Vlaški jezik na oba pisma

[Vlad]

Vlaški jezik na oba pisma

Odbor Nacionalnog saveta Vlaha stavio tačku na raspravu. Za osnovu će biti korišten govorni jezik ove zajednice

NEGOTIN - Pripadnici Vlaha u Srbiji služiće se ćiriličnim i latiničnim pismom, a osnova jezika će biti sadašnji vlaški govorni jezik. Ovo je na predlog Udruženja građana "Gergina" odlučio Izvršni odbor Nacionalnog saveta Vlaha, koji je podržao i Dragomir Dragić, predsednik Upravnog odbora Foruma Vlaha iz Bora, najstarije vlaške nevladine organizacije koja se bavi očuvanjem istorije, tradicije, kulture i jezika Vlaha.

- Ono što je mnogo važnije od toga da li će se neko služiti ćiriličnim ili latiničnim pismom, jeste naš dogovor da što pre počnemo sa štampanjem časopisa na vlaškom jeziku, ali i druge literature, koja bi prezentovala bogatstvo našeg govornog jezika. Oba predložena pisma, zasnovana na govornoj tradiciji, najprihvatljivija su za većinu pripadnika vlaške zajednice. To će ujedno biti i osnova na kojoj ćemo najpre revitalizovati, a zatim i nadograđivati naš vlaški jezik - kaže primarijus dr Siniša Čelojević, predsednik Odbora za službenu upotrebu jezika i pisma Nacionalnog saveta Vlaha i predsednik Udruženja "Gergina".


Oba pisma biće u ravnopravnoj upotrebi i služiće kao polazište za nomenklaturu i standardizaciju vlaškog jezika, uporedo sa aktivnijom primenom, u pisanoj formi, vlaškog govornog jezika.

- Ravnopravna upotreba ćiriličnog i latiničnog pisma odgovor je na društvenu realnost i činjenicu da će tako mnogim pripadnicima vlaške nacionalne zajednice biti jednostavnije da čitaju i pišu na svom govornom jeziku - dodaje dr Čelojević.

Očekuje se da će stav Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Vlaha biti stavi tačku na višegodišnje rasprave na temu da li Vlasi koji žive u istočnoj Srbiji, južno od Dunava, treba da govore vlaškim ili rumunskim jezikom.

ĆIRILICA
VLASI već godinama koriste ćirilično pismo na kojem je, neposredno posle Drugog svetskog rata, izlazio i periodični časopis "Vorba nostra". Mnogi pisani dokumenti iz istorije Vlaha, stari i do 500 godina, pisani su ćirilicom.


Izvor:

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:337266-Vlaski-jezik-na-oba-pisma
08. jul 2011.

[Volcae]

iZVRSNI ODBOR NACIONALNOG SAVETA VLAHA UTVRDIO
CIRILICNO I LATINICNO VLASKO PISMO
"GERGINA" Udruzenje za ocuvanje kulture i tradicije Vlaha  понедељак, август 1, 2011 у 7:50 по подне.

САОПШТЕЊЕ ИЗВРШНОГ ОДБОРА
НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ВЛАХА
Извршни одбор Националног савета Влаха, на својој Седмој седници, одржаној 29. јула. 2011.
године у Бољевцу, утврдио је предлог писма у ћириличној и латиничној верзији коју ће Власи
користити у писаном споразумевању, записивању и штампању дела.
Предлог се, посредством званичног интернет сајта Националног савета Влаха, представља
најширој јавности у наредних 30 дана, након чега ће уследити расправа на основу које ће се
донети коначна одлука о коришћењу писма у влашком језику.



UDRUZENJE GERGINA - NEVLADINA ORGANIZACIJA ZA OCUVANJE IDENTITETA, TRADICIJE I KULTURE VLAHA

извор:"GERGINA" Udruzenje za ocuvanje kulture i tradicije Vlaha
http://www.facebook.com/pages/GERGINA-Udruzenje-za-ocuvanje-kulture-i-tradicije-Vlaha/208812242477407
http://www.facebook.com/notes/gergina-udruzenje-za-ocuvanje-kulture-i-tradicije-vlaha/izvrsni-odbor-nacionalnog-saveta-vlaha-utvrdio-cirilicno-i-latinicno-vlasko-pism/250779571614007

[Rosu]

Unele litere din aşa-zisul scris latin sunt total străine de orice scriere latină... Exemplu: "Nj" - valoarea fonetică a lui "j" nu este în nicio limbă neo-latină echivalentă sau similară cu ce propun dumnealor... 
 
În schimb de la Păun Es Durlic aveau: Ń/ń - mult mai uşor de scris şi de priceput pentru orice romanist sau vorbitor de limbă romanică.
 
Felul în care au făcut alfabetul vor face că scrierea lor să fie uşor de citit numai pentru sîrbi... Pentru toţi vorbitorii de limbi românice va fi o scriere ciudată şi greu de priceput.

Despre "chirilita" nici nu mă obosesc să scriu - aia e un anacronism şi o pierdere de timp.

