ВЛАСИ У ПРОТОКОЛУ МАГИСТРАТА НАХИЈЕ ПОРЕЧКЕ (1828-1832)

[Paun]

Изводе сачинио, уз сагласност приређивача, етнолог Паун Ес Дурлић.
Материјал је обрађен за потребе монографије "Власи карпатске Србије".
Поред Влаха, у обзир су узете и друге теме од интереса за поменуту монографију.
Нахија поречка је област Поречке Реке, чије је старо адиминистративно средиште била варошица Пореч на Дунаву, данас Доњи Милановац.
Област коју је почетком 19. века покривала Поречка Нахија данас припада општини Мајданпек, а два села у горњем сливу Поречке реке (Горњане и Танда) припадају општини Бор.

[Paun]

[Paun]

                //Април 1828
               Бр. 27 - Д. 12. У село Добру, кнезићу Милије Богдановићу и кметовима. Миша Дмитров из села вашега дошао је к нама представивиши тужбу да сте му ви од беглучког места неку част земље дали да ради а кад је он заграђивати почео нашли се неки сајбије од земље господарске и покварили му ограду.
               Уместо што би требало да за вас кметове мура селу пошаљемо сада нисмо хтели то чинити него заповедамо вам да оно место беглучко или господарско колико је од њега овај Миша Димитров вредан радити без сваког противословија да му дате, а што је пак више нерадне земље господарске оно подајте оним који своје земље немају и ако су вредни нека раде ако нису вредни радити оно ће се узети од лењивог и даће се вредному. Онај пак који је покварио Мише Дмитровог ограду нека му начини као што је била или ће га скупо стати.
               Дими. и Стеф. [Стр. 15]
               
               Бр. 33 - Д. 28. - У Жагубици кнезу Милутину Хамољском.
               Под числом 23. априла примили смо ваше писмо и разумели извесно садржанију. Младен Николин из села Лазнице кн. Хомоља који је прошасте зиме девојку из Горњане пор. Реке од оца Николе Рошковог за свог сина Траила узео и после тридневног брака девојка од Траила Младеновог из Лазнице побегла. Призвали смо девојкиног оца Николу Рошковог испитавши га подробно и дознали смо извесно да му је девојка у Црну Реку село Глоговицу одбегла.
               Заповедили смо дакле оцу девојачком Николи Рошковом давши му пасош да у Црну Реку к девојци отиде и буди којим начином да се постара девојку своју из Црне Реке довести овамо коју ако би довео по налогу нашем уверени будите да ћемо ју као што треба к вами или мужу њезином послати.
               Вас усрдно поздрављајући вам браћа Дитн. и Ст.
               
               Бр. 34 - Д. Зо. - Кнезовима Суда смедеравског.
               Пређе 2 недеље дана дошла је у село Горњану кн. поречку Иконија жена Ђорђа Банаћанина из села Радинаца н. смедеравске, која на питање наше каже нам да се је од свога мужа судски пустила. Познавајући очевидно где лаже и бојећи се да тамо не буде какви квар учинила решили смо се по доноситељу писма овог Јованчом Адалијом послати је к вами у Суд, гди ћете се достоверно о поступку њезином известити.
               Вас усердно поздрављајући вам браћа. Дим. Рад. [Стр. 16]
               
               //Мај 1828
               Бр. 36 - Д. 1. - Кнезовима Београдског суда.
               Предје 4 - дана или 26. прошлог априла уфатили смо овди бежећа на једноме чуну по води Стевана Николића без пасоша који на питање наше каже нам да из Београда следује, да у Београду жену своју именом Ану находећу се (у букурест мали) имаде и за узрок женског худог и безчастног обхођенија принуђен је био ставити себе у бегство. Он је родом са женом својом из Земуна и доселили су се у Београд из Адакала 1. октобра 1927. лета.
               Ми смо са изговором више описатог бегунца незадовољни били и бојећи се да није какву крађу гдигод или убиство причинио ставили смо га у затвор до решења вашега и одговора.
               Вас усрдно поздрављајући, вам браћа Д. X. и Ст.
               
               Бр. 37 - Д. 2. - У Крагујевцу његовом сијатељству.
               Овај час приспевши овдашњи наш трговац који је трговине ради своје у Черњецу (Валахији) био. Од којега ову новину дознајемо да су из Черњеца сви бојари и трговци побољи Зо. прошлога априла у Цесарију нечајано побегли, слабији у планину и оставивши Черњец пуст. Овде цела истина без сумњенија, ибо је трговац наш онде находећи се сам водио. На питање наше из којага су узрока више описани у бегство себе обратили каже нам трговац да су Зо. априла с.г. весници из Кајмаканије краљовске у Черњец приспели с тим известијем да је част нека руског слободног хора (Козака) у Букарест Внезапу дошла, бега букаресткога из прочими бољарами похватали. Консул немецки из Букареста у Цесарију побегао. Већа част руског војинства пређе приспевши у Јаш и ондашњег бега ухватили јесу.
               Турци су у Фетисламу и Адакалу живи помрли од страха, из Текија 1. маја овога дигао је Ђерим паша војводин арем и прочи турски находећи се онде ареми и у Адакале их довео. Из Черњеца бешлија са сејменима својима у Фетислам побегао.
               На против тога дознајемо од истог нашег трговца разумевшу у Фетисламу од пријатеља своји да ћеду Турци оне 5 дуба находећи се у Фетисламу (за које смо вашему сијатељству у пређашњему писму јавили да су из Видина дошле) до неки дан за у Београд опремити их.
               Овди је благодаренијо богу и у здрављу Вашего сијателства по све добро тихо и мирно при којима смо по/корнејше/ слуге Ди. Род. и Ст.Стеф. [Стр. 17]
               
               Бр. 39 - Д. 5. - У Адакалу честитому хачки Абдул Ћерим паши.
               Дознали смо да је хачки јунуз ага магазаџија видински иреставио тужбу вашему племенитородију да задржите поречке лађе (које су му дужне) у Текија, докле не исплате свој дуг да их не пуштате. Међу тим поречким реизима находи се тамо Јова Михаилов поречанин који, је 8оо гроша Хадши Јунуз аги дужан. Јовин ортак Динул Димитријевић овдашњи не имајући засад готови пара платити за свог ортака Јову Михаиловог 8оо гроша представио је тужбу нами да јавимо вашему племенитородију да он тражи 64о гроша од Мемед Табакова мала у Адакалу премда му је пре 9 година дао на вересију овнове и остао му Мемед Табак 94о гроша дужан био и случајно Мемед Табак изгуби на овновима. Зато му Динул Димитријевић опрости Зоо гроша и на чисто му остане Мемед Табак дужан 64о гроша. Зато молимо ваше племенитородије наплатите те 64о гроша од Мемед Табакова мала за које зна и Хаџи Алија Адалија и до 8оо гроша кусур нека да плати Јова Михаилов за себе да неби од пута свога остајао и за друге Поречане који су Хаџији Јунуз аги дужни молимо нека их причека платићеду му сви доиста а чрез дуга да их не задржава сиромасе. Јесмо Вашег високоплеменитородија пок./ орнејше/ слуге Д. и Ст.
               
