„Stradanja” timočkih Rumuna

[Volcae]

,,Stradanja" timočkih Rumuna

Ko je rumunskog senatora naveo da govori o ,,teroru" kome su podvrgnuti
Rumuni u dolini Timoka i Morave



Od našeg dopisnika

Bukurešt – U Bukureštu su se nedavno obreli neki od lidera rumunske zajednice u
dolini Timoka da bi se ovdašnjim političarima i javnosti požalili na ,,krajnje težak"
položaj u Srbiji.

Pozivani godinama u Bukurešt kad god je to potrebno glasnogovornicima
,,rumunskog nacionalnog korpusa", predstavnici su odvedeni u Senat gde ih je primio
predsednik spoljnopolitičkog odbora opozicioni socijaldemokratski senator Titus
Korlacean.

Korlacean, jedan od kandidata za budućeg šefa diplomatije, poznat je po nastojanju
da ,,odbranom" Rumuna od Mađara, Rusa, Ukrajinaca, pa i Srba, stekne oreol
doslednog borca za nacionalnu stvar.

Četvorica gostiju, koji kažu da predstavljaju 300.000 Rumuna u dolini Timoka, požalili
su se da ih u Srbiji saslušava policija, da im se ne dozvoljava da se izjašnjavaju kao
Rumuni, da se ne poštuje njihov nacionalni identitet, da se njihova prava uzurpiraju,
da nemaju svoje škole i crkve i da su njihov Nacionalni savet prigrabile srpske
političke stranke.

Timočki Rumuni još tvrde da se zvanični popisi stanovništva falsifikuju, pa ispada da
Rumuna ima strašno malo – jer se većina, iz straha, izjašnjava kao Vlasi.

,,I popis koji se sprema za ovu jesen, biće lažan", tvrde dr Predrag Balašević, Dragan
Demić, Zaviša Žurž i sveštenik Bojan Aleksandrović.


Ričard Viorel Badea

Razgnevljen ovim saznanjima, senator Korlacean izašao je pred Senat i javno
upozorio Srbiju da Rumunija neće ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
između Srbije i EU ukoliko Beograd ne udovolji ,,pravednim zahtevima" Rumuna iz
doline Timoka. I više od toga, ponovo će se žaliti Parlamentarnoj skupštini Saveta
Evrope.

Vođe Rumuna iz doline Timoka u međuvremenu su na javnoj tribini na Fakultetu
sociologije u Bukureštu ponovili optužbe na račun Beograda.

Aleksandrović je tvrdio da na timočkom terenu Srpska crkva ,,guši" Rumunsku. Pri
tome nije pomenuo pravoslavna kanonska pravila za koja je jednom drugom prilikom
rekao da su ,,zastarela".

Aleksandrović je zaboravio na još važeći sporazumu između Kraljevine Jugoslavije i
Kraljevine Rumunije iz 1934. kojim su regulisani svi sporni verski problemi dve
sestrinske crkve. Tada su podeljeni i poslednji zajednički crkveni i manastirski
hektari, a u sporazumu nema ni reči o nekim podelama ili problemima u Timočkoj
krajini.

Timočka delegacija podsetila je i da je na nož dočekala odluku Nacionalnog saveta
rumunske nacionalne manjine da se pristupi standardizaciji vlaškog jezika koji bi
koristio ćirilicu.

Mnogi prisutni nisu međutim zaboravili da su svi Rumuni (tada žitelji Vlaške i
Moldavije) još sredinom 19. veka pisali na ćirilici. Iz tog perioda je i ostao jezik Vlaha u
Timočkoj dolini, otcepljen od matice širokim Dunavom, koji danas zvuči kao krajnje
arhaični jezik romansko-rumunskog porekla.

Na ,,timočkoj tribini" glavnu reč držao je Ričard Viorel Badea, senator vladajuće
Demokratsko-liberalne stranke, koji je izabran glasovima rumunske dijaspore i za
koju, kako sam kaže, ,,odgovara svom dušom".

