ВЛАСИ У ПРОТОКОЛУ МАГИСТРАТА НАХИЈЕ ПОРЕЧКЕ (1828-1832)

[Paun]

                //Јули 1830.
               Бр. 37 - Д. 9. - Свидетељство
               Стојко Табаков из села Јабуковца нахије фетисламске био је дужан за ракију Јанку Чинпоеру слепцу из села Вратне неготинске нахије 18о гроша и кад су се рачунити хотели или намирити међусобно, тако и придсудствију Стојана Механџије сас села Тече наплатили су се који се дуг у 9 орлија састојао и које је слепац примио достоверно. Но Стојко Табаков пијан будући поврати своје од слепца позивајући се да му је нешто давао и узевши све од слепца паре а после да му на само без и каквог свидетеља и слепцу фали једна ајрлија преко свију њиови рачуна. Зашто немајући Станко Табаков известног доказатељства да је паре све Слепцу дао и за узрок што је предузео паре почим се са Слепцом намирио пред Стојаном механџијом а после кад је Слепцу дао паре никог не сазвавши да види - принуђен је био дакле Стојко пред овдашњим судом дати 2о гроша Слепцу, знајући Стојково лукаво обхођеније и пре у другим делима. [Стр. 150]
               
               Бр. 42 - Д. 9. - У Неготину војводи Мустафаги.
               Долазим с овим мојим писмом јавити вами да је село Луке из Крајине отвратило реку код је обично текла и навратили воду у своје њиве. Река је она из Луке текла преко нашег села Танде и сада у Танди у нашим селу нити имају људи ни стоке воде да пију. Ја сам пошиљао моје кметове из Танде на нашу стражу и разговарали се с ључанима молећи да то не чине, но да пусте воду да иде како је ишла од како је света, зашто ако непусте воду оно се село наше Танда мора оданде селити на другу страну а мислим да није јоште до тога дошло. Ја се надам да ћете ми у томе показати пријатељство што скорије као што би и ја вами, нити треба за такву ствар да разбијамо све главу великим и људма и да они знаду, а Лучанима кад неда бог кише за њине усеве, зар оћеду с туђом штетом себе да помажу. [Стр. 151]
               
                

[Paun]

                //Септембар 1830.
               Бр. 46 - Д. 5. - Војводи неготииском.
               Доноситељница писма овог именом Калина родом из села Танде капетаније поречке преставила је тужбу код мене доказивајући ми да се је од 4 године у село Луке за Иваном Стефановим удала била и с мужем својим живила је лепо с којим и дете једно мушко имала је и свекар њезин Штефан Линдран будући даје сасвим опак човек тако не сматрајући на даље раздвојио сина свога од жене ове и жену из своје куће отерао а дете јој задржао, при тому и ништа из своје куће није јој дао. Сад ја не имајући правог овде и известног доказатељства каква је причина била што су жену ови из куће истерали и од мужа њеног раставили, пошиљем жену к вами и вас пријатељски молим да испит учините тамо како је знате пак или да соједините жену с мужем или ако се и раставе опет да жени што даду муж и свекар, зашто доста она жена била у кући а не слушкиња, а најпосле како ви досте за право нађете и учините. [Стр. 152]
               
               Бр. 49 - Д. 8. - Капетану Јови у Омоље.
               Известно дознао сам да село Лаоле и Јасикова из капетаније хомољске несматрајући поредак контуманца и строгу налог Њиовог Сијатељства государа књаза нашег, но повседневно у Крајину одлазе, равним начином и Крајинци код њи долазе својим пословима и доносивајући им вино на продају за које вам осведочити могу.
               Овакво дело ако би дознања високе власти наше дошло, без сумњено морали би ви у подозреније доћи. Зато из љубави братске коју к вами имам јављам ви више описато, пак будите у овим делу предострожни и будите уверени да вам из искрености моје сприобштавам. [Стр. 153]
               
                

[Paun]

                //Децембар 1830.
               Бр. 88 - Д. 17. - Војводи неготинском у Неготину.
               Изјављено за Марка Давидова, житеља села Тополнице овдашње, који са 2 содруга своји, купујући у Крајинској вина за потребу своју а дозволенијем Магистрата овдашајег препјатствовани буду, без икаквог узрока од Јона пандура војводе адакалаког и житеља неготинске нахије и ствари њихове узму им се. - три талира у гот./овој/ новци
један шал жути
   "   пиштољ
   "   пешкир
са нож огњилом и прочи инструменги своји (орудијама и оправом)и умољавано да би истог Јона као преступника поредка призвали и испитавши узроке своје и пак њима, без иакве штете повратили ствари. [Стр. 159]
               
                

[Paun]

                //Јануар 1831.
               Бр. 7 - Д. 8. - У Кругевицу - капетан Мијаилу.
               Писато - за преступнике - Д.Ћорђа Благојевог брата и Гаврила Ј. Журку Струина и Радула Петровог сина из Дубоке који су се преко познатог и строгог височајшег налога - у нашој шуми 2 кошуте и једног јелена усудили убити, које ми је скорим временом до знања и дошло. Но будући да сам за такво у сумњи био, да му је ипак та строга заповеат у ирисуствију нашем - у Београду не повторена заостала, зато за овај напоменуо сам ред, да такве изнађе и оштрој казни преда, а притом строжајше запрети да се ниједан за главу такво што учинити и верховен уредбе одсад нарушити усудио није. С приговором да други нећеду се пут овди такви казнити, но врховној као преступници, предаћеду се власти. [Стр. 162]
               
               Бр. 15 - Д. 17. - У Добри, Ђоки кнезићу.
               На знање дато даје Ђорђу Лападату из села Брњице овдашње дозвољено у нашој планини за Милију из Градишта осећи 4о греда, Зо рогова, lo дирека и 2о баскија. Притом наредбу да учини за позорствије да се под тим именом и више која греда или дирек осекао неби а за путарину од поменутог Ђорђа lo гроша да се наплати и ако би кога без дозволенија суда овдашњег нашао да шуму квари, посечено у контробонт узме и овдашњем пријави га суда.
               Бр. 19 - Д. 22. - У Омоље - кап./етану/ Јовану Поповићу.
               Писато за Петра, Јована Бучановог сина из Влаоле села ондашњег који пре с. Николе бивши у селу Горњани и согласивши се с неколико содруга својих у ноћно време покраду гуске и једну фуџију ракије, на салаше однесу и учињени грабеж по међу собом поделе. А будући да су се они похватали и двогубо учињену штету наплатити морали, тога ради писано је да од више споменутог Петра (капет. Јова) за припадајући на њега тал lo гроша наплати се и првој прилики к мени амо пошаље и за хрсузлук његов добро му тамо наплати. [Стр. 164]
               
               Бр. 23 - Д. 28. - У Крушевицу - каи./етан/ Мијаилу.
               Писато да село Волује и Дубоку за која се чује да се је у њима нека прилепчива на подобије куге болест појавила од које људи напрасно умирају, одма затвори. При том сборог ми одговора за то пошаље бољшег извештенија ради.
               Бр. 25 - Д. 31. - У Пожаревац - славном Магистрату.
               Умољавано чрез писмо за Динула Димитријевића житеља и купца овдашњег, да му обично трговачко објавленије, с којим чрез цели овај настојећи год по внутрености Србије трговину марвену проводити може, напише и на потврђеније високославном Суду народњем у Крагујевац пошаље. За његова пак четири калаузина, Илију Лукина из Вољуе, Јанка Пантелејмоновог из Лазнице н./ахије/ пож./аревачке/, Мартина Констадиновог из Горјане и Андрију Динуловог из/..../ кап./етаније/ поречке, дозволителне тескере даде с којим без препјатствија трговцу свом за ову годину калаузитину исполњавати могу.
               