               Бр. 4о - Д. 5. - Кнезовима Суда пожаревачког.
               Калина девојка Радула Јовановог из села Клокочевца кн./ежине/ поречке кћи дошла, је к нами преставивши тужбу да је ово дана бившују, у планини по сушину внезапу пред њоме изашао солдат Паун Мишин из истог села вукући је назор да за њиме пође на салаш његов и да је за жену узме. Вукући је тако подере јој и кошуљу обаче други вред није јој учинио.
               Имено вишеописатог солдата Пауна Мишиног довели овде испитавши га за насилно тегљење девојке који је на питање наше овако одговорио. Да га је девојка од 2 године варала да ће за њим пође и да ју је он како огледалца мала такођер и ђинђуве купујући из Пожаревца доносио и давао. И то је понајвећи дар взајмне љубве код њих уместо прстеновати. За подерату пак кошуљу девојачку извињава се овај да он ни под који начин то учинио није но да је девојка за њим 1 дан и 1 ноћ аки жена венчата у планини седила и после премисливши се побегне од њега к родитељима својим и сама за осведочити своје докзателство у суду подерала кошуљу.
               И једном и другом доказатељству није се могло осведочити од других јасније. Тога ради закључили смо како девојку с родитељем својим такођер и Пауна Мишиног солдата под стражом к вашим благородијам на испит и пресуђење послати. Вас усрдно поздрављајући вам браћа Д. Р. и Сте.
               Примечаније.
               По закљученију висеназначене под Н-ром 4о. писма девојка именовата Калина ода себе да је наговором родитеља својих измисливши начин /лажно доказатељство у призренију поступања и љубовног свог содружества с момком/ зло за момка као UITO је у писми стављено говорити због чега би момак страдаги могао,- За право смо нашли родитеље казнити што су девојку наговорили зло говорити,- А и девојку нисмо без [Стр. 18]
               
               Бр. 47 - Д. 12. - У Адакалу честитому Хаџи Абдул Ђерим паши.
               Високопочитајемо је иисмо Вашего високоплеменитородија од 9. овога месеца примио јесам и све точно разумео јесам. [Стр. 22]
               Од стране моје неизостављам и вторително уверити ваше високоплеменитородиј е о благому учрежденију и уредби нашего књаза господара Милоша Обреновића који неусипним својим трудом содржавајући народ свој у соразмерној стеги отеческом неуком советујући их да би не сматрајући никакови на данашњег времена обстојателства или возмуштенија међу краљовима но сваки Србин да и сада употреби своје силе советујући и млађе од себе и упутити се стазом свакој тишини ревностно осведочити и сада и свагда верност и покорност к нашему милос./тивому/ султану од којега с милостију божијом доживићемо совершенејшу нашу свободу и вечни мир и спокојство. - Обаче ово све придобити их ничим другим не може се разве верност к својему султану непоколебиму имати.
               Дознајем да се солари у Текијама занимају тамо у градскому послу и реизи се подоста тужу да су их и момци изостављали и трошка им већ нестало из трошења млогог. Ако би ваше високоплеменитородије милост учинило и дали бисте им изун да с нашима сараорима вуку своје лађе навише ја би им дао сараоре одавде колико би им нужно било.
               Драго ми је што ми јављате да ћете заповест издати да се не рђаве људе без тескере који су сматра - и надам се да ћемо у комшилуку пријатељски живити давајући позор на зле и неваљале људе.
               Што се онога бегунца Вла Ђорђа тиче, који је из Адакала побегао, уверени будите да је с поречком лађом у Београд отишао но докле дође послаћу га к вами не питајући никога овде - Љубећи скут вашему високопл./еменитородију/ Јок./сим/ Мил./ осављевић/
               
               Бр. 49 - Д. 16. - У Крагујевцу Јего Сијатељству.
               Један Вла из села Бурђеља н./ахије/ фетисламске имајући овди својег сина при овдашњему трговцу у служби и нами добро познат донесавши својему сину прежде 4 дана преобуку. Оправили смо га одавде у Фетислам били сувим нарочито известија ради. Који овај час из Фетислама по суву приспеде овди са овим известијем. Да су Руси прошасте недеље или 13. овога месеца у Черњец приспели под командом неког Бајер генерала русиског. Обаче сумњамо да је Вла име генерала тога управо погодити могао /и зато мислимо да ће бити од Бахметијева генерала што/.
               Међу тим да су руски Козаци с једним официром на скели с прам Фетислама 14. овог месеца дошли, Опремивши писму на адакалског пашу с тим изјасненије да сваки земљеделац руководелац /занатџија/ и трговац своје послове охотно и приљежно [Стр. 23] извршује био он којега му драго вероисповеданија без најмање сумње од стране русијске само да паша адакалски с беглучки служитељми оставе аду и Фетислам добровољно и да предузму пут водом или сувим /по СВОЈОЈ вољи/ одлазити у внутреност турску ибо у противном случају ако паша одбаци ово руско предложеније. - Све што им се после догодити буде, нека припишу гордостному противленију својему.
               Известије ово из нестерпљшвости наше неотложно решили смо се Вашему Сијатељству с приобштити. Јоште не испитавши ствар обстојателно. Обаче очекивамо који час и сваку дакику посланике наше овдашње трговце Стеву и Матеју од којих смо једнога у Фетислам 15. овог маја, и друтог у Оршаву к Лази Фотином сину водом послали известија ради и због воденог пута морали су се тако закоснити. Надамо се дакле да не само посланици наши што ћеду нам доћи но и Лази Фотиному сину. Премда досад није могао то учинити из разни трговачки послова своји - хотја да му брат с трговином у Галацу а друга трговина у Видину му је ови му послови нису допустили пре доћи. Но сада свакуга минуту очекивамо како и посланике наше овдашње. Од ови ћемо без сваке сумње обстојатељно известити се и што следовало буде обавићемо без закосњенија Вашему Сијатељству.
               Адакалски паша уверивши се о веконечној жељи благосостојанија нашег и верности к султану дозволио је како поречким такођер и адакалским лађама навише путовати које су почеле по 2 и по 3 на дан долазити - и сада су од стране наше мало спокојни ибо су публично међу собом разговор водили да ћемо ми како Рус на Дунаво дође сојединити се с Русима противу њи. Вашего Сијатељ./ства/ покорне слуге Јок./ сим/ Мил./осављевић/ Дим. Рад. и Стефан. [Стр. 24]

[Paun]

                //Јул 1828
               Бр. 83 - Д. 22. - У Неготину војводи Н.
               Доноситељ писма овог именом Ђорђе Кроитор из села Клокочевца Кн./ежине/ поречке представио је код нас тужбу да му је жена његова именом Марија (по сказивању овога) без никаквог узрока узевши и дете собом у Крајину село Јабуковце побегла напустивши својега мужа.
               Ми незнају савршено судити причину бегства жене описате. Пошиљемо вишеописатог Ђорђа Коритора к Вашему племенитородију да призовете жену к вами и испитавши узроке њене - или је мужу повратите или му дете поне дајте и јавите нам пресужденије ваше. Пријатељски вас поздрављајући.
               Дим./итрије/ и Сте./фан/ [Стр. 39]
               
                

[Paun]

