Standardizacija vlaškog jezika

[Buboni]

Mogu li Vlasi da se saglase oko toga ko bi i trebalo da učestvuje u standardizaciji vlaškog jezika i na koji način bi se jezik standardizovao?
Da li bi jezik bio standardizovan na jednom govoru/dijalektu (i kom) ili bi trebalo da bude sublimacija različitih vlaških govora?

[Vlad]

Mogu li Vlasi da se saglase oko toga ko bi i trebalo da učestvuje u standardizaciji vlaškog jezika i na koji način bi se jezik standardizovao?
Da li bi jezik bio standardizovan na jednom govoru/dijalektu (i kom) ili bi trebalo da bude sublimacija različitih vlaških govora?

Ja bih, pre nego što Vam odgovorim postavio sledeće pitanje:
Koja je svrha standardizacije vlaškog jezika i šta time dobijamo?

[Buboni]

Ja bih, pre nego što Vam odgovorim postavio sledeće pitanje:
Koja je svrha standardizacije vlaškog jezika i šta time dobijamo?

To možda nije pitanje na koje ja treba da odgovorim, jer ne učestvujem u tome i nisam pokrenuo tu ideju, ali pretpostavljam da je svrha ista kao i kod svih drugih naroda koji su standardizovali svoje jezike, to je onako uopšteno, a postoje brojni razlozi.

Dobija se standardni, književni jezik, opet uopšteno, a to može da znači mnogo toga. Na individualnom nivou, sve zavisi - kako ko to doživljava - šta čoveku uopšte znači maternji jezik.

[Volcae]

Mogu li Vlasi da se saglase oko toga ko bi i trebalo da učestvuje u standardizaciji vlaškog jezika i na koji način bi se jezik standardizovao?
Da li bi jezik bio standardizovan na jednom govoru/dijalektu (i kom) ili bi trebalo da bude sublimacija različitih vlaških govora?

Нико и непланира стандардизацију влашког језика, за то су потребне и паре и време.
Много пара и улагања а и добрих 50 до 100 година времена.

То је јавна тајна, која служи као одбрана од румунизације Влаха, а која би Власима добродошла, мислим на румунизацију.

[Vlad]

To možda nije pitanje na koje ja treba da odgovorim, jer ne učestvujem u tome i nisam pokrenuo tu ideju,

Pokrećete temu na ovom forumu pa me zbog toga zanima Vaše mišljenje. Cenim da onaj ko pokreće ovu temu treba da odgovori zbog čega je uopšte bitno da Vlasi standardizuju svoj jezik?
I, šta uopšte znači "vlaški jezik"?

ali pretpostavljam da je svrha ista kao i kod svih drugih naroda koji su standardizovali svoje jezike, to je onako uopšteno, a postoje brojni razlozi.

Kao što postoje, na primer, brojni narodi koji nisu standardizovali svoj jezik. Ako postoji svrha zbog koje neko odluči da standardizuje svoj jezik, pretpostavljam da postoji svrha zbog koje neko ne želi da standardizuje jezik, pošto standardna - književna norma već postoji.
Kažete da postoje brojni razlozi, ja bih baš voleo da čujem makar nekoliko razloga.

Dobija se standardni, književni jezik, opet uopšteno, a to može da znači mnogo toga. Na individualnom nivou, sve zavisi - kako ko to doživljava - šta čoveku uopšte znači maternji jezik.

U redu. Dobijemo standardni, književni jezik i šta konkretno postižemo sa tim? Možete li do da nam odgovorite?
Šta su, recimo, Crnogorci dobili standardizacijom crnogorskog, a Švajcarci izgubili odsustvom standardizacije švajcarskog jezika?

[Buboni]

Pokrećete temu na ovom forumu pa me zbog toga zanima Vaše mišljenje. Cenim da onaj ko pokreće ovu temu treba da odgovori zbog čega je uopšte bitno da Vlasi standardizuju svoj jezik?
I, šta uopšte znači "vlaški jezik"?

Mislim da sam vam odgovorio. U svakom slučaju, nije bitno zbog čega je bitno da Vlasi standardizuju jezik, ako je taj proces počeo, pre svega standardizacijom pisma. I ja sam akcenat stavio na to - da je btino ko će to da radi (kad je već početo), kao što mislim da je btino da se tu uključe ljudi koji imaju različita mišljenja, kako bi se našlo što prihvatljivije (da ne kažem "kompromisno") rešenje.

Kao što postoje, na primer, brojni narodi koji nisu standardizovali svoj jezik. Ako postoji svrha zbog koje neko odluči da standardizuje svoj jezik, pretpostavljam da postoji svrha zbog koje neko ne želi da standardizuje jezik, pošto standardna - književna norma već postoji.
Kažete da postoje brojni razlozi, ja bih baš voleo da čujem makar nekoliko razloga.

Možete li ovo da pojasnite?

U redu. Dobijemo standardni, književni jezik i šta konkretno postižemo sa tim? Možete li do da nam odgovorite?
Šta su, recimo, Crnogorci dobili standardizacijom crnogorskog, a Švajcarci izgubili odsustvom standardizacije švajcarskog jezika?

Mogućnost da se vlaško govorno, kulturno i istorijsko nasleđe Vlaha bolje sačuva; da se nivo vlaške jezičke kulture i kulture uopšte bolje sačuva, da se identitet Vlaha bolje čuva, jer jezik jeste jedan od glavnih stubova narodnog identiteta itd.

Ne znam šta su Crnogorci dobili, znam samo da većina ne govori taj jezik u Crnoj Gori. A nije ni standardizovan do kraja. "Švajcarski" jezik postoji, ako mislite na germanske govornike u Švajcarskoj. Standardizovan je i naziva se Schweizer Hochdeutsch.

[Volcae]

@ Buboni

О Власима и влашком језику види овде http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1214.msg6601#msg6601

[Buboni]

@ Buboni

О Власима и влашком језику види овде http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1214.msg6601#msg6601

Хвала, гледао сам.

[Vlad]

U svakom slučaju, nije bitno zbog čega je

Bitno je, itekako je bitno.
Jer: ako jezik hoćemo da standardizujemo zbog:

Mogućnost(i) da se vlaško govorno, kulturno i istorijsko nasleđe Vlaha bolje sačuva; da se nivo vlaške jezičke kulture i kulture uopšte bolje sačuva, da se identitet Vlaha bolje čuva,

onda je to jedno, a ako se standardizacija radi da bi se po svaku cenu dokazalo da nismo Rumuni, odnosno iz puke netrpeljivosti i mržnje prema Rumunima ili da bi Vlasi "u ova teška vremena stali na branik otadžbine Srbije", onda je to nešto sasvim drugo.

bitno da Vlasi standardizuju jezik, ako je taj proces počeo, pre svega standardizacijom pisma.

Da li Vi zaista verujete, da ova smejurija koju proturaju kao "početak standardizacije 'vlaškog pisma'", predstavlja "početak procesa"?

I ja sam akcenat stavio na to - da je btino ko će to da radi (kad je već početo), kao što mislim da je btino da se tu uključe ljudi koji imaju različita mišljenja, kako bi se našlo što prihvatljivije (da ne kažem "kompromisno") rešenje.

Naravno da je bitno ko će to da radi!
Zna se ko radi standardizaciju nekog jezika. Ne rade to lekari i nastavnici fizike, već lingvisti, specijalisti za jezik. U našem slučaju su to ljudi koji se bave romanskom filologijom, pošto naš jezik spada u porodicu romanskih jezika.
Vi kažete "da se tu uključe ljudi koji imaju različita mišljenja". Znači, odemo od sela do sela, zaustavimo se pred seosku prodavnicu i pitamo ljude šta misle o "vlaškom pismu" i, ako se većina složi da je ćirilica najbolje rešenje, onda to bude ćirilica, ako je većina za latinicu, onda latinica, a ako se, pred prodavnicom, zadese oni koji su popili koju čašicu vinjaka više pa predlože kinesko pismo - onda usvojimo kineska slova kao osnovu za buduću "vlašku azbuku".

Mislim da bi se, kao prvo, trebala pokrenuti rasprava o tome treba li Vlasima novo pismo i standardizacija ili ne?
Odgovor na to pitanje bi trebali dati lingvisti, ne političari. Nisu političari kompetenti da govore o tome.

Možete li ovo da pojasnite?

Mislim da sam gore već pojasnio.