                

[Paun]

                //Фебруар 1831.
               Бр. 28 - Д. 3. - У Велико Градиште - Степану Катићу кап./етану/.
               Изјављено за неког човека именем Станка кому је он прошасте недеље свој пасош дао с дозволенијем до Пореча а одавде за у Влашку отићи, да је у Добру дошавши украо ораницу и ноћу у Немачку побегао а Добранима је казивао себе господарским служитељем бити. Из когјавно се види да је човек подозрителан био. Тога ради писао сам да добро испита ствар и о њему извести се да није кога похарао, убио или да није какга ухода (шпијун) би и скорог ми одговора пошаље тако да би га могли у оршавском контуманцу ухватити. [Стр. 165]
               
               Бр. 29 - Д. 3. - У Г. Крушевицу - Мијаилу кап./етану/
               Повторително напоминаније сврху преступленија Дубочана, који се и пак усуђују чопором по планина кошуте и јелене гонити и гакве убијати сврху који је строга височајша заповест издата. Зато да их ипак строго казни, а притом одговора ми пошаље и на прво писмо моје из ког се узрока тако височајши нарушавају налози или се људи не боје или се је он у небреженије запустио - иначе трећи пут Јего Сијатељ./ ству/ у Крагујевац писаћу.
               
               Бр. 33 - Д. 9. - У Крагујевац - В. С. Суду Н. србском.
               Послата на потврђеније објавленија за трговину марвену rio внугрености Динула Димитријевића овдашњег трговца марвеног и 4 његови калауза Илије Лукана из Волује, Јанка Пантелиног из Разнице, Андрије Динулова из Волује, нахије пожаревачке и Мартина Константиновог из Горњане кап. Поречке Реке, који су за цели овај текући 1831. шд по указу писмена датог марвену трговину водити ради да би им таква В. С. Н. С. одобрио потврдити, а притом да би благоизволио Суд нар./ одни/ и уречено установоленије плаће изјаснити да им се таква по благопроизволенију њиховом пошаље. [Стр. 166]
               
               Бр. 49 - Д. 16. - У Добру - кнезићу Ђоки.
               Писато за житеље села Волује који без ичијег питања 19о комада коза у планини нашој припитавају а шта више и дрва плодна, горуне и букве без милосрдија секу. Зато од такви за сваку козу по 2о пара да се наплати а и њихова имена назначивши по првој прилики амо са новци пошаље. [Стр. 169]
               
               Бр. 56 - Д. 2о. - У Крагујевац - Јего Сијатељству.
               Одговорено на страхопоч./итајемо/ Јего од 16. тек. месеца писмо писмо с приложена два пакета на гос. генерал Кисиљева и г. барона Мејтана да сам и незадржано на гос. Михалаћа Чупаџу камараша черњецког преко познатих ми путова опремио.
               Притом за Николу из Рогљева нахије неготинске који је толиког сабраног на скупстини у месту Брегови народа сам на питање росијски комесара на против свију други праведно сказао докле су Срби до г. 1813. права своја притјажанија имали, чрез ког - код Турака у такво подозреније пао је, да му се и о глави радило, изјављено да је сада амо прибегао и овди код нас находи се да ће дотле задржавати се докле прво о њему и височајше невоспоследује решеније. [Стр. 170]
               
               Бр. 62 - Д. 24. - У Омоље - капетан Јовану.
               Писато за представљену тужбу Јована Ђорђева из села Горњане овдашњег на Јована Броскана таста свога из села Вуковца ондашњег који чрез 3 године код њега у служби пребивши због честног обхожденија његовог шћер му је своју за жену изручио, а сад да га је неправедно из куће изгонио, шта више и жену му његову не повраћа. Тога ради да би се призвао вишеречени таст његов и помеђу њима да се помиреније учини. Изјављено притом за моје од 19. јануара послато му писмо сврхун преступленија Петра Јована Буцановог да би се од њега као што гласи под Но 19. од истог месеца нисмо, lo гроша наплатио и по првој ми прилики амо пратио.
               
               Бр. 63 - Д. 24. - У Жвизд - кап./етану/ Мијаилу.
               Одговор на писмо његово од 24. сего сврху предложене тужбе Волујана села ондашњег на мене, да сам и посредством Ђоке кнезића добранског непрведно глобио и тукао - што су без питања у нашој планини стоку своју обдржавали и забрањена дрва немилосрдно без потребе секли, сврху којег изјавио сам да сам по налогу господарскому то чинити морао сиреч на сваку главу стоке њиове по 2о пара наплативши се и имена њиова назнамо, а што се бијења тиче о том ништа да незнам нити сам кому шта друго заповедио а како је Ђоки добранском кнезићу заказано то со из прот./окола/ писама под Но 49. од 16. сего јасно видити може. [Стр. 171]
               
                

[Paun]

                //Март 1831.
               Бр. 77 - Д. 2. - У Градиште - кап./тану/ Степану.
               Изјавлено за Ђорђа Савковића бећара из Поповице села крајинског, који се је без весла и без икаквог другог оруђа на ораници одозго уз Ђердап идући ухватио а по сказивању његовом да је у Градишту код Стевана мутавџије у служби био и чрез малог Ака од њега да је одбегао и тако на срећу у ораницу сео и надоле се спустио. Тога ради писано да би о предреченом известио се је ли истина да је тамо у служби био и да није какво друго злочинство учинио а међутим он ће се овди код мене у апсу бавити док искоренејше о њему и известно не приспе. [Стр. 174]
               
               Бр. 83 - Д. 8. - У Градиште - кап./атану/ Степану.
               Коста Барбуловић папуџија и седиоц в. градишки који је овди с пасошом од врховног Правитељства нашег дошао био с намеренијем за у Влашку састанка ради с родбином својом поћи. Јошт од лане по свидетељству облигације за неку сол куповану шерифу Реизу из Фетислама 1225 гроша дужан заостао је који му на ниже поћи недопушта док дужину своју не исплати - а и он сам такви признавајући у сумњи сам био да се он натраг више и возвратио неби, принуђавао сам га да реченому новце изручи - но он нити исплатити нити добра за себе јемца овди наћи је могао. А на питање сказивао је да је све у еспап свој који му је у дућану заостао, новце ул жио. Тога ради скорејшег одговора умољавано да би речено стање покућства и еспапа његовог извидио а међутим он ће се овди код мене у затвору задржавати.
               
