„Stradanja” timočkih RumunaKo je rumunskog senatora naveo da govori o „teroru“ kome su podvrgnuti
Rumuni u dolini Timoka i Morave
Od našeg dopisnikaBukurešt – U Bukureštu su se nedavno obreli neki od lidera rumunske zajednice u
dolini Timoka da bi se ovdašnjim političarima i javnosti požalili na „krajnje težak“
položaj u Srbiji.
Pozivani godinama u Bukurešt kad god je to potrebno glasnogovornicima
„rumunskog nacionalnog korpusa“, predstavnici su odvedeni u Senat gde ih je primio
predsednik spoljnopolitičkog odbora opozicioni socijaldemokratski senator Titus
Korlacean.
Korlacean, jedan od kandidata za budućeg šefa diplomatije, poznat je po nastojanju
da „odbranom“ Rumuna od Mađara, Rusa, Ukrajinaca, pa i Srba, stekne oreol
doslednog borca za nacionalnu stvar.
Četvorica gostiju, koji kažu da predstavljaju 300.000 Rumuna u dolini Timoka, požalili
su se da ih u Srbiji saslušava policija, da im se ne dozvoljava da se izjašnjavaju kao
Rumuni, da se ne poštuje njihov nacionalni identitet, da se njihova prava uzurpiraju,
da nemaju svoje škole i crkve i da su njihov Nacionalni savet prigrabile srpske
političke stranke.
Timočki Rumuni još tvrde da se zvanični popisi stanovništva falsifikuju, pa ispada da
Rumuna ima strašno malo – jer se većina, iz straha, izjašnjava kao Vlasi.
„I popis koji se sprema za ovu jesen, biće lažan“, tvrde dr Predrag Balašević, Dragan
Demić, Zaviša Žurž i sveštenik Bojan Aleksandrović.
Ričard Viorel BadeaRazgnevljen ovim saznanjima, senator Korlacean izašao je pred Senat i javno
upozorio Srbiju da Rumunija neće ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
između Srbije i EU ukoliko Beograd ne udovolji „pravednim zahtevima“ Rumuna iz
doline Timoka. I više od toga, ponovo će se žaliti Parlamentarnoj skupštini Saveta
Evrope.
Vođe Rumuna iz doline Timoka u međuvremenu su na javnoj tribini na Fakultetu
sociologije u Bukureštu ponovili optužbe na račun Beograda.
Aleksandrović je tvrdio da na timočkom terenu Srpska crkva „guši“ Rumunsku. Pri
tome nije pomenuo pravoslavna kanonska pravila za koja je jednom drugom prilikom
rekao da su „zastarela“.
Aleksandrović je zaboravio na još važeći sporazumu između Kraljevine Jugoslavije i
Kraljevine Rumunije iz 1934. kojim su regulisani svi sporni verski problemi dve
sestrinske crkve. Tada su podeljeni i poslednji zajednički crkveni i manastirski
hektari, a u sporazumu nema ni reči o nekim podelama ili problemima u Timočkoj
krajini.
Timočka delegacija podsetila je i da je na nož dočekala odluku Nacionalnog saveta
rumunske nacionalne manjine da se pristupi standardizaciji vlaškog jezika koji bi
koristio ćirilicu.
Mnogi prisutni nisu međutim zaboravili da su svi Rumuni (tada žitelji Vlaške i
Moldavije) još sredinom 19. veka pisali na ćirilici. Iz tog perioda je i ostao jezik Vlaha u
Timočkoj dolini, otcepljen od matice širokim Dunavom, koji danas zvuči kao krajnje
arhaični jezik romansko-rumunskog porekla.
Na „timočkoj tribini” glavnu reč držao je Ričard Viorel Badea, senator vladajuće
Demokratsko-liberalne stranke, koji je izabran glasovima rumunske dijaspore i za
koju, kako sam kaže, „odgovara svom dušom“.
On je otvoreno optužio Srbiju za mnoge grehe, a ponajviše da ne poštuje „evropske
norme” u pogledu prava nacionalnih manjina.
Izbegavajući da kaže da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope donela rezoluciju
u kojoj se jasno kaže da Rumuni i Vlasi u Srbiji nisu isto, senator Badea je pokušao
da ubedi prisutne da je „kucnuo čas” da se Srbija natera da prizna Vlahe za Rumune.
„Vi i ne možete sebi da predstavite kakvom su teroru – ne bežim od te reči –
podvrgnuti Rumuni u dolini Timoka i Morave. Srbija nije evropska, već azijska zemlja.”
Senator je toliko zapenuši da mu je jedna studentkinja dobacila: „Molim Vas, Srbi su
hrišćani, pravoslavci. Ne govorite tako.”
Badea je ipak još mnogo toga rekao. Pokazujući na goste iz Timočke krajine, on je sa
očitim zadovoljstvom izjavio:
„Na ovoj stvari (odbrane Rumuna u dolini Timoka) radim već 12 godina. Na početku
nas je bilo krajnje malo. Sada nas je više jednomišljenika“, rekao je podsetivši da je
„sve krenulo nabolje“ kada je sreo Balaševića koji je kao stipendista rumunske vlade
studirao u Krajovi, kada je napustio svoj vlaški govor i dobro savladao rumunski.
Ideje čiji su zagovornici senatori Badea i Korlacean ipak ovde nemaju veliku prođu i
pripadaju užem delu rumunske političke scene. Ni mediji ih baš ne vare.
Istina, agenciji „Rumenijen global njuz“, koja se bavi samo problemima rumunske
dijaspore, dodeljen je zadatak čvrste nacionalne pesnice. Ona sa ultraških pozicija
često kritikuje i rumunsku vladu i MIP okrivljujući ih da su „mlakonje“ i „slabići“.
Agencija često piše da je Bukurešt „mek“ prema Beogradu, da srpska diplomatija
„uspavljuje naše predstavnike“ neispunjenim obećanjima i da Srbi izbegavaju da
izvršavaju svoje međunarodne obaveze.
Milan Petrovićobjavljeno: 25.05.2011
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Mutivode-sa-Timoka.lt.html
