Аутор Тема: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić  (Прочитано 26867 пута)

Ван мреже caslav

  • Ветеран форума
  • *****
  • Поруке: 309
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #30 послато: 15.06.2011. 22:21 »
Ма и за то ме баш брига,

Ван мреже caslav

  • Ветеран форума
  • *****
  • Поруке: 309
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #31 послато: 15.06.2011. 22:24 »
Имате, вала, свој Савет и своја права па радите тамо шта вас је воља.

Ван мреже Absinth

  • Сарадник форума
  • ***
  • Поруке: 213
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #32 послато: 15.06.2011. 22:27 »
Ма и за то ме баш брига,

sad mi je sa ova dva poslednja odgovora um pomucen
I jos vise mi nije jasno nego pre kada sam pitao.

Kako je moguce da ste mi pisali tri puta a da mi nista niste na moja pitanja odgovorili? :o

Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #33 послато: 15.06.2011. 22:32 »
Имате, вала, свој Савет и своја права па радите тамо шта вас је воља.
А, нећемо тако, Цаславе! Ја сам се на попису 2002. године изјаснио као Влах. Мене, изјашњеног Влаха, треба да заступа Национални савет Влаха - јок оне који су до расписивања избора за Национални савет били Срби! Србима не треба Национални савет у Србији. Они су већина у својој земљи - ми (Власи) мањина. Њима је Србија матица - Власима није!
Нигде у Закону не стоји да су Власи једино они који негирају историјске и лингвистичке чињенице. Јок, Цаславе!
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Ван мреже dPasujoni

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 436
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #34 послато: 15.06.2011. 22:57 »
Имате, вала, свој Савет и своја права па радите тамо шта вас је воља.
А, нећемо тако, Цаславе! Ја сам се на попису 2002. године изјаснио као Влах. Мене, изјашњеног Влаха, треба да заступа Национални савет Влаха - јок оне који су до расписивања избора за Национални савет били Срби! Србима не треба Национални савет у Србији. Они су већина у својој земљи - ми (Власи) мањина. Њима је Србија матица - Власима није!
Нигде у Закону не стоји да су Власи једино они који негирају историјске и лингвистичке чињенице. Јок, Цаславе!

Цитат
Dame i gospodo!

Današnja tema je veoma važna za nas. Zato je neophodno da dobro razumemo:


1.   Ako govorimo o ljudskim pravima treba da znamo o čemu je reč!

2.   Kako da dosegnemo ta prava imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo?

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1068.msg5882;topicseen#msg5882

А, нећемо ни тако домнуле Влад!

Као што је г.Драгић уочио реч је о људским правима!

Иако сте се изјаснили и изјашњавате  као ВЛАХ,
уколико ВЛАХЕ сматрате румунима или рецимо огранком румуна,
тј ако себе и влахе уврштавате у румунски корпус, онда сте румун по Закону о националним мањинама и ваша права штити НС РУМУНСКЕ националне мањине!

НС ВЛАШКЕ националне мањине постоји да штити права ВЛАХА који свој етнички идентитет виде као посебан како у односу на српски, тако и на румунски етнички корпус!

U suprotnom NS VLAŠKE NM ne bi mogao da postoji kao još jedan NS RUMUNSKE NACIONALNE MANJINE! :D

U tome je cela "ZMINTA"!

Nema nikakve "rumunofobije"!

Druga je stvar kako NS VNM radi svoj posao!


dPasujoni

Ван мреже Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • *****
  • Поруке: 1303
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #35 послато: 15.06.2011. 23:00 »
Titlu Atlas lingvistic al Regiunii Valea Timocului
Subtitlu: contributii la atlasul lingvistic al graiurilor romanesti dintre Morava, Dunare si Timoc
Autori Neiescu, Petru; Beltechi, Eugen; Mocanu, Nicolae
 
Informaţii editoriale
Editura [ s,n, ]
Anul apariţiei 2006
Localitatea Cluj-Napoca
 