                //Август 1828
               Бр. 87 - Д. 1. - Неготинскому војводи Н.
               Јуче пред полдне, једнога кмета Јованике син из села Клокочевца Кн./ежине поречке отишавши к својој стоци у планину да обиђе и недалеко будући плављанска бачија од сином нашег један пушкомет отиде истога Јованике син Јован да на бачији нешто потражи за седење и онде внезапу 3 колџије ваше изађу пред њега видевш га с једним пиштољем за појасом уфате га свежу и к вами доведу и ви га ставите у тавницу. Тога ради долазимо вас с овим писмом пријатељски молити да бисте момче пустили премда оно нити је зло какво досад учинило нити је учинити вредно а видело је где и други носе пусат пак и он је носио зашто је код нас слободно носити сваком у здрављу светлога девлета.
               Д./имитрије/ Рад./овић/ и Стеф./ановић/ [Стр. 40]
               
               Бр. 94 - Д. 14. - У Крагујевцу Јего Сијатељству.
               Страхопочитанијем примио сам Вашего Сијатељства под числом lo. овог месеца и содержанију известно разумео јесам и с нижајшом покорностију одговарам Вашему Сијатељству.
               Станка ће се кренути одавде сасвим за у Београд до 2 дана и опремићу је пристојно до места.
               С делима овдашњим и с кућом у прављаћу с помоћу бога колико ми моје допуштају силе и мој ће се труд сав у тому састојати за удовољствовати заповестима и зељиВашего Сијатељстваколикојаусостојанијубудемучинити.Најпаче всепокорнејше благодарим Вашему Сијат./ељству/ да ћете ми једно писарче у помоћ послати будући за најмања дела био - и божије доиста досада трудно самому било.
               Из Поречке Реке досад су нам већ до 15 кућа у Црну Реку прибегли немогући сносити глад хотја ланске хране нису имали и већ од пол зиме из Крајине су куповали. Од lo дана овамо пак забранио је Омер паша адакалски да ће онога животом лишити који би се усудио на ову страну једну оку продати хране. Зато и никоји се ослонити сада не може на то да ће моћи из Крајине UITO прибавити за себе храну. Једина е надежда свијем на бога и Ваше Сијатељство да их у глађу оставити нећете. Како што сам све и уверио од стране Вашего Сијатељства за које воздвижу молитву к богу да вас здрављем и сваком славом огради. [Стр. 42]
               Данас очекивам од Лазе из Оршаве да ми колико адлија имаде све за промену талим пошаље које ћу присојединити са овима која принами имамо и послати Вашему Сијатељству пре није се могло учинити због болести Лазине.
               Руска војска од Калафата и из Черњеца под именом бегства увукла се а внутреност Валахије да би тим образом Турке с Калафата и из ови горњи места до Адакала не себе навући могла и прежде 4 дана Турци прешавши у Черњецу запалу до 2о бојарски и трговачки кућа без свога најмањег вреда и храну превуку коју су онди нашли у Фиетислам.
               Преко наготинског трговца дознајем да су преко јуче или 11. овог месеца looo коњаника и до Зооо пешака из Видина и Калафата с намеренијем до Краљова ићи за Русима отишли су. Што ће даље следовати и каквим су управ намеренијем себе Руси у внутреност ставили с нестрпљивостију ожидавам посланика нашег из Видина од којега што дознао будем без сваког задержанија сприобштићу Вашему Сијстељству. Турци и паша адакалски за одбеглим Русима 15 топа су изметули шенлуке 9. овог месеца у Адакалу.
               Миљко бивши у Градицу кнез који по обичној својој будалаштини и сада се отважио био с 6 друга коњика у Валахију продријати буде од Турака у Крајини притешњен и вративши се између хомољске и поречке планине прође и Звижд говорећи свуда да ка Вашему Сијатаљству долази и забацивши траг испод Голубца у стењу прође јуче на ноћ у Цесарију с 5 друга своја и атом. Два му друга остану на нашој страни за које смо поставили бусије и потеру.
               Сутра је опредељени дан и време да онај из Краљова с писмами дође којега наш добри пријатељ приљежно очекује у Брзе Паланке.
               Вашего Сијатељства покорни слуга Стефан Стефановић [Стр. 43]
               
               Бр. l0l - Д. 29.- Писмо Јего Књажевскому Сијатељству у Крагујевац.
               Под числом 21. и 25. овог месеца примио сам с страхопочитанијем Вашего Сијатељства писме из који содржанију известно разумео сам. По налогу Вашего Сијатељства предузећу ратру расположити кукуруз нахођашћијсја у Поречкој Реци лански невољним људма којима су од града убијени усеви.
               У призренију послате одовуд жене Богдане која је овди на испиту мојему вишекратком отдала себе да је сама мужа свога убила сикиром својом руком ја сам и сада по налогу Вашего Сијатељства притегнувши Бољетин село како и братију убијеног Стојка Петровића из Бољетина и испитавши их по сили моје као што ћете из приложеног испита од сељака бољетински. Нисам могао достоверно од сељака бољетински изследити да је овчар Јанко убијеног Стојка слуга смешеније с послатом женом Богданом имао. Међу тим трудио сам се да би ми сам овчар Јанко лепим начином казао и бадава су моји труди били. Напослетку што би га с бојем добрим пробао да би своје кварство открио бојао сам се Вашего Сијатељства и решио сам се послати га к вами гди ће без сумње себе изјаснити неотложно.
               Новци нахођашћијсја пошиљем Вашему Сијатељству како у ноти гласи сума 15612 гроша изван досадашњи прихода. Находи се при Димитрију Радовићу до Зооо гроша које је за своју потребу употребио прежде на које и облигацију имам да ће ми ове новце до који дан послати и ја ћу их без задржанија Вашему Сијатељству оправити.
               Турци из Калафата и Видина нису се усудити по други пут смели за Русима у Краљево ићи а да су из почетка гонивши одбегше страшно побеждени од Руса код Ботушешта били. О томе су ме нелажљиви пријатељи довољно уверили посланик из Видина није ми приспео него од доброг трговца и пријатеља неготинског извештен сам синоћ да неки велики генерал именом Конжерон с великим числом русијске војске у Краљево долази и оданде куда ће се окренути незнам.
               Турци из Адакале и Фетислама почели су занимати о овим горњим крајем Валахије пограничке дозивајући отмене сеоске кметове и давајући им тескере слободе с којима могу мирно и без сумње седити на своја места радећи послове своје. Власи од стране своје не престајући доносу адакалском паши овнове, масло и мед знак предаје своје што ће из оваквог удивителног случаја следовати незнам доиста а што год дознам сприобштавајући Вашему Сијатељству. [Стр. 46]
               
                

[Paun]

                //Септембар 1828
               Бр. 1о6 - Д. 3. - Писмо Текијскоме војводи Али аги.
               Тамо је остао један овдашњи бећар Јанко да у Текији живи што је све једна царска земља него је овдашњи Илија Тутунџија платио Јанков дуг од којега дуга 17 гроша остали су Јанко дужан. Зато те пријатељски молим да притегнеш тога Јанка и 17 гроша да му узмеш и да ми пошљеш овамо да дам Илији Тутунџији. [Стр. 47]
               