[caslav]

                                                   
                              ~ ,,Ja oduzeh Turcima i dadoh vam Srbiju- pa sad je psujte, bar psujete svoje ,,~

                                                                                                                                                       M. Obrenović – Srbima

             Pozdrav svima na forumu, dugo me nije bilo i sve manje će me biti. Opet imam neka posla. Šaljem izvod iz svog izlaganja na panelu od 30. jula ove godine kako bi vam moje zalaganje u sastavu tima ,,Gergine" bilo i sa stanovišta sadržaja i cilja bilo jasnije predstavljeno. Da se zahvalim svima koji su tokom prethodnog meseca dali konstruktivni doprinos postignutim rezultatima a pre svih Slobodanu Goluboviću, Ljubiši Niculoviću i Andrejević Draganu. Izvan ,,Gergine" bih da se zahvalim nosiocima realizovanih i pokrenutih ideja od strane udruženja ,,FV" i ,,Primovara" sa kojima se susrećemo u realizaciji mogućih idejnih projekata neopterećenih političkim kontekstom i tumačenjima naših mogućih razlika na koje će, siguran sam, vreme, kao odrednica, staviti prst odluke.
                                     
         Na osnovu odluke Odbora za službenu upotrebu jezika i pisma, Vlaškog nacionalnog saveta, udruženje ,,Gergina" je u prethodnom periodu tokom niza susreta i razmatranja rešavala zadatak ćiriličnog i latiničnog pisma kao i mogućnosti njihove upotrebe u vlaškom jeziku. Logično se nameće potreba da se u što skorijem periodu počne sa primenom pisma u zapisivanju našeg govornog jezika u njegovim govornim oblicima što je moguće jednostavnije i šire, korišćenjem mogućnosti koje nam daje računar kao neizbežno sredstvo za oblikovanje i uređivanje teksta. U postupku razmatranja i traženja najprilagodljivijih rešenja ćiriličnog i latiničnog pisma, četiri člana ,,Gergine" (Slobodan Golubović, Ljubiša Niculović,Voja Kožicić i Časlav Radukanović) su priložili i obrazložili svoja rešenja budućeg ćiriličnog i latiničnog pisma i od priloženih su izabrana dva- model Časlava Radukanovića za ćirilično pismo i model Slobodana Golubovića za latinično pismo.
        Podrazumeva se da su u ovim slučajevima razmatrani i didaktički zahtevi i principi ovladavanja predloženim pismima od strane budućih polaznika u toku nastavnog procesa. Prosvetni radnici udruženja ,,Gergina" su razmatrali i mogućnost primene znanja početnog čitanja i pisanja stečenih na časovima srpskog ili drugih stranih jezika kako proces usvajanja oba pisma ne bi stvarao nepoželjne prateće pojave koje bi se izrodile u nedopustivo zamorne i opterećujuće aktivnosti. Cilj je da koristeći saznanja koja deca dobijaju u školi učenjem srpskog jezika uz pomoć ćiriličnog pisma, u komunikacionom smislu ne odvajamo pojedine polaznike od dece koja u familiji, selu, komšiluku, uče isključivo ,,srpsko pismo", a s druge strane kroz učenje latiničnih znakova ne bivaju ograđena i izdvojena od dece, svojih vršnjaka, којi u inostranstvu uče ,,latinično pismo" kroz jezike kojim tamo govore. Dakle, usvajanje i latiničnog pisma, kroz pore vlaškog maternjeg jezika, omogućava, lakšu i neopterećenu komunikaciju sa delom dece naše dijaspore. Na isti način, objedinjavanjem jezičkih različitosti, traženjem stručnih rešenja u disciplinama koje jedan jezik i čine, tražimо mogućnost boljeg razumevanja savremenog rumunskog jezika ne narušivši pri tom strukturu svoga jezika ,,komprimovanjem" u već postojeći – a po nekim zagovornicima i ,,finiji" derivat u odnosu na ,,pastirski" vlaški jezik.
      Uočljivo je i nedvosmisleno jasno da se na ovaj način rešava vitalno pitanje Vlaha u Srbiji opredeljenih za korišćenje isključivo vlaškog kao maternjeg jezika, sa svim elementima međusobnog, tradicionalnog prožimanja sa svim narodima iz milenijumskog životnog okruženja i sa percepcijom neizolovanja od zajedničkog balkanskog tkiva i vizantijske istorije a istovremeno uz opredeljenu vekovnu potrebu uzajamnog ispomaganja i saradnje sa  svim susedima. 
   
    Nije mudrost nalaziti moguće probleme. Mudrost je rešiti trajno osnovni problem iz koga proizilaze mnogi drugi problemi koji se rešavaju na sličan način i sličnim postupnim radom kao i prvi problem uz iskustva ljudi (ili sa istim ljudima) koji su u toku rešavanja  problema pokazali da raspolažu odgovarajućim modalitetima i pristupom rešavanja problema.

     Koji je naš osnovni, prvi problem?
            Naš osnovni, prvi problem nisu: planovi, programi i definicije. Kome to treba ako još nismo zauzeli stav o pisanju? Verbalni nauk je trajao milenijumima i odvijao se nesmetano, ali nauka u savremenom smislu reči je počela zapisivanjem rezultata svih traganja koja su dovela do određenih otkrića. Naš pismeni nauk je zamukao davno ili, bolje reći, u ozbiljnom i sveobuhvatnom smislu da je u više navrata zastajao tek pošto se počeo uzdizati i razvijati.
  ,,Kituca nuastă dje vorbje, skrisă în kărc, nje  fălještje nouo.Kitgod să fije jednostavnjik djin întră o partje – atît arată ši înpjedjekăturj djisprje partja a kuj protežjesk :,,Fire kum fak jeu – or să nu fije păn lumja".
(Kitica naših reči, u knjigama zapisanih, nedostaje nam. Ma koliko delovala jednostavno s jedne strane – toliko pokazuje i prepreke onih protagonista u smislu :" Biti kako ja napravim ili nek ne bude doveka").
       Molim da se razumemo oko jednoga. Složićemo se da moramo da najpre prihvatimo obrasce pisma koji će da nam prave najmanje poteškoća u primeni a što su podnosioci dužni da demonstriraju i postave kao ,,gotov proizvod za upotrebu". Takav početak ne isključuje dalja istraživanja, dokazivanja i rasvetljavanja, kao i dalja prilagođavanja i menjanja- čak im daje početnu energiju.
          Ovakvim načinom, bar što se tiče pitanja aktivnog rada na polju našeg maternjeg jezika i u smislu primene ne samo kao tradicionalnog dijalekta ,,na govornom, usmenom, nivou" već kao zapisanog jezika na kome se pišu : didaktički prilozi, umotvorine, literatura u najširem smislu reči... stavljaju se u poseban kontekst eksperimenti (kakvih je uvek bivalo i biće u jeziku), dijalekatska pisma i istraživanja, a kao plod zajedničkog, i podvlačim najšireg mogućeg sporazumevanja , bude
                                                          novoutemeljeni vlaški književni jezik . 