Detalii suplimentare
Descriere Postfata de Vasile C. Ionita
Cuvinte cheie Limba romana.Lingvistica.Graiuri
Pagini 148
Limba romana
Înălţime (cm)25
Conţine harti
 
Cod unic LSR-209891-L.RO/504
Biblioteca Limbi si Literaturi straine, Limba si Literatura Romana
Oras Bucuresti
Adresa Str. Ion Ghica, nr 13, Sector 3
Stare disponibila

http://biblioteca.spiruharet.ro/catalog/titlu.php?id=60041

Evo dostupna je knjiga samo za Caslava i dPasujonija, samo još da skoknu do Bukurešta, pa da daju naučni sud o knjizi Atlas lingvistic al Regiunii Valea Timocului.

Tek onako informativno da znamo unapred šta nas čeka kada bude publikovan i lingvistički materijal u 4 ili 5 knjiga.  ;)
 

Ван мреже dPasujoni

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 436
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #36 послато: 15.06.2011. 23:20 »

Pa da vidimo da li ste dobro razumeli:

1.Vlaški jezik nije jezik, nego je naziv, termin za različite dijalekte ili narečja rumunskog jezika, da budem preciziniji dakorumunskog. (Vlasi govore narodni rumunski jezik, svaki na svoj način, odnosno svoje narečje rumunskog jezika)
2. Vlasi u Srbiji su Rumuni.
3. NS VNM ne zastupa prava i interese svih Vlaha u Srbiji, mogu da zastupaju interese samo onih Vlaha koji sebe smatraju posebnim u odnosu na Rumune.

Iz tačne tvrdnje br.3
"NS VNM zastupa interese samo onih VLAHA koji se smatraju posebnim u odnosu na rumune, tj. nisu rumuni!"
sledi zaključak da:

POSTOJE VLASI KOJI NISU RUMUNI!

Tada tvrdnju br.2. možemo smatrati samo delimično tačnom odnosno kao:

2. Neki vlasi u Srbiju su rumuni!

Dakle, nikako u smislu SVI VLASI!



dPasujoni



Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #37 послато: 15.06.2011. 23:30 »
А, нећемо ни тако домнуле Влад! Као што је г.Драгић уочио реч је о људским правима! Иако сте се изјаснили и изјашњавате  као ВЛАХ,
уколико ВЛАХЕ сматрате румунима или рецимо огранком румуна,
тј ако себе и влахе уврштавате у румунски корпус, онда сте румун по Закону о националним мањинама и ваша права штити НС РУМУНСКЕ националне мањине!
Господине dPasujoni,
Да ли бисте били љубазни да ми откријете где и у ком зако ну пише да, уколико било који изјашњени Влах сматра да су његови преци на простор данашње североисточне Србије дошли са простора данашње Републике Румуније, о његовим мањинским правима треба или мора да брине Национални савет Румуна?
Где у Закону пише да свака национална мањина нужно мора да има свој "стандардизовани" језик?
Крше ли се људска права Власима ако им се сервирају небулозе по питању језика којим говоре и етничког порекла?
НС ВЛАШКЕ националне мањине постоји да штити права ВЛАХА који свој етнички идентитет виде као посебан како у односу на српски, тако и на румунски етнички корпус!

Где то тачно пише? Молим, наведите где сте то прочитали?
U suprotnom NS VLAŠKE NM ne bi mogao da postoji kao još jedan NS RUMUNSKE NACIONALNE MANJINE! :D
Апсолутно нетачно! Колико год има изјашњених Влаха и докле год то био случај - биће и Националног савета Влаха!
Национални савет Влаха не постоји и не треба да постоји да би се негирале лингвистичке и историјске чињенице!

Nema nikakve "rumunofobije"!
Румунофобија је, поштовани Уредниче, када у свему видите заверу и опасност. Ми смо на јадевите јаде сакупили око 5 000 (пет хиљада) евра да би се уопште одрадио тај атлас. Нису га финансирали Румуни нити је рађен за "потребе" Румуна. У време када је постојала идеја да се ради на атласу, већина румунских политичара није ни знала да уопште постојимо у овом делу Србије. Лингвисти који су радили теренска истраживања су велики професионалци и стручњаци европског формата на пољу дијалектологије.

Маните се, молим Вас, теорија завере и сличних небулоза са краја осамдесетих и почетка деведесетих. То је та Румунофобија о којој говорим. Нико Вам не брани право да се осећате Влахом и само Влахом. Будите шта год хоћете. Нећете бити ни већи ни бољи човек ако се из петиних жила упињете да негирате оно што је и голим оком видљиво - да са Румунима делимо исти језик на нивоу народног говора, исте обичаје и исто порекло. 


Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Ван мреже Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • *****
  • Поруке: 1303
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #38 послато: 16.06.2011. 00:30 »

Iz tačne tvrdnje br.3
"NS VNM zastupa interese samo onih VLAHA koji se smatraju posebnim u odnosu na rumune, tj. nisu rumuni!"
sledi zaključak da:

POSTOJE VLASI KOJI NISU RUMUNI!

Tada tvrdnju br.2. možemo smatrati samo delimično tačnom odnosno kao:

2. Neki vlasi u Srbiju su rumuni!

Dakle, nikako u smislu SVI VLASI!

Ja sam rekao šta su Vlasi u Srbiji i drugo čije interese zastupa NS VNM, nadam se da sam bio jasan Vlasi jesu Rumuni, njihovo samo opredeljenje je jedno a drugo je ono što su u stvarnosti. Postoje jer su PROIZVOD KOMUNIZMA, ili posledica KOMUNIZMA, po pravilu a upoznao sam dosta takvih, to su ljudi koje je teško opisati rečima, glava im je prepuna naučne fantazije, koju oni tumače kao NAUKU.

Ван мреже Absinth

  • Сарадник форума
  • ***
  • Поруке: 213
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #39 послато: 16.06.2011. 08:49 »

Ja sam rekao šta su Vlasi u Srbiji i drugo čije interese zastupa NS VNM, nadam se da sam bio jasan Vlasi jesu Rumuni, njihovo samo opredeljenje je jedno a drugo je ono što su u stvarnosti. Postoje jer su PROIZVOD KOMUNIZMA, ili posledica KOMUNIZMA, po pravilu a upoznao sam dosta takvih, to su ljudi koje je teško opisati rečima, glava im je prepuna naučne fantazije, koju oni tumače kao NAUKU.


Volcae, ti si sjajan!
Ovi koje pominjes na kraju su suvise bili zatrpani EPP-om sa RTB1.
Navikli na komfor 70-ih i 80-ih pa im ga posle oduzeli i  da bi ga vratili morali su da slusaju sta im
se kaze a i servira.
Njihova nauka je u stvari TV propaganda zacinjena carsijskom pricom sa tek po nekom cinjenicom.

Zato su odmah, pocetkom `90-ih, kada su im dali zardjale kasike i viljuske pohrlili u nacionalisticke rovove .

Ван мреже Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • *****
  • Поруке: 1303
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #40 послато: 16.06.2011. 10:13 »

Volcae, ti si sjajan!


Hvala, na komplimentu!

Ван мреже caslav

  • Ветеран форума
  • *****
  • Поруке: 309
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #41 послато: 16.06.2011. 10:51 »
Шта сам остао дужан да изјавим још зимус на обраћање Д. Драгића поводом његове познате резолуције. Сад више нема смисла дање одлагати кад је силина доказа наврла са свих страна.

   
                                                           ~#~                      ~#~                    ~#~


          Oбавеза Националног савета Влаха Србије је да ради у интересу Влаха и у интересу Србије према свим позитивним цивилизацијским достигнућима савременог мултинационалног, и мултикултурног друштва у Европи и шире.


