Историја српског народа: књ. 1, Жупанијско време (600-1159)

[Volcae]

          Пантелија Славков Срећковић, Историја српског народа: књ. 1, Жупанијско време (600-1159), Српско учено друштво, Београд, 1884.

[...]
          2. Становници. На трачко-илирском полуострву живели су Трачани, Илири и Епирци.
          Тракијанска племена становала су између Дунава, Црног, Мраморног и Јегејског мора т. ј. заузимала су Доњу Мезију и Тракију. «Кад би над њима владао један владалац, и кад би га одушевљавала једна мисао, био би најмоћнији народ и не би га нико могао победити каже за Трачане Иродот.»¹) Најзначанија су била ова трачка племена:
          1.) Гети (Getae), између Дунава, Црног мора, Хема и Јетре. Имали су цара Децембала. 2.) Кробизи (Crobyzi), дуж Црнога Мора од града Томи, до Анхиала. 3.) Мизи(²) (Mysi) у стецишту Чибре. 4.) Тривали(³) (Triballi) између Искра и Дрине, од Софије до извора Мораве (Margus-a). 5.) Тимахи — око р. Тимока. 6.) Певцини (Peucini) у Малој Скитији (Добручи). 7.) Пецени у стецишту Пека.  8.)Сатри у стецишту р. Несте. На најузвишенијем брду, њихни свештеници Беси (или веси) приносили су боговима жртве. Од њих је остала реч
____________________
          (¹) Иродот (V. 3.) приповеда да су они над гробовима правили гомиле т. ј. могиле..
          (²) Грчки писци називљу Блгаре — Мизима.
          (³) Грчки писци кроз цео средњи век називљу Србе Тривалима.

Стр. 14

«беса» — вера; сатара и т. д. 9.) Одризи (Odrysae), у стецишту Марице, а њихна престолница био град Ускудама (дан. Једрене). 10.) Цикони (Cicones) с леве стране Несте, а с десне Сапеји, од којих остала реч «Шопови. » Још се спомињу Нероиси, Корали, Долонци, Синти, Едони, Марди, Базанти, Боти и Пијери. Од последњих су Јелини позајмили службу, музама. [...]

Стр. 15

[...]
Трајан доврши освојења на левој обали дунавској (105 г. после Хр.) и ту створи провинцију Дакију, па да би Римљани ослабили Даке пресељавали су их на десну обалу Дунава, а Дакију насељавали. Својим установама Римљани су поримљанили (романи- зовали) староседеоце. Данашњи су остатци романизованих староседелаца: Румуни (Власи), Цинцари и Арбанаси. Са премештајем престонице из Рима у Цариград (Константин Велики), грчко изображење и језик паралише латинску културу и на трачком полуострву грчко хришћанство победи латинство.[...]

Стр. 16

[...]
Српска су, дакле, племена заузела читав Илирик, Маћедонију, Албанију, до Јеладе и заузела су земљу «Дака и Беса.» Даци и Беси живели су у суседству Дунава и Саве где сада (XI век) живе Срби, у местима јаким и неприступним. «Одатлен су Влахе растерали.» Власи су се расејали по Балкану и по Тесалији.[...]

Стр. 25

[...]
          Овај почетак наше историје биће јаснији, кад пропричамо судбину освојених (многобошцима Србљима) хришћана — Дака и Беса, и радњу ових првих српских некрштеиих владаоца.
          Судбина освојених хришћана. Власи (²) су (т. ј. данашњи Румуни) претопљени т. ј. романизирани Даки и Беси. «Они су живели пређе у суседству са рекама — Дунавом и Савом, где сада (XI в.) живе Србљи. » Србљи су заузели земље на којима су живели Даки, Беси и Тривали. Грчки писци називљу Србље «Тривалима.» Влахе (Румуне) су Србљи растерали и заузели њихно земљиште. Заузећем новог земљишта отпочне се борба освајача са освојенима, т. ј. борба између Срба и романизираних Дака и Беса т. ј. између освајача многобожаца и старинаца — хришћана. Та је борба била жестока, крвопролитна и дуготрајна. После овога биће нам јасан опис радње првих српских архонта. [...]
____________________
          (²) Стратегија потврђује мњење Реслера, да се Румуии доцније појавили на левој обали дунавској, а њихна су стара станишта била на десној обали Дунава и Саве, па су њихна седишта заузели Србљи. Даље, потврђује мњење Томашека, да су данашњи Власи (Румуни) од Беса (и Дака). Βεσσοι т. ј. Власи. Беси су живели од Родопе до Балкана и заузимали Поморавље, Подриње, Босну, Рашку и погршје Струме. Њихну су земљу заузели Србљи. —

Стр. 161