laziraju.

Problem je sto je rezultat popisa ekvivalent privodjenja vlaha na informativni razgovor prilikom izbora novog saziva NSVNM,kao i anti vlaske kampanje od strane medija i ostalih necasnih tipova iz vlasti.
Realnost je da su vlaska sela devastirana,da masovno napustaju rodna naselja i odlaze u inostranstvo, sto bi bio drugi razlog smanjenja broja izjasnjenih vlaha.

Postavlja se pitanje sta drzava cini da stanovnistvo ostane na vekovnim prostorima?
Zar nije malo cudno da prostor Srbije na kome se nalazi preko 90% rude zlata,bakra i drugih dragocenih metala bude najsiromasniji prostor Srbije? Imali negog da se zapita?
 Gde je to "NESTALO NASE ZLATO?"

Sistematskim unistavanjem privrede Istocne Srbije stvara se  pogodno tlo za nestanak jedne zajednice sa svim svojim specificnim karakteristikama.
Iskreno, plasim se, da ako se bude nastavio ovaj trend, vlasi naci u kozi poslednjih Hazara.

Sa postovanjem, Ivita Glisici

[Vlad]

Kako bi se što bolje razumela situacija oko navodnog "pada" broja izjašnjenih Vlaha, prilažem ovaj grafikon RZS u kome se nalazi broj lica na takozvanom "privremenom radu"
Lica koja borave u inostranstvu nisu obuhvaćena u cifru od 35 330 izjašnjenih Vlaha sa prošlog Popisa.

Jako je zanimljivo i tužno u isto vreme što u prvih deset opština po broju lica u inostranstvu, u više od polovine (čak šest) žive Vlasi!

Još interesantnije je što u opštinama koje sam podvukao, udeo Vlaha u ukupnom broju popularno nazvanih "gastarbajtera" je u proseku oko 80%.

Bude li se ispostavilo da je procena predsednika Nacionalnog Saveta Radiše Dragojevića, od 64 000 izjašnjenih Vlaha, tačna, a uzme li se u obzir da se broj vlaških gastarbajtera procenjuje na oko 50 000, onda dolazimo do zaključka da se 60% naših gastarbajtera izjasnilo Vlasima na ovom Popisu, što uopšte i nije tako loše!

[Paun]

 a uzme li se u obzir da se broj vlaških gastarbajtera procenjuje na oko 50 000,

Molio bih te da navedes izvor ove procene, kao i da gornju tabelu dopunis punim nazivom dokumenta koji si kopirao.

[Paun]

Dragojević je rekao i da prema nezvaničnim podacima, prošlogodišnji popis pkazuje da u Srbiji ima oko 64.000 Vlaha, odnosno da je njihov broj znatno porastao u odnosu na prethodni popis."

[...]

Potvrdi li se teza Radiše Dragojevića o 64 000 ukupno (računajući i našu dijasporu) izjašnjenih Vlaha na popisu iz 2011. godine, onda ne vidim razlog za preteranu zabrinutost po pitanju nacionalnog osvešćavanja Vlaha.

Molim za pojašnjenje.
Iz citirane izjave g. Dragojevića ne vidi se da on misli i na gastarbajtere, barem on to eksplicitno ne tvrdi, pa me zanima na osnovu čega ti njegovu "tezu" dopunjuješ ovim momentom:
- čitaš mu misli, 
- raspolažeš nekom njegovom izjavom na nekom drugom mestu,
- ili je nešto treće u pitanju?

[Paun]

Skrećem pažnju učesnicima u anketi i na samu atmosferu tokom popisa.
Prenosim zanimljiv komentar sa bloga "Prahovo" koji vodi meštanin Velimir Trailović.

12. септембар 2011.
ИЗБОР ПОПИСИВАЧА ФАРСА!
http://prahovo.blogspot.com/2011/09/blog-post_12.html

Јавни позив грађанима за учешће у попису становништва у својству пописивача (који ће се у Србији спровести од 1–15. октобра 2011.) прихваћен је као добра вест, пре свега због лепо замишљене објективности у избору пописивача, јер се свим заинтересованим грађанима пружа једнака шанса, што на претходним пописима није био случај. Да подсетим, некада је пописиваче бирао Савет МЗ-це и то су углавном били сами чланови савета или њихови укућани.

Овога пута није требало да буде тако, већ су сви заинтересовани грађани наводно добили прилику да буду пописивачи, а затим је предност у избору требало да имају они који испуњавају одређене услове. Међутим, сада када је поступак завршен, пописивачи изабрани и њихова имена објављена, сасвим је јасно да се неко поново "добро снашао" и да ако је нешто у овогодишњем попису лепо замишљено, то је онда ПРЕВАРА. И не само то...

Сва је прилика да ће овогодишњи попис становништва (у ери компјутера и интернета) бити само "тачан збир нетачних података", с обзиром да ниједан од изабраних пописивача не испуњава услов без кога нема квалитетног пописа, а то је онај пети по реду објављени услов „да кандидат добро познаје терен, тј. да станује на територији насеља за које се пријављује“. Од седморо изабраних пописивача бар петоро њих вероватно никада није ни боравило у Прахову. Оно преостало двоје изабраних пописивача су такође лоши познаваоци терена јер један од њих се одавно иселио из Прахова, а други се ту настанио недавно.

Било би добро да господа из Пописне комисије општине Неготин и Републичког завода за статистику одговоре на питање: „На који је то начин утврђено да изабрани пописивачи за попис у Прахову добро познају терен, кад од њих седморо само двоје има неке везе са Праховом, док ће осталима инструктори морати прво да покажу где се Прахово налази? Али ни то није довољно, јер чак ни та два изабрана пописивача немају појма од кога могу да сазнају податке о Праховљанима који живе у иностранству, а њих је НАЖАЛОСТ највише!

А када кажем да ће овогодишњи попис бити "збир нетачних података" (кад је Прахово у питању), имам у виду три чињенице. Прво, више од 50% становништва Прахова уопште не живи у Прахову, друго, највећи број мештана присутних на попису (баба и деда) јесте у таквим годинама да неће моћи пописивачима да пруже тачне податке ни о себи, а камоли о члановима своје породице који живе у иностранству. И треће, сигуран сам да до миле воље можете слати писмена обавештења о обавези јављања пописним комисијама (члан 27. Закона о попису становништва Србије) не једном него више пута, они ће их можда и прочитати идуће године кад дођу на УРЛАП!

[Vlad]

 a uzme li se u obzir da se broj vlaških gastarbajtera procenjuje na oko 50 000,

Molio bih te da navedes izvor ove procene, kao i da gornju tabelu dopunis punim nazivom dokumenta koji si kopirao.

Извор, на основу кога је базирана ова груба процена  је документ који је публиковао РЗС из чијег табеларног приказа видимо:
А) број укупно пописаних лица
B) укупан број становника
C) број лица у иностранству


Копирани документ о броју лица у иностранству:
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/49/86/Prvi_rezultati_Konferencija.pps