                                    Фонетска анализа и утемељење гласова влешког језика
                                         у  складу са  IPA (International phonetic alphabet)

                                                                                          Часлав Радукановић


                Пример приказане поделе сугласника у ћириличном моделу

                                      Tabelarni prikaz je neostvariv.

:    п р е м а   м е с т у   и з г о в о р а:...
по
звучности   Уснени   уснено зубни     Зубни
   надзубни   предњонепчани
  меки/тврди   задњонепчани

звучни
                  
безвучни
                  
Гласници                  

         

     

    Eво још примера гласовних анализа и поставки по интернационалном гласовном устројству са којим је предложени  ћирилични облик писма влашког језика  у потпуности усаглашен.


IPh glasovni modeli se ne mogu predstaviti.



Подела самогласника према хоризонталном положају језика
                                    у усној дупљи

        Захтеви за произвођењем вокала у влашком језику се могу обухватити следећом шемом :

               задњи      средњи        предњи 
  високи 
                    

средњи                                                   

  ниски                                   

       Sadržaj tabela se zbog konteksta sa širim elaboratom ovde neće prikazati ni komentarisati. Uostalom, i tehnički gledano, nemaju podršku podloge.






       Dakle, razumljiva je briga protagonista uvođenja rumunskog jezika u škole, kao i izdavača ,,tzv knjiga" iz edicije Christea Sandu Timoc koje čekaju na ,,uvođenje u nastavne planove" koje su izgleda svi spremni da pišu, čak se mnogi prerušiše u Vlahe (da l' po nacionalnom instiktu, svesti ili po čemu god drugom...) no, adrese su jasne. Doći će i tome, sigurno, vreme. Nama je prevashodna muka kako do autentičnog vlaškog nam nauka (?) da intelektualci koje imamo ne govore za govornicom ...Jo nam zăvršit la Bukurešt, jo mis beogradski đak..."(Ivita Glisici) ili drugi intelektualac kome se teškom mukom ne mogu setiti imena a govoreći vlaški tako je opterećivao i sebe i nas upadajući u rumunske deklinacije koje nikako da budu usklađene i da tvore bar pravilan i u nekom smislu logičan koncept onoga što je čovek imao da kaže. Jednostavno, tako je govorio da ga tri prevodioca simultano ne bi mogla pratiti.
       Zbog toga nam treba jedan, naš – nama najbliži- vlaški jezik. Primetio sam da ima i onih sa kojima se (i pored razlike u dijalekatskom, govornom, geografskom...) može do mile volje razgovarati na vlaškom a da se i ne oseti da pripadamo ,,podeljenim kategorijama". Bilo je i onih koji su nas samo slušali i smeškali se. Niko nam nije rekao : ,,Kakav vam je to jezik?" Revitalizujmo ga, izgrađujmo ga na naučnim osnovama prema jedinstvenim zakonima i pravilima. Ako su Francuzi davno već, nemajući deklinaciona pravila i leksička rešenja za više od 700 galicizama, možemo i mi da jedan fond reči poput ,,în dje ljetje..." da zadržimo ili da više toga izmirimo. Pada u oči jarost i ,,briga za sudbinu vlaha" od strane onih koji ne mogu da primene jednu adekvatnu reč a bore se za primenu ,,jednog jezika" ili onih koji ne mogu da prihvate promenu jedne druge reči koja u mnogome daje šansu razvoju vlaškog bića a bore se za prihvatanje tamo nekog jezika koji bi, navodno, spasio Vlahe sigurne propasti.
          Ove jeseni, u našoj sredini, Marija Pan, ako se iz Kine vrati, treba da počne da kod nas uči kineski u školi. Do 18. jula je škola trebala da prijavi Ministarstvu na osnovu dostavljenog dopisa. Da li ćemo i kada mi da se probudimo jednom bez svađa, razmirica i neslaganja i da ponudimo naš vlaški u jedinstvenom pisanom, čitanom i govornom obliku – zavisi od nas. A da li će njime dete pisati ,,тајкă" ili ,,dedo" – meni je, lično, svejedno. Savet je nedvosmisleno, jasno, na stanovištu donošenja odluke već početkom jeseni. Nek nam se posreći!   
             

Предлог ,,Гергине" за писма у латинично-ћириличној
                    комуникацији на  влашком  језику


           Влашко ћирилично писмо - Скрису ћирилик ал влах (Ћирилица влахă)
           Vlaško latinično pismo – Skrisu lătinik аl vlah  (Latinica vlahă)



           Предлог приложене влашког латиничног писма је дао Слободан Голубовић,
            ћириличну верзију је сложио Часлав Радукановић


(*Постојећи гласови за чијим словним решењем у практичној примени није исказана потреба.)



