Anketa: broj Vlaha na popisu 2011. godine, vaš komentar

[Vlad]

Ovo, Vlad, vređa inteligenciju, jer ako "službe" ne daju podatke,
odakle novinama "podaci"?!?!? Iz koje "službe"??
Jasno je: sa samoga dna ljudske paranoje!
Inteligentan čitalac - ako uopšte i počne da "konzumria" ovakvu bljuvotinu, kod ovog mesta treba da "digne pogled" i pređe na neki ozbiljniji list!
Ili da batali novine uopšte!

Па, сад. Новине к'о новине. Пишу свашта.
Али, када о томе говори Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о јавној личности, онда је ствар доста озбиљнија.
Поготову ако потврду онога што говори добија од самог оператера мобилне телефоније  :-[
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/355176/Sluzbe-bezbednosti-u-Srbiji-cak-272000-puta-pristupile-snimcima-jednog-mobilnog-operatera

zašto bi država falsifikovala podatke o nacionalnoj pripadnosti?

Фалсификују државе (не само ова наша!) све и свашта, мој Пауне!
Фалсификују се подаци о броју (не)запослених, о привредном расту и о много, много чему.
Или, ако је "фалсификовање" груба реч, могу да употребим реч "дотеривање".

Ако влади неке држави одговара да ствари прикаже онако како њој одговара, онда ће се прибећи "дотеривању" статистике.
Тога је, ако је за утеху, било и овде у Швајцарској, далеко најнапреднијој и најуређенијој земљи Европе. Пре пар година је због тога избила огромна афера.
Да не причам о случају "Грчка" где се, тек након што је држава банкротирала, испоставило да је влада Грчке годинама уназад "дотеривала" статистичке податке не би ли стање у земљи приказала мање лошим него што се чинило да јесте.

[Vlad]

Prilažem ovde jedan dokument, iz koga se jasno vidi da popisna metodologija, zasnovana na zakonu o popisu, nije obavezivala popisivače

И овим бих завршио даљу расправу на ову тему:
Не знам каква је била пописна методологија 1991. године, али знам, на примеру села у коме сам рођен, да је пописивач цело село, без да је иког ишта питао уписао као - Србе!

Када је мој отац 1991. године, збуњено, пописивача, који је пре тога уписао све остало, питао да ли ће на овом попису уписати националну припадност, овај му је, као из топа одговорио: "шта има да питам људе шта су - сви знају да овде живе Срби!".

2002., на попису, са пописивачем сам морао да се убеђујем и да му доказујем да ми је матерњи влашки, а не српски, пошто је он знао да сам "учио српски у школи".

Толико о "методологији" и пописивачима који су се ње држали као al bat dă gard!

[Paun]

... Али, када о томе говори Повереник за информације од јавног значаја и ..

On ne licitira sa cifrom od 200.000,  to kao prvo!
Kao drugo, to nema direktne,  ili gotovo nikakve veze sa našom temom!

... zašto bi država falsifikovala podatke o nacionalnoj pripadnosti?

...Фалсификују државе (не само ова наша!) све и свашта, мој Пауне!

У твом опширном одговору нема директног одговора на ово суштинско питање.
Да би се предузели ТАКО ОПСЕЖНИ административно-технички послови, какви би били ПРЕПРАВЉАЊЕ НЕКОЛИКО МИЛИОНА ПОПИСНИЦА, а да се притом све то уради тако ДИСКРЕТНО да нико жив "преписиваче" не разоткрије на делу - неопходан је ИЗУЗЕТНО ЈАК ПОЛИТИЧКИ МОТИВ! Па ВРЛО ЧВРСТА готово СУПЕР ТАЈНА организација, са СТРАШНО ВЕШТИМ, ДОБРО УТРЕНИРАНИМ итд итд итд извршиоцима!

Као човек који се стручно бави анализом пописне (боље рећи: статистичке) политике на подручју источне Србије од прве половине XVIII века до данас, ја ДАНАС такав мотив у држави Србији не видим!  

[Paun]

... знам, на примеру села у коме сам рођен, да је пописивач цело село, без да је иког ишта питао уписао као - Србе!

Апсолутно је тачно да је изневеравање (може се читати и као: фалсификовање) објективног стања на терену могло бити (и вероватно је било), управо у тој "тачки" или "фази" пописа! Ја то не спорим, шта више: управо инсистирам код мојих сарадника да ми прикупе и пошаљу таква сведочења! Али, ја сам одбацио само могућност да је до преиначавања УПИСАНИХ података могло доћи у СЛЕДЕЋИМ фазама обраде пописног материјала.

[filiposnic]

Rezultati popisa, u pogledu izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti, umnogome zavise od umešnosti popisivača i njegovog stava prema ovom pitanju. 1991. godine bio sam instruktor na popisu u selu, sa 12 popisivača. U popisnom rejonu u kom je popisivač bila jedna žena, 80% meštana se izjasnila kao "Vlasi", a u drugom, u kom je bio popisivač muškarac, 80% su se izjasnikli kao "Srbi". Kao instruktor nisam smeo da sugerišem popisivačima da utiču na meštane kako da se izjasne, ne rizikujući da budem prijavljen i krivično gonjen. Više od 50% se izjasnilo kao Srbi. Naredne godine sam došao do jedne karte PMF u Novom Sadu o nacionalnom sastavu sela na taritoriji Srbije i BiH koju je dekan radio za UN zbog situacije u Jugoslaviji. Moje selo je bilo srpsko, a zna se da je to etnički najčistije vlaško selo u opštini, pošto, osim Vlaha, ima samo jedan musliman koji se u Austriji oženio mojom meštankom.
Zaključak: rezultati popisa 80% zavise od popisivača!

[Volcae]

Dragojević: Vlasi nisu Rumuni

[...]
Dragojević je rekao i da prema nezvaničnim podacima, prošlogodišnji popis pkazuje da u Srbiji ima oko 64.000 Vlaha, odnosno da je njihov broj znatno porastao u odnosu na prethodni popis.
[...]
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1053352/Dragojevi%C4%87%3A+Vlasi+nisu+Rumuni.html

Румуна и Влаха скупа 64.662  :)



Власи 35.330 + Румуни 29.332 = 64.662

[Paun]

[...]
Dragojević je rekao i da prema nezvaničnim podacima, prošlogodišnji popis pkazuje da u Srbiji ima oko 64.000 Vlaha, odnosno da je njihov broj znatno porastao u odnosu na prethodni popis.
[...]
Румуна и Влаха скупа 64.662  :)
[...]
Власи 35.330 + Румуни 29.332 = 64.662

Konačno smo shvatili na šta je mislio g. Dragojević!  :)

Ovo proglašavami za foru godine!
A njenoga autora kažnjavam sa tri dana prinudnog rada na sađenju višanja širom Krajine!

[Paun]

[...]
Dragojević je rekao i da prema nezvaničnim podacima, prošlogodišnji popis pkazuje da u Srbiji ima oko 64.000 Vlaha, odnosno da je njihov broj znatno porastao u odnosu na prethodni popis.
[...]
Румуна и Влаха скупа 64.662  :)
[...]
Власи 35.330 + Румуни 29.332 = 64.662

Konačno smo shvatili na šta je mislio g. Dragojević!  :)

Ovo proglašavami za foru godine!
A njenoga autora kažnjavam sa tri dana prinudnog rada na sađenju višanja širom Krajine!

Pre nego što se iko iz VNS-a oglasi povodom objavljenih rezultata popisa,
podsetimo se šta je i kada o "nezvaničnom" broju Vlaha govorio Prvi Vlah Srbije:

http://www.youtube.com/watch?v=aWl3qCddVsE&feature=youtu.be

[Paun]

            ИЗБОРОМ  ПОПИСИВАЧА  ДО  СОЦИЈАЛНОГ  МИРА А ПОПИСОМ ДО ПУКЕ ФОРМАЛНОСТИ  
           - ПОПИСИВАЧКА НАКНАДА  ПОМОЋ  НЕЗАПОСЛЕНИМ  ЛИЦИМА –

            Када је Републички завод за статистику објавио конкурс за избор пописивача био сам у ситуацији да чекам решење за старосну пензију. Како се у то време решења добијала за око три месеца стрпљивог чекања, а прва пензија за још месец дана, одлучио сам да свој кућни буџет надокнадим пристојном накнадом пописивача. У прилог тој намери ишла ми је чињеница да сам у многим акцијама месне заједнице ишао системом од куће до куће и јако добро познајем све мештане. На послу директора праховске задруге, који сам обављао 16 година, упознао сем не само мештане већ и њихову материјалну ситуцију, а да не кажем да сам лично дао предлог назива за све улице у Прахову, па ме и данас мештани питају: ,,Како се зове моја улица?". Обзиром да су праховски поштари из Јабуковца и Штубика, бар једном дневно ме телефоном питају: ,,Извини, ко је у Прахову Адамовић Адам, има пошиљку али нико незна ко је?", а мој одговор је наравно: То је зет Милета Стефановића (алу Маристанчу), родом из Црнајке. Разговор се као по правилу завршава са: ,,Хвала ти пуно, па кад ми овако опет треба услуга неће ти бити тешко да нам помогнеш".              
           А ако и се и догоди да неку особу и не знам, ту је моја супруга са 25 година стажа медицинске сестре у сеоској амбуланти. Познаје сваку кућу, сву децу и све старије људе.
           Поднео сам уредно своју кандидатуру за пописивача са пуно оптимизма за који изгледа нисам имао основа јер на сајту општине, на списку пописвача за насеље Прахово, ја сам први испод црте. И највећи број оних испод црте били су из Прахова, а сви они изабрани су непознати (осим једног пореклом из Прахова). Питао сам се  чиме су изабрани пописивачи документовали да ,,добро познају Прахово" и како ће обавити попис код мојих комшија у чијим кућама не живи нико а таквих је данас у Прахову чак 103. Ако се томе додају 97 кућа са по једном старијом особом и 94 кућа са по двоје стараца, који не могу пружити податке ни о себи самима, проблем је тежине 61 % праховског становништва.
           За разлику од изабраних пописивача, ми неизабрани не само да знамо где живе наши суграђани и комшије, већ знам и све њихове чланове породице. Преко лета их виђамо и са њима комуницирамо. Некима знамо и бројеве телефона у Аустрији, Немачкој, Швајцарској итд., а за оне друге, знамо од кога их можемо добити. Знамо ко им чува куће, ко им користи имања, ко су им најближи присутни рођаци. Нажалост такви пописивачи нечијом одлуком нису били потребни Србији јер она је избором пописивача решавала проблеме незапослених лица којима је пописивачка накнада ,,била потребнија". Тиме је попис постао мање битна државна ствар.    
          Да је напред изречена констатација НЕСПОРНА, утврђује се веома лако јер у време пописа свакодневно се могао чути разговор типа:
           - Ба  Јоање, фура  ешћа  ђин попис ла ћиње?
           - Фура, ба комшиуље, иј ма интрабара, јо иј минциј ши са дусара драку.
           - Ја спуњем, ђе копији теј, ље спусаш?
           - Да ши ђе копилу, да  ши ђе фата.
           - Па ком  јај  скрис  ши  пе  ији  кнд  аре  канадско  држављанство?
           - Па ће ма доаре н пула, каре са ма наслеђаска мње пе миње.
           У намери да свог пописвача доведем у непријатну ситуацију (обзиром да истом није познато да сам  био потенцијални пописивач и то баш у реону у коме живим), поставио сам му питање:
           - Извини момак како ћеш ти (који једва да знаш где је Прахово) пописати мог комшију са 8 чланова домаћинства, када су они сви у Немачкој и у њиховој кући нема никог?
           - Знате шта, ја сам у јако деликатној ситуацији  јер, њихови рођаци ми доносе личне карте и податке за свих осам. Ја их пописујем а да не знам ни где станују, а тек остало, и конкретно за вашег комшију дошао је његово пријатељ (прика) у Општину (пописну комисију) и донео документацију.
           Обзиром да знам да два члана поменуте породице поседују немачко  држављанство постало је неспорно да је тако спроведени попис становништва заправо само тачан збир нетачних података, а када је у питању изјашњавање о националној припадности тада је овај збир још имагинарнији.

           Запис:
           Велимир Траиловић, Прахово
           Уредник блога http://prahovo.blogspot.com/
           
           Напомена: текст је написан специјално за ову анкету, на чему се аутору посебно захваљујем! (Ур.)

[Paun]

          Ne mislim da je država ovog puta imala potrebe da lažira broj izjašnjenih Vlaha i Rumuna na popisu. Učinila je ona tokom dovoljno dugog niza godina sve što je trebalo da broj izjašnjenih Vlaha  sada bude ovoliki. A što ona nije uspela, učinile su ekonomske prilike, globalni procesi metroploizacije, sociološke i kulturne promene, nestanak tradicionalnih vrednosti.
          Poznato nam je svima da je veliki broj stanovnika istočne Srbije na privremenom radu u inostranstvu, a među njima je ponajviše Vlaha. Mnoga sela su iz tog razloga ostala gotovo bez mladih. U negotinskim srednjim školama gotovo da više nema dece iz sela (vlaških), a to će se ubrzo desiti i u Homolju.
          Srbija jedina u regionu još uvek nema strategiju ruralnog razvoja, što godinama doprinosi neprekidnom propadanju sela i masovnoj migraciji mladih ka velikim gradovima. U drugoj polovini XX veka se iz sela u gradove preselilo 8 miliona ljudi!
          Nestanak sela praćen je i nestankom tradiocionalne kulture, koja je kod vlaškog življa bila od izuzetnog značaja za očuvanje identiteta. Većina onih Vlaha koji su prešli u gradove vrlo su se brzo i svojevoljno asimilovali, prestavši da u porodici govore maternji jezik, i tako su onemogućili svoje potomke da se osete Vlasima.
          Da ne bi zaostajali za svojim rođacima u gradovima, i oni koji su ostali na selu su svoju decu učili srpskom jeziku kao maternjem. Danas u selima u okolini Bora i Majdanpeka ćete teško naći mlade ljude ispod 30 – 35 godina koji znaju vlaški jezik. Prolazeći ulicama ovih sela čućete kako u dvorištima Vlasi međusobno govore srpskim jezikom, jer se stari i mladi ne mogu sporazumeti na vlaškom.
          Koliko mladi Vlasi znaju svoj maternji jezik najbolje svojim primerom ilustruje voditelj emisije na vlaškom jeziku na Televiziji Bor.
          Kako je država mogla da pomogne da se Vlasi ne odreknu svog identiteta? Tako što ne bi negirala rumunsko poreklo Vlaha, tako što ne bi stvarala veštačke podele među Vlasima i tako što ne bi sprečavala da se u osnovnim školama fakultetivno sluša nastava iz rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture. Ona deca koja bi proslušala ovu nastavu sigurno bi znala svoj maternji jezik i sigurno se ne bi stidela da se na popisu deklarišu kao Vlasi/Rumuni.
         
          Desimir Marković, Bor

[Paun]