Ne znam šta su Crnogorci dobili, znam samo da većina ne govori taj jezik u Crnoj Gori. A nije ni standardizovan do kraja. "Švajcarski" jezik postoji, ako mislite na germanske govornike u Švajcarskoj. Standardizovan je i naziva se Schweizer Hochdeutsch.

Crnogorcima je jezik trebao da bi zaokružili svoju državnost. To je taj balkanski kompleks od koga, recimo, ne pate Švajcarci.
U Švajcarskoj živim više od 20 godina. Od Vas sam saznao nešto što do sada nisam znao - da je standardizovan švajcarski jezik za germanofone švajcarce. Ovde sam se školovao i, sem razlike u upotrebi "ss" (Strasse=Ulica) u Švajcarskoj umesto "ß" (Straße=Ulica) u Nemačkoj, nisam uspeo da primetim ništa od "standardizovanog švajcarskog jezika". A, verujte mi, razlika između govora germanofonog Švajcarca sa jugozapada Švajcarske i književne norme nemačkog jezika je više puta veća od razlike između govora naših Vlaha i književne rumunske norme.

[Buboni]

Bitno je, itekako je bitno.
Jer: ako jezik hoćemo da standardizujemo zbog:

Mogućnost(i) da se vlaško govorno, kulturno i istorijsko nasleđe Vlaha bolje sačuva; da se nivo vlaške jezičke kulture i kulture uopšte bolje sačuva, da se identitet Vlaha bolje čuva,

onda je to jedno, a ako se standardizacija radi da bi se po svaku cenu dokazalo da nismo Rumuni, odnosno iz puke netrpeljivosti i mržnje prema Rumunima ili da bi Vlasi "u ova teška vremena stali na branik otadžbine Srbije", onda je to nešto sasvim drugo.

Ja ne znam odaklem vam takve teze, ali govoriti o netrpeljivosti, a naročito o mržnji prema Rumunima, preterano je i neprimereno, u najmanju ruku. Da jedan narod standardizuje jezik zbog mržnje prema drugom, to je zaista besmisleno i meni krajnje neprihvatljivo. Mislim da nije u redu da tako nešto navodite.

Valjda su razlozi upravo to što sam naveo i što piše u saopštenju Saveta.

Da li Vi zaista verujete da ova smejurija koju proturaju kao "početak standardizacije 'vlaškog pisma'" zaista smatrate kao "početak procesa"?

Očigledno da to jeste početak procesa. A kako će se odvijati, ne bih da predviđam.

Naravno da je bitno ko će to da radi!
Zna se ko radi standardizaciju nekog jezika. Ne rade to lekari i nastavnici fizike, već lingvisti, specijalisti za jezik. U našem slučaju su to ljudi koji se bave romanskom filologijom, pošto naš jezik spada u porodicu romanskih jezika.
Vi kažete "da se tu uključe ljudi koji imaju različita mišljenja". Znači, odemo od sela do sela, zaustavimo se pred seosku prodavnicu i pitamo ljude šta misle o "vlaškom pismu" i, ako se većina složi da je ćirilica najbolje rešenje, onda to bude ćirilica, ako je većina za latinicu, onda latinica, a ako se, pred prodavnicom, zadese oni koji su popili koju čašicu vinjaka više pa predlože kinesko pismo - onda usvojimo kineska slova kao osnovu za buduću "vlašku azbuku".

Slažem se da je trebalo uključiti lingviste i verujem da će to uraditi kada počne da se radi na standardizaciji jezika, inače bi bilo veoma neozbiljno raditi tako nešto bez kompetentnih ljudi.

Naravno da nisam mislio da se jezik standardizuje na osnovu ankete ispred seoskih prodavnica, nemojte da banalizujete priču. Mislio sam na stručnjake, pre svega na lingviste, ali i ljude poput gdina Pauna, koji je radio istraživanja i ima značajnu građu koju bi trebalo iskoristiti.

Mislim da bi se, kao prvo, trebala pokrenuti rasprava o tome treba li Vlasima novo pismo i standardizacija ili ne?
Odgovor na to pitanje bi trebali dati lingvisti, ne političari. Nisu političari kompetenti da govore o tome.

Pa zašto ne pokrenete? Ko će to da pokrene ako ne oni koji se ne slažu sa standardizacijom, ili bar žele da se o tome razgovara?

Mislim da sam gore već pojasnio.

Onda se ne razumemo.

Crnogorcima je jezik trebao da bi zaokružili svoju državnost. To je taj balkanski kompleks od koga, recimo, ne pate Švajcarci.
U Švajcarskoj živim više od 20 godina. Od Vas sam saznao nešto što do sada nisam znao - da je standardizovan švajcarski jezik za germanofone švajcarce. Ovde sam se školovao i, sem razlike u upotrebi "ss" (Strasse=Ulica) u Švajcarskoj umesto "ß" (Straße=Ulica) u Nemačkoj, nisam uspeo da primetim ništa od "standardizovanog švajcarskog jezika". A, verujte mi, razlika između govora germanofonog Švajcarca sa jugozapada Švajcarske i književne norme nemačkog jezika je više puta veća od razlike između govora naših Vlaha i književne rumunske norme.

Nije im uopšte trebao da bi zaokružili državnost, ali je trebao vladajućim strukturama iz određenih razloga.
Ja nisam rekao švajcarski, već "švajcarski" (kako to niste primetili!). Pretpostavljam da govorite švajcarski nemački, za razliku od mene, pa da je razlika mnogo veća od te jedne reči koju ste naveli, tako da zaista ne mogu da razumem zašto negirate nešto što je činjenica. Ali nema potrebe da vam bilo šta govorim, jer ste sami sebe demantovali u narednoj rečenici (iako govorite o odnosu dijalekt-jezik). A nemački je jezik koji ima više standardnih normi, i samim tim specifičan. I sve to nije bitno, jer jezik ili standardi koji se govore u različitim državama i među različitim narodima (u ovom slučaju nemački), ne negiraju jednu činjenicu - da su to različiti narodi, što nije slučaj sa vama kada govorite o Vlasima i Rumunima.

[Vlad]

Ja ne znam odaklem vam takve teze, ali govoriti o netrpeljivosti, a naročito o mržnji prema Rumunima, preterano je i neprimereno, u najmanju ruku. Da jedan narod standardizuje jezik zbog mržnje prema drugom, to je zaista besmisleno i meni krajnje neprihvatljivo. Mislim da nije u redu da tako nešto navodite.

Meni je takođe neprihvatljivo da se toliko vremena, energije, resursa i svega ostalog troši na dokazivanje da Vlasi nisu Rumuni. Ako se cela "standardizacija" bazira isključivo na tome da se dokaže da "nismo Rumuni", onda se sa žaljenjem mora konstatovati da je jedini moto pokretanja "standardizacije" netrpeljivost prema Rumunima.
Još tužnija je izjava visokog funkcionera saveta da je postao Vlah " da sutra - ne daj Bože - ne bi bio Rumun"

Na kraju krajeva, ja sam izneo samo pretpostavku ne optuživši nikoga.

Valjda su razlozi upravo to što sam naveo i što piše u saopštenju Saveta.

Da je to bio slučaj, pre bilo kakve standardizacije, pre bilo kakvog donošenja odluke o pismu - konsultovali bi se ljudi koji su jedini kompetentni da daju svoj sud o tome:
1. Da li nam je uopšte potrebna standardizacija i "vlaško pismo"
2. Ako jeste, koji su načini da se to sprovede u delo.

Ovako mi sve to podseća na jedan jako smešan izgovor u koji ne veruju ni sami sastavljači tog obrazloženja.
Da sad ne pričamo o tome da bi standardizacija bilo kog vlaškog dijalekta praktično značila smrt za ostala dva, jer bi se na taj način ona u potpunosti zapostavila.

Očigledno da to jeste početak procesa. A kako će se odvijati, ne bih da predviđam.

Početak procesa u kome laici nađu "rešenje za pismo" pa ga onda proslede stručnjacima na prihvatanje? Vi se sigurno šalite!
Da se radi o početku "procesa", valjda bi se najpre tražilo mišljenje stručnjaka, pa tek onda, na osnovu mišljenja stručne javnosti, krenulo sa usvajanjem nečega.

Slažem se da je trebalo uključiti lingviste i verujem da će to uraditi kada počne da se radi na standardizaciji jezika, inače bi bilo veoma neozbiljno raditi tako nešto bez kompetentnih ljudi.

Naravno da nisam mislio da se jezik standardizuje na osnovu ankete ispred seoskih prodavnica, nemojte da banalizujete priču. Mislio sam na stručnjake, pre svega na lingviste, ali i ljude poput gdina Pauna, koji je radio istraživanja i ima značajnu građu koju bi trebalo iskoristiti.

Pa, kakva su Vam mišljenja onda potrebna? Zar je bitno šta ljudi ispred seoskih prodavnica misle o pismu? Pazite, upravo su se na tu vrstu "narodne volje" pozivali ljudi bliski sadašnjem rukovodstvu saveta.
Pominjete Pauna Durlića. Pogledajte malo po porukama da biste videli šta Durlić misli o svemu ovome.
Zašto je njegov "Kompendijum" odbačen i ne samo odbačen već i propisno iskritikovan od strane ljudi koji su bili zaduženi za iznalaženje rešenja za "standardizaciju" i vlaško pismo.

Pa zašto ne pokrenete? Ko će to da pokrene ako ne oni koji se ne slažu sa standardizacijom, ili bar žele da se o tome razgovara?

Raspravu valjda pokreću oni koji nameravaju da standardizuju jezik i pismo.
Ja se protivim bilo kakvoj standardizaciji tako da ne vidim zbog čega bih bilo šta pokretao.

Pretpostavljam da govorite švajcarski nemački, za razliku od mene, pa da je razlika mnogo veća od te jedne reči koju ste naveli, tako da zaista ne mogu da razumem zašto negirate nešto što je činjenica.

Ne znam kako Vi niste primetili da Vam ja govorim o pravopisu i upotrebi književne norme kao službenog jezika, ne o razlikama u govoru.
Ako je za Vas činjenica da je u Švajcarskoj službeni jezik nek od standardizovanih švajcarskih dijalekata, umesto književni nemački jezik, onda moram da konstatujem da ste vrlo neupućeni.

Ali nema potrebe da vam bilo šta govorim, jer ste sami sebe demantovali u narednoj rečenici (iako govorite o odnosu dijalekt-jezik). A nemački je jezik koji ima više standardnih normi, i samim tim specifičan. I sve to nije bitno, jer jezik ili standardi koji se govore u različitim državama i među različitim narodima (u ovom slučaju nemački), ne negiraju jednu činjenicu - da su to različiti narodi, što nije slučaj sa vama kada govorite o Vlasima i Rumunima.

Ne znam koliko ste razumeli ono što sam napisao. Očigledno ne baš najbolje ili namerno pokušavate da izvrćete moje reči.
Upotreba nemačkog jezika u različitim državama ne potvrđuje da se radi o "različitim narodima" koji "govore istim jezikom". Radi se o nacijama. Švajcarci nemačkog govornog područija su deo švajcarske nacije. Niko od njih ne spori da su u etničkom smislu Nemci, ali sebe vide kao Švajcarce, deo nacije sastavljene od više naroda različitog etničkog porekla.

[Buboni]

Meni je takođe neprihvatljivo da se toliko vremena, energije, resursa i svega ostalog troši na dokazivanje da Vlasi nisu Rumuni. Ako se cela "standardizacija" bazira isključivo na tome da se dokaže da "nismo Rumuni", onda se sa žaljenjem mora konstatovati da je jedini moto pokretanja "standardizacije" netrpeljivost prema Rumunima.
Još tužnija je izjava visokog funkcionera saveta da je postao Vlah " da sutra - ne daj Bože - ne bi bio Rumun"

Na kraju krajeva, ja sam izneo samo pretpostavku ne optuživši nikoga.

Mislim da grešite i da se sve to troši u dokazivanju da Vlasi jesu Rumuni, jer da Vlasi jesu Rumuni, ne bi bilo tako i ne biste vi trošili energiju da dokažete suprotno, a čak ste sami konstatovali da se većina Vlaha smatra Srbima.

Zaključak da se standardizacija pokreće zbog netrpeljivosti prema Rumunima ne stoji. Ipak da postoji neka distanciranost u odnosu na Rumune i da će biti utoliko više izražena ukoliko bude pritisaka od nekih udruženja, što iz Srbije, što iz Rumunije, kao i nekih rumunskih političara, koji negiraju samobitnost Vlaha i pokušavaju da im nametbu rumunski identitet, vrlo je moguće. Tome u prilog ide i izjava pomenutog funkcionera, što je opet njegov lični izbor, kao što svaki čovek ima pravo izbora.

Izneli ste pretpostavku i niste eksplicitno optužili nikoga, ali ste pominjali neku "odbranu države Srbije" što može da implicira određene negativne konotacije.

Da je to bio slučaj, pre bilo kakve standardizacije, pre bilo kakvog donošenja odluke o pismu - konsultovali bi se ljudi koji su jedini kompetentni da daju svoj sud o tome:
1. Da li nam je uopšte potrebna standardizacija i "vlaško pismo"
2. Ako jeste, koji su načini da se to sprovede u delo.

Ovako mi sve to podseća na jedan jako smešan izgovor u koji ne veruju ni sami sastavljači tog obrazloženja.
Da sad ne pričamo o tome da bi standardizacija bilo kog vlaškog dijalekta praktično značila smrt za ostala dva, jer bi se na taj način ona u potpunosti zapostavila.

Onda je najbolje da se organizuje referendum, pa da sami Vlasi kažu šta žele i za šta su.

Ovo drugo što ste izneli ne stoji. Svaki jezik je standardizovan na određenom dijalektu, ili nekoj kombinaciji, pa drugi nisu izumreli. A ja i jesam zato postavio pitanje na koji bi se način standardizovao jezik.

Početak procesa u kome laici nađu "rešenje za pismo" pa ga onda proslede stručnjacima na prihvatanje? Vi se sigurno šalite!
Da se radi o početku "procesa", valjda bi se najpre tražilo mišljenje stručnjaka, pa tek onda, na osnovu mišljenja stručne javnosti, krenulo sa usvajanjem nečega.

A koji stručnjaci su to prihvatili?

Pa, kakva su Vam mišljenja onda potrebna? Zar je bitno šta ljudi ispred seoskih prodavnica misle o pismu? Pazite, upravo su se na tu vrstu "narodne volje" pozivali ljudi bliski sadašnjem rukovodstvu saveta.
Pominjete Pauna Durlića. Pogledajte malo po porukama da biste videli šta Durlić misli o svemu ovome.
Zašto je njegov "Kompendijum" odbačen i ne samo odbačen već i propisno iskritikovan od strane ljudi koji su bili zaduženi za iznalaženje rešenja za "standardizaciju" i vlaško pismo.

Pa mislim da smo se složili, mišljenja stručnjaka i učestvovanje stručnjaka.
Čitao sam šta gdin Durlić misli i pratim njegov rad godinama. A kompendijum je iskritikovan, koliko sam shvatio, zato što ulazi u neka pitanja koja se ne tiču direktno standardizacije pisma i kojima se, kako je navedeno u obrazloženju "negira postojanje vlaškog naroda i vlaškog jezika".

Raspravu valjda pokreću oni koji nameravaju da standardizuju jezik i pismo.
Ja se protivim bilo kakvoj standardizaciji tako da ne vidim zbog čega bih bilo šta pokretao.

Onda ne vidim kako možete da utičete na to.

Ne znam kako Vi niste primetili da Vam ja govorim o pravopisu i upotrebi književne norme kao službenog jezika, ne o razlikama u govoru.
Ako je za Vas činjenica da je u Švajcarskoj službeni jezik nek od standardizovanih švajcarskih dijalekata, umesto književni nemački jezik, onda moram da konstatujem da ste vrlo neupućeni.

Rekao sam vam da ne poznajem jezik, ni švajcarski standard, ali imam prijatelja koji kao i vi živi u Švajcarskoj, i živi u nemačkom govornom području. Možda ga nisam najbolje razumeo kad mi je objašnjavao neke stvari. Znam da se dijalekti u Švajcarskoj razlikuju od standarda, ali sam razumeo i da se standard razlikuje od standarda u Nemačkoj. Ako nisam u pravu, onda prihvatam da sam vrlo neupućem, kako ste rekli.

Ne znam koliko ste razumeli ono što sam napisao. Očigledno ne baš najbolje ili namerno pokušavate da izvrćete moje reči.
Upotreba nemačkog jezika u različitim državama ne potvrđuje da se radi o "različitim narodima" koji "govore istim jezikom". Radi se o nacijama. Švajcarci nemačkog govornog područija su deo švajcarske nacije. Niko od njih ne spori da su u etničkom smislu Nemci, ali sebe vide kao Švajcarce, deo nacije sastavljene od više naroda različitog etničkog porekla.

Ni svi Nemci ne vide sebe kao etničke Nemce, a Austrijanci pogotovo. Ako kažete da je u Švajcarskoj drugačije, prihvatam i to. No, to je drugi koncept nacije u odnos koji je zastupljen kod nas. Nego, niste prokomentarisali ono što sam rekao na kraju, a što je najvažnije.

[Volcae]

Ni svi Nemci ne vide sebe kao etničke Nemce, a Austrijanci pogotovo. Ako kažete da je u Švajcarskoj drugačije, prihvatam i to. No, to je drugi koncept nacije u odnos koji je zastupljen kod nas. Nego, niste prokomentarisali ono što sam rekao na kraju, a što je najvažnije.

Али знају да су пореклом етнички Немци, и без обзира на стандарде које немачки језик има у Немачкој, Швајцарској и Аустрији а такође и на схватање нације и националне припадности свима је матерњи језик НЕМАЧКИ.


http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9f/Map_Languages_CH.png

Упозај Швајцарску www.bfs.admin.ch


А када је Аустрија у питању, па они нису хтели ни 1918 године државу, хтели су да буду део Немачке али нису на то имали право.
После претње Хитлера, Аустрији 1938 године Аустрија је припојена Немачкој.
А после 2 светског рата да би избегли окупацију Савезника која је трајала до 1955, настала је неутрална Аустрија.

1. Версајским уговором забрањује се ујединњење Аустрије са Немачком
2. Неутралност као услов за стварање Аустрије и ослобађање окупације Савезника.

[Vlad]

Mislim da grešite i da se sve to troši u dokazivanju da Vlasi jesu Rumuni,

Потпуно погрешно! Не треба уопште да се троши време да се докаже да су Власи Румуни.
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/ojeziku.php
Време се троши на "стандардизацију", "влашку азбуку" и убеђивање да причамо "љимба влаху".

jer da Vlasi jesu Rumuni, ne bi bilo tako i ne biste vi trošili energiju da dokažete suprotno, a čak ste sami konstatovali da se većina Vlaha smatra Srbima.

Наравно да су Власи Румуни. И то сви знају. Да Власи нису Румуни, челници садашњег Националног савета не би своју стратегију базирали на "осећању народа", већ би као аргумент потезали историјске и лингвистичке чињенице.
Апсолутно стојим иза тога да се већина Влаха сматра Србима. Мене, међутим, ти Власи не интересују. Они су за мене Срби исто као и Срби из Ниша, Шумадије... Мене интересују Власи који се осећају Власима и који желе да сачувају свој идентитет, своју посебност у односу на већински народ.
Време које трошим је искључиво у циљу негирања неистина и измишљотина које нам се сервирају од стране Савета потпомогнутим од стране државног врха републике Србије.

Zaključak da se standardizacija pokreće zbog netrpeljivosti prema Rumunima ne stoji.

До тог закључка се, на жалост, лако могло доћи у току кампање за изборе за Национални савет. Изјава високог функционера Савета би, такође, могла да асоцира на тако нешто.
Ал, централно питање је:
због чега се пошто-пото жели ићи у стандардизацију? Зашто се прво не распитати да ли је она потребна?
Ако се све то једноставно гурне у страну, па се још покушава преименовање етнонима "Rumân" у "Валах", "Влашкењор", "Власијон", онда лако наводи до закључка да по среди није пука потреба за "очувањем влашке посебности, дијалеката и идентитета".

Izneli ste pretpostavku i niste eksplicitno optužili nikoga, ali ste pominjali neku "odbranu države Srbije" što može da implicira određene negativne konotacije.

"Одбрану државе" и "браник одбране" помиње високи функционер Савета. Чуди ме да то нисте приметили? Чему уопште помињање одбране Србије, браника отаџбине и слична реторика у Националном савету влашке Националне мањине?
И престаните да упорно понављате флоскулу да се ради о "личном ставу" дотичног господина. Тај став би био личан да је он био смењен и избачен из Савета након те изјаве, или да се Савет саопштењем дистанцирао од његовог става. Ако се нико није од тога дистанцирао, то више не може да буде његов лични став. Ради се, ипак, о функционеру тог Савета,

Onda je najbolje da se organizuje referendum, pa da sami Vlasi kažu šta žele i za šta su.

Да одемо од продавнице до продавнице... Је л' то?

Ovo drugo što ste izneli ne stoji. Svaki jezik je standardizovan na određenom dijalektu, ili nekoj kombinaciji, pa drugi nisu izumreli. A ja i jesam zato postavio pitanje na koji bi se način standardizovao jezik.

Наравно да је сваки језик стандардизован на одређеном дијалекту. Румунски књижевни језик је стандардизован на мунтенском дијалекту коме припадају и олтенска наречија чији су говорници Царани у Тимочкој и Неготинској крајини.
Ако је њихово наречије већ постало стандард у Румуније, о каквој стандардизацији тог истог дијалекта у некакав посебан "влашки језик" ми можемо да говоримо?
Што се тиче опстанка дијалекта - свака стандардизација је смрт за дијалекте. То ће Вам потврдити било који лингвиста! Погледајте шта се деава са нишким говором у српском језику. Све је мање нишлија који "убаво зборувају" на свом дијалекту. Све више њих користи српски књижевни језик у комуникацији.

A koji stručnjaci su to prihvatili?

Нико није хтео то да прихвати. Чуо сам да су људи из Савета безуспешно покушавали да за своју "стандардизацију" придобију стручњаке са Балканолошког института. Шта се десило на релацији Савет Паун, знате добро, не треба да трошимо време на то.

Pa mislim da smo se složili, mišljenja stručnjaka i učestvovanje stručnjaka.
Čitao sam šta gdin Durlić misli i pratim njegov rad godinama. A kompendijum je iskritikovan, koliko sam shvatio, zato što ulazi u neka pitanja koja se ne tiču direktno standardizacije pisma i kojima se, kako je navedeno u obrazloženju "negira postojanje vlaškog naroda i vlaškog jezika".

Апсолутно! Али, опет, постављам питање:
Због чега се није најпре тражило мишљење од стручњака, па тек онда кренуло у стандардизацију?
У вези Пауновог Компендијума, да ли се Ви слажете са тим образложењем, посебно што, како сами истичете "пратите његов рад годинама"?

Ni svi Nemci ne vide sebe kao etničke Nemce, a Austrijanci pogotovo.

Ово је већ смешно  ;)

Nego, niste prokomentarisali ono što sam rekao na kraju, a što je najvažnije.

Подсетите ме. Шта конкретно?

[Volcae]

Наравно да је сваки језик стандардизован на одређеном дијалекту. Румунски књижевни језик је стандардизован на мунтенском дијалекту коме припадају и олтенска наречија чији су говорници Царани у Тимочкој и Неготинској крајини.
Ако је њихово наречије већ постало стандард у Румуније, о каквој стандардизацији тог истог дијалекта у некакав посебан "влашки језик" ми можемо да говоримо?Што се тиче опстанка дијалекта - свака стандардизација је смрт за дијалекте. То ће Вам потврдити било који лингвиста! Погледајте шта се деава са нишким говором у српском језику. Све је мање нишлија који "убаво зборувају" на свом дијалекту. Све више њих користи српски књижевни језик у комуникацији.

А у Бугарској имамо Влахе Царане у Видиској области који говоре исто наречје као и Власи Царани из Србије, то су исти Власи Кмпени и Падурени (Тимочани) као и Власи Кмпени и Тимочани у Србији. Поред Дунава у Бугарској имамо Влахе Церане који су говорници мунтенског наречја, па која је стварно потреба за новом стандардизацијом мунтенског наречја.

Ако Власи говорници мунтенског наречја у Бугарској немају права да буду Румуни већ Власи, а до 1913 године имали су и богослужење и школе на румунском језику, шта би могло да буде ако није ПОЛИТИКА и денационализација Румуна.

Сада је то актуелно и у моди али је ипак последица комунизма и зове се Влахизам, а за оне који нису у току нема разлике више између Фашизма и Комунизма. Ради се о двема најгорим идеологијама које су човечанство задесиле у новије време. Знак једнакости је постављен и стоји између Фашизма и Комунизма.