              Tabelarno se ništa ne može prikazati. Žao mo je.         
            
                     

         




Шематски приказ институционалне и структурне повезаности
                  уз обезбеђење свих нужних предуслова у остваривању
                                      задатака у вези језика и писма


Службена употреба језик и писмо Семинари округли столови   Образ. на мат. јез.        Информисање  култура
писмо          правопис          морфологија          граматика          лексичке делатности
       
                                                      одбор за језик
 
Координира рад у областима од првенственог значаја за развој језика и писмености
               
                                                    Национални савет





                                                                                        Аутор:   Часлав Радукановић
                                                                                 

[Ivita Glisici]

Dakle, razumljiva je briga protagonista uvođenja rumunskog jezika u škole, kao i izdavača ,,tzv knjiga" iz edicije Christea Sandu Timoc koje čekaju na ,,uvođenje u nastavne planove" koje su izgleda svi spremni da pišu, čak se mnogi prerušiše u Vlahe (da l' po nacionalnom instiktu, svesti ili po čemu god drugom...) no, adrese su jasne. Doći će i tome, sigurno, vreme. Nama je prevashodna muka kako do autentičnog vlaškog nam nauka (?) da intelektualci koje imamo ne govore za govornicom ...Jo nam zăvršit la Bukurešt, jo mis beogradski đak..."(Ivita Glisici) ili drugi intelektualac kome se teškom mukom ne mogu setiti imena a govoreći vlaški tako je opterećivao i sebe i nas upadajući u rumunske deklinacije koje nikako da budu usklađene i da tvore bar pravilan i u nekom smislu logičan koncept onoga što je čovek imao da kaže. Jednostavno, tako je govorio da ga tri prevodioca simultano ne bi mogla pratiti.

Domnule Caslav(Taslav) vaide muica nuostra cu lumnie care fura, lor este locu in puscarie... Nu o sa intriaca multa vriame si baiati care a furat la alejere de consilium o sa ajunga la locu care i asciapta. Adeverul este spornic dar sa scit ca ajunje pe timpuri tot la locl ci trebue...

Sto se tice mog vlaskog nasledja mislim da vi kao clan Srpske radikalne stranke nemate pravo da komentariserte da li je moja malenkost pripadnik vlaske nacionalne manjine ili nije!!!!!
Ruzno je to sto na prikriven nacin pokusavate da umetnete separatizam u svesti vlaske zajednice.Vi i vama slicnim bicete odgovorni zasto ce neke nove generacije vlaha,rukovodeci se vasom separatistickom politikom,da Vlasi kao izmisljen  autohton narod jedinstven u kulturnom i jezickom nasledju jednog dana kao i Srbi sa Cetinja, Lovcena, Niksica posegnu za neku novu drzavu. Zbog pojedinaca poput vas ja i slicni meni (verujte da nas ima puno) necemo nikada prihvatiti nikakav vid separatizma makar se on ogledao i u jeziku.
Osvrsnite se malo oko sebe i naucite nesto o svom narodu,pa onda mozemo da pricamo na ovu temu.Vasom politikom dajete za pravo pirocancima, vranjancima posticaj da standardizuju svoj dijalekat, a mozda i za separatizam.
Vlah i vlaski jezik je tradicionalan naziv za Rumun i rumunski jezik  i svako institiranje na razlici izmedju ta dva termina pravno je neregularno. Vi i vama slicni mozete standardizovati novi Srbovlaski jezik ili vlasilonski jezik nikako jezik koji je vec standardizovan.
Zelim Vam da naucite nesto o svom narodu,jer verujem da ste jos uvek u stadijumu u kome sam i ja nekad bio. Siguran sam da ako imate volju da znate sta ste? i ko ste? da cete vremenom tol i saznati. Verujte da vam  mi na vasem neznanju ne zameramo...

[Volcae]

      Dakle, razumljiva je briga protagonista uvođenja rumunskog jezika u škole, kao i izdavača ,,tzv knjiga" iz edicije Christea Sandu Timoc koje čekaju na ,,uvođenje u nastavne planove" koje su izgleda svi spremni da pišu, čak se mnogi prerušiše u Vlahe (da l' po nacionalnom instiktu, svesti ili po čemu god drugom...) no, adrese su jasne. Doći će i tome, sigurno, vreme.

                                                                                       Аутор:   Часлав Радукановић                                                                              

Radi se o pravim knjigama a ne ,,tzv knjiga" iz edicije Christea Sandu Timoc,
a koliko vidim uvodi se u nastavu za vlašku decu samo "BETOVEN" i "AJNŠTAJN",
kakve li oni veze imaju sa lingvistikom.




objašnjenje:
Za ćirilicu je odgovoran "BETOVEN" a za latinicu "AJNŠTAJN".


:)

[filiposnic]

Aman ljudi, odakle vama Х, Џ i H, DŽ u predlozima? U kom vlaškom govornom području se koriste ovi suglasnici? Ili ste nasumice prepisali azbuku i abecedu? Zar nije u Paunovom Kompendijumu dato prikladnije rešenje u vidu fonetskog pisma: jedno slovo - jedan glas? I, molim vas, nemojte odgovarati na ova pitanja.

[caslav]

Имам мало времена да се осврнем и одговорим. Тек толико

Domnule Caslav(Taslav) vaide muica nuostra cu lumnie care fura, lor este locu in puscarie... Nu o sa intriaca multa vriame si baiati care a furat la alejere de consilium o sa ajunga la locu care i asciapta. Adeverul este spornic dar sa scit ca ajunje pe timpuri tot la locl ci trebue...

