//Јануар 1832.
Бр. 4 - Д. 3. - У Крагујевац Њиовој Светлости.
Ја сам ио налогу милостивејшему Ваше Светлости од 7. октобра прошле године у Пожаревцу устмено изражене ми због основанија новог пореза не само како сам овде дошао љадма овдашњим сприобштио но и камен превукао на посељенију новом а и нешто грађе на капетанију расположио с којом би се недостатак конака испунити могао.
Кнезићи и кметови Поречке Реке дошли су ми и у присутствију мојем изразили су ми благодарност к лицу Ваше Светлости због отеческог промишленија о новопостројавању вароши Пореча а особито о изсаленију конака којега обдршавајући овда са свима потрбнима као сеном, дрвима и прочом потребом код своји кола и волова морали су на собственим леђма у овом Острову доносивати као што са може Ваша Светлост (уверити) лако о том удостоверити.
Ја сам и план како сам за најбоље знао опостројенију новом извадио и Вашој Светлости послао с тим додатком да се овдашњи житељи у крајњем оскудију налазе и да нису у стању собственим могућством изселити се на поље. Ваша ми је Светлост премилостиво под No 2777. 1831. года одговорила да обнадеждим и уверим сиротињу ову да ћете кад време буде милостиво призреније имати и колико могућност допусти помоћи им се буд у чему и ја сам тако надлежно и уверио све. Међу тим и казао сам им то да ком не буде воља у свободи живити на пољу као човек онај може остати и овде а ја ако вредан будем то ћу ону нову варош најлакше испунити и са страним људма у здрављу вашем. Они дакле који су к тому наклоњени били познавајући жалостни живот и јарам волујски овог места с највећим благоволенијем и благодарностију к лицу Ваше Светлости укабулили су предложеније и подписали се по приложеном списку. Други пак који су окајном терету привикли до данас само ћутали са а пре 3-4 дана совокупљајући се на начин ребелијаша у кафани Мише Настасовог у ноћ којага узроком одвраћања о новопоселенију с додатком да ће се и од њи наплаћивати места на која се изселити буду као и од Јагодинаца некад (мени је непознато) ово дакле и већу мјатеж међу несмислене проузрокује и јутрос почем из цркве изиђемо под руководитељством истог Мише и овдашњег кнезића Илије таква ларма проузрокује од људи противу мене за изселеније да су се и сами Турци који су због зимног времена овди застали се изсмејавати ме морали, које неби за све богатство светско укабулио. Ја сам за узрок назначени могао у здрављу Ваше Светлости ма и другим начином конац учинити буни овој будалаштини с тим више што су они могли у конаку доћи ми и лепим начином казати што им је жеља, но зато опет ја нисам хтео најмању жестокост противу њи употребити но да би се уверити могли да сам ја посредством Ваше Светлости одобренија оваким начином рад био ослободити сиротињу из затвора овога и да лакше на пољу живити можеду, тако рекао сам им да к Вашој Светлости дођу и изразе своју - као што им се чини несрећу о изселенију своји домова одавде. Ја пак јесам ли имао право од стране моје сприобштити Вашој Светлости о изселенију овога места то на благоразсужденију вашем стоји и одостоверенију комисије једне која ће мере уживленија овога и новог поселенија места узети и најлакше приметити моћи и засведочити Вашој Светлости а што се мене самог тиче ја сам у пуној надежди на бога [Стр. 240] да ће мени овди и буди где у здрављу Ваше Светлости добро бити, нити ја особственој користи за изселивање одавде тежим но о обштој а о том ће се Ваша Светлост и од сваког којима је уживленије овдашњије познато удостоверити.
Бр. 5 - Д. 4. - Имена оних који су на предложеније Њиове Светлости чрез измештаја Пореча престали: Михаил Петровић Јереј, Стефан Стефановић капетан, Динул Димитријевић трг., Стојан Бујатов, Чича Цветко, 6. Стева Ђурин, 7. Јова Аничић, 8. Никола Лисица, 9. Мана Терзија, lo. Јон Топал, 11.Миша Ђурковић, 12.Никола Краинче, 13. Илија Попов, 14. Милојко Атанасков, 15. Јова Корунов, 16. Павле Петровић, 17. Рајко кафеџија, 13. Коста Стамболија, 19. Мита Зарић, 2о. Милча Мураџија, 21. Нина абаџија, Јова Јенин, 23. Стојан Нишлија, 24. Илија Стојановић, 25. Калин дунђерин, 26. Јоница Јовановић, 27. Риста кафеџија, 28. Никола Радосављев, 29. Прван дунђерин, Зо. Гена Јовановић, 31. Павле Зелена, 32. Ђорђе Дмитрашков, 23. Јова Мијаилов, 34. Јова Предин, 35. Новак Милутинов, 36. Величко Стојановић.