               Бр. 112 - Д. 11.- Писмо Магистрату београдскоме.
               Ови два Турака из Београда што су били код Адаг буљубаше по имену Алил Хамед уватимо их овди код нас без тескере и задржимо их будући да незнамо да нису ту код вас учинили какво смртно убиство или какву когод поару или ти обману као што имаду они тај обичај и будући и сада у овој смутњи често се случаје. Зато се усуђујемо се о таковоме случају вама писати и очекивајући од вас на то решеније. Друго кад дајете тамошњим трговцима или ти каквим год другим пасоше означајте у истим пасошима куда и каквим послом иду јербо неодавно један тамошњи трговац по имену Димитрије Констандиновић био узео пасош до Пореча а јоште да иде да у Фетислам трговине ради. Него та мује служила његова срећа што је био г. Јоксим овди те смо му дали може да ће ви и сам казати какво је било. [Стр. 49]
               
                

[Paun]

                //Октобар 1828.
               Бр. 14о - Д. 21. - Писмо Магистрату београдскоме.
               Неки Таса Цинцарин бивши прежде 2 године дана скелиџи јом у Дубравици, протерао је овуда из адакалског пашалука 148 комада крава 12. јануара ове године и неимајући при себи новца за исплатити обични топрак басти отложио сам му срок за 15 дана који ми се тврдо обећао да ће ми из Пожаревца послати у чему преварио ме је лако испитивањем за више описаног лажљивца Тасу. Дознао сам известно да се у Београду занима трговином својом о чему молим Ваше благородије да бисте га изнашли и притегнувши у суд узмете од њега 143 гроша као што у мирију иду и приликом првом пошаљите ми хотја и време предавања рачуна приспело је. [Стр. 56]
               
               Бр. 146 - Д. 11. - Писмо Јего књажев./ског/ Сијатељству у Крагујевац.
               Писмо за геизмара предата су на оршавској скели Горану безопасно и у надежди сам да ћеду данас по описанију Опрановому на опредељено место у Калафату бити.
               Данашња писма незадржано могу у Валахију ићи. Уговорили смо са Опраном да свагда по 2 човека његови у Лазарету стоје на нашим трошку под именом трговине његове од који ако један с писмама отиде у Влашку други да очекива онде на друга каква наша писма.
               Турци од Адакала до Видина ставили су себе у крајње очајаније и трепет публично говорећи да је Ваше Сијатељство Сербију подигло на оружије и да сте предузели собирати војску у Крагујевцу, Шабцу и Пожаревцу сверх чега почели су предосторожњеје од наше стране бити. Војвода неготински по заповести његовог паше оправио је 3 трговца из Неготина у Радујевац под именом да козе коже купу од салана пријатељ јавља ми из Неготина да је једному име Никола Арап који је баш за у Крагујевац опредељен да извиди што се ради ту за она друге двојицу због итности своје није ми имена изјаснио и овде Власи из Фетислама посланици турски преко врата један за другим долазе и не виђају опасност никакву која би проузроковати могла њиовим пријатељам Турком сујетно се враћају натраг.
               Јавио ми пријатељ неготински да су Руси за 24 сата Силистру освојили и да се војска росиска од Силистре повратила к Шумни оставивши налу част у Силистри Руса. 7. овог месеца ујутру пређу из Влашке 12 душа на турску страну са ораницом једном изпод Брзе - Адакале отидну у селу Бурдељ и убију субашу једнога и одсеку му главу и коња му узму и поврате се у Влашку. Никола је Вла који је подрумжијом у Пожаревцу био буде прећен чрез једног солдата из контумаца оршавског за у Карасебеш и дошавши им близу некојег села Јабланице побегне од солдата и пређе Черну воду предузевши [Стр. 58] планину Влашку и несрећом његовом наиђе на турске пандуре више Врачарове који га убију и главу му у Адакале однесу коју је главу наш порешанин видио очима. - Од нашег једног трговца бившему у Оршаву дознао сам као и њему што је сприобштено било од познати пријатеља да је суд у Букуресту одузео жену Вучићеву и предао је првоме мужу њеному. [Стр. 59]
               
                

[Paun]

                //Јануар 1829.
               Бр. 5 - Д. lo. - Писмо Јего Сијатељству у Пожаревац.
               Прикључујем овди Вашему Сијатељству Опранов пакет који је већ од 3 дана у Свињици немачкој страни чрез његовог човека донешен но због великог леда једва сам тогао данас споћу бога и добри људи примити га из Немачке. Од стране обстојатељства долњи ништа засад због суровог времена овог не дознајем које би нужно било сприобштити Вашему Сијатељству. [Стр. 67]
               
                

[Paun]

                //Фебруар 1829.
               Бр. 32 - Д. 7. - Писмо Јего Сијатељству у Крагујевац.
               Због небреженија Николче Ценовића из Оршаве једва сам сада жрез пријатеља мојег добити могао одговор његов сврху послати му писама за у Валахију у којему јавља ми да је писма наша невредимо примио и без задржанија на опредељена своја места у Валахију оправио о чему и одговор његов прикључујем овди за боље спокојствије Вашего Сијатељства. Јавља ми Лаза из Оршаве да су Руси Небол освојили гди су до 8оо Турака изгинули а од Руса мало и да су Руси град Турку притеснили сасвим но јоште га освојили нису. Из Поречке Реке одбегнули су до 2о глава у Црну Реку због глади од који порезу нисам могао наплатити. Зато усуђујем с молбом питати Ваше Сијатељатво смем ли пред у поменутим бегунцима продати њиове ливаде и њиве сељанима њиовим да би могао штогод порезу извадити у селу Танди к./нежине/ поречке почели су људи церову кору јести ибо је у Крајини рана на 5о гроша стотина пшенице скочила. Несумњеио да ћеду и ови на неку страну запалити гди се можеду изранити. [Стр. 72]
               
               Бр. 45 - Д. 21. - Писмо Јего Сијатељству у Крагујевац.
               Овог часа иолучих прикључено писмо од Николче Ценовића из Оршаве у којему јавља ми да је пакет наш за Краљево примио невредимо но да га засада на своје место оправити несме из узрока што су неколико турски пандура у влашким једним селу зовомом Балту од влашки пандура обкољени и затворени у кућама и адакалски је паша послао својим пандурина до 80 Турака и пандура у помоћ. Међу тим и пут је од Оршаве до Черњеца поред Дунава затворио тако дабаш нико из Оршаве засад не одлази у Влашку. Тога ради и наша писма морају на безбедност своју очекивати док са види што ће од предпоменути турски пандура бити. Повторавам Ценовићу овог часа писајући му да пакет за одлагање није но да се постара средством буди којим [Стр. 73] начином изнаћи оправити безбедно на опредељено своје место. Солдати који су од Вашего Сијатељства из службе изкључени долазе са пасошима за у Цесарију и оданде за у Влашку намеравају о којима одважио сам се решеније очекивати од Вашего Сијатељства смем ли предименоватим позволеније давати за у Оршаву и у Влашку.
               