Sto se tice mog vlaskog nasledja mislim da vi kao clan Srpske radikalne stranke nemate pravo da komentariserte da li je moja malenkost pripadnik vlaske nacionalne manjine ili nije!!!!!
Ruzno je to sto na prikriven nacin pokusavate da umetnete separatizam u svesti vlaske zajednice.Vi i vama slicnim bicete odgovorni zasto ce neke nove generacije vlaha,rukovodeci se vasom separatistickom politikom,da Vlasi kao izmisljen  autohton narod jedinstven u kulturnom i jezickom nasledju jednog dana kao i Srbi sa Cetinja, Lovcena, Niksica posegnu za neku novu drzavu. Zbog pojedinaca poput vas ja i slicni meni (verujte da nas ima puno) necemo nikada prihvatiti nikakav vid separatizma makar se on ogledao i u jeziku.
Osvrsnite se malo oko sebe i naucite nesto o svom narodu,pa onda mozemo da pricamo na ovu temu.Vasom politikom dajete za pravo pirocancima, vranjancima posticaj da standardizuju svoj dijalekat, a mozda i za separatizam.
Vlah i vlaski jezik je tradicionalan naziv za Rumun i rumunski jezik  i svako institiranje na razlici izmedju ta dva termina pravno je neregularno. Vi i vama slicni mozete standardizovati novi Srbovlaski jezik ili vlasilonski jezik nikako jezik koji je vec standardizovan.
Zelim Vam da naucite nesto o svom narodu,jer verujem da ste jos uvek u stadijumu u kome sam i ja nekad bio. Siguran sam da ako imate volju da znate sta ste? i ko ste? da cete vremenom tol i saznati. Verujte da vam  mi na vasem neznanju ne zameramo...