Бр. 5. - Д. 4. - У Београд г. Митрополиту.
Немогући више људи поступак и непристојно поведеније овдашњег јеромонаха Данила Николајевића сносити и очима мојим гледати који је пре 2 године из Софије прибегао и од обштества овдашњег из милости једне као калуђер за пароха вароши устављен морао сам се отважити високопреосвешственству вашем посредством писма овог изјавити да он за ово време како је код нас уместо да би поред свјаштеническог чина и честно поведеније имао и другому за пример служио то напротив по већој части скитајући се по меана пијанствујући по кафана карте играјући и друге којекакве које и другом мирском поштеном човеку пристојало неби с Турцима свађајући се распре производећи да и са самим свешгеником овдашњим Михаилом Петровићем никако у слоги како што и света црква налаже братски живити хотео није. Но будући да сам га ја вишекратно опомињао а и по налогу отшедшег г. владике њему саветовао и на пут честности изводио. То не успевши у том сада чрез непресечног његовог оног непристојног поступка дотле ме довео да сам принуђен вашем високопреосвештенству изјавити учтивајше молећи вас да бисте га из места овдашњег премештили. Хотели би се пак ви уверити за владање њагово то можете га на пробу узети а уверен сам да ће ван за катко време ове моје речи засведочити. Можно је да ћеду неки подобни њему одавда и доношенија каква неистина у отношенију њега да је он добар и поштен био доносити и да се је обштество с њиме задовољавало то ја учтивејше Ваше високопреосвештенство молим да не би предоженија таквих за истину примила се. Ја пак с истиним почитанијем љубећи вам архипастирскују десницу молећи да вам са досадом овом какву тјаготу причинио неби но да би усердно примили ово неколико речи од вашег непреривно пребивајућега. [Стр. 241]
Бр. 18 - Д. 15. - У Текије и Фетислам војводама.
Петар бећар из Гордске родом зимус у Бољетину селу при Милићу кмету пребивајући од истог loo гроша пара и у вештма једне чакшире беле, кошуљу и једну плоску винску украде од куд преко границе за у Турску нагне и побегне. Из узрока тог дакле описао сам одбегшег фисиогномију да је човек омален, покрупан, црномањаст, повелики бркова, црнокрвави очију, около Зо година старости своје, у простом оделу и преко свегатогуједној великој гуњи старој, молећи их ако би подобногчовекауместам предела своји пронашли за комшиски достлук наш да би га ухвативши притегли и све напоменуте од њега покрађене одузели вешти и нами опремили. [Стр. 244]
Бр. 21 - Д. 18. - У Београд г. митрополиту.
У отношенију високопочитајемог налога вашег од 9. јануара пошиљем Данила Николајевића јеромонаха овдашњег за у Београд описујући и поступак јавни и главни погрешака његови које је он безстидно производио и сверх који за свидетељствовати се може:
1. Прошлог 1831. года месеца јула пошавши он одавде за у Поречку Реку пословима својим опије се у путу по меана и дошавши у контуманац наш небреженијем изостави намереније предпријатог пута и пијано онди заостане гди у исто време случи се да се је из контуманца неки харем турски навише отпуштао то и он својевољно онако пијан и немислећи куд је пошао за појас пиштоље заденувши утисне се у каик турски међу харем с намеренијем с њима и пак у Пореч вратити се. Турцима то противно учини се најпре молили га да отступи оданда с додатком да се њему као свјаштенику непристоји с њима путовати. Но он нехотећи послушати посвађа се с њима онди и потом изиђе но из јогунства на Турчину притјажатељу каика у прам унићи дао није који је с њим пешке до Пореча ићи морао и с којим се непресечно у путу до места свађао и ружио. На престављену дакле Турчина тужбу призвао сам га овди и немогући га казнити но опровергавајући само худи поступак њего советовао сам га да други пут не чини таква безделија који ми се и обећао из причине које и претаио сам неизјавивши надлежности ову главну причину његову.
