Шта сам остао дужан да изјавим још зимус на обраћање Д. Драгића поводом његове познате резолуције. Сад више нема смисла дање одлагати кад је силина доказа наврла са свих страна.
~#~ ~#~ ~#~
Oбавеза Националног савета Влаха Србије је да ради у интересу Влаха и у интересу Србије према свим позитивним цивилизацијским достигнућима савременог мултинационалног, и мултикултурног друштва у Европи и шире.
У свим вишенационалним државним творевинама у прошлости, а то је случај и времену у коме живимо, национална припадност je бројним народима оспоравана, мењана и одређивана од страна чији је то био интерес и бивала је предмет политичког разрачунавања струја и фракција као и врло бурних конфликата током дугог низа година. Не постоји такав пример из прошлости, у коме нису постојале заинтересоване стране ван граница дотичне земље а које су разним садржајима потпомагале стварање или продубљивање јазa међу људима стварајући тако неуралгичне тензије у већ припремљеним „осетљивим подручјима“. Неретко се и данас такве ситуације на међудржавном нивоу појављују као спорне и то решавају државе уз помоћ властитих институција и билатералним активностима или се такав проблем интернационализује и решава уз помоћ мирнодопских институција у свету. Неретко се, у недостатку адекватног решења, времена или због „пречег посла“, и других нужности, питање признавања права некој националној мањини одлагало за неко друго време- и тако у недоглед. То је на жалост случај наше националне мањине која је тек у овом времену добила право да се искаже и избори за своја права. То је та лоше препозната и запуштена, вишедеценијска табу тема у Србији око које се сада ломе копља и траже начини који би је с једне стране решавали а с друге стране остварили још по који спорадични интерес. То је сушта истина о нама коју и Европа и сви ми треба да сагледамо.
Национални савет Влаха треба да се као легална институција једне демократске државе заузме за остварење мањинских права и слобода Влаха Србије због тога што је на основу представљених програма у кампањи то мотивисало већину влашког народа за излазак на изборе за Нац.. савет. (Истовремено ће се за остварење мањинских права Румуна старати румунски Национални савет у складу са постојећом дугогодишњом традицијом поштовања Румуна као националне мањине у Србији.) То је већ разграничено вољом грађана и треба да буде јасно да никаквих притисака споља и изнутра не треба да буде на будуће самоопредељење и самоизјашњавање Влаха. Никакав други патронат Власима није потребан у свом властитом битисању тамо где постоје.
Актуелни Национални савет Влаха Србије је демократска институција у којој је сваки појединац добио место на основу гласова пунолетних и равноправних бирача који су у дану за гласање одлучили да гласају за одређену листу. Доказ демократичности је и тај што није „прошла“ једна, односно две листе, и штета је што нису прошле свих 9 листи које су такође имале људе пробуђене националне свести. Највећем делу Савета није императив страначка припадност, није императив „знање“ влашког језика јер би се ту појавио спор већ око тога како да се поздрављамо на влашком, није императив да мора да буде из неког посебног „влашког вилајета“- императив је да има у себи свест да су му преци овде постали и постојали и да ће нам потомци овде настајати. Све друге разлике су колорит који чини нашу различитост у смислу богатства којим обилује наш народ.
Национални савет је, то се јасно види, решио да се избори до краја са наслеђеном хипотеком претходног сазива који сада „глуми опозицију“. Ја бих у име свих оних којима то питање мало зуји у глави питао: „Шта значи бити у националном смислу опозиција?“ Дајте ми тога који зна иједну националну творевину коју твори нација а да је она у националном смислу самој себи опозиција?! Ако је претходна (и последња) постава била прорумунска и радила је, како чујем, у корист румунизације – хајде да сада радимо у интересу Влаха (чак и уз опирање тзв „влашке опозиције“) па да им се до краја докаже да посао мора да се одради ваљано и уз највећу могућу сагласност од почетка а не од средине или од самог краја, што нити је прихватљиво нити добро за будућност заједница Влаха где год постојале. Хајде да превазилазимо проблеме у ходу радећи што је могуће сврсисходније и напредак ће бити све виднији. Отварајмо простор за исказивање наших разлика у етничкој, фолклорној, језичкој, разноликој културној и историјски детерминисаној грађи коју треба да очувамо приказујемо и непрекидно истражујемо како би она била наш залог за будућност. Лако је уверити се већ у динамику рада садашњег НСВ у поређењу са резултатима и начином рада претходног, (конспиративног) електорског Савета са именом кога су само Румуни могли да изговарају.
За разлику од електорске творевине у којој су такође учествовали Власи као председници и чланови неких политичких странака и опција сврстаних на листу „А“ и листу „Бе“, у свом мандату су учинили довољно тога против себе и против „таквог вида стварања лидерских кружока“, потпомагани каквим све полугама, у овој назовите је како хоћете- али демократској институцији су узели учешћа и Власи „који не знају влашки“ каквих ће у будуће тек бити ако се ми не постарамо да им овај матични језик који они говоре у Француској, Немачкој, Аустралији ... сада не пружимо. То је језик којим они говоре и једини језик којим се споразумевају овде са родом својим. Нама остаје само да се заузмемо како би надлежне институције тај и такав језик нормирале јединственим писмом и свим оним што чини ткиво једног језика. /Опаска да „неки који не говоре влашки треба да чувају тековине и језик....“ нам из прошлости намеће два доказана примера. Први је Копитарев од кога су многи други боље знали народни језик а да је он био узданица и подстрек настајању „новог српског језика“. Други је пример да је један аналфабета који је боље од тадашње српске интелигенције схватио значај подржавања новог српског језика пуног турских речи. И тада су постојале „стране“ али је моменат био такав да су се у њему среле најбитније претпоставке потребне за процват тог пројекта.
Форум за културу Влаха Бор је по својој декларацији „културни форум“ (ако добро разумемо назив). Орган који ради на промоцији културних садржаја, културној имплементацији и очувању културних вредности и тековина Влаха у одређеном локалитету. На културном пољу је за очекивати да се бави културном сарадњом са суседима и културном разменом, организацијом симпозијума и културних фестивала, припремама и реализацијом емисија из области културе... Овде нам се откривају детаљи из пера самог председника да је то једна од пет НВО која је 2002. године... Да нису само култура и невладин сектор „људска права“ били садржаји ФКВ-а, већ и нормирана политичка активност, сведочи сам председник, заокружујући сам проблем “влашког питања“. И оставимо сада то по страни за неки каснији осврт. Најјачи моменат, на основу писања г. Д. Драгића јер ја тај документ нисам могао да пронађем у изворном облику, је обраћање челника ФКВ на нацрт Резолуције коју је сачинио високи дом ПССЕ са циљем да данас треба различито прићи поимању мањинских права Влаха у односу на мањинска права Румуна у Србији. (Што се током времена како у смислу прегалаштва ФКВ тако и што се тиче активности и дела сасвим маргинализује и ишчезава као смисао.) Како данас ова НВО види борбу за елементарна права нас, Влаха, да своја имена записујемо и читамо својим матерњим језиком а да призвук у фонетском смислу остане непромењен? То ће бити моје питање ових дана.
Поставља се питање: зашто се ФКВ на овим демократским изборима за Национални савет није учествовао у борби за своје место у Савету тако што би оформио своју листу од активиста који су пописивали становништво од насеља до насеља. Целокупан простор у коме живе Власи није био обухваћен пописивањем а познато је да смо имали адресе људи чак у немалом броју свуда по градовима у Србији, имали смо и неодрађен посао у иностранству где ни једна странка није јавно позвала своје чланове да се упишу у ПБС. Где је у тим активностима био ФКВ Бор? Ако је технички био организатор претходног Савета Влаха или како су га неки назвали „електорска јухахаха“, шта је чинио овом приликом како би смо се сви нашли у заједничкој бризи и жељи да свако год нас у нашој кући буде оцењивао и вредновао нађе ред, рад, пројекте за будућност по ономе што су демократске вредности света чији смо део и Србије чији смо део. Каква је корист од таквих „пописивача“ који су пописивали „привремене“? Што то није ФКВ пријављивао ресорним државним органима са којима је био у вези, ако је већ знао за такву појединост и такву појаву? Што да ФКВ не узме и дели „свој колач са својима“? Зашто то сада о „тамо неком“ и коме се то пребацује? Држави Србији? Са каквим циљем? Што то ФКВ себи на душу не стави као хипотеку зато што није превазишао властиту малодушност већ се приклонио немим посматрачима тадашњим? Хајде да скептичкије тумачење препустимо њима самима. Ја бих на овом месту само рекао да нема места тврђењу да су избори били виртуелни јер ни једна листа није имала псеудониме и измишљине, виртуелне личности – него реално постојеће људе за које су такође гласали реално постојећи а не измишљени гласачи. Наши напори су усмерени ка томе да се на следећем попису потврде резултати са претходног пописа а не да Власи као мањина буду сасвим елиминисани или као и у једном делу неславне прошлости приказивани као Румуни а што нам је увелико било куцало на врата а и даље је то сегментарни циљ судећи по неким настојањима.
Дискутабилна је околност због чега је претходни Национални савет претежно тражио покровитељство Румуније у помоћи око „влашког питања“? Било је довољно само увидети како највећи број Влаха у Србији реагује на пловидбу по тако изабраном „курсу“ и изабрати, применити онај по коме једино пловидба може да се успешно одвија до краја. Надаље, ти који су „то тражили у корист и име влашког народа“ изгледа све време преносе муницију погрешног калибра и дан данас из ко зна каквих побуда. На брзу руку школовани „Румуни“ придодати (оним) Власима који су бар студирали да буду „Румуни“ – нису могли да прођу код Влаха који нису ни школовани да буду Власи а крвљу својом то јесу. Иако хетерофони и по некад сами себе из ината не разумеју и не прихватају, решили су да остану Власи. Од велике би заједничке користи било да се и ФКВ постави тако како би се свестраније и свеобухватније спровеле активности на решавању најбитнијих питања Влаха са свим нашим људима из народа који влашки пишу, зборе и стихотворе да у свим општинским институцијама културе, просвете или у општинским информативним телима и комисијама делегирамо људе не по партијском књучу него по ономе што су показали да могу да ураде за добробит Влаха као народа који живи од памтивека у Србији. На тај начин стандардизација не би била као унилатералан, површан и политизован чин „групе аутора“. Власи то неће да дозволе било коме, па ни оном „колцету које је везло атлас по Србији“. Дакле, једначини са једном непознатом остаје једно једино решење.
Ми смо свесни да нисмо део неписменог народа, за разлику од оних који тврде да јесмо. У великој смо мери део врло писменог и промућурног народа који је у прошлости гледао своја посла и чувао све своје благо док су преко њега пролазиле војске и епидемије и док су се политичке творевине померале. Власи су ендемски сој, зачет овде негде у земљиној кори и сачуван у нашем памћењу. Зато смо опредељени за властиту препознатљивост а не копију неке сличне групације или целине одбранимо. Нисмо ни у чијем резервату нити смо од било где избегли. Земљу нам нико није ни дао ни позајмио већ смо је крвљу својом куповали.
У обраћању председника ФКВ из Бора се јасно види неусклађеност идејног и практичног приступа како у прошлом времену тако и у времену садашњем и покушава се да кроз прилично разуђен формат хаотичног несклада са добром намером, а вероватно у доброј намери, скрене пажња на пропусте и погрешке које уочава с тим што у једној мешавини историје, лингвистике, популистичке реторике, запоставља културу као матично језгро постојања ФКВ и посеже, у прилично увредљивом и арогантном маниру, врло самоуверен политички соло кроз оркестарску партитуру који дотиче познате фрагменте политичких Дебисија, Дворжака, Шопена... ФКВ се у ово рано пролеће врло раскошно разлиста док су још врбе, глогови и ниско растиње по заветринама и утринама нашим у опрезном буђењу после доскорашњих сметова.
Наравно да држава Србија треба да ради свој посао. Национални савет треба да за нас, Влахе, уради оно што је нама потребно и због тога је свим ћелијама у друштву потребна жива активност, дијалог а изнад свега одрицање од било каквог патроната партија што позиције што опозиције уколико то омета наш рад на националном пољу. То не значи ни једног секунда не сарађивање са Државом и њеним институцијама, као што Држава сарађује и са институцијама других нац. мањина што не значи да се „уплиће“ у све односе и везе са њиховим матичним земљама. Шта у свему овоме није логично? Шта је то у свему овоме што треба да изазове гнев наших пријатеља, суседа и света? То што canis lupus у облику немачког овчара неће да савије реп пред његовим газдом, да се да у потрагу на команду „aporţî”, „taci” -и на страну све то- али неће ни да носи таблицу на којој пише „canis familaris“. Радије ће отрпети ћушкања и шибања по њушци, па нека га руже да немушт је, неписмен и прост. Такав се „неће појавити“ кад му се и Фамиларци и ловци наместе и затворе све прилазе. Остаје добар фудбалски „штос“ – Три нула за нас, нису се појавили“. Зна Тај добро које су му ране задате у прошлости, вук је.
У историји је било неколико добрих момената да се питање Влаха адекватно реши, али у тим тренуцима који су дошли неочекивано нису постојали артикулисано усмерени подухвати и само је политика увек била спремна да неким политичким мотивисаним моделима поведе народ зарад остваривања неке своје користи. Наравно да је наш промућурни човек и тада као и данас упозоравао и своје рођаке и пријатеље на „Фамиларисе“, браћу нашу по чему год а која су кренула да нас буде, да је иза њих Хајка која може да нам дође главе. О, пустих, кратких речи, како се уназад дају лако прочитати са другачијим смислом.
~#~ ~#~ ~#~
Кад се магла још мало разишла- још се боље види. А шта сада имам још да изјавим:
~#~ ~#~ ~#~
На пијаци која се форум зове, може све да прође. Све ове бесмислице ласкаваца који су добри да хвале кекс уз пиво итсл. Начињено је нешто од чега ће се наука одбранити у неком времену јер је на темељу подметнутих доказа донела став који не одговара истини.
У времену када је народ био на далеко нижем образовном ступњу - све је могло да прође. Данас, када свако иоле образован (четири разреда ОШ), размишља на најмање два (каква-таква) језика, када свако ко поседује једно око и један прст може да потражи на интернету све што му је потребно и да се пожали на сваку тегобу своју… чине се непромишљене глупости које ће некада сигурно послужити као крунски докази бесмисла и још један у низу похвала глупости.
С тога, мени не требају ка вама усмерени својом противречношћу већи противници од вас самих.
Дакле, заштитниче мог матерњег језика и финансијеру НВВНвО, како ћу ја да своје име пишем а да фонетски остане у матерњем облику на румунској латиници у недвосмисленом облику? Како ћу ја своје презиме да запишем у фонетском облику тим истим писмом и да резултат буде недвосмислен и на мом матерњем језику? Шта би рекла једна (бирајте која хоћете) светска институција о таквој НВО која мени не обезбеђује најважније право на записивање и адекватно читање мог имена и презимена у земљи у којој живим на матерњем језику? Ово није ни шала а ни „фигуративна“ игра. ОВО ЈЕ ЈАКО ОЗБИЉНО ПИТАЊЕ. Колико Влаха има овај проблем? Да изузмемо оне који не разликују „Ч“ и „Ћ“.
Даље, Ни један глагол који је описан и приложен у основном облику, није у духу влашког језика, и с тога се сијасет промена према том атласу не може извести према нашем влашком говору. Све именице,заменице,бројеви и придеви имају гласове влашког говора који творе другачије промене од румунског језика. Предлози, прилози, везници, речце такође имају разлика а узвици само уколико се завршавају гласом „ј“. То су вам, овако, моје „ситне“ замерке које сам укратко изнео. Ако ме неко буде ангажовао да ово и одбраним- прихватићу само из разлога да дефинитивно покажемо у целовитом свету бруку вашу голему. Можда вас и буде стид!
