Glogov kolac za teorije o "Vlasijonima i ljimba vlaha"

[Volcae]

[pdf]http://www.paundurlic.com/pdf/OD%20LATINSKOG%20DO%20RUMUNSKOG.pdf[/pdf]


DR SLAVOLJUB GACOVIĆ

OD LATINSKOG DO RUMUNSKOG

TERITORIJA FORMIRANJA JEZIKA VLAHA (RUMÂŃI)

http://www.paundurlic.com/pdf/OD%20LATINSKOG%20DO%20RUMUNSKOG.pdf

[Vlad]

Iz rada Dr Gacovića

No, recimo i to da se Vlasi (Rumâńi) na prostoru istočne Srbije prvi put pominju u
romanijskom/vizantijskom izvoru druge polovine XI veka. Naime, vizantijski katakalon Kekaumenos u svom
delu Strategikon, koje je završeno 1075-78. godine, govori o neospornoj vezi Rimljana i njihovih potomaka
Vlaha, koji se i tokom XI veka nalaze na obalama Save i Dunava: „Vlaški narod (#8VPT< (X<@H),15 – kaže
Kekaumenos – pobeñen u borbi od strane imperatora Trajana i slomljen u celosti bio je pokoren [od ovoga], a
njihov kralj, nazvan Decebal, bio je ubijen i glava mu je nabodena na koplje usred rimskoga grada,16 jer su ovi
takozvani Dačani ()÷64), [nazvani] i Besi (%XF@4), obitavali najpre pored reke Dunava ()<@L$\@L) i Saosa
(EV@L), reke koju sada nazivamo Sava (B@J:Î< EV$<), gde od skora žive Srbi (EXD$@4), na mestima
<prirodno> utvrñenim i teško pristupačnim“.17 Dakle, najkraće rečeno, po Kekaumenosu, Srbi su odskora, tj. tek
od XI veka, počeli živeti na obalama Save, odnosno tamo gde je doskora živelo romansko stanovništvo.

Isto to nalazimo i u radovima srpskih istraživača:
Пантелија Славков Срећковић, Историја српског народа: књ. 1, Жупанијско време (600-1159), Српско учено друштво, Београд, 1884.
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1327.0

Овај почетак наше историје биће јаснији, кад пропричамо судбину освојених (многобошцима Србљима) хришћана — Дака и Беса, и радњу ових првих српских некрштеиих владаоца.
          Судбина освојених хришћана. Власи (2) су (т. ј. данашњи Румуни) претопљени т. ј. романизирани Даки и Беси. «Они су живели пређе у суседству са рекама — Дунавом и Савом, где сада (XI в.) живе Србљи. » Србљи су заузели земље на којима су живели Даки, Беси и Тривали. Грчки писци називљу Србље «Тривалима.» Влахе (Румуне) су Србљи растерали и заузели њихно земљиште. Заузећем новог земљишта отпочне се борба освајача са освојенима, т. ј. борба између Срба и романизираних Дака и Беса т. ј. између освајача многобожаца и старинаца — хришћана. Та је борба била жестока, крвопролитна и дуготрајна. После овога биће нам јасан опис радње првих српских архонта. [...]
____________________
          (2) Стратегија потврђује мњење Реслера, да се Румуии доцније појавили на левој обали дунавској, а њихна су стара станишта била на десној обали Дунава и Саве, па су њихна седишта заузели Србљи. Даље, потврђује мњење Томашека, да су данашњи Власи (Румуни) од Беса (и Дака). Βεσσοι т. ј. Власи. Беси су живели од Родопе до Балкана и заузимали Поморавље, Подриње, Босну, Рашку и погршје Струме. Њихну су земљу заузели Србљи. —

Стр. 161

[Vlad]

Isto to potvrđuju i strani istraživači:

[...] У овом пасусу Каукаменос потврђује да су Власи исто што и Дачани и Беси, познати из римске историје; он касније описује Трајаново освајање Дакије и Дећебалову смрт 106. године...
[...]

Izvor:
Holmes, Catherine - Waring, Judith, Literacy, Education and Manuscript Transmission in Byzantium and Beyond,Leiden, Brill, 2002, str. 125.

[Vlad]

Исто то на немачком језику:

[...] Кекауменос поистовећује око 1080.  Влахе - за византијске ауторе  удварачки назван класицизмом - са Бесима и Дачанима, чије име је у касној антици потиснуло  свеобухватни назив  Трачани. Због тога што је етикетирање као Беса могло имати смисла само за народ који је живео у источном делу полуострва, јужно од реке Дунав, а Кекауменосу је било познато да су Власи најпре живели око Саве и Дунава, намамљени смо, Дачане у овом случају такође да убрајамо у народ који живи јужно од Дунава, као  становништво пресељено у Тракију, односно Медитеранску Дакију.[...]



Извор:
Schramm, Gotfried, Ein Damm bricht: die römische Donaugrenze und die Invasion des 5. - 7. Jahrhunderts in Linie vom Namen und Wörtern, München: Oldenburg, 1997, str. 323.

[Vlad]

A, evo i "kritike" Gacovićevog rada sa jedne od FB grupa, sa koje nas, koliko čujem, naši prijatelji, redovno posećuju i komentarišu šta ovde postavljamo.
Inače, post ove svojevrsne "kritike" Gacovićevog rada, dobio sam pre skoro nedelju dana privatnom porukom od prijatelja, koji je član te grupe.
Ovo postavljam isključivo objektivnosti radi, da bi se, svi koji dolaze na forum, upoznali (i) sa kritikama na račun Slavoljuba Gacovića i sa činjenicama koje njegovim "kritičarima" baš i ne idu u prilog.

A da li je Gacović u pravu kada navodi da je Kekaumenos u svom Strategikonu govorio o Vlasima, pominjući "Dačana i Bese" na obalama Save i Dunava, ili njegovi "kritičari" koji to negiraju i optužuju Gacovića za falsifikat, prosudiće posetioci F(l)oruma na osnovu argumenata koji su izneti, kako na našem F(l)orumu, tako i na FB grupi čiji članovi redovno posećuju naš F(l)orum i tako crpe inspiraciju za nove teme o kojima će raspravljati.

Što se mene tiče, mogu na F(l)orum da postavim bar 20-ak radova na nemačkom i engleskom koji nedvosmisleno ukazuju da  Gacovića, njegovi kritičari, nepravedno kleveću i optužuju da je falsifikator.

Izvor:
http://www.facebook.com/photo.php?fbid=3932941075061&set=o.223142164425027&type=1&theater