2. Да се он јежедневно јавно да и у само отправленија божествене службе време тако опија да више пута.неби у стању био као што надлежи службу богу отдавати но тамо амо прескакајући и речи поглоштавајући у један час избрбља да нити он сам што чита нити деца која ми отпевају а много мање народ што разабрати и ползовати се моје које се је презирало, трпило и само кроз прсте гледало с тим више да неби само као један стран од нас упризренију овог уврежден нашао се. Преко тога:
3. Сваки дан по меана и кафана скитајући с Турцима и нашим себи подобним карте играјући које је сваком честном а најпаче свјашбеничком чину непристојно истидно. Ово му се такођер опраштало и за маленкост взирало. Напоследак не могући преко четврте низу наведене точке његова безделија сносити, морао сам се отважити вам изјавити да је он:
4. Овди као страни и беглец милостиво за свјаштеника примљен и не само што му се почест као свјаштенику од обштества овдашњег чинила но и од самог местног пароха Михаила Петровог честно љубезно примљен је и од њега увек честно предусретан. Шта више неизузимајући га као дошљака и сами годишњи приход као брат наполе с њим поштено делио је које би он тешко гди наћи могао. Но он ни најмањег човечества неимајући презимо је непризнавајући благодејаније ово. Но јошт свађе с њим производећи у неслоги непресечној пребивао је а на конац и тужбу отшедшем г. владики као што се из изјавленија писма мог о помиренију чрез междусобне распре њиове засведочити може на њега предлагао. Даже и мене самог неразсудним речма својим толико реди у такво расположеније доводио да сам га и телесно казнити хтео да височајша власт границу к том предполагала ми није а на конац што је најнепристојније код сваког:
5. У свака дела и распре која се ни најмање њега касала неби својевољно утицао се без да би се од њега каквог помиренија о томе изискивало.
За сва ова напоменута и подобна наваљалства која је он често производио по налогу вашег високопреосвјаштенства јављам вами учтиво вас молећи да би савршено [Стр. 245] у мени повереније имали а изискивало би се баш и другог сведочанства то и такво лако предположити би могао да у надежди нисам да ће вам он самим собом гди год буде укратко време ово засведочити из узрока тог и повторително молим да и у случају ако би какви подобни њему и испирали га од напоменути истино њим често производили погрешака, да неби предложенија њиова саслушали. Особито благодарећи Вашем високопреосвјаштенству на милостивом благоурежденију и отеческом о нами примису за другог на место његово свјаштеника а нарочито што на раположеније наше остављате да за оваква места способног свјаштеника ми нађено о којем ћу се и потрудити ако само за то способан буде на рукоположеније послати. В прочем љубећи вам архипастирскују десницу.
Бр. 23 - Д. 18. - У Крагујавац Њиовој Светлости.
Пре пет дана ухватили смо између нашег и црноречког синора ј едног Вла именом Лападата Георгијевића из Црне Реке села Дулбочане који је јатаковао неком ајдуку Димитрију из Ресаве села Медвеђа кога су Турци пре 2о дана ухватли код (Видина) Зајечара са 2 своји друга и у Видин одвели и при испиту ајдука открили су да им је овај овди ухваћени јатаком био и хотевши Турци и овог ухватити кому неки пријатељи докажу и овај нагне у планине наше себи прибежиште тражити. За кога дознавши ми учиним наредбу и ухвативши га доведу овди код ког сам у готовим турским новцима 22о гроша нашао које су му ајдуци на тал дали. Гди исти новаца дао сам 2о гроша потери нашој што су у контуманцу с реченим ајдуком лежајући потрошили за оставши 2оо гроша примени како и исти јатак оковостављен у апсу находи се овди до решенија Ваше Светлости. [Стр. 246]
Бр. 39 - Д. 23. - У Крагујевац Јего Светлости.
Са овим овде приложеним из В. Острова писмом дошли су ми и два кмета оданда тајно изражавајући плачевну молбу својије сељана еда ли би им се икојим начином помоћи могло за неподпасти им под Влашку. Између њиови људи нашао се је један нечовек именом Марин који је долазак и приврженост Островљана к нами открио неготинском баш-кнезу Илији откуда је и воспоследовао по њи жалостни и свирепи поступак од стране турске да су не само поставили страже од ове стране спрам Острова непозвољавајући им онуд на своја прелазити добра у Крајину но да и молба њиова к Турцима места не има ни у чему. За утешити дакле ове казао сам им да од стране моје поздраве сељаке и увере их прво да се Ваша Светлост благодареније богу у совршеном находите здрављу и да отечески о њиховом Острову и њима промишљате и трудите се за неподпасти им под иго чокојско и да је један једини узрок закосненије њиовог к нами сојединенија због разни потурском царству противника и ребелија; друго наложио сам им да несматрају што им пре није молба код неготинских војвода примљена била но и да опет 3-4 кмета к њему отидну и отнесу по могућству својем штогод на поклон и усугубе молбу своју да би страже изпред њиовог Острова дигао и позволио им на ову прелазити страну код своји добара. Притом да би и милост над њима имао неодвајати их од Крајине с тим изјасненијем да се они волу мртви од Острова и Крајине одрећи него живи. Не буде ли им и пак код неготинског војводе Абдуле примљена молба онда без икакве сумње макар и тајним начином управ у Адакале к паши нека отиду и најучтиви им начином молбу и своју теготу изјаве да се они од Крајине никако одвојити не желе а у противном случају не буде ли им позвољено у свом Острову остати тако нека би милостиво призреније паша имао о њима позволити им поне на овој страни у Крајини код своји добара изселити се нека изразе плачевну молбу своју о себи а такођер и нек увере пашу да су они свагдар с Крајином у јединству били и да од сад друге за старије признати не желе кроме њега као царска човека које му ћеду као и досад у свему покорни и послушни бити и данак обични с Крајином непресечно и радостно давати. С овим и подобним речима отпустио сам кметове в своја и при концу казао сам им ако би почем од Турака били притесњени због њиховог к нами доласка један изговор нека им буде да за друго ништа долазили нису кроме за један ћифт за своју потребу волова из Поречке Реке купе за које сам им дао и 3 печата обична моја с којим могу засведочити Турцима ако би питани били да за ништа друго кроме за волове долазили нису овде. Овог часа и приложено од адакалског паше писмо примио јесам које и пошиљући Вашој Светлости пребивају. [Стр. 253]
С великим поклоненијем клањамо се ми беднејши Островљани и плакајући с главама покорним до земље клањајући се мали и велики, стари и млади пошиљући ова два наша кмета к вами Ђорђа Корњу и Димитрија Поповића, г. Тенка, какви је наш овди живот од свјатог Василија. До времена тог добро смо живили и по наученију вашем водили смо се и на сами дан Божића скупили смо се код цркве и саветовали како нам треба и уверили смо сиротињу о великој милости и незаборавности милостивог великог господара над нами и молили смо бога да би се смиловао што брже привести нас под господарство српско да би нас освободили од паса чокаја и од Турака, који су нас затворили са стражама и недаду нам у Крајину на наша добра прелазити. И ми смо се опет саветовали и по вашој науки отишли смо у Неготин код Мустаф аге и Абдул аге молећи их да би се смиловали на нас и да њих од Крајине не одвајају како год што смо од пре служили и плаћали с Крајином, тако и од сад да чинимо само да нам допусте из Острова прелазити на наша добра и молили смо их да нам допусте и до паше у Адакале отићи да му се молимо да нас не остави. И ови уместо да нас послушају како је најгоре изпсују нас и кажу ни да код паше путем отићи не можемо ван да одлетимо а притом и кажу нам ако се не даднемо под Влашку ондај ћеду послати једну чету Турака у наше Острово да нас поробе и изсеку и у Дунаво баце и тако враћајући нам се натраг у Острово на несрећу нашу чујемо да се је наш милостиви господар представио. Ово нас до краја у жалост и смуштеније баци и сву надежду коју смо на бога и његову милост имали изгубимо и сада нити знамо сиромаси куда ћемо и шта знамо да радимо. Нашу надежду изгубисмо и из скорби целога Острова пошиљемо тамо та наша два човека и покорно вас молимо обрадујте нас по њима и научите нас што ћемо и како радити.
С целим селом јесмо покорни.
Бр. 41 - Д. 23. - У Крагујевац В. С. Н. српском.
По налогу високопочитајемо писма вашег за Но 67. од 16. с. на питање “колико би остала ова два места Пореч и Бољетин која досад у храни десетак давала нису ове године таквог дати могла? Од прилике дакле и њима овогодишњи усева доход шацујући покорно вам одговарам да Пореч до 15оо, село пак Бољетин до looo ока кукуруза десетка овог года највише дати би могли. Из узрока тако мало што Пореч у овом Острову само њиве своје има и то без плугова под мотику сеју од којег и сами изранити се не могу. Бољетин пак толико ни способног места за такве нема. Зато по већој части први с лађа и извлачењем такви уз Ђердап втори пак скотоводством уживају се а прочег рода усева оба речена места и скључително виногради по гласу тефетера главничког са свим лишавају се. [Стр. 254]