               Бр. 5о - Д. 26. - Писмо Јего Сијатељству у Крагујавац.
               Пакет иослати ми од Вашега Сијатељства за у Валахију од 15. овог фебруара који ја на безбедност своју у Оршави задржати се мало морао оправљене из Оршаве 23. овога масеца хоће и пандури турски који су у селу Балту влашком од валахијски пандура затворени били побегли су у ноч и у Адакале су дошли 21. овога месеца. Прикључујем Вашему Сијатељству један пакет послат ни од Ценовића из Оршаве којег овог часа получи. У Брзој Паланци дошло је прекојуче до 4оо Турака из Видина и житеље ондашње изселили су христијане Турци недалеко у једном селу Суваји. [Стр. 74]
               
                

[Paun]

                //Март 1829.
               Бр. 54 - Д. 2. - Писмо Живи Петровичу кнезићу голубачкоме.
               Матеја Драгон и Пау Моза из с./ела/ Брнице дошли су к мени с писмом вашим у којему ме питате за њиово код вас доселенија. На које одговарам ви. Знам да је у Брници тескоба и немаду довољно места за усев да би могли себе онде одржавати. Зато сам дозволио вам да се доселе у Голубац и ви им туна подајте место гди ћеду куће начинити а и земље им подајте колико им је потребно и колико су вредни обделавати. Но премда су они заведени у арачком тефтеру у Брници тако мораћеду и овај ђурђевски порез с Брничанима платити а од новог арача почећеду с вама плаћати. За та два момка мутавџије за које ми сами потврђујете да се поштено владају подајте им за куће место и уводите их у обичај добар с вама да не би су што противу заповести нашег великог господара учинили а такођер подајте им и земље за радњу и помоћ им чините у свачему док се и они привате мало зашто и то је више људи то је већа фајда и нашем господару и селу. [Стр. 75]
               
               Бр. 66 - Д. lo. - Писмо кнезићу Милији Богдановићу у Добру.
               Дошла је овди код нас жена умершега циганина Матеја Колина и представила је тужбу на ваше сељане да је оћеду претурити на ону страну. Него по пријатију овога писма одмах да их упиташ од кога имаду они ту власт и како смеду они то чинити без заповесги височајше власти. Разбери добро каква је та ствар и прати их сви к мени који су се решили тако учинити. [Стр. 77]
               
               Бр. 73 - Д. 19. - Писмо Јови Поиовићу у Жагубину.
               Ваше писмо од 9. марта примио сам и све што ми пишете разумео сам и премда овди нисам био но по селима ево сада вам одговарам. Лозничина дошли су били јесенас са свим козама у господарску планину не питајући мене. Ја пак знајући какву шкоду са сечом у планини чини протерао сам их био. Они не сматрајући на то и без што би мене као намесника господаревог упитали дотерали самовољно козе у планину које су и сад у планини. Ја их од стране твоје нисам хтео узмемиривати да их протерам но казао сам кнезићу из Дебелог луга ако не кваре планину да им по 2 паре на брав наплати. На против тога ако узкваре по lo паре. Из вашег писама примећавам да су они вама сасвим другчије казати морали кад и ви молите за њи и то би доста зло било да вам ја неби што по вољи и братски учинио љубав обаче промислите ако је путем да пропуштамо хуљама да који како хоће да ради довестћемо их до тога да ћеду нам судити. Кад би они поштени људи били и знали би уважавати заповест надзиратеља господареви [Стр. 78] дошли би најпре упитати а свободу себи да козе у господаревој планини ране узети. Но премда нису на то сматрали остајем при првом мојему мненију или да ми до 8 дана по lo пара на бравче донесу или ћу и сам јавити Јего Сијатељству да длежно ствар пак шжа пошаље комисију да види каква му је планина. Намереније њиово да к Јего Сијатељству на тужбу иду ја им непротиво стојим можеду ићи и казати како хоћеду а ја ћу засведочити господару о тому моју дужност а њиова дела показаће планина у којој су били и штету по њојзи чинили, са њиним козама. При којему поздрављајући те љубезнејше јесам
               ваш Б. С. С. [Стр. 79]
               
                

[Paun]

                //Април 1829.
               Бр. 9о - Д. 1. - Писмо Јего Сијатељству у Пожаревац.
               Почивши Марко Јованович бакрачар који је у време револуције влашке послат одавда био послом у Валахију и не вративши се овамо погинуо је у Влашкој. Брат Марка више упоменутог Марин Јовановић и жена почившега Марка Пила дошли су к мени да деобу међу собом заоставшу од погинувшега Марка која се састоји у једној кући, винограду од 2 мотике и другим покућству поделе које им ја овди нисам учинити могао из овог узрока што Марин Јовановић без икаквог сведочанства потврђује с заклетвом својом да од свог погинувшег брата није одељен био. Жена пак Маркова Пила од своје стране додаје без известног сведочанства да су браћа подељена била јоште у Влашкој прежда 15 година у месту Трговишту. Ја од стране моја толико Вашему Сијатељству сприобштити и изјаснити знам да је погинувши Марко из Валахије дошао био овди у 1817-ом лету и до одсутствија његовог у Влашку до 1821. лета седели су сви у једној кући с братом и при једној трапези и после смрти више упоменутог Марка придржавао је Марин снаху своју Пилу у пропитанију како је могао с сиротовењем својим до 1826. лета. Тог лета уда се Пила погинувшега Марка за доброга одавда човека и све понајбоље ствари состојеће се у сребру однесе собом својему мужу а Марин Јовановић или погинувшега брат остане са својима чељадма у готовој срушеној кући и празној. Како је после натезајући се и задуживши се покрио и како треба оправио после снаха Маринов никакво дете од свог мужа Марка нема у животу а ствари које су по смрти њеног мужа зостале како у виноград у њезиним рукама будући да је ствар сасвим замршена и немајући довољног сведочанства имати јесу ли браћа подељена била или нису. Зато им овди и нисам смео суд окончати. Но решио сам се послати обојетј. стране Марина Јовановића и снаху његову Пилу к Вашему Сијатељству гди ћеду решитељно право судије получити. [Стр. 83]
               
               Бр. 1о6 - Д. 19.- Писмо Јего Сијатељству у Крагујевац.
               С страхопочитај емим саписмомВашегоСиј атељства од 15. овога април а д ошао ј е Цвето Рај овић секретар са 2 момка кој ега сам без задржаниј а одавде оправио у оршвски контумац безбедно. За којега ми јавља Ценовић да су са согласијем мајоровим 15-га овога априла штафету к генерал команди послали за умалити напола контумац Цветку да би га по томе могли безбедним оправити путем за у Валахију. Ибо другим сада путем није могуће ићи због турски пандура који скитају по свој планини ондашњој. Прикључујем Вашема Сијатељству 2 писма од секретара Цветка Рајовића и Николче Ценовића. Јавља ми Ценовић да су до 4ооо Руса у велику суботу са 8 своји топова и 2 кумбаре у Черњец до 31 -ви и да је већа трупа са Геизмароса отишла к Черњецу и да ћеду Руси сва од Видина до Фетислама острва завладати и с војском завладати. Турци који су се сабрали били у Фетислам тим намеренијем да у очи Ускрса изненада на Черњец нападну нису се отважити смели. Зато су са и опет у Неготин Праову и Брзу Паланку повратили. Обаче од Ускрса овамо почели су гомилама бежати и отворили себи пут преко Поречка Реке на село Горњану оданда горњим путем из Црну Реку. Ја сам 3 одавда момка по селима оправио с том препоруком да неби су наши људи што у сумњи долазили и препоручио сам момцима позорствовати да неби бегунци турци из очајанија свог какво зло по селима нашим причинили. ... [Стр. 86]
               
               Бр. 1о6 - Д. 19.- Писмо Јего Сијатељству у Крагујевац.
               С страхопочитајемим са писмом Вашего Сијатељства од 15. овога априла дошао је Цвето Рајовић секретар са2 момка којега сам без задржанија одавде оправио у оршвски контумац безбедно. За којега ми јавља Ценовић да су са согласијем мајоровим 15-га овога априла штафету к генерал команди послали за умалити напола контумац Цветку да би га по томе могли безбедним оправити путем за у Валахију. Ибо другим сада путем није могуће ићи због турски пандура који скитају по свој планини ондашњој. Прикључујем Вашема Сијатељству 2 писма од секретара Цветка Рајовића и Николче Ценовића. Јавља ми Ценовић да су до 4ооо Руса у велику суботу са 8 своји топова и 2 кумбаре у Черњец до 31-ви и да је већа трупа са Геизмароса отишла к Черњецу и да ћеду Руси сва од Видина до Фетислама острва завладати и с војском завладати. Турци који су се сабрали били у Фетислам тим намеренијем да у очи Ускрса изненада на Черњец нападну нису се отважити смели. Зато су са и опет у Неготин Праову и Брзу Паланку повратили. Обаче од Ускрса овамо почели су гомилама бежати и отворили себи пут преко Поречка Реке на село Горњану оданда горњим путем из Црну Реку. Ја сам 3 одавда момка по селима оправио с том препоруком да неби су наши људи што у сумњи долазили и препоручио сам момцима позорствовати да неби бегунци турци из очајанија свог какво зло по селима нашим причинили. За ово докле време нужно би ми [Стр. 86]
               
               Бр. 113 - Д. 22. - Текијскоме војводи Али ага.
               Писмо ваше од 18. овог месеца примио јесам и разумео сам по реду што ми пишете и ево одговарам ви сада. Овнова и оваца нема овде нема за сада готови скупљени а има што су трговци јоште зимус платили и 7 и 8 дана биће овди оваца и овнова и онда пошаљите вашег човека нека види стоку и нека погоди и ја ћу бити мукает као за сам себе. Ја сам и сад вашему човеку казао да му дадем изун тескеру да може слободно куповати по Поречке Реке стоку и за ваш хатар нећу му богме ни паре ђумрука узимати [Стр. 88] али ваш човек каже да није досад по нашим селима ишао па и сада незна како му треба поступати. Зато је угодио с једнин поштеним трговцем да скупи своју плођену стоку из села и му поручи да дође и да види стоку па да се погоде а тако је и најбоље. За онога човека што се у затвору код вас за оне паре што ви ја писао, пустите га слободно зашто његов давуџија отишао је у Београд и кад дође одозго казаћу му нека ђође код вас и нека се тера са својим дужником.
               
               Бр. 116 - Д. 25. - Писмо Јего Сијатаљству у Крагујевац.
               Човек којега сам нарочито био послао у Оршаву да ме што извести о нашем Цветку знајући да витакво од мене сваки час очекивате дошао је сада с тим изјасненијем да је наш Цветко купно са Александром Иконом 22. априла из Оршавско за у Влашку преко Валона пошао и ево од Цветка прикључујем писмо Вашему Сијатељству. Од лађа адакалски до данашњег датума оправио сам 2 уз Ђердап јоште 9 лађа у Поречу њиови наоду се и до сутра навече доћидеду јоште 6 лађа овде. Свега су из Аде до јуче изашле 3 са овима што су у Поречу 32 лађе. Писмо Вашега Сијатељства од 22. априла примио сам и по налогу милостивејшему узећу за сада јоште 4 момка ибо су ми нужни за ово време. Овог часа разумех да су Руси уочи понедељника или 21. априла у Шимњанско острово прошли испод Фетислама ау Острово Гол више Фетислама прошли су Турци пре Руса на 2 дана. Но незнајући известно пошиљем овдашњег човека сувим до Фетислама и како се известин од овога сприобштићу Вашему Сијатељству неотложно. Крајина је сасвим готово у бегство дала испунила је Поречку Реку. Ја сам наредбу учинио Чрез доброга момка и све их оправљам увнутреност вилајета нашега. Но жалостно је гледати да од глади већ умиру и ја неочекивајући решеније Вашега Сијатељства дајем им од нашега кукуруза у здрављу вашем колико им у два дана до Звижда и Омоља може бити.
               Стојану Симићу у Пожаревац. [Стр. 89]
               
               Бр. 12о - Д. 25. - Нота од почившаго Миросава Магазиновића из Шапца.
               Заоставши при мени ствари које предајем сину његовому Стевану по писму к. Павла Радомировића учињена у Поречу 25. априла 1829. године следујушће како у новцима тако и у које какве ствари 15о ћесарски дуката, 3 полумамудије, 346 цели цванцигера, 1/2 саксона и у ситним парама 1 грош и 32 паре; ствари: 1 од дуката терезје, 2 за појас ножића, 1 шрајпихл, 1 јапунзе црно, 1 јастук, 2 чутуре, 1 долатма, 1 антеријадугачка, 1 гунчекратко, 1 од фланераантеријаичакшире, 1 жубе непостаљено и 1 постаљено, 1 шилте и 1 ћилим, 1 антерија од чоје, 2 пара ножева и кашика и колајлије и 1 једна мала тежера са капаком, 1 кавени такум са нешто каве, 1 ћемер, 2 појаса и 2 кантара, 1 мали и 1 велики, 1 пушка, 1 пар чизама, 1 рукавице кожене, ло жакова, 1 покровац, 1 сижаде, 1 штака, 1 сила и к њему 1 кеса како ти поласка, 1 прам са њаговим такум, 2 главе шећера што су били напоље, 1 сврдло и једно глето, 1 чојане чакшире, 2 заднивени бурета с шећером. [Стр. 90]
               
               Бр. 124 - Д. 29. - Писмо Јего Сијатељству у Крагујевац.
               На моја писма примио сам и одговоре Вашего Сијатељства од 23. и 27. овога априла ове године, по ким је милости свевишему налогу употребио ја сам сваку возможну услугу дохођашјам реизима из Адакала и до данас оправио сам уз Ђердап 26 лађа навише. Јоште овди 6 лађа њихови находу се које ћу до прекосутра оправити одавде. Мајстора који камење воденично сече оправио сам у планину давши му меру за 5 камена што се руком окрећу и погодио сам сваки камен по једну адлију. До 8 дана бићеду готови и послаћу их адакалском паши с тим додатком да сам другог мајстора који није досад такве правио принудио да начини за удовољствовати његовом искању иначе јавио сам му пре по његовом гавазу да је мајстор које знао и градио ручно камење умро. За сада ништа вам известно о положенију дољњег краја јавити. Незнам како и за Русе да су у шимњатиско прошли острово као што сам попре јавио. Није истина и ни у једном острово до Видина нису прошли, само Турци у острово Бол више Фетислама стоје у једним шанцу.
               
               Бр. 126 - Д. 29. - Писмо капетану Моми у Брзајти.
               Прекојуче или 27. априла по нашим неки бегунци украду ораницу једну из Голубца с./ела/ коју ораницу дознајем да су стражари с Крушевце поред Дунава уфатили и код страже везали. Пошиљући дакле притјажена од више описате оранице именом Милосав Дрикиног пријатељски молим ваше високородије да бисте и боље испитали место страже кад је уфатила ораницу вишеименоватог и изволи предати је притјажатељу. Такви догађаји бивају се по между нами обично и ја се надам да ћете не само комшиску дужност но прошенију мојему удовлетворити.
               
               Бр. 127 - Д. 29. - Писмо к./незу/ Мијаилу Георгијевићу у Крушевицу.
               Из вашег писма од 27. априла разумео сам што ми пишете за онај кукуруз што је остао у Кучајни. Ја сам ви и устмено казао да је Јего Сијатељство одобрило да га дам у Поречку Реку оним људма који церову гору раду. Међу тим познато ви ја да се мукада продала како и Кучајна зато и нисам рад да се више са пословима кучајнским занимам. Тога ради имајте љубав кад дођу Тањани опет самојим пистмом пошљите вашега момка да им преда кукуруз заоставши и подајте од истог кукуруза Момиру 5о ока на поклон. Ако би сте досад послали људе да крчу пут ви пошаљите најпре да се добрански пут искрчи како треба зашто сам до Пореске реке окрчио. Ја јербо се онуда највише пролази пак за њи други путова може и после. [Стр. 91]
               
                

[Paun]

                //Мај 1829.
               Бр. 139 - Д. 5. - Неготинскому војводи Мустафи аги.
               Писмо ваше од 1. маја примио сам и разумео известно што ми пишете и сам сам испитао попа Стојана из Јабуковца за украдену му новце који ми је по своје душе са заклетвом подтврдио да му је новце Танасије Грујони прибегши из Крајине украо [Стр. 93] премда је своју кесу са белим новцима код н»ега у пивницу белег нашао. По испиту другије људи дознао сам да је више именовати бегунац и крадљивац Танасије Грујон из Јабуковца преселио се у кнежину Звижда у село Дубоку. Тога ради пошиљем овог часа момка мојега да га уфати и везана да ми га доведе и како га доведе к мени писаћу вам одма да пошаљете попа Стојана јоште 2 кмета из Јабуковца који су били у његову пивницу кад су нашли белег кесу с белим новцима што је од попа украо био и ондај ћу му судити како знам.
               
               Бр. 14о - Д. 5. - Кнезу Мијаилу Георгијевићу у Крушевицу.
               Ово дана побегао је из Крајине из села Јабуковца Танасије Грујон и преселио се у селу Дубоку кнежину вашу код рођака својег неког или село Волују код Павла Ћимиката. Тај је Атанасије возрастом висок и црномањаст и на десном образу има белег од барута. Лако ћете га познати. Зато како примите писмо моје одма изненада и протресите га и шта год новаца при њему нађете запачатите и пошљите ми по момку а Атанасија добро нека га веже и нека га дотера овамо ибо га очекивају неки људи с пашиним и војводиним пис мом да се овде (суде) суде за неке новце што је украо за које се и белега у његовој пивници нашла. Само немојте одлагати дело него брже учините то премда парци његови у механи на трошку седе.
               
               Бр. 141 - Д. 6. - Јего Сијатељству у Крагујевац.
               Пакети наши за у Валахију предати су богу фала невредимо Ценовићу у Оршаву 4. овога маја. Није их Ценовић онај дан оправити могао оданде из причине сраженија турског са Русима на месту зовоном Маркоприч два сата од Адакале у планини изнад Врчарове. Паша адакалски не знајучи число Руса у вишеименоватим месту опреми до 800 Турака са пандурима између 2. и 3. маја који ударивши жесто/ко/ на Русе и у Маркопричу буду тако дочекани од Руса који су и 3 топа имали своја да на истом плацу до 17о Турака мртви падну и 4о Турака рањени у Адакале донесу. Између жртви и рањени Турака 6 сами буљубаша погинули су а главни Јејди бинбаша адакалски донешен је у Адакале рањен. Сраженије ово возмутило је Турке јако да један за другога нису знали и већа част живих Турака и пандура заблудили су по планини оној расути и тај је узрок да Ценовић није се одважити смео оправити пакете наше на опредељена своја места но обећава ми се да ће сва возможна употребити средства изнаћи да писма пошаље гди надлежу. Ја сам од лани судећи за добро запт учио да се планина наша онако немилостиво од коза не квари као што је обично долани било. Не сматрајући се на грмове и букве зато и нисам хтео стране упуштати козе у планину нашу а и нашим људма допуштио сам да само она дрва у суровој зими могу за козе сећи која никаква не приносе плод. Лозничани из кнежине омољске не сматрајући на ову заповест однуд дотерају своје козе у Дебелу лушку планину и не упитавши ме барем до самог пролећа самим буквама и грмовима ранили су своје козе за које кад би Ваше Сијатељство комисију послало да види мислим да неби могли сасвим козама учињену штету наплатити. Ја сам кнезу Јови омољскому писао да оне људе из свога села пошље к мени да ми по 12 пара на козу плате из узрока не само што су онолико планину искварили наго и што нису по дужности дошли упитати ме. Абаче досада нити сам одговора од к./неза/ Јове омољскога добио, нити су ми Лозничани дошли наплатити и угодити се самном. Продерзљивост ме дакле њиова принуђава да Вашему [Стр. 94]
               
               Бр. 151 - Д. lo. - Мустафи војводи неготинском.
               Јавио сам му да сам Танасија Ђуроњу прибегша из Кр. села Јабуковца који је онди 713 гроша попу својему украо, ухватио и уапсио. За које да пошаље попа из Јабуковца са јоште 4 кмета истог села који ћеду ми засведочити моћи надобно да су попове нешто новаца у прво именоватог Танасија Ђур./оње/ пивници нашли закопане и предузети га буду судити за кусур новца 713 гроша што је ш њима урадио. [Стр. 96]
               
               Бр. 158 - Д. 12. - Војводи неготинском Мутишу.
               Писмо ваше од 5. овог месеца примио сам и разумео што ми пишете - по којим известију призвао сам Аврама Ђурића прибегшаго из Крајине села Поповице који се сада у П./оречкој/ реци селу Клокочевцу находи и принудио сам га да сечиво од своје воденице преда ЈТазару Ђурковићу из Поповице који ће му воденицу држати до Божића или док извади своје новце које му је пређе именовати Аврам дужан остао. Међу тим заповедио сам Авраму прибегшему да се неби усудио у будушће без мојог пасаша у Крајину отићи или прекословити што Лазару Ђурковићу својему зајмодавцу иначе ће га зло постићи.
               
               Бр. 161 - Д. 14. - Кнезу хомољском Јови Поповићу.
               С писмом вашим од 12. овог месеца дошли су ЈТазничани који су се без препита усудили у Дебелолушкој планини зимовати козе и исекавши све букве и нису хтели почти после доћи и угодити се самном које ме је и принудило јавити Јего Сијатељству по којег налогу наплатио сам им по 2о пара на свако бравче (козу). [Стр. 97]
               
               Бр. 184 - Д. 28. - Кнезу Јови омољскому у Жагубици.
               Јучер протерао је свиње из Крајине преко с. Танде неки Стојан трговац из Јагодине којега уфатити хотели су моји сеоски пандури и довести овди да ми наплати ђумрук. Он уместо што би као поштен човек и трговац требало да сам дође испсује добро пандуре и прође даље. Исти трговац протерао је и пре неке свиње своје из Крајине кријући за које сам уфатио абер. Тога ради пошиљем момка мојега до вас и ви принудите трговца да с момком мојим дођа и да му покажем овде нашег господара. Наставленије за ђумрук премда је такво тражио од моји пандура ако га ви принудили не будете да овди дође да се самном рачуна мораћу и самому Јего Сијатељству и за такове багателне ствари јавити. [Стр. 101]
               
                

[Paun]

                //Јуни 1829.
               Бр. 197 - Д. 11.- Кнезу Михаилу Георгијевићу у Крушевицу.
               По известију кнезича добранског Ђоке Марковића који ми јавља да су се неки ајдуци у Волује појавили гди су и човека једног за паре горели. Ја сам одма наредбу учинио и на три места заседу поставио. Једна је заседа из Бољетинску реку до Машила друга је уз Шашку и трећа је са Димитријем на врати горњаским. Ви брате ако дознате гди се ти лопови понајвише одржавају и гди као мислите скок забацивати тамо и да идете са знањем мојим момцима и потерашима. Ја код сваке заседе и момка имам. Ако пак сазнате да су лопови у Омоље прескочили јавите ми одма да не дигнем моје заседе да се људи не муче. Велим што скорије гди дознате да су лопови за извештеније. [Стр. 104]
               
               Бр. 244 - Д. Зо. - Илији Марковићу у Неготину.
               Од ономаде писао сам ви био да учините љубав за једног мајстора да ми пошаљете који чесме зна да прави. Зато и сад вас молим ако таквог имате тамо пошаљите ми га овамо што брже. У прошасти петак дошао је на мензулаким коњма гос. Аврам из Неготина и у исти дан око полдна вратили смо коње и суруџију вашег давши му за пут зоби и њему бакшиша колико му до Неготина довољно може бити. Такођер и једно писмо на Мустафу војводу кад синоћ дознасмо да је ваш суруџија јоште око Клокочевца био зато смо у сумњи да не буде на коју другу страну запео. О којему јавите ми скорије да знам ако већ буде тамо дошао избите га добро да други пут боље и брже путује. У очи прошасте суботе побегли су ми из конака 3 момка и из чаршије 4. Свега су даклем 7 који су се у ајдучину одважили и дотерали смо их траг де Мироча а оданде не знам на коју су страну. Зато поздравите војводу нека јави своме сердару да има позор на такве да неби почем какво зло кому причинили. [Стр. 117]
               
                

[Paun]

                //Септембар 1829.
               Бр. 321 - Д. 16. - Кнезићу Ђоку у Добру.
               Шиљући тамо мојега момка Стевана и препоручујући ти да наплатиш с шњиме по добранској планини жировнину на свако бравче по 1 о пара потом кад свраите туна отићи ћеш са истим момком и у брничкој планини за које ћеш и тамо пребројити лепо и наплатити по 12 пара премда дознајем докле је добанака планина сабрајичком и понајвише то да не могу се на онога кнезића уверити да је Влах и знам добро да неће ми проказати. Зато и препоручујем вама потом кад свршите издајте гласе да имаде и у Поречкој планини довољно жира и да ћу им по 8 riapa на бравче и кад се врати [Стр. 134]
               
               Бр. 322 - Д. 17. - Мајору оршавскому.
               Јошиф Милошевић житељ цесарокраљевске Оршаве који је 1820. года а дозволенијем славне генерал команде темишварске на ову страну прешао и овде учитељској служби находио се представио се 8. овога септембра покућство и све његове ствари под преписом мојим предао сам неудатој његовој кћери Соси коју за добро и за њено будуће штастије оправљам одавде у Смедерево к сестри удатој Маци с кућом и другим добром находећи се у Оршави ви ћете по благорасужденију вашему и управити. Када високородни господар Јефрем Обреновић у Мехадијским Илиџама био узео од вас један чибук којег је господин ађутант дао на поклон. За онај дакле чибук изволите од стране предпоменутог господара Јефрема 1 чибук и 1 такум и 1 лулу примити са њаговим усердним поздравом. [Стр. 135]
               
               Бр. 345 - Д. 16. - Кардон официру у Свиницу.
               Јуче преко ноћи побегли су из села Винаца спрам Мудаве лопова који су 4оо талира од неког скелеџије из Винаца украли и дознајем да су речени лопови код Брњице на цесаро-краљевску страну побегли и без сваке сумње морали су планину узети да у Влашку продеру. За које имајте љубав дати позор на речене лопове или ако почем јавно иду молим вас дајте ми на знање. За које сам у надежди да ћете ми моме прошенију удовлетворити и ако такво добијете јавићете ми што скорије чрез бацање на чардаку неколико пушака. [Стр. 139]
               
                

[Paun]

                //Новембар 1829.
               Бр. 352 - Д. 18. - Капетану Мони у Брзастији.
               За она 2 лопова из села Винаца наше стране који су покрали (скележију) армицам нашега и отважили се преко ноћи у бегство на ораници о чему сам господину лајманту Демелићу сприобштио и вами сада удовољствујем питању потра наша водена испод Али бега страже поред вашега краја уфатили су ораницу предназначени лопова но нити је стража ваша ни који други смотрели да су лопови на цесаро-краљевску страну изашли само по уфаћеној ораници лоповској судио сам да су лопови морали гди на вашој страни бити хотја и по суву на свим местима проласка лоповскога имали смо и имамо заседе наше и до данас нисмо им у прави тмг предназначени лопова уићи могли. [Стр. 140]
               
               Бр. 355 - Д. 2о. - Кнезу Мијаилу у Крушевицу.
               Код овдашњег трговца Илије думенџибаше био је један слуга из Немач именом Јосиф млад око 18 година, црномањаст, велика му шубара бела на глави и сукнене беле аљине и саму прошасту Петковицу украде од газдине девојке што је на глави носила Зоо гроша и једну сикиру и побегне одавде. Зато брате испитајте ако знате неће ли у Звижду не буде пишите к./незу/ Јови у Омоље. Друго знате да ми је онај кривац Јанко Барбулов из Рудне главе који је овде уапшен што се је са сестром држао пређе 6 дана разбио букачије и побегао преко ноћи и дознао сам да у Нересницу имаде својега побратима па у Добрицу. Молим те брате за љубав коју имамо постарај се тајно испитати и ако да бог да ви до руке дође пошљите ми га по Јанку ја ћу Јанку добро платити његов труд само да не будем код господара срамотан. [Стр. 141]
               
               Бр. 36о - Д. 29.- Јего Сијатељству у Крагујевац.
               С страхопочитајемим писмом Вашега Сијатељства од 22. новембра примио сам наставленије како ми с контуманцом поступити треба такођер и ствари нужни за кадење и трудићу се по сили мојој да по жељи вашој одржавам контуманц по наставленију. Ибо иначе и незнам овог часа полазим да на Поречкој Реци поставим како на Рибници код контумаца обаче ја сам пре 6 недеља дана јоште како сте ми у Пожаревцу напоменули судећи за добро на свијем путовима сином нашега од Црне Реке Крајине по једну начинио сам стражу с тим намеренијем да се сав пут који се из Црне Реке и из Крајине преко Поречке Реке прелази окрене на пут мирочки који к контуманцу поречк./ом/ воде. Ако дакле Ваше Сијатељ./ство/ соизволи да пред речене страже као што реко утврдило које четири имамо нужно ми је најмање lo солдати да ми се пошаљу и то Срби а не Власи. [Стр. 142]