On je otvoreno optužio Srbiju za mnoge grehe, a ponajviše da ne poštuje ,,evropske
norme" u pogledu prava nacionalnih manjina.

Izbegavajući da kaže da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope donela rezoluciju
u kojoj se jasno kaže da Rumuni i Vlasi u Srbiji nisu isto, senator Badea je pokušao
da ubedi prisutne da je ,,kucnuo čas" da se Srbija natera da prizna Vlahe za Rumune.

,,Vi i ne možete sebi da predstavite kakvom su teroru – ne bežim od te reči –
podvrgnuti Rumuni u dolini Timoka i Morave. Srbija nije evropska, već azijska zemlja."

Senator je toliko zapenuši da mu je jedna studentkinja dobacila: ,,Molim Vas, Srbi su
hrišćani, pravoslavci. Ne govorite tako."

Badea je ipak još mnogo toga rekao. Pokazujući na goste iz Timočke krajine, on je sa
očitim zadovoljstvom izjavio:

,,Na ovoj stvari (odbrane Rumuna u dolini Timoka) radim već 12 godina. Na početku
nas je bilo krajnje malo. Sada nas je više jednomišljenika", rekao je podsetivši da je
,,sve krenulo nabolje" kada je sreo Balaševića koji je kao stipendista rumunske vlade
studirao u Krajovi, kada je napustio svoj vlaški govor i dobro savladao rumunski.

Ideje čiji su zagovornici senatori Badea i Korlacean ipak ovde nemaju veliku prođu i
pripadaju užem delu rumunske političke scene. Ni mediji ih baš ne vare.

Istina, agenciji ,,Rumenijen global njuz", koja se bavi samo problemima rumunske
dijaspore, dodeljen je zadatak čvrste nacionalne pesnice. Ona sa ultraških pozicija
često kritikuje i rumunsku vladu i MIP okrivljujući ih da su ,,mlakonje" i ,,slabići".

Agencija često piše da je Bukurešt ,,mek" prema Beogradu, da srpska diplomatija
,,uspavljuje naše predstavnike" neispunjenim obećanjima i da Srbi izbegavaju da
izvršavaju svoje međunarodne obaveze.

Milan Petrović

objavljeno: 25.05.2011

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Mutivode-sa-Timoka.lt.html

[Volcae]

http://www.vdss-petrovac.com/novosti.php?p=25

[Vlad]

1. Da li gospodin Balasevic i ostali imaju mandat i legitimitet, moralno, politicko, versko ili bilo kakvo drugo pravo da bilo gde predstavljaju jedan narod od 300.000 ljudi?

Pitanje je sasvim na mestu.
Krenuo bih od 300 000 Vlaha. Vlaha ni pod razno nema 300 000. Daj bože da nas je 200 maksimalno 250 hiljada, mada se lako može ispostaviti da nas ima i manje od 200 hiljada.
Ako nam je sloboda veroispovesti zagarantovana Ustavom i Poveljom o zaštiti ljudskih prava, pomenuta gospoda imaju puno pravo da zahtevaju da se ljudima  koji sebe smatraju vernicima Rumunske pravoslavne crkve omogući da imaju pravo da im verske obrede vrše sveštenici RPC.
Dakle: smeju da govore u ime ljudi koji sebe smatraju vernicima RPC