               Бр. 94 - Д. 12. - У Свињицу - кордон официру.
               Умољавано за ораницу Јована Томића из Добре на којој је Станко неки на њиову одбегао страну - да би учинио доброту доходећем тамо нритјажатељу повратити ју а и њине оранице једне која је на ову страну ветром догоњена била, ако се је притјажатељ нашао људе своје да пошаље да му је предам. [Стр. 176]
               
                

[Paun]

                //Јуни 1831
               Бр. 2о8 - Д. 2. - У Неготин - Абдул аги војводи.
               Писато за Степана Брндушана из Луке села крајинског који јошт зимус од Николе Грека житеља села Танде овдашње 7о ока жита једну сикиру украо. Но будући да је овај на салашу Степановом своју пшеницу упознао и ондашњи сеоски власти тужбу на њега престављао сврху којег ништа помоћи се није мога, зато да би он истог Степана призвао и за предречену крађу испитао сврху које ако се закуне да учинио није - на душу његову да заостане, ако ли је пак он као што овај сведочи то худо дело учинио то да поврати ану овому а притом да се и строго казни за преступленије учињено да се неби у будуће такви начин крађе разпростимо за пример другима да служи. Због које и ми сами код више власти наше у подозреније пасти можемо. [Стр. 195]
               
               Бр. 226 - Д. 8. - У Крагујевац Јего Светлости.
               Изјављено за фамилија српске из Русије у Краљево дошедше да ћеду скорим временом као што се преко черњецки пријатеља чује амо на нашу страну прећи. Осим фамилије Карађорђева Александра млађега сина - жене - покојног и сина млађега почившег брата његовог. Пљака зета Карађорђева Јакова и Јефрема Ненадовића, Милоша Сарановца војводе кенза Велисава и прочег нижег чина Србаља са фамилијама својима којих число на 15о душа у овом транзиту бројати се буде. Поздније приспећеду из Кишњева поп Лука Лазаревић, Вуле Смедеревачки Чарапић, Јанићије секретар покојног Чолак Анта капет. Јевта Исаиловић с фамилијама својима. [Стр. 197]
               
                

[Paun]

                //Јул 1831.
               Бр. Зо4 - Д. 29. - У Крагујевац Јего Светлости.
               Јуче работајући аисеници наши око једне ограде близу цркве и будући да је киша падала јако тако прибегну под торањ (звонару црквену) склонити се док би киша престала. Но внезапу удари гром посред звонаре и не само што сасвим једну страну зида од такве одвали но и једног апсеника именом ЈТазу Крајинића из Рибашевине нах./ије/ ужичке на место убије, а другог апсеника Мијаила такођер и момка нашег који је апсенике чувао опали у леву страну но живота коснуло им се није. Узроком нештастног удара овог не само што је звонара једна страна одваљена но и средина свода до половине је пукла, које обштество ово мало однуд у состојанију није оправити но на једину милост и помоћ Ваше Светлости односи се. [Стр. 211]
               
               Бр. 36о - Д. 28. - У Градиште - к./незу/ Степану.
               Одговор на писмо његово од 2о. сего сврху посилајеми 8 из подручне му капетаније на послугу контуманца овдашњег солдати да и у напредак расположеније с к./нез/ Павлом учини и у готовости 15 момака обдржава који ћеду у потреби овди получити моћи из узрока тога што рад нисам Власе из к./нез/ Мијаилове капетаније због неуредности њиове узимати, који ни оно што једу незаслужују кол ми паче јошт по 15 гроша месечно да вуку. Овом приликом такођер назначио сам да се постара наћи два од добри кристовски синова, момка с добрим пусатом и коњма за послујгу конака овдашњег којима ће се месечно по 2о гроша на месец плаћати и скорије амо одпреми.
               
               Бр. 363 - Д. 29. - У Омоље к./незу/ Јовану.
               Одговор на писмо његово од 28. с., посредством којег дошао је овди Јован Ђорђевић из Горњане који без икаквог узрока примљен будући у кућу таста свога Мартина Мартиновог у селу Вуковци жену и њега напушта и амо прибегава. Тога ради суочивши га овди с тастом саветовао сам, а напоследак строго и с батинама ако се јоштједанпут повратио буде, угрожавао. При чему обојица натраг повраћена су који ако у напредак не сложе се заједао живити то да им се распустно на г. владику или јуд народни писмо даде. [Стр. 223]
               
                

[Paun]

                //Септембар 1831.
               Бр. 366 - Д. 1. - У Неготин Абдули војводи.
               Повторително писато за Миленка ајдука овдашњег и проче содружство његово за које сам нарочито моје људе по планини од Главице (сиреч Поречке Реке) до Мосњански салаша од М. Салаша до Црнајке и од Црнајке до Црного чота (Врха) разаслао и заседе да га хватају начинио. Тога ради да би и он своју чету у планине послао и приљежно тражио (а не само по селима као што тражити обичествују) а притом знавши заседе наше ако би таквим у траг унишао амо их на сусрет претерао да се похватају или побију но и да добро страже поставивши сматра да неби доле на страну Црне Реке продрли и утекли. [Стр. 224]
               
                

[Paun]

                //Новембар 1831
               Бр. 424 - Д. 8. - У Крагујевац Јего Светлости.
               По милостивејшем налогу Ваше Светлости продао сам како рибу такођер и ајвар у Пожаревцу које у суми износи у турским новцима 3197 гроша. Овди пак како сам приспео предузео сам за изселеније Пореча расположеније чинити како за чаршију и дућане такођер и за куће под линију шорове као што ће Ваша Светлост из приложеног овди плана разамотрети и у чему недостаточност буде ја ћу по изложенију вашем поправити. За конак почео сам и камен вући будући да и људи за сада посла немаду а за градеж остаје до пролећа. Не само изселити људе одавде трудно је доста ибо весма их мало имаде који о свом собственом трошку изселити се можеду а три части житеља у крајњем оскудију и сиромаштву находе се. С прилошеним овде писмом из В. Острова дошла су ми и два кмета. У писму су израженија сва молебна к лицу Ваше Светлости да их небисте заборавили и ако је и којим начином могуће посредством труда Вашег отечског издејствовати им да с својим Островом у јединству остану с Крајином будући да им је сад влашко господство последњи пут живо представило преко бојара Петракија из Краљева да са својим Островом Влашкој подпадају и да ћеду до 2о дана и страже своје у Остров поставити. Овај жалостни ударац јако их је тронуо и зато посреством својије кметова предстали су видинском везиру с молбом да их неби с Островом Влашкој уступивао но везир им је кратки одговор дао да он противу царске уредбе ништа чинити не може и да они по лањским мерама без сумње Влашкој принадлеже. Ја сам пак од стране моје овој двојици дошавшем с писмом то одговорио да су они узрок о изгубљенију њиовог Острова додавајући да је требало њима пре него су почели царски људи мерити Дунаво Вашој Светлости себе препоручити но буде ли и сад могуће то ће Ваша Светлост отечески сваки начин употребити помоћи им. На против тога видели да Власи стражу хоћеду своју у Остров да поставе без отлагања онда и они нек неочекивају одовуд решенија већ нека прођу од ове стране и нека се поселе на Кусјаку спрам истог Острова гди су им и добра њихова на овој страни. Тако да поздраве свештенике и кметове своје пак да их увере од стране моје да ако тако поступе као што им кажем да ћеду бити у неограниченој милости код Ваше Светлости у своје време и да ће им приврженост ова к нами за велику њихову срећу служити.
               Ове године богу хвала нашао сам до 14о акова вина од који loo акова вина док је лепо време рад сам опремити навише гди ми Ваша Светлост заповеди. [Стр. 232]
               
               Бр. 458 - Д. 31. - У Крагујевац Њиовој Светлости.
               Под числом 22. истекшаго децембра и года, за Но 3ool. примио сам страхопочитајемо писмо Ваше Светлости купно с једним ц./арско/ краљевског Суда панчевачке бригадеиспитом над бегунцемМиланом Георгиј евићемрођеним Неготинцем за узрок престављене на њега тужбе од гадишког житеља Неше Стојадиновог због 1635 гроша - које му је Антоније Стојадинов брат при смрти са тестаментом вручио и тутором над истим новцима и својом децом поставио и да је горе поменути Милован Георгијевић наначени 1635 гроша у Београду од Неше Стојадиновића украо и на цесарокраљевску страну у Панчево прибегао гди је по представленију Ваше Светлости ондашњег суда на испит узет и до даљег бољег или достовернијег сведочанства уапшен находи се. Сва дакле изаженија о вишепоменутом предмету страхопочитајемог писма вашег купно с налогом да о томе ствар изследим и на испит надлежне узмем - известно разумео јесам и обећавам се да колико ми могућно буде састараћу се преднаведено дело к концу привести и сприобштити Вашој Светлости. Но пре него што ћу у дејствије привести моћи надлежне испите и да неби узроком закосненија у замерку дошао не само што за право - но и за необходимо нуждно налазим изјавити Вашој Светлости колико ми је обхожденије бегунца Милована Георгијевића познато а при том и што је при себи кад је из Валахије овди прибегао имао и убо.
               Под числом 22. августа 1831. года находећи се у поречком контуманцу 5 бегунаца из Валахије који су истог датума за Но 2о82, 2о83, 2о84, 2о87. и 2о88. из контуманца с билетима надлежним отпуштени и овди да себи даље позволеније узму дошли. Имена вишеименовати бегунаца валахијски следујућа била су: Јован Николић,
               Коста Георгијев, Никола Штербан, Костаћи Ђорђевић и Милован Георгијевић који је сад у Панчеву Ц. к. вароши под заптом. Како су дакле у Пореч приспели сместа дошао ми је један између њих именом Јован Николић и у тајности казао ми је да се код његовог друштва нека поара находи и да је међу њима распа велика немогући да оно иоделе и боје сваки рад да себи већу част узме. Чујући то нечајано приведем и к себи с сопственим пртљагом и поособ претресајући до саме коже нађем.
               У Косте Ђорђевог и Николе Штербана торбе све оне сребрне кашике и ножеве и код обадвојице 7 гроша новаца.
               Код Костаћи Георгијевића нађем у чакшимма до подвези један сат, неколико комада цветова дијамантски и један низ дуката мали по гласу протокола числом и у новцима свега 4 холандски дуката, 3 адлије и 8 рубија турски стари.
               Код Јована Николића који ми је и открио поару вишеназначену не нађем ништа друго кроме 7о ситни пара. [Стр. 238]
               Код Милована Георгијевића који јесад у Панчеву нађем 1 велики нож (јатаган) и 1 од они сребрни мали за иојасом, један пар жути призренски пиштоља и у готовим новцима не више ни мање већ 2 холандски дуката, 3 старе рубије и један цванцигер.
               Почем сам их претресао како треба и не нашавши ништа више кроме назначени ствари ондај узео сам их на испит понаособ и без да би отлагали и изговарали се што даље одкрили су ми њи тројица сиреч: Коста Ђорђев, Никола Штербан и Костаћи Ђорђевић да су све горе именовате нашавши се код њи ствари у Краљеву од неког бојара украли а такођер и онај исти јатаган у Милована Георгијевог да су му они сами дали кад су се с њиме одовуд Краљева нашли само да и до србски граница безбедно проведе. Кад сам Милована Георгијевића на испит узео не само што ми је лагао да је јатаган собствено његов, но и онај мали ножић за појасом којег је опет он од свог друштва украо и којих је до lo и више пари код друштва његовог једне справе било - хотео ми доказати да је његов а кад сам га због јатагана с друштвом вишеименоватим суочио и у присутствију мојем казали му за који су му узрок јатаган дали онда је признао своју погрешку. Но она му помогла није и моао је подлечи каштиги која се из 25 штапа састојала а по тому дао сам му пасош до Пожаревца да себи службу тражити може. Пасош је под датумом био 27. августа за Но 1585. и сад мислим без сумње да исти пасош при њему бити мора а друштво његово које сам због поаре оне насавши се при њима по налогу Ваше Светлости опремио одавда у Пожаревац Суд оковане под датумом 27. августа 351. можеду такођер доказати да нити је више новаца кроме назначени овде при себи имао нити икакву кутију на коју се је пред панчевачким Ц.К. Судом относио дају је за 2о дуката Јеврејину у Београду ком нибуд продао. Све што сам о Миловану Георгијевићу о којим је предмет писма овога знао из саме дужности закључивао сам да је нуждно Вашој Светлости сприобштити. Но међу тим и пишем капетан Степи да ми Нешу Стојадиновог ондашњег пошље, којега ћу по налогу Ваше Светлости како и његове момке на испит надлежно узети и с испитимауправићу колико се брже може Вашој Светлости. [Стр. 239]
               
                

[Paun]

                //Јануар 1832.
               Бр. 4 - Д. 3. - У Крагујевац Њиовој Светлости.
               Ја сам ио налогу милостивејшему Ваше Светлости од 7. октобра прошле године у Пожаревцу устмено изражене ми због основанија новог пореза не само како сам овде дошао љадма овдашњим сприобштио но и камен превукао на посељенију новом а и нешто грађе на капетанију расположио с којом би се недостатак конака испунити могао.
               Кнезићи и кметови Поречке Реке дошли су ми и у присутствију мојем изразили су ми благодарност к лицу Ваше Светлости због отеческог промишленија о новопостројавању вароши Пореча а особито о изсаленију конака којега обдршавајући овда са свима потрбнима као сеном, дрвима и прочом потребом код своји кола и волова морали су на собственим леђма у овом Острову доносивати као што са може Ваша Светлост (уверити) лако о том удостоверити.
               Ја сам и план како сам за најбоље знао опостројенију новом извадио и Вашој Светлости послао с тим додатком да се овдашњи житељи у крајњем оскудију налазе и да нису у стању собственим могућством изселити се на поље. Ваша ми је Светлост премилостиво под No 2777. 1831. года одговорила да обнадеждим и уверим сиротињу ову да ћете кад време буде милостиво призреније имати и колико могућност допусти помоћи им се буд у чему и ја сам тако надлежно и уверио све. Међу тим и казао сам им то да ком не буде воља у свободи живити на пољу као човек онај може остати и овде а ја ако вредан будем то ћу ону нову варош најлакше испунити и са страним људма у здрављу вашем. Они дакле који су к тому наклоњени били познавајући жалостни живот и јарам волујски овог места с највећим благоволенијем и благодарностију к лицу Ваше Светлости укабулили су предложеније и подписали се по приложеном списку. Други пак који су окајном терету привикли до данас само ћутали са а пре 3-4 дана совокупљајући се на начин ребелијаша у кафани Мише Настасовог у ноћ којага узроком одвраћања о новопоселенију с додатком да ће се и од њи наплаћивати места на која се изселити буду као и од Јагодинаца некад (мени је непознато) ово дакле и већу мјатеж међу несмислене проузрокује и јутрос почем из цркве изиђемо под руководитељством истог Мише и овдашњег кнезића Илије таква ларма проузрокује од људи противу мене за изселеније да су се и сами Турци који су због зимног времена овди застали се изсмејавати ме морали, које неби за све богатство светско укабулио. Ја сам за узрок назначени могао у здрављу Ваше Светлости ма и другим начином конац учинити буни овој будалаштини с тим више што су они могли у конаку доћи ми и лепим начином казати што им је жеља, но зато опет ја нисам хтео најмању жестокост противу њи употребити но да би се уверити могли да сам ја посредством Ваше Светлости одобренија оваким начином рад био ослободити сиротињу из затвора овога и да лакше на пољу живити можеду, тако рекао сам им да к Вашој Светлости дођу и изразе своју - као што им се чини несрећу о изселенију своји домова одавде. Ја пак јесам ли имао право од стране моје сприобштити Вашој Светлости о изселенију овога места то на благоразсужденију вашем стоји и одостоверенију комисије једне која ће мере уживленија овога и новог поселенија места узети и најлакше приметити моћи и засведочити Вашој Светлости а што се мене самог тиче ја сам у пуној надежди на бога [Стр. 240] да ће мени овди и буди где у здрављу Ваше Светлости добро бити, нити ја особственој користи за изселивање одавде тежим но о обштој а о том ће се Ваша Светлост и од сваког којима је уживленије овдашњије познато удостоверити.
               
               Бр. 5 - Д. 4. - Имена оних који су на предложеније Њиове Светлости чрез измештаја Пореча престали: Михаил Петровић Јереј, Стефан Стефановић капетан, Динул Димитријевић трг., Стојан Бујатов, Чича Цветко, 6. Стева Ђурин, 7. Јова Аничић, 8. Никола Лисица, 9. Мана Терзија, lo. Јон Топал, 11.Миша Ђурковић, 12.Никола Краинче, 13. Илија Попов, 14. Милојко Атанасков, 15. Јова Корунов, 16. Павле Петровић, 17. Рајко кафеџија, 13. Коста Стамболија, 19. Мита Зарић, 2о. Милча Мураџија, 21. Нина абаџија, Јова Јенин, 23. Стојан Нишлија, 24. Илија Стојановић, 25. Калин дунђерин, 26. Јоница Јовановић, 27. Риста кафеџија, 28. Никола Радосављев, 29. Прван дунђерин, Зо. Гена Јовановић, 31. Павле Зелена, 32. Ђорђе Дмитрашков, 23. Јова Мијаилов, 34. Јова Предин, 35. Новак Милутинов, 36. Величко Стојановић.
               
               Бр. 5. - Д. 4. - У Београд г. Митрополиту.
               Немогући више људи поступак и непристојно поведеније овдашњег јеромонаха Данила Николајевића сносити и очима мојим гледати који је пре 2 године из Софије прибегао и од обштества овдашњег из милости једне као калуђер за пароха вароши устављен морао сам се отважити високопреосвешственству вашем посредством писма овог изјавити да он за ово време како је код нас уместо да би поред свјаштеническог чина и честно поведеније имао и другому за пример служио то напротив по већој части скитајући се по меана пијанствујући по кафана карте играјући и друге којекакве које и другом мирском поштеном човеку пристојало неби с Турцима свађајући се распре производећи да и са самим свешгеником овдашњим Михаилом Петровићем никако у слоги како што и света црква налаже братски живити хотео није. Но будући да сам га ја вишекратно опомињао а и по налогу отшедшег г. владике њему саветовао и на пут честности изводио. То не успевши у том сада чрез непресечног његовог оног непристојног поступка дотле ме довео да сам принуђен вашем високопреосвештенству изјавити учтивајше молећи вас да бисте га из места овдашњег премештили. Хотели би се пак ви уверити за владање њагово то можете га на пробу узети а уверен сам да ће ван за катко време ове моје речи засведочити. Можно је да ћеду неки подобни њему одавда и доношенија каква неистина у отношенију њега да је он добар и поштен био доносити и да се је обштество с њиме задовољавало то ја учтивејше Ваше високопреосвештенство молим да не би предоженија таквих за истину примила се. Ја пак с истиним почитанијем љубећи вам архипастирскују десницу молећи да вам са досадом овом какву тјаготу причинио неби но да би усердно примили ово неколико речи од вашег непреривно пребивајућега. [Стр. 241]
               
               Бр. 18 - Д. 15. - У Текије и Фетислам војводама.
               Петар бећар из Гордске родом зимус у Бољетину селу при Милићу кмету пребивајући од истог loo гроша пара и у вештма једне чакшире беле, кошуљу и једну плоску винску украде од куд преко границе за у Турску нагне и побегне. Из узрока тог дакле описао сам одбегшег фисиогномију да је човек омален, покрупан, црномањаст, повелики бркова, црнокрвави очију, около Зо година старости своје, у простом оделу и преко свегатогуједној великој гуњи старој, молећи их ако би подобногчовекауместам предела своји пронашли за комшиски достлук наш да би га ухвативши притегли и све напоменуте од њега покрађене одузели вешти и нами опремили. [Стр. 244]
               
               Бр. 21 - Д. 18. - У Београд г. митрополиту.
               У отношенију високопочитајемог налога вашег од 9. јануара пошиљем Данила Николајевића јеромонаха овдашњег за у Београд описујући и поступак јавни и главни погрешака његови које је он безстидно производио и сверх који за свидетељствовати се може:
               1. Прошлог 1831. года месеца јула пошавши он одавде за у Поречку Реку пословима својим опије се у путу по меана и дошавши у контуманац наш небреженијем изостави намереније предпријатог пута и пијано онди заостане гди у исто време случи се да се је из контуманца неки харем турски навише отпуштао то и он својевољно онако пијан и немислећи куд је пошао за појас пиштоље заденувши утисне се у каик турски међу харем с намеренијем с њима и пак у Пореч вратити се. Турцима то противно учини се најпре молили га да отступи оданда с додатком да се њему као свјаштенику непристоји с њима путовати. Но он нехотећи послушати посвађа се с њима онди и потом изиђе но из јогунства на Турчину притјажатељу каика у прам унићи дао није који је с њим пешке до Пореча ићи морао и с којим се непресечно у путу до места свађао и ружио. На престављену дакле Турчина тужбу призвао сам га овди и немогући га казнити но опровергавајући само худи поступак њего советовао сам га да други пут не чини таква безделија који ми се и обећао из причине које и претаио сам неизјавивши надлежности ову главну причину његову.
               2. Да се он јежедневно јавно да и у само отправленија божествене службе време тако опија да више пута.неби у стању био као што надлежи службу богу отдавати но тамо амо прескакајући и речи поглоштавајући у један час избрбља да нити он сам што чита нити деца која ми отпевају а много мање народ што разабрати и ползовати се моје које се је презирало, трпило и само кроз прсте гледало с тим више да неби само као један стран од нас упризренију овог уврежден нашао се. Преко тога:
               3. Сваки дан по меана и кафана скитајући с Турцима и нашим себи подобним карте играјући које је сваком честном а најпаче свјашбеничком чину непристојно истидно. Ово му се такођер опраштало и за маленкост взирало. Напоследак не могући преко четврте низу наведене точке његова безделија сносити, морао сам се отважити вам изјавити да је он:
               4. Овди као страни и беглец милостиво за свјаштеника примљен и не само што му се почест као свјаштенику од обштества овдашњег чинила но и од самог местног пароха Михаила Петровог честно љубезно примљен је и од њега увек честно предусретан. Шта више неизузимајући га као дошљака и сами годишњи приход као брат наполе с њим поштено делио је које би он тешко гди наћи могао. Но он ни најмањег човечества неимајући презимо је непризнавајући благодејаније ово. Но јошт свађе с њим производећи у неслоги непресечној пребивао је а на конац и тужбу отшедшем г. владики као што се из изјавленија писма мог о помиренију чрез междусобне распре њиове засведочити може на њега предлагао. Даже и мене самог неразсудним речма својим толико реди у такво расположеније доводио да сам га и телесно казнити хтео да височајша власт границу к том предполагала ми није а на конац што је најнепристојније код сваког:
               5. У свака дела и распре која се ни најмање њега касала неби својевољно утицао се без да би се од њега каквог помиренија о томе изискивало.
               За сва ова напоменута и подобна наваљалства која је он често производио по налогу вашег високопреосвјаштенства јављам вами учтиво вас молећи да би савршено [Стр. 245] у мени повереније имали а изискивало би се баш и другог сведочанства то и такво лако предположити би могао да у надежди нисам да ће вам он самим собом гди год буде укратко време ово засведочити из узрока тог и повторително молим да и у случају ако би какви подобни њему и испирали га од напоменути истино њим често производили погрешака, да неби предложенија њиова саслушали. Особито благодарећи Вашем високопреосвјаштенству на милостивом благоурежденију и отеческом о нами примису за другог на место његово свјаштеника а нарочито што на раположеније наше остављате да за оваква места способног свјаштеника ми нађено о којем ћу се и потрудити ако само за то способан буде на рукоположеније послати. В прочем љубећи вам архипастирскују десницу.
               