         Прво, као београдски ђак не би сте могли тек тако да занемарите контекст једне целе реченице ,,Doći će i tome, sigurno, vreme." Ако то повежете са претходним видећете да се односи на књиге које су припремљене у вишестрано мањкавом смислу. Сигуран сам да су многима од вас до руку још дошле овакве књиге припремљене са циљем увођења у школски и наставни систем Србије. Не бих сада о томе да су и до сада постојале празнине у систему које су стимулисале анархичност чак и блокадом покрајинских органа, само да се зна који механизми све могу да доведу до таквих стања. Блокадом (политичком) активности надлежног тела (или политичким одуговлачењем спровођења одлука у живот) би се такође отворио простор за друга делања и делатности. Као активан чинилац, познавалац функционисања, потреба и могућности деловања школе сам се, имајући то у виду, дигао да у школе не би ушло свашта. Али, као што сам већ рекао, ,,doći će i tome, sigurno, vreme"   и тад ће расправа и уобличење нових идеја добити свој дефинитивни облик у складу са декларисаним потребама средине и друштва.
    Други део целине текста се односи на интелектуалце влашког идентитета које познајем или које тек сад срећем, при чему са горчином констатујем да комбинујете српски и влашки тако да свака од коришћених речи из дотичног језика задржава своје деклинације и облик, што наравно, не чини складну стилску целину. У другом случају је укрштен влашки са румунским при чему је румунски додатно изгубио на чистоти! Наравно да се тим средствима и на такав начин служе хиљаде Влаха али сам ја овде узео два најсвежија примера. Да ли је злочин претешка реч или не, засебно је питање. Ја сам на становишту на коме су сви они који би да румунски остане таквим какав јесте, да српски буде таквим какав јесте а да влашки буде такав каквим буде био. И томе ће, сигурно, време доћи - констатујем. Кроз овај се хаос мора проћи, па сад ко радећи, ко гледајући, кукајући и вајкајући се. Одувек је тако било и биће. Излази из тога су или прибегавање књижевном румунском језику, или прибегавање књижевном српском језику, или борба за ревитализацију влашког језика у његовим изворним облицима кроз гласовне структуре и промене које га чине одрживом целином. Ја сматрам, и веома сам срећан што то говорим у овом времену, да ће ревитализација влашког језика наћи своје протагонисте међу младима који говоре и друге језике а желе да језик својих предака очувају живим, говорљивим и одрживим. Влашки језик је до данас ипак ,,превео" значајан фонд речи из других језика на много прилагођенији начин, створивши природнији и богатији језичко-стилски израз. Чак је то оно што га чини живим и влашким! Дакле, влашки језик живи и упркос занемаривању и гурању у запећак док се примат даје поменутим књижевним језицима. Влашки језик прати остале језике из окружења развијајући се у складу с њима. То чине они који га говоре у приватном животу, породици, на радном месту, у кафани, на културним и јавним местима окружени својим сународницима. Сведоцима смо да је удео српског језика у нашем комуницирању у последњих педесетак година заузео знатну ширину. Уколико боље погледамо колико је латинитета (и нашег) ушло у српски језик увиђамо да су сви језици током своје експанзије од својих коренитих речи задржали једва трећину а да су остало кованице, речи и изрази који потичу из других језика. Одговорност за судбину влашког језика и његов изглед и стање није на академијама, академицима, лингвистима... Да је тако било – одавно га већ не би било. Одговорност за његову судбину, изглед и стање је на ИНТЕЛЕКТУАЛЦИМА, Власима. Народ ће језик примењивати онолико колико простора буде изискивао сам свакодневни живот и ништа више. Боље је да ми укрстимо речи и да њима дебатујемо – ал' хајд на влашком језику да то чинимо по доношењу стандарда писма, што лично очекујем да ће се десити до краја календарске године. Влашком језику ће онда припасти ,,право" на легитиман развој кроз јединствену писану форму и норму, што до сада није био случај. После тога ће све доћи само по себи, вођено према најприхватљивијим моделима. Што скоро рече проф, Ј. Пејкић ,,...и писмо и језик ће бити они које буду изабрали Власи... Све оно што влашки познаје и може примити својим својим токовима – биће прихваћено. Оно што му је страно – одбациће сам.
       Ништа не бих имао против да се јасно именом одредимо ко јесте ко. У прошлости смо од свих својих назива извели и промене које су имале различите конотације и призвуке од шаљивих, краћих, дужих, деминутива, аугментатива... Дошло је време да се и у службеном смислу определимо за једну одредницу. Одредницу ,,Румйн" користимо за именовање својих суседа,  Румуна, која се у нашем језику односи и на држављанина Румуније и на националност ,,Румйн". Румйн/-њ у неким од језика је записано као : (les Roumains, Rumuni, Romîni, Rumänen...). В(а)лах у истим језицима: (les Valaques, Vlasi, Vlahi, Vlachen... Неко данас може  ,,Влах" сматрати неологизмом. Тај неологизам је старији од једног ипо милениума. Ако је одвајкада на свим европским језицима постојала одредница Влах (les Valaques, Vlasi, Vlahi, Vlachen...) са једним значењем а Румйн (les Roumains, Rumuni, Romîni, Rumänen...) са другим значењем, jeсам за што је могуће јасније и разграниченије језичко значење. Самим тим не дирам ни у један стандард.
          Члан СРС нисам никад био, чак ни кад је мој брат био председник ОО и неких хиљаду мојих блиских пријатеља. Са Војом се лично знамо још од пре 34 године и никад нисам делио његове ставове.
Је ли то сепаратизам или природна потреба разграничавања два појма? Како је могуће да је нерегуларно да се различитости разврставају и именују различито? Ви би сте радије као у добром босанском маниру из једног од вицева о ,,Х и М": Х:"Знаш болан как'а ти је лубен'ца?"М – Не знам. Х:,,Знаш ли как'а је шљива?"М:- Вала, то знам. Х:,,Е, видиш, лубенца ти је ко шљива, ал ни налик."  Такво навођење ,,сличности" се ваља тумачити по некој другачијој логици у којој се премисе могу по ирационалном моделу индукцијом или дедукцијом инплемемтирати у апсурдан закључак. Због тога ја више волим да је лубеница из фамилије ,,мелонацеае" – једно - а шљива из фам. ,,розацеае-прунацеае"- друго. Самим тим не дирам ни у један стандард. Узмите то што сте Ви написали и дајте да Вам неко упореди са стандардима које кршите и предочите то себи. У само прве две речи сте грубо прекршили све стандарде, па и будући влашки.
      Дуамње Ивите, йм парје рăу пинтру кă ај њездрубјењ фурă пје ње аљес, лор ље локу ла йнкисуарје... Аша ље руог ши јеу!
      Ја не могу да судим о Вашем влашком наслеђу, нити ми је то циљ. То ви радите сами, и то Ви треба да радите на своју одговорност, међу својима. Да ли сте припадник влашке националне мањине или не- и то је Ваше а не моје. Што ће Вам било ко замерити због тога?
      Ви сте део народа, и наравно да можете спречити уколико сте већински супротстављени идејама које ми образлажемо и то је демократски учинак већине у своју корист или на своју штету, и то је демократија противу које ја никад нисам имао ништа против па чак и кад би насукала пловило које је гурала, знајући да то задуго не може остати тако уколико је криво постављено и усмерено. Слобода је у избору а не у наметању и Ви то добро знате.

                                                                                  ,,doći će i tome, sigurno, vreme"

[Absinth]

       Ви сте део народа, и наравно да можете спречити уколико сте већински супротстављени идејама које ми образлажемо и то је демократски учинак већине у своју корист или на своју штету, и то је демократија противу које ја никад нисам имао ништа против па чак и кад би насукала пловило које је гурала, знајући да то задуго не може остати тако уколико је криво постављено и усмерено. Слобода је у избору а не у наметању и Ви то добро знате.

То је и извор проблема .
Ви и ваши пријатељи, ментори да не користим неки други речник - нама, већинској популацији Влаха кроз на подао и намештен начин изабран Национални Савет
намећете писмо музику културу а богами и манифестације. Чак нам и разговоре на форуму или социалним мрежама намећете.

Нама намећете поделу међу романофоним становништвом Источне Европе коју ми не желимо, као што је и нисмо желели у задњих хиљаду година.
Ово што радите је жалосно и засигурно је за сметлиште историје.

[caslav]

То је и извор проблема .
Ви и ваши пријатељи, ментори да не користим неки други речник - нама, већинској популацији Влаха кроз на подао и намештен начин изабран Национални Савет
намећете писмо музику културу а богами и манифестације. Чак нам и разговоре на форуму или социалним мрежама намећете.

Слобода је у избору а не у наметању и Ви то добро знате.

Нама намећете поделу међу романофоним становништвом Источне Европе коју ми не желимо, као што је и нисмо желели у задњих хиљаду година.
Ово што радите је жалосно и засигурно је за сметлиште историје.

Prvo ste trebali da sprečite nastanak francuskog, italijanskog, španskog, portugalskog, vlaškog pored savršenog latinskog u kome sve stoji tačno i precizno postavljeno i dato za sva vremena. Otud je po pravu izbora nastala sva ova današnja romanofonija koja kao zalog ima samo latinski kao književni prapočetak. Da kažem još i to da dok se cela Evropa nadmetala koja će nacija dati više naučnih imena (na latinskom i više naučnih priloga, neke koje nisu ni postojale sada nameću "romanofonost" kao svoj "hiljadugodišnji" sklop. Ko doživi 2054, može da slavi hiljadu godina Romanie (iliti Vizantije) čiji su koreni ovde... Dakle, Vi pre hiljadu godina ne sprečiste nastanak Vizantije. Pošto niste, izazvali ste rascep unutar romanofonog stanovništva. Al nema veze, i religiozno je podeljeno i zna se kako i zašto. Ako ste tada bili većina trebali ste da reagujete... Da vam u glavi ne bi ispala zbrka mešajući (zamenjujući) pojmove "romanofoni" i "rumunofoni", pročitajte rečenicu koju sam umetnuo na sredini pa uporedite s onim što Vi, Vama slični... "niste želeli u zadnjih hiljadu godina." Vajdje majka ... Vama niko ništa ne nameće. Vi ste (kažete) većina? Drago mi je. Vi birate! Mi samo branimo ono jedino što imamo i znamo a to je vlaški jezik, jezik kojim svi mi govorimo - priznavali to ili ne. Svakojakih sam se teorija nasisao i ne drže vodu. Ako Vam to nije jasno, moji mentori su iz jezičkih oblasti, u šta ćete se tek uveriti. A Vi i Vama slični ste u velikoj prednosti - sve postoji - al Vlaškoj manjini to ne "vrši pos'o". Sad eto i mesta za Vašu rečenicu s početka: "To je i izvor problema."

[Volcae]

Svakojakih sam se teorija nasisao i ne drže vodu. Ako Vam to nije jasno, moji mentori su iz jezičkih oblasti, u šta ćete se tek uveriti.

      Дуамње Ивите, йм парје рăу пинтру кă ај њездрубјењ фурă пје ње аљес, лор ље локу ла йнкисуарје... Аша ље руог ши јеу!

Па то је јасно као дан, види се из ове ваше реченице да су ваши ментори из језичких области, ВЕОМА УБЕДЉИВО, нема шта.

[Volcae]

A Vi i Vama slični ste u velikoj prednosti - sve postoji - al Vlaškoj manjini to ne "vrši pos'o".

Има и те како, ово је само мали део онога што постоји!!!

    Studii, anchete lingvistice în atlase ALRI şi ALRII se ocupa
de aceşti români.

    a) Gustav Weigand 1909, întocmeşte la Leipzig primul
Atlas lingvistic înregistrând mai multe localitaţi românesti din
miază-zi de Dunăre în "Lingvistischer Atlas des Dacorumänischen
Sprachgebiete".

    b) Petar Skok - Zagreb 1940, Osnovi romanske lingvistike i
Etimologijski riječnik hrvatskog iii srpskog jezika (I-IV otseka zaprega
Jazu 1971-74)

   c) Emil Petrovici Cluj 1937, a anchetat pentru ALR II
(Atlasul lingvistic român II), graiul românesc din satul Jdrelo - pe
Mlava-Serbia de răsărit, Sever Pop a anchetat satul Batinţ (Batinac)
de pe Morava în ALR I.

    S-au mai anchetat satele de pe Timoc, Bregova (858) şi Alova
(859) ca şi Sveti Petar în ALR I (858). Datele au fost publicate în
ALR I, tipărite în deceniul al IV-lea sec.XX. Atlasul lingvistic român
s-a realizat cu sprijinul şi sub conducerea profesorului Sextil Puşcariu
în cadrul Muzeului Limbii Române din Cluj.

    Aici s-ar putea adăuga şi cercetările profesorului german
Gustav Weigand. românii din sudul Dunarii (Timoc).

    Mai trebuie citat "Knaus Welt Atlas" Berlin 1938, 147 apoi
Dictionarul enciclopedic croat: "Lexikom Minerva Zagreb 1938, p.
634 care dă cifra de 280.000 români în Serbia de răsărit.

    d) Virgil Nistorescu (1969), anchetează dialectul în 28 de
sate din zona Vidinului-Bulgaria în baza unei convenţii încheiată între
Academia Româna si Academia de Studii din Bulgaria, cercetarile
s-au terminat în 1976 dar au mai continuat în 1993, dupa Revoluţie.
Materialele alcătuiesc Arhiva fonografică a limbii române (de
fonetică şi dialectologie de Valeriu Şuteu.

    Textele se află în arhiva dialectală a Institutului de
lingvistică din Bucuresti.

    Institutul român de folclor din Bucuresti are înregistrate pe
benzi de magnetofon sute de balade populare de la românii din
Timocul sârbesc şi bulgăresc, ca şi nenumărate texte.

15



    Fonetica Universitaţii din Timişoara a avut un fond de sute de
balade şi texte, înregistrate de Cristea Sandu Timoc şi donate
Universitaţii. O parte din ele au fost duse în Germania de profesorul
Gabriel Manolescu.

    Deţinem un fond din fonoteca pe care o are Institutul de
Folclor şi Universitatea din Timişoara, întregul fond aparţine
românilor din Timoc-Serbia şi Bulgaria, dar nu vlahilor, deşi este
aceeaşi naţiune; toata Europa ştie acest lucru numai în Balcani nu se
ştie. Să-i creadă cineva?

    Profesorul lingvist Virgil Nistorescu poseda mii de texte de la
românii din Timoc în cartea: "Românii Timoceni din Bulgaria" care s-
a tiparit în colecţia argumente, el are următoarea părere pe ultima
coperta despre românii timoceni: "Conştiinţa apartenenţei la trunchiul
dacoromânesc este vie la aceşti români, care, în ciuda condiţiilor
specifice evoluţiei într-un mediu halogen, şi-au păstrat o limba
frumoasă, apropiată mult de graiurile daco-române de sud, în speţă de
cele olteneşti si munteneşti.

16

Cristea Sandu Timoc : VLAHII SUNT ROMÂNI, documente inedite, Editura Astra Română, Timişoara, 1997, p. 15-16.

O sut de ani de cartografie lingvistic românească – un bilanţ deschis

    4.7. Aceluiaşi spaţiu sud-dunărean îi este dedicat în ultimii ani un alt proiect de geografie lingvistică, cu focalizare de data aceasta pe graiurile româneşti din Serbia orientală şi din valea Timocului, aflate într-un teritoriu delimitat la nord de Dunăre, la sud de munţii Rtanj, la est de Timoc şi la vest de râul Morava. Proiectul are titlul Atlasul lingvistic român. Graiurile dintre Morava, Dunăre şi Timoc (ALR – MDT) şi este elaborat, începând cu anul 200432, de un colectiv de trei dialectologi din cadrul Institutului de Lingvistică şi Istorie Literară ,,Sextil Puşcariu" din Cluj, având la bază metodologia ALR/ NALR. Reţeaua de puncte cuprinde 64 de localităţi iar chestionarul folosit numără 1111 întrebări, selectate dintre cele 2543 de întrebări ale Chestionarului NALR (Neiescu et alii 2006: 262). Maniera de chestionare este similară celei folosite anterior de ALRR. Maramureş, în sensul că autorii au împărţit chestionarul în trei părţi aproximativ egale, fiecare dintre ei desfăşurându-şi ancheta cu câte un informator diferit şi participând astfel la înregistrarea de material lingvistic în toate localităţile reţelei33. Ancheta a fost finalizată în anul 2009 iar materialul lingvistic înregistrat urmează să fie publicat în 4 sau 5 volume (aprox. 250 de hărţi fiecare) de hărţi analitice şi sintetice. Importanţa acestei întreprinderi ştiinţifice este dată de faptul că ea reprezintă prima cercetare de asemenea
____________________
    32 Iniţiativa acestui proiect datează din anul 1998, ea aparţinând Societăţii Române de Dialectologie din Cluj-Napoca, în colaborare cu Forumul pentru Cultura Românilor din Serbia, cu sediul în Bor (http://www.mae.ro/poze_editare/2007.12.05_Newsletter_DRRP.pdf).
    33 Adoptarea acestei metode de lucru vine oarecum în prelungirea tradiţiei cartografiei lingvistice din arealul transilvan, în sensul că cei trei autori ai ALRR. Maramureş au devenit, ulterior, coordonatori ai celor trei atlase regionale din arealul respectiv: NALR. Banat (Petru Neiescu), NALR. Crişana (Ionel Stan) şi ALRR. Transilvania (Grigore Rusu), cei trei autori ai ALR-MDT fiind, în acelaşi timp, şi autori ai NALR. Banat, realizat sub coordonarea lui Petru Neiescu.

103

Florin-Teodor OLARIU

dimensiuni, cu relevanţă atât pentru domeniul lingvistic (dialectologie, lexicografie etc.), cât şi pentru cel al etnologiei, istoriei sau al demografiei populaţiei româneşti din regiunea respectivă.

104

FLORIN-TEODOR OLARIU, O suta de ani de cartografie lingvistica romaneasca – un bilant deschis, Philologica Jassyensia an VI, nr. 1 (11), 2010, p. 103-104.


И цео свет зна да смо РУМУНИ!

[Paun]

          Skidam s dnevnog reda Floruma ovu temu samo sa jednim jedinim, ali više nego dovoljnim argumentom : predložena ortografska rešenja ne da nisu promišljena, analitički utemeljena i ozbiljno predstavljena kao moguće rešenje za (za)pis(iv)anje na dijalektima kojim govore Vlasi istočne Srbije, nego ne obuhvataju čak ni sve glasove koje cenjeni predlagači mogu čuti u svojim sokacima, kada bi samo umeli pažljivije da oslušnu govor naroda za čiju dobrobit ovo predlažu. Problem izumirućeg vlaškog jezika je previše ozbiljno, previše dramatično i previše stručno pitanje, da bi se njime bavili šarlatani na bilo koji način i iz bilo kog razloga.
        S druge strane, političari koji nisu dorasli trenutku da procene šta je šta, i da u skladu sa tim odlučno raščiste sa patološkim amaterizmom, neka ustuknu, i neka ustupe mesto onima koji će umeti, ako ništa drugo, da na obalu iznesu što više stvari sa broda koji tone.
        A da je vlaški broj potonuo, to zna svaka baba, u svakoj vlaškoj kući, u svakom vlaškom selu!

Vidimo se ovde:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/sound.php

       Ali pre toga obavezno poslušajte ovu poučnu priču, koja je ispričana na najstarijem vlaškom jeziku koji je ikada upamćen! Jer nje ne bi bilo da neko u pravom trenutku nije pritisniuo pravo dugme "snimi"!
       Bilo je to daleke 1972. godine!

       Pouka je:
       Vreme je za "snimi" pre bilo kakve druge reči!
       Askultaţ, fraţîĭe:
       [mp3=200,20,0,left]http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/muzika/Orkestar-Majdanpek-1972.mp3[/mp3]