Balašević i kompanija, umesto što govore o 300 hiljada Vlaha, treba strategiju da baziraju na činjenici da unutar vlaškog korpusa postoje ozbiljne podele. Rumuniju, Evropu i svet treba da informišu o uzroku tih podela i o posledicama. Sebe trebaju a i moraju da definišu kao predstavnike onog dela Vlaha koji insistiraju na istorijskim i lingvističkim činjenicama koje su apsolutno na njihovoj strani.
Što se političkog legitimiteta tiče, svi znamo kako u Srbiji funkcioniše politička scena. Izbori se dobijaju na praznim obećanjima. Opštinski i okružni odbori se jačaju otvaranjem fabrika, investicijama iz Nacionalnog investicionog plana kojima raspolažu čelnici vladajuće koalicije etc.
Sa takvim pravilima igre Balašević i društvo nikada ne mogu da isplivaju na površinu. Činjenica je međutim da je VDSS, uprkos pritiscima, opstrukcijama, niskim udarcima, predstavlja najjaču organizaciju sa vlaškim predznakom. Oni imaju jasno profilisanu politiku. Pred birače ne izlaze sa obećanjima o asfaltiranju puteva, mostova itd. Ne kreče im domove kultura pred izbore i ne obećavaju im brda i doline.
Glasove dobijaju isključivo na nacionalnoj priči. I to je ono što se mora uvažiti. 

2. Koga to i iz kojih razloga saslusava policija zato sto se nacionalno opredelio?

Odgovoriću Vam kontra-pitanjem:
Čemu su služila privođenja i saslušanja pred održavanje izbora za VNS u opštini Petrovac na Mlavi?

3. Kome se to u Srbiji ne dozvoljava da se izjasni kao Rumun i ko to ne dozvoljava?

Opet kontra-pitanje:
Gde i u kom zakonu Srbije piše da sebe smatrati Vlahom isključuje svaku pomisao na istovetnost narodnog govora, porekla, običaja, zajedničku prošlost... sa Rumunima severno od reke Dunav?

4. Zasto ne reaguje Nacionalni savet Rumuna, da zastiti prava svih onih koji se izjasnjavaju kao Rumuni, odnosno svoje nacionalne manjine?

Nacionalni savet Rumuna zastupa interese ljudi koji su se na popisu 2002. godine izjasnili da su Rumuni. Oni koji su se izjasnili kao Vlasi - njih zastupa Nacionalni savet Vlaha.
Kontra-pitanje za Vas:
Zašto ljudi koji sebe smatraju Srbima sede u Nacionalnom savetu Vlaha? Ko im je dao taj legitimitet?

5. Kako su radjene manipulacije na popisu 2002. koj to radio i koje dokaze za to imaju g.Balasevic i ostali?

Ne znam kakvim dokazima raspolažu Balašević i društvo. To morate njih da pitate.
Da je manipulacija bilo - bilo ih je!
Navešću svoje lično iskustvo sa Popisa 2002. godine. Popisivaču, mom komšiji i drugaru iz detinjstva sam rekao da me upiše kao Vlaha, što je on i uradio. Zapelo je kada je maternji jezik bio u pitanju. Kada sam mu rekao da mi je maternji vlaški, odgovor je bio - kako da upišem vlaški kada si u školi učio srpski? Kako bi tek reagovao da sam mu rekao da mi za maternji upiše rumunski jezik?
Da li Vi stvarno verujete da ovakvih primera nije bilo više na tom popisu?
Još ovo da naglasim: popisivač to nije činio iz zle namere. Divan je čovek i velika dobričina. To je radio iz neznanja.

6. Koje su to politicke partije preuzele Rumunski nacionalni savet, jer sve vreme gospoda u Bukurestu govore o sebi kao Rumunima, i preuzimanju njihovog Nacionalnog saveta?

Iste one koje su preuzele i vlaški i sve druge Nacionalne savete - osim bošnjačkog i mađarskog. Strategija države oko biranja nacionalnih saveta se sastojala u tome da se na njihovo čelo postave "lojalni" kadrovi koji Srbiji neće praviti probleme oko eventualnog ulaska Srbije u EU.
O tome je govorio Marko Karadžić, bivši sekretar u Ministarstvu za nacionalne manjine.