        У свим вишенационалним државним творевинама у прошлости, а то је случај и времену у коме живимо, национална припадност je бројним народима оспоравана, мењана и одређивана од страна чији је то био интерес и бивала је предмет политичког разрачунавања струја и фракција као и врло бурних конфликата током дугог низа година. Не постоји такав пример из прошлости, у коме нису постојале заинтересоване стране ван граница дотичне земље а које су разним садржајима потпомагале стварање или продубљивање јазa међу људима стварајући тако неуралгичне тензије у већ припремљеним „осетљивим подручјима“. Неретко се и данас такве ситуације на међудржавном нивоу појављују као спорне и то решавају државе уз помоћ властитих институција и билатералним активностима или се такав проблем интернационализује и решава уз помоћ мирнодопских институција у свету. Неретко се, у недостатку адекватног решења, времена или због „пречег посла“, и других нужности, питање признавања права некој националној мањини одлагало за неко друго време- и тако у недоглед. То је на жалост случај наше националне мањине која је тек у овом времену добила право да се искаже и избори за своја права. То је та лоше препозната и запуштена, вишедеценијска табу тема у Србији око које се сада ломе копља и траже начини који би је с једне стране решавали а с друге стране остварили још по који спорадични интерес. То је сушта истина о нама коју и Европа и сви ми треба да сагледамо.
 
     
          Национални савет Влаха треба да се као легална институција једне демократске државе заузме за остварење мањинских права и слобода Влаха Србије због тога што је на основу представљених програма у кампањи то мотивисало већину влашког народа за излазак на изборе за Нац.. савет. (Истовремено ће се за остварење мањинских права Румуна старати румунски Национални савет у складу са постојећом дугогодишњом традицијом поштовања Румуна као националне мањине у Србији.) То је већ разграничено вољом грађана и треба да буде јасно да никаквих притисака споља и изнутра не треба да буде на будуће самоопредељење и самоизјашњавање Влаха. Никакав други патронат Власима није потребан у свом властитом битисању тамо где постоје.

        Актуелни Национални савет Влаха Србије је демократска институција у којој је сваки појединац добио место на основу гласова пунолетних и равноправних бирача који су у дану за гласање одлучили да гласају за одређену листу. Доказ демократичности је и тај што није „прошла“ једна, односно две листе, и штета је што нису прошле свих 9 листи које су такође имале људе пробуђене националне свести. Највећем делу Савета није императив страначка припадност, није императив „знање“ влашког језика јер би се ту појавио спор већ око тога како да се поздрављамо на влашком, није императив да мора да буде из неког посебног „влашког вилајета“- императив је да има у себи свест да су му преци овде постали и постојали и да ће нам потомци овде настајати. Све друге разлике су колорит који чини нашу различитост у смислу богатства којим обилује наш народ.

         Национални савет је, то се јасно види, решио да се избори до краја са наслеђеном хипотеком претходног сазива који сада „глуми опозицију“.  Ја бих у име свих оних којима то питање мало зуји у глави питао: „Шта значи бити у националном смислу опозиција?“ Дајте ми тога који зна иједну националну творевину коју твори нација а да је она у националном смислу самој себи опозиција?! Ако је претходна (и последња) постава била прорумунска и радила је, како чујем, у корист румунизације – хајде да сада радимо у интересу Влаха (чак и уз опирање тзв „влашке опозиције“) па да им се до краја докаже да посао мора да се одради ваљано и уз највећу могућу сагласност од почетка а не од средине или од самог краја, што нити је прихватљиво нити добро за будућност заједница Влаха где год постојале. Хајде да превазилазимо проблеме у ходу радећи што је могуће сврсисходније и напредак ће бити све виднији. Отварајмо простор за исказивање наших разлика у етничкој, фолклорној, језичкој, разноликој културној и историјски детерминисаној грађи коју треба да очувамо приказујемо и непрекидно истражујемо како би она била наш залог за будућност. Лако је уверити се већ у динамику рада садашњег НСВ у поређењу са резултатима и начином рада претходног, (конспиративног) електорског Савета са именом кога су само Румуни могли да изговарају.   

      За разлику од електорске творевине у којој су такође учествовали Власи као председници и чланови неких политичких странака и опција сврстаних на листу „А“ и листу „Бе“, у свом мандату су учинили довољно тога против себе и против „таквог вида стварања лидерских кружока“, потпомагани каквим све полугама, у овој назовите је како хоћете- али демократској институцији су узели учешћа и Власи „који не знају влашки“ каквих ће у будуће тек бити ако се ми не постарамо да им овај матични језик који они говоре у Француској, Немачкој, Аустралији ... сада не пружимо. То је језик којим они говоре и једини језик којим се споразумевају овде са родом својим. Нама остаје само да се заузмемо како би надлежне институције тај и такав језик нормирале јединственим писмом и свим оним што чини ткиво једног језика. /Опаска да „неки који не говоре влашки треба да чувају тековине и језик....“ нам из прошлости намеће два доказана примера. Први је Копитарев од кога су многи други боље знали народни језик а да је он био узданица и подстрек настајању „новог српског језика“. Други је пример да је један аналфабета који је боље од тадашње српске интелигенције схватио значај подржавања новог српског језика пуног турских речи. И тада су постојале „стране“ али је моменат био такав да су се у њему среле најбитније претпоставке потребне за процват тог пројекта. 



       Форум за културу Влаха Бор је по својој декларацији „културни форум“ (ако добро разумемо назив). Орган који ради на промоцији културних садржаја, културној имплементацији и очувању културних вредности и тековина Влаха у одређеном локалитету. На културном пољу је за очекивати да се бави културном сарадњом са суседима и културном разменом, организацијом симпозијума и културних фестивала, припремама и реализацијом емисија из области културе... Овде нам се откривају детаљи из пера самог председника да је то једна од пет НВО која је 2002. године... Да нису само култура и невладин сектор „људска права“ били садржаји ФКВ-а, већ и нормирана политичка активност, сведочи сам председник, заокружујући сам проблем “влашког питања“. И оставимо сада то по страни за неки каснији осврт. Најјачи моменат, на основу писања г. Д. Драгића јер ја тај документ нисам могао да пронађем у изворном облику, је обраћање челника ФКВ на нацрт Резолуције коју је сачинио високи дом ПССЕ са циљем да данас треба различито прићи поимању мањинских права Влаха у односу на мањинска права Румуна у Србији. (Што се током времена како у смислу прегалаштва ФКВ тако и што се тиче активности и дела сасвим маргинализује и ишчезава као смисао.) Како данас ова НВО види борбу за елементарна права нас, Влаха, да своја имена записујемо и читамо својим матерњим језиком а да призвук у фонетском смислу остане непромењен? То ће бити моје питање ових дана.   

        Поставља се питање: зашто се ФКВ на овим демократским изборима за Национални савет није учествовао у борби за своје место у Савету тако што би оформио своју листу од активиста који су пописивали становништво од насеља до насеља. Целокупан простор у коме живе Власи није био обухваћен пописивањем а познато је да смо имали адресе људи чак у немалом броју свуда по градовима у Србији, имали смо и неодрађен посао у иностранству где ни једна странка није јавно позвала своје чланове да се упишу у ПБС. Где је у тим активностима био ФКВ Бор? Ако је технички био организатор претходног Савета Влаха или како су га неки назвали „електорска јухахаха“, шта је чинио овом приликом како би смо се сви нашли у заједничкој бризи и жељи да свако год нас у нашој кући буде оцењивао и вредновао нађе ред, рад, пројекте за будућност по ономе што су демократске вредности света чији смо део и Србије чији смо део. Каква је корист од таквих „пописивача“ који су пописивали „привремене“? Што то није ФКВ пријављивао ресорним државним органима са којима је био у вези, ако је већ знао за такву појединост и такву појаву? Што да ФКВ не узме и дели „свој колач са својима“? Зашто то сада о „тамо неком“ и коме се то пребацује? Држави Србији? Са каквим циљем? Што то ФКВ себи на душу не стави као хипотеку зато што није превазишао властиту малодушност већ се приклонио немим посматрачима тадашњим? Хајде да скептичкије тумачење препустимо њима самима. Ја бих на овом месту само рекао да нема места тврђењу да су избори били виртуелни јер ни једна листа није имала псеудониме и измишљине, виртуелне личности – него реално постојеће људе за које су такође гласали реално постојећи а не измишљени гласачи. Наши напори су усмерени ка томе да се на следећем попису потврде резултати са претходног пописа а не да Власи као мањина буду сасвим елиминисани или као и у једном делу неславне прошлости приказивани као Румуни а што нам је увелико било куцало на врата а и даље је то сегментарни циљ судећи по неким настојањима.

      Дискутабилна је околност због чега је претходни Национални савет претежно тражио покровитељство Румуније у помоћи око „влашког питања“? Било је довољно само увидети како највећи број Влаха у Србији реагује на пловидбу по тако изабраном „курсу“ и изабрати, применити онај по коме једино пловидба може да се успешно одвија до краја. Надаље, ти који су „то тражили у корист и име влашког народа“ изгледа све време преносе муницију погрешног калибра и дан данас из ко зна каквих побуда. На брзу руку школовани „Румуни“ придодати (оним) Власима који су бар студирали да буду „Румуни“ – нису могли да прођу код Влаха који нису ни школовани да буду Власи а крвљу својом то јесу. Иако хетерофони и по некад сами себе из ината не разумеју и не прихватају, решили су да остану Власи. Од велике би заједничке користи било да се и ФКВ постави тако како би се свестраније и свеобухватније спровеле активности на решавању најбитнијих питања Влаха са свим нашим људима из народа који влашки пишу, зборе и стихотворе да у свим општинским институцијама културе, просвете или у општинским информативним телима и комисијама делегирамо људе не по партијском књучу него по ономе што су показали да могу да ураде за добробит Влаха као народа који живи од памтивека у Србији. На тај начин стандардизација не би била као унилатералан, површан и политизован чин „групе аутора“. Власи то неће да дозволе било коме, па ни оном „колцету које је везло атлас по Србији“. Дакле, једначини са једном непознатом остаје једно једино решење.
 
            Ми смо свесни да нисмо део неписменог народа, за разлику од оних који тврде да јесмо. У великој смо мери део врло писменог и промућурног народа који је у прошлости гледао своја посла и чувао све своје благо док су преко њега пролазиле војске и епидемије и док су се политичке творевине померале. Власи су ендемски сој, зачет овде негде у земљиној кори и сачуван у нашем памћењу. Зато смо опредељени за властиту препознатљивост а не копију неке сличне групације или целине одбранимо. Нисмо ни у чијем резервату нити смо од било где избегли. Земљу нам нико није ни дао ни позајмио већ смо је крвљу својом куповали.

        У обраћању председника ФКВ из Бора се јасно види неусклађеност идејног и практичног приступа како у прошлом времену тако и у времену садашњем и покушава се да кроз прилично разуђен формат хаотичног несклада са добром намером, а вероватно у доброј намери, скрене пажња на пропусте и погрешке које уочава с тим што у једној мешавини историје, лингвистике, популистичке реторике, запоставља културу као матично језгро постојања ФКВ и посеже, у прилично увредљивом и арогантном маниру, врло самоуверен политички соло кроз оркестарску партитуру који дотиче познате фрагменте политичких Дебисија, Дворжака, Шопена... ФКВ се у ово рано пролеће врло раскошно разлиста док су још врбе, глогови и ниско растиње по заветринама и утринама нашим у опрезном буђењу после доскорашњих сметова.


         Наравно да држава Србија треба да ради свој посао. Национални савет треба да за нас, Влахе, уради оно што је нама потребно и због тога је свим ћелијама у друштву потребна жива активност, дијалог а изнад свега одрицање од било каквог патроната партија што позиције што опозиције уколико то омета наш рад на националном пољу. То не значи ни једног секунда не сарађивање са Државом и њеним институцијама, као што Држава сарађује и са институцијама других нац. мањина што не значи да се „уплиће“ у све односе и везе са њиховим матичним земљама. Шта у свему овоме није логично? Шта је то у свему овоме што треба да изазове гнев наших пријатеља, суседа и света? То што canis lupus у облику немачког овчара неће да савије реп пред његовим газдом, да се да у потрагу на команду „aporţî”, „taci” -и на страну све то- али неће ни да носи таблицу на којој пише „canis familaris“. Радије ће отрпети ћушкања и шибања по њушци, па нека га руже да немушт је, неписмен и прост. Такав се „неће појавити“ кад му се и Фамиларци и ловци наместе и затворе све прилазе. Остаје добар фудбалски „штос“ – Три нула за нас, нису се појавили“. Зна Тај добро које су му ране задате у прошлости, вук је.

        У историји је било неколико добрих момената да се питање Влаха адекватно реши, али у тим тренуцима који су дошли неочекивано нису постојали артикулисано усмерени подухвати и само је политика увек била спремна да неким политичким мотивисаним моделима поведе народ зарад остваривања неке своје користи. Наравно да је наш промућурни човек и тада као и данас упозоравао и своје рођаке и пријатеље на „Фамиларисе“, браћу нашу по чему год а која су кренула да нас буде, да је иза њих Хајка која може да нам дође главе. О, пустих, кратких речи, како се уназад дају лако прочитати са другачијим смислом. 

                                                           ~#~                      ~#~                    ~#~


    Кад се магла још мало разишла- још се боље види. А шта сада имам још да изјавим:

                                                           ~#~                      ~#~                    ~#~


    На пијаци која се форум зове, може све да прође. Све ове бесмислице ласкаваца који су добри да хвале кекс уз пиво итсл. Начињено је нешто од чега ће се наука одбранити у неком времену јер је на темељу подметнутих доказа донела став који не одговара истини.
    У времену када је народ био на далеко нижем образовном ступњу - све је могло да прође. Данас, када свако иоле образован (четири разреда ОШ), размишља на најмање два (каква-таква) језика, када свако ко поседује једно око и један прст може да потражи на интернету све што му је потребно и да се пожали на сваку тегобу своју… чине се непромишљене глупости које ће некада сигурно послужити као крунски докази бесмисла и још један у низу похвала глупости.
    С тога, мени не требају ка вама усмерени својом противречношћу већи противници од вас самих.
Дакле, заштитниче мог матерњег језика и финансијеру НВВНвО, како ћу ја да своје име пишем а да фонетски остане у матерњем облику на румунској латиници у недвосмисленом облику? Како ћу ја своје презиме да запишем у фонетском облику тим истим писмом и да резултат буде недвосмислен и на мом матерњем језику? Шта би рекла једна (бирајте која хоћете) светска институција о таквој НВО која мени не обезбеђује најважније право на записивање и адекватно читање мог имена и презимена у земљи у којој живим на матерњем језику? Ово није ни шала а ни „фигуративна“ игра. ОВО ЈЕ ЈАКО ОЗБИЉНО ПИТАЊЕ. Колико Влаха има овај проблем? Да изузмемо оне који не разликују „Ч“ и „Ћ“.
    Даље, Ни један глагол који је описан и приложен у основном облику, није у духу влашког језика, и с тога се сијасет промена према том атласу не може извести према нашем влашком говору. Све именице,заменице,бројеви и придеви имају гласове влашког говора који творе другачије промене од румунског језика. Предлози, прилози, везници, речце такође имају разлика а узвици само уколико се завршавају гласом „ј“. То су вам, овако, моје „ситне“ замерке које сам укратко изнео. Ако ме неко буде ангажовао да ово и одбраним- прихватићу само из разлога да дефинитивно покажемо у целовитом свету бруку вашу голему. Можда вас и буде стид!

                                                                         

Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #42 послато: 16.06.2011. 11:13 »
      С тога, мени не требају ка вама усмерени својом противречношћу већи противници од вас самих.
Дакле, заштитниче мог матерњег језика и финансијеру НВВНвО, како ћу ја да своје име пишем а да фонетски остане у матерњем облику на румунској латиници у недвосмисленом облику? Како ћу ја своје презиме да запишем у фонетском облику тим истим писмом и да резултат буде недвосмислен и на мом матерњем језику?

Господине Цаславе,
Коме се Ви у овом Вашем подужем посту уопште обраћате?
Мени? Драгићу? Коме? Ко су ти тајанствени "финансијери НВВнВО"? Ко кога овде финансира и са којим циљем?
Ово је јако битно да бих знао да ли треба да:
1. Пажљиво прочитам овај "километарски" коментар
2. Одговорим бар на оно где сам прозван
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Ван мреже caslav

  • Ветеран форума
  • *****
  • Поруке: 309
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #43 послато: 16.06.2011. 11:22 »

4. Nu, nu inteleg. (La satu meu se zise intelezi tu it vorbesc Io romaneaste or tiganeaste )

Сачувај ме, Боже, од оваквих реченица ко је се пишу у селу овог вишеструко неписменог човека.

Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Одг: Kako (je) rešavanje problema učenje maternjeg jezika Vlaha vidi(eo) D. Dragić
« Одговор #44 послато: 16.06.2011. 11:37 »
Koliko vidim i razumem ovo je rumunski projekt, finansiran rumunskim parama i realizovan od strane rumunskih stručnjaka, za rumunske potrebe!

 
    Па ја за своје паре могу да докажем шта год пожелим на овом свету, поставља се питање- коме ће то требати? И што би смо се ми (види мене паметног) убијали овде узимајући тај Влад-Драгићев атлас као полазну тачку било чега? Ви сте учествовали у инвестирању неког тамо тркаћег коња „А“. Плаћали сте приватно џокеја, тренера, ветеринара, коњушара, секретарицу, кафе-куварицу и шта све још… Приватно, тај је коњ за сваку похвалу и ми треба сви да прихватимо као „крунске“ резултате које он има са тренинга (кад и како му се дигне). Ја бих рекао „ун боб зăјбавă“ ор ворба лу Љеукă :“Ауз бă копиље, футје ту аја чје штји“!

Копајући по препискама које сам у то време интензивно водио са господино Драгићем, наишао сам на један врло занимљив податак који до сада није био поменут.
Тачно је да је Влашки културни клуб из Винтертура највећим делом - што се финансирања тиче - подржао рад на Лингвистичком атласу говора Влаха североисточне Србије. Поред Влашког културног клуба, пројекат је финансијски помогло и ресорно Министарство за мањинска питања, на чијем се челу тада налазио господин Петар Лађевић, кадар ДСС-а. Значајан допринос овом пројекту дао је и један приватни предузетник влашког порекла из кучевачког краја, чије име не желим да поменем.

Господин Цаслав би тако осовини "Влад-Драгић" могао да придода бар још Министарство за питање мањина, али и поменутог приватника, тада власника приватне бензинске пумпе. Људе који су на терену помагали овај пројекат, бројне влашке интелектуалце и друге добротворе који су  Драгићу и дијалектолозима увек прискакали у помоћ када је то било неоипходно - нећу да набрајам. Било би много рогобатно када би се сви нашли у осовини "Влад-Драгић-Министарство за мањине Реп. Србије - приватни предузетник из Кучева"  ;)

А, и господин Уредник dPasujoni може да буде потпуно спокојан. Чим је пројекат рађен и новцем пореских обвезника Репубилке Србије, па још подржан од стране Министарства за мањине, значи да се ради о српском пројекту рађеном за потребе Влаха, лојалних држављана Републике Србије!

 
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân