Основне претпоставке успешног рада на реализацији замисли коришћења влашког матерњег језика, као књижевног и службеног језика, у свим областима живота и делања
По доношењу политичке одлуке од стране Савета, а на основу испољеног интересовања да се на територији где живе Власи, негује, користи и развија влашки језик, што је дало могућност да се на територији нашег битисања покрену конкретне активности везане за материју језика, сада би било очекивано и логично да образложимо, појаснимо и што је могуће боље уобличимо своје предлоге који ће након конструктивних и сврсисходних расправа бити прихватљиви од већине Влаха за чију добробит ово и радимо и који би се као пројекат од судбинског значаја за нашу популацију примењивао у пракси.
1. 1. Писмо :
Предлог и образложење ћириличног писма
Влашко ћирилично писмо - Скрису ћирилик ал влах (Ћирилица влахă)
(Predložak pisma je forumu poznat.)
Овом предлогу писма, како би били задовољени још и фонетски захтеви “носног назала –н”, “предњенепчаног-р”, недостају едекватна решења фонема.
Решење графеме за „задњи“ назал гласа -Н,н”- йнкă, лйнгă, мангă, стрйнгă, шиљинг... би била вијугава цртица „~“ изнад слова „н“. Овај глас се добија слободним зучањем у ждрелу и носној шупљини.
Уколико будемо тражили још и посебно решење за глас „р“, који настаје ослонцем језика на предњи непчани сектор (мртан, тер, бăтрн, браво, бар...), и одговарајућу графему „р“ са знаком “~“, за “предњонепчани” глас који одговара положају језика у тренутку настајања тог гласа, скоро да смо, са 32 гласа и одговарајуће графеме, сасвим задовољили фонетске потребе влашког језика. Овакво размишљање је присутно управо због тога што наш језик као и већина других познаје и користи поменуте гласове.
Такав садржај влашког писма, дакле са још два додатна знака, у потпуности би задовољио фонетски принцип нашег језика у којег би била уткана савремена научна сазнања.
Постигнемо ли сагласност и око увођења знака за „меко ш“ (по мени је то дифтонг„шј“) и за „меко ж“ (по мени је то дифтонг „жј“) и томе додамо и дифтонг „дз“- обезбедили смо све гласовне захтеве нашег јединственог влашког писма. Да подсетим да је на Балкану „дз“ (дз'мни, дзвоно…) био присутан у прошлости у српским наречјима, македонским,као и старим илирским наречјима. Додавши и ова три решења, Влашки језик би имао до 35 знакова и 35 гласова у ћириличној и латиничној верзији писма.
Ако ли за описаним решењима немамо потребе, или пракса то буде одбацила, вратимо се горе написаном предлогу који решава витални проблем нашег језика.
1. 2. Правопис:
У духу језика, на основу присутних гласовних промена, изнаћи што је пре могуће решења правилног и логичног записивања језика.
1. 3. Р е ч н и к:
Обједињавањем радова људи који су истражили и истражују жив говор и записивање јединственим писмом на основама прихваћених правила, треба доћи до најприхватљивијег заједничког решења.
Извод из ћирилилне, радне, верзије речника по Чаславу Радукановићу)
Лексикону влахо – србјеск влашко – српски речник
(I leksička konfiguracija vlaškog jezika, od istog autora je poznata obrazovanom forumskom uredništvu i članstvu.)
Приметно је да овде недостају прилози речи других групација Влаха. Даља истраживања и дограђивања треба да задовоље потребе највећег дела корисника. Такође треба уграђивати неологизме који наступају с временом и иновацијама са којима се у животу срећемо, уткати их у дух и рухо језика како би могле да се користе на прописан начин или да као непотребне отпадну временом са даљим развојем језика.
(Nakon prihvatanja osnova i sagržaja iznetog autor je priložio i šemu koja u organizacionom pogledu pokriva radno polje ove problematike.)
Службена употреба језик и писмо Семинари округли столови Образ. на мат. јез. Информисање култура
писмо правопис морфологија граматика лексичке делатности
одбор за језик
Координира рад у областима од првенственог значаја за развој језика и писмености
Национални савет
1. 4. Морфологија и граматика:
Треба да окупе заинтересоване стручњаке из ових области, да методолошки поведу свој део истраживања прикупљене грађе и систематизоване целине учине научно поткрепљеним.
( Радни извод из предлога за израду граматике влашког језика.)
(Na temu gramatike je ovde pridodat kasnije iz gramatike na vlaškom primer sa temom o imenicama „numituarilji“ i odgovarajući primer iz gramatike na rumunskom sa temom o imenicama „supstantivul“.)
( Ево и једног прилога граматике румунског језика, који говори о именицама, а исти је приложен поређења ради.)
ПС. Форумашима. Волео бих да имам интерактивну могућност и да вас тестирам на тему граматике. Е, не сад! Понављали би у превисоком проценту! Сутра, рецимо, или прекосутра, тема би била „Supstativu în clasa cincia” ...
Gramatica limbii romane - toata gramatica
SUBSTANTIVUL
Кад све лепо проучите остаје вам само да закључите шта је блиско-шта далеко, шта је наше- а шта туђе и шта нам је у том контексту чинити.
Онда може тек да се размишља о плановима и едукацији учитеља na влашком матерњем језику.
2. Оставимо за сада та размишљања по страни.
Чека нас много посла око усаглашавања рада и умрежевања радних тела на обједињавању идеја и садржаја из области језика, преко потребних за изградњу јединственог, целовитог језичког језгра влашког језика. То треба да нам буде основни циљ ка коме тежимо и фокус целокупне наше обједињене енергије.
3. Покретање часописа у коме би били штампани текстови и радови, првенствено на влашком језику, како из домена стваралаштва, лингвистичких садржаја, културног миљеа... вести, обавештења о активностима влашке заједнице, забавне стране (стрипа). Од остварених прихода би се једним делом финансирао рад на језику што путем ауторских хонорара, што у виду накнада уредничком колегијуму.
4.Организација семинара, симпозијума, предавања и промоција дела из области школства, духовног живота, научног рада и издаваштва са циљем образовања и бржег остваривања идеје о целовитости влашког језика на територији коју захвата и на којој постоји интерес за употребу и развој влашког матерњег језика.
5. Изналажење најповољнијег решења и модела будућег изучавања влашког језика током свих сегмената образовања.
6.Организовање фестивала на коме би се промовисали традиција, стваралаштво као и истраживања у уметности, фолклору, етнологији, култури...
7. На темељима свега поменутог: извести нормирање,сачинити програме рада за образовне установе (према категоријама и потребама друштвеног и јавног живота),
припремити одговарајуће градиво и дидактички арсенал
потребан за реализацију планова, изнаћи простор у оквиру постојећих школских објеката у коме би се одржавала настава на влашком језику за заинтересовану децу.
Часлав Радукановић