[caslav]

Ал мăј ушор пје лумје тје принз дје ворба куминтје. Ворба куминтје, дјестул зйчје дји ла порњит пăн ла испрăвјењија лукрулуј лăсйнду тје йнро уверењије кă је тот зйс ка йнтро формулă. Формула лу Влад претендује сă фије нăгрăдјитă: Смеју да говоре у име људи који себе сматрају верницима (можда међу њима има заиста и оних који јесу верници) РПЦ.

[Vlad]

Смеју да говоре у име људи који себе сматрају верницима (можда међу њима има заиста и оних који јесу верници) РПЦ.

Осврнућу се на ово што је Цаслав написао на српском, пошто њихов "стандардни" језик писан "стандардном" ћирилицом не могу да разумем.
Није "можда" него "сигурно", г-дине Цаславе!

Пренећу део изјаве Марка Караџића, бившег секретара у Министарству за људска и мањинска права јер сматрам да је на један верло јасан начин описао проблем везан - не само за национални савет Влаха - већ уопште за концепт постојања и сврхе националних савета.

"mesto pitanja kulture, obrazovanja, informisanosti, službene upotrebe jezika i simbola, u centru pažnje su se našla čisto politička pitanja, dok su nacionalni saveti počeli da se posmatraju kao politički faktor.

- Postupak izbora nacionalnih saveta je opasan, jer popisujete ljude tražeći od njih da izraze svoju nacionalnost da bi mogli da učestvuju na izborima. I u tom delu je bilo mnogo nepravilnosti, a na to je ukazao poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. Postavlja se i pitanje da li ćete tim sistemom omogućiti očuvanje prava nacionalnih manjina ili ćete ih samo još više izolovati od društva i držati u zatvorenom krugu nacionalnih saveta u kojima će se kao njihovi predstavnici pojavljivati poslušnici političkih stranaka, koji neće voditi računa o interesima nacionalnih manjina, već će zbog novca koji dobijaju od države biti zaštitni faktor vladajućih koalicija, kako bi predstavili da je nacionalnim manjinama u Srbiji dobro, naglašava Karadžić."

Преузето са:
http://www.ldpnovipazar.org/index.php/Vesti/marko-karadiministar-ipli-tumaio-zakon-prema-svojim-interesima.html

[Absinth]

O tome je govorio Marko Karadžić, bivši sekretar u Ministarstvu za nacionalne manjine.

Jedva čekam odgovore na vaša nova pitanja, ovo je nadahnuta rasprava.
Slušao sam Intervju Marka Karadžića, bukvalno su ga prvo zatvorili u neki špajz i kasnije srozali pa otpustili
zbog insistiranja na pravu i pravdi .

[dPasujoni]

...Ovaj Savet za godinu dana, mada je moje misljenje da je to jedini legitimni predstavnik Vlaha, de iure, NISTA NIJE URADIO, sem evo inicijativa za pismo (po mojim informacijama usvojice se oba pisma - i latinicno) ali je to pokrenulo neke rasprave!...

Ako je Vaša informacija tačna biće to dobar znak po pitanju rada ovog saziva NS VNM!

Uraditi pogrešno je gore nego ne uraditi ništa!

S obzirom da je u opticaju bila ideja da samo isključivo ćirilica bude vlaško pismo, to je ukazivalo na tendenciju da novi Savet ponovi grešku starog.

Kao što ćirilica može da bude srpska, bugarska, ruska, ...  pa i vlaška,

tako i latinica može biti francuska, češka, slovenačka, rumunska, srpska, ... pa i vlaška.

Uvođenjem oba vlaška pisma pružamo VLASIMA šansu da se shodno svojim afinitetima opredele za jedno, drugo ili oba pisma.

Poenta je u tome da će pisati na VLAŠKOM JEZIKU bez obzira kojim pismom budu pisali!


dPasujoni

[Volcae]

Potuno ste u pravu, gospodine DPasujoni. Vlasi vec znaju oba pisma i sa oba mogu biti samo bogatiji. Dva moja bliska prijatelja, su u Komisiji za jezik, tako da su informacije tacne. Uostalom, istorijski vlasko pismo je bilo cirilicno, vekovima, (ne kao plod srbizacije) , nasledjeno iz grckog alfabeta (odnosno pismo svih pravoslavnih naroda Evrope), s druge strane latinicno je pismo  - pismo svih romanskih naroda.