               Бр. 23 - Д. 18. - У Крагујавац Њиовој Светлости.
               Пре пет дана ухватили смо између нашег и црноречког синора ј едног Вла именом Лападата Георгијевића из Црне Реке села Дулбочане који је јатаковао неком ајдуку Димитрију из Ресаве села Медвеђа кога су Турци пре 2о дана ухватли код (Видина) Зајечара са 2 своји друга и у Видин одвели и при испиту ајдука открили су да им је овај овди ухваћени јатаком био и хотевши Турци и овог ухватити кому неки пријатељи докажу и овај нагне у планине наше себи прибежиште тражити. За кога дознавши ми учиним наредбу и ухвативши га доведу овди код ког сам у готовим турским новцима 22о гроша нашао које су му ајдуци на тал дали. Гди исти новаца дао сам 2о гроша потери нашој што су у контуманцу с реченим ајдуком лежајући потрошили за оставши 2оо гроша примени како и исти јатак оковостављен у апсу находи се овди до решенија Ваше Светлости. [Стр. 246]
               
               Бр. 39 - Д. 23. - У Крагујевац Јего Светлости.
               Са овим овде приложеним из В. Острова писмом дошли су ми и два кмета оданда тајно изражавајући плачевну молбу својије сељана еда ли би им се икојим начином помоћи могло за неподпасти им под Влашку. Између њиови људи нашао се је један нечовек именом Марин који је долазак и приврженост Островљана к нами открио неготинском баш-кнезу Илији откуда је и воспоследовао по њи жалостни и свирепи поступак од стране турске да су не само поставили страже од ове стране спрам Острова непозвољавајући им онуд на своја прелазити добра у Крајину но да и молба њиова к Турцима места не има ни у чему. За утешити дакле ове казао сам им да од стране моје поздраве сељаке и увере их прво да се Ваша Светлост благодареније богу у совршеном находите здрављу и да отечески о њиховом Острову и њима промишљате и трудите се за неподпасти им под иго чокојско и да је један једини узрок закосненије њиовог к нами сојединенија због разни потурском царству противника и ребелија; друго наложио сам им да несматрају што им пре није молба код неготинских војвода примљена била но и да опет 3-4 кмета к њему отидну и отнесу по могућству својем штогод на поклон и усугубе молбу своју да би страже изпред њиовог Острова дигао и позволио им на ову прелазити страну код своји добара. Притом да би и милост над њима имао неодвајати их од Крајине с тим изјасненијем да се они волу мртви од Острова и Крајине одрећи него живи. Не буде ли им и пак код неготинског војводе Абдуле примљена молба онда без икакве сумње макар и тајним начином управ у Адакале к паши нека отиду и најучтиви им начином молбу и своју теготу изјаве да се они од Крајине никако одвојити не желе а у противном случају не буде ли им позвољено у свом Острову остати тако нека би милостиво призреније паша имао о њима позволити им поне на овој страни у Крајини код своји добара изселити се нека изразе плачевну молбу своју о себи а такођер и нек увере пашу да су они свагдар с Крајином у јединству били и да од сад друге за старије признати не желе кроме њега као царска човека које му ћеду као и досад у свему покорни и послушни бити и данак обични с Крајином непресечно и радостно давати. С овим и подобним речима отпустио сам кметове в своја и при концу казао сам им ако би почем од Турака били притесњени због њиховог к нами доласка један изговор нека им буде да за друго ништа долазили нису кроме за један ћифт за своју потребу волова из Поречке Реке купе за које сам им дао и 3 печата обична моја с којим могу засведочити Турцима ако би питани били да за ништа друго кроме за волове долазили нису овде. Овог часа и приложено од адакалског паше писмо примио јесам које и пошиљући Вашој Светлости пребивају. [Стр. 253]
               С великим поклоненијем клањамо се ми беднејши Островљани и плакајући с главама покорним до земље клањајући се мали и велики, стари и млади пошиљући ова два наша кмета к вами Ђорђа Корњу и Димитрија Поповића, г. Тенка, какви је наш овди живот од свјатог Василија. До времена тог добро смо живили и по наученију вашем водили смо се и на сами дан Божића скупили смо се код цркве и саветовали како нам треба и уверили смо сиротињу о великој милости и незаборавности милостивог великог господара над нами и молили смо бога да би се смиловао што брже привести нас под господарство српско да би нас освободили од паса чокаја и од Турака, који су нас затворили са стражама и недаду нам у Крајину на наша добра прелазити. И ми смо се опет саветовали и по вашој науки отишли смо у Неготин код Мустаф аге и Абдул аге молећи их да би се смиловали на нас и да њих од Крајине не одвајају како год што смо од пре служили и плаћали с Крајином, тако и од сад да чинимо само да нам допусте из Острова прелазити на наша добра и молили смо их да нам допусте и до паше у Адакале отићи да му се молимо да нас не остави. И ови уместо да нас послушају како је најгоре изпсују нас и кажу ни да код паше путем отићи не можемо ван да одлетимо а притом и кажу нам ако се не даднемо под Влашку ондај ћеду послати једну чету Турака у наше Острово да нас поробе и изсеку и у Дунаво баце и тако враћајући нам се натраг у Острово на несрећу нашу чујемо да се је наш милостиви господар представио. Ово нас до краја у жалост и смуштеније баци и сву надежду коју смо на бога и његову милост имали изгубимо и сада нити знамо сиромаси куда ћемо и шта знамо да радимо. Нашу надежду изгубисмо и из скорби целога Острова пошиљемо тамо та наша два човека и покорно вас молимо обрадујте нас по њима и научите нас што ћемо и како радити.
               С целим селом јесмо покорни.
               
               Бр. 41 - Д. 23. - У Крагујевац В. С. Н. српском.
               По налогу високопочитајемо писма вашег за Но 67. од 16. с. на питање "колико би остала ова два места Пореч и Бољетин која досад у храни десетак давала нису ове године таквог дати могла? Од прилике дакле и њима овогодишњи усева доход шацујући покорно вам одговарам да Пореч до 15оо, село пак Бољетин до looo ока кукуруза десетка овог года највише дати би могли. Из узрока тако мало што Пореч у овом Острову само њиве своје има и то без плугова под мотику сеју од којег и сами изранити се не могу. Бољетин пак толико ни способног места за такве нема. Зато по већој части први с лађа и извлачењем такви уз Ђердап втори пак скотоводством уживају се а прочег рода усева оба речена места и скључително виногради по гласу тефетера главничког са свим лишавају се. [Стр. 254]
               
                

[Paun]

                //Фебруар 1832.
               Бр. 49 - Д. 1. - У Неготин Абдул аги војводи.
               Из писма вашега од 28. јануара пр. видим каквим се је случајно из апсане један од они хајдука које сте у Црној Реки код Заичара похватали били измакао а такођер и јатак њихов воденичар из Плавне из руку истргао. Зато вас уверавам досте мој да досад такви људи као што ми је и ваш писмодоноситељ описао овди у лазарет долазили нису а ако бог дадне те дођу то знајте уверено да ћу одма такве свезане вами опремити јер смо и ми сами ради да се такви хајдуци једанпут из земље искорене да их никако нема. [Стр. 255]
               
               Бр. 5о - Д. 1. - У Заичар војводи.
               Пре неколико дана ухватили смо овди у планини нашој неког Лападата Ђорђевог из Дулбочане црноречке за ког дознали смо да је јатаком био оним хајдуцима које сте код Заичара похватали. Но будући да је господара мог совршена жеља да се овакви неваљали људи по земљи нашој неумножавају и прочи свет трују а особито да час на Вашој а час на нашој страни зла чинили неби заповедио ми је да истог Лападата који се овди код мене у апсу находи натраг повратим и вами га у руке предам да и њему као и прочем друшству његовом по заслуги судите. Пошиљући дакле под стражом таквог до Горњане с писмом овим јављам вам да одма како га примите опремите ваше људе тј. чету амо који чеду га из Горњане села на међи жива у руке примити и писмо како су га примили нашим дати и к вами довести. Зато и пошаљем нарочито човека мога из Горњане до вас да би сигурније овај посао извршити се могао у којем ћу како жаљи господара мог тако и вашој сигурно удовлестворити. [Стр. 256]
               
               Бр. 52 - Д. 5. - У Крушевицу к./незу/ Мијаилу.
               Јављено му је за неког Петра из Крајине на нашу страну прибегшег који је Циулову жену у Дубоки држао чрез зала често производими ухваћен и везан будући у Штубику од стражара отргне се и кроз планине амо утече. Тога ради ако би га гди упознати могао или ако се у Дубоки ухвати немедлено да се свеже и под стражом везан у Суду пожаревачком преда.
               
               Бр. 53 - Д. 8. - У Крагујевац Њ./иовој/ Светлости.
               По милостивејшему налогу Ваше Светлости од Зо. прошлога јануара за Но 256. и 273. о г. сместа отишао сам у Адакале к честитом Осман паши пристојно изразивши му од стране Ваше Светлости поздрав предавши му и писмо који је с највећим благоволенијем како писмо тако и поздрав примио чувствујући искрено к себи пријатељство. Да би сам пак ја успети могао у намеренију одласка мојег сврх сиромаха Велико Островљана за учинити им се помоћ каква или исходатајствовати им поне слободни прелазак из Острова на своја добра у Крајини ја сам за најбоље судио (да би ми свагдар чисти остали) узевши и лаж на помоћ - каживајући паши тако сиреч да сам сад кад је Ваша Светлост у Пожаревац долазила између прочи разговора казао вам у каквом Велико Островљани налазе се стању како су од влашке стране притешњени да би их назор склонити могли под њиову владу а притом од турске стране удручени непозвољавајућим се на своја прелазити добра никако и да је о томе Ваша Светлост колико о Островљанима сажаљевала много више тешко ви је било о уштрбу честитога паше знајући добро да он од 2-3oo глава находећи се у Великом Острову не малу ползу од они људи имати могао. Из узрока последњег да ми је Ваша Светлост из искрене љубави и пријатељства к паши заповедила и поздрав од стране ваше као пријатељу кажем да би призреније над Велико Островљанима имао и позволио им без икакве сумље на своја из Острова прелазити добра и од њи по справедљивости данак одузимати може не зато што они у Острову седе но за она њихова добра која у Крајини на његовој земљи сушта притјажавају. У Острово њихово ако токмо сумња незапасти му под замерку нека у њега и не шаље своје људе довољно је то да ћеду Островљани сами у Крајину прелазити гди су им добра своја и без који обстати немогу у самим Острову. Буду ли Власи напаствовали што се они у њихово Острово које њима по траткату принадлежи меша, ондај му је најлакши изговор да он не само у Острово Велико но и ни у једно које је цар коме дао неставља а што се тиче људи који гди хоће да живи забрањено му није и да оно не може бити себи злотвор непримајући људе у своју земљу од који као што је сваком познато ползу имати може, а царска земља и једна и друга и људи совершену свободу имају живити гди се који допадне. О преднаведеном предмету чрез целу једну ноћ говорили смо и не само што ме је с највечим благоволенијем слушао говорећ но и с места писао је војводи неготинском да страже испред Великог Острова дигне и ником незабрани од онуд на своја прелазити добра, додавајући у писму к вој води коме Острово треба нека чува а људима ј е слободно живити гди хоћеју. Изван тог с највечим чувствованијем изразивајући благодарност к лицу Њихове Светлости спрам пријатељског к њему благонаклоненија в знак чега и признателност о добром преко мене гласу израженом му относећи се његовој ползи даривао ме је с једним чибуком у име Светлости Ваше и то с крајњим извиненијем да се засад увесма малом и слабом стању находи да би ме пристојним подарком снабдети могао. На исти дакле начин и ја сам му колико су ми допуштале силе живо благодарност и задовољност изразио а чибук исти по дужности шаљем Вашој Светлости.
               За потребу пашину данас располажем шашовце да се секу и гледаћу колико се брже може да се сготове и даму искању удовлетворити могу наплативши такве пошто право буде. [Стр. 257]
               
                

[Paun]

                //Март 1832.
               Бр. 1о4 - Д. 3. - У Неготин Абдул аги.
               Одговарајући на писмо његово од 27. прошлог фебруара у призренију изгубљених свиња Лазара Јованова и Ђорђа Јованова из Трњане крајинске који су их у Мосни овд. код Зарије Будимировог упознали да сам ја призвао како реченог Зарију тако и 1 о кметова који су осведочили и заклели се да исте свиње већ од толиког времена код Зарије находе се зато и бех сумње другог и нису већ његове, а друго познавајући честност овога човека да неби се за такву малу ствар заклињао и своје свиње бити осведочавао. [Стр. 265]
               
               Бр. 123 - Д. 11. - У Душманиће к./апетану/ Павлу.
               Петар Станојев бећар из Миљевића и Јован Лазаров из Житковца његове капетаније без пасоша дошли су овди дозволеније од мене просечи за у Поречку Реку своји ради неки послова бојећи се дакла да они што тамо починили нису и с пасошом мојим не би куд умакли, зато молио сам га да одма за речене одговори ми хоћу им позволеније к њиховом намеренија дати а по међутим они се овди при мени као у затвору задржавају. [Стр. 268]
               
               Бр. 128 - Д. 14. - У Пожаревац с./лавном/ Магистрату.
               Пошиљући им ипак четворицу момака из Поречке Реке Јанка Адамова, Јована Журкиног из Рудне Главе, Илију Радомировог из Црнајке и Јанка Николина из Горњане које сам између прочи избирао као способне за гардисте. [Стр. 269]
               
               Бр. 159 - Д. Зо. - У Пожаревац ч. г. Д. Давидовићу секретару кн.
               У писму Њ./иховој/ Светлости од 27. марта Но 777. о. г. управљеног на мене стоји да се село Добра к Поречној капетанији придодаје и да мене за свог капетана признају. Бојећи се дакле да не би у том што погрешио и иначе речену заповестразумео узимам слободу вас учтивејше молити да би ме о реченом предмету добранском боље известили да ако управо к капетанији овој са свим принадлежи да знам мере нуждни послова и данка над таквима узети.
               У писму данашњем мојим с којим се относим на одобреније Њихове Светлости к изселивању приуготовљени људи вас покорно молим да би сте и сами у томе љубав изволели указати ми у прилики сприобштити Њ./иховој/ Светлости да би и многе боље било да се људи полако како се који спреми и изсељава иначе ако се уз чека док сви готови буду па одједаред то да чине онда ће тешко бити и за мајсторе и друге аргате наћи па зар ако би се и нашли дводупло се таквим плаћати мора.
               При овом поздрављајући и почитујући вас и молећи да у друштву канцеларије изручите љубезни поздрав како г. Стеићу и брат Симићу. [Стр. 273]
               Бр. 16о - Д. Зо. - У Пожаревац с./лавном/ Магистрату.
               Одговорено на два почитајема писма њихова од 26. за Но 241. и 244. у призренију послати ми тројицу Влаха, Николу Ивановог, Косту Ђорђевог и Костаћи Ђорђевог Јованов, које сам по височајшем налогу с пасошом мојим за у Влашку прогонио.
               При тому јављајући да сам и тефтер чибучки по Стефану момку опремљеном ми примио и да по принадлежности чибук сакупљати почињем. [Стр. 274]
               
                

[Paun]

                //Април 1832.
               Бр. 162 - Д. 2. - У Пожаревац славном Магистрату.
               По налогу височајшему оправио сам им четворицу солдати из подручне ми капетаније Мартина Србу, Адама Штербана из Горњане Пауна Лупишћа и Ђорђа Владију из Горњане, Клокочевца да продужавају војническу своју науку а међу тим јављајући да је Паун Суља из Горњане умео и Марко Човрта из Танде солдат одбегао у Црну Реку којих и шоце по назначеним четворици опремио сам.
               Писма приложена на Њихову Светлост и надлежне за у Београд опремајући с том препоруком што би с њима као и досад поступали.
               
               Бр. 181 - Д. 15. - У Пожаревац капет./ану/ Стевану.
               Одговоривши на писмо његово од 8. текућег месеца у призренију одбегшег солдата Јанка Петрова из Рудне Главе села капетаније овдашње јавио сам да га јошт пронашао нисам но да сам наредбу учинио по свим местима овдашњим тражити га којег ако ухватим по принадлежности опремићу га.
               Мађу тим за оне солдате који би се кад и кад кући својој отпуштали молио сам да би их увек с писмом њиховим опремали јер у противном случају о таквим сумњаћу се јесу ли или не с позволенијем власти отпуштени. [Стр. 277]
               
               Бр. 2оЗ - Д. 22. - У Крушевицу к./апетану/ Мијаилу.
               Јављајући му за 8 Цигана чергаша котлара из капетаније његове по имену Тома Циганин, Илија, Петрар, Никола, Јон, Вељко, Јон и Мијаило Циганин, који су без исправице и сваке од власти слободе овди дошли ради будући занат радити и дубље у Поречку Реку пустити се. Из сумње дакле да нису речени каква зла онамо починивши амо дошли или кому дужни заостали. Зато од таквих двојицу у апсу задржавајући проче ослобођавајући од који двојицу с овим писмом и опремио сам да ми одговор како су они невино дошли овди, донесу. [Стр. 281]
               
               Бр. 2о6 - Д. 25. - У Крагујевац Њиховој Светлости.
               Под числом 14. априла о.г. отваже се 2 момка из села Танде к. поречке именом Траило Недељков и Илија Јанков у лоповство и отиду у Крајину село Поповицу 3 сата унутра од границе наше гди преко ноћи у истом селу ухвате кмета Петра Сарића и његовог сина Станка од који по дугом бићу и мучењу узмеђу и Зоо гроша готови новаца и тако вративши опет тајним образом к својим салашима у село Танду. Речени кмет Петар Сарић познавши једног од предименовати лопова усугуби своје силе и без одлагања којекако до нашег контуманца дође, од ког и известившу ми се о назначеном догађају с њим с места послао сам момке и обадва лопова спавајућа код своји салаша похватају код који не нађу више него 16о гроша с тим изговором да више нису него толико узели које лопове поведу момци овамо и на несрећу један између речени Илија Јанков отргне се од момака у путу и везан побегне у Црну Реку. Првог тј. Трила Недељкова доведу овди којег сам оковао и у апс ставио до решенија Ваше Светлости а новце које сам при овом преко момака нашао состојеће се у 16о гроша предао сам кмету поповачком Петру Сарићу с тим уверенијем да ако изнађем и они 14о гроша код овди затворенога које он тражи да ћу преко неготинског војводе надлежно послати му и тако одпустим кмета кући својој. [Стр. 282]
               
                

[Paun]

                //Мај 1832.
               Бр. 232 - Д. 2. - У Неготин Абдул аги војводи.
               Писајући му за 3 ајдука пре два дана на њихову страну одбегши по имену Николу Крестић, Ћиру Мирића и неког Стевана из Јабукова који је овди служио. Ово [Стр. 287] из пријатељства за дознавање његово јављајући му да неби речени каква зла онди починили. А хотја да ниједан од њих за ајдуковање способан није. За то свободно наредбу да учини речену тројицу нарочито около Јабуковца потражити који ћеду се сигурно лако похватати моћи.
               За подкраћеног кмета Петра Сарића у Поповици селу крајинском писао сам му да сам дејствителнике тог преступленија овди похватао био но да ми се је један од њи случајно у путу везан из момачких руку изтргао и као што чујем да је у Црну Реку к стричевима својим у село Кривеље одбегао. Зато молио сам га да тајним начином у реченим местам чрез своје момке инквизицију учини и ако га ухвати поне да ми јави гди и каквим му је начином у шаке пао. [Стр. 288]
               
               Бр. 242 - Д. 7. - У Крагујевац Њиховој Светлости.
               Под числом 29. прошлог априла за Но 1о92. с.г. наложила ми је Ваша Светлост постарати се одбегшег лопова Илију Јанкова из села Танде кап./етаније/ поречке који је у Крајини селу Поповици од кмета Петра Сарића са содругом својим находећим се овди у апсу Траилом Недељковим Зоо гроша насилно отео, уфатити, но будући да речени лопов Илија Јанков како се је у путу од руку момачки отргао без да би и један дан по нашој окружности тумарати могао, нама на црно-речку страну која се с селом [Стр. 290] његовим граничи прибегао, за којега да се онамо у селу Кривељи код стрицева своји находи дознајем под тајним образом и за којег ако ми Ваша позволи Светлост могу црноречком у Заичару војводи писати да се постара ухватити га и предати нами. Иначе о находећем се горе поменутом у овдашњем апсу прилажем испит надлежни. [Стр. 291]