Kao sto rece nas prijatelj ovde : "Vlasi treba da pisu, a ne da polemisu !"

I naravno, greska je sto se Komisija u neznanju pozvala na Maticu srpsku. Oni neka brinu o srpskom jeziku, ima lingvista romanista, koje treba ukljuciti.

Pitanje u vezi narečja, da li su odabrali koje će narečje biti osnova vlaškog književnog jezika?

[Volcae]

Mislim da se time nisu bavili. Ako Vam znaci moje misljenje, najveca bi glupost bila "standardizovati" vlaski jezik. Polazni predlozi za pismo, obuhvataju, koliko je meni poznato, slovne oznake za oba narecja.

U vezi toga, slažem se da bi bila največa glupost standardizovati vlaški jezik, ali pošto vode takvu politiku, a jezik je potreban svakoj narodnosti, ne može niko bez jezika, pa ni Vlasi.

Ako su zauzeli stav po kojem su nominirani rumunski jezik odbacili, nemaju izbora potreban je nov jezik, neophodna je standardizacija barem jednog vlaškog govora, kako bi Vlasi dobili književni jezik.

Bez jezika, vlaška nacionalna manjina ne može dalje da se razvije ili očuva, druga je stvar očuvanje narečja ili govora Vlaha.
Ipak izbora nemaju, ili rumunski a njega su odbacili ili vlaški jezik, naravno mislim na standardizovani vlaški jezik, a ne ovo što mi stalno nazivamo vlaškim jezikom a naravno da to nije jezik, Vlasi nemaju jezik (pošto su ponavljam rumunski odbacili), već vlaške govore ili narečja.

[dPasujoni]

Pitanje u vezi narečja, da li su odabrali koje će narečje biti osnova vlaškog književnog jezika?

Mislim da se time nisu bavili. Ako Vam znaci moje misljenje, najveca bi glupost bila "standardizovati" vlaski jezik. Polazni predlozi za pismo, obuhvataju, koliko je meni poznato, slovne oznake za oba narecja.

Apsolutno se slažem da i ne treba time da se bave.

Neophodno je i važno usvajanje pisma kako bi što veći fond reči ne samo bio zapisan, već i u funkcionalnoj upotrebi.

Umesto birokratskog odlučivanja neke institucije, rešenja koja donosi životna realnost su uvek merodavnija.

Sledeći korak bi trebao biti što veći broj štampanih knjiga, brošura, novina, uopšte štampanih tekstova štampanim usvojenim vlaškim pismima.


dPasujoni

[Vlad]

Ovde se oko broja nasih Vlaha slazemo.

То се може сматрати добром полазном основом  :D

Sto se vernika RPC tice, ne raspolazem ni pribliznim podacima, ali mislim na osnovu fotografija sa obreda ove crkve , da je broj vernika daleko mali, da bi Njegovo svestvenstvo Bojan Aleksandrovic, zastupao u Bukurestu, neki znacajniji broj vernika. Bogu hvala, da su se strasti i razmirice malo smirile, te da i oni koji se smatraju vernicima ove Crkve, mogu da koliko toliko ostvare svoja verska prava.

Није толико проблем у броју верника колико у чињеници да се људима који себе сматрају верницима РПЦ ускраћују верске слободе. Ако Србима који живе у Румунији нико не брани да се Богу моле у храмовима СПЦ, зашто би проблем био да се верници који себе виде унутар РПЦ такође моле у храмовима РПЦ?
Ви говорите да је број верника РПЦ мали. То је разлог више да им се дозволи да граде своје цркве јер у њих, ако је заиста тако, неће нико да улази па самим тим неће представљати никакву опасност по СПЦ.
Да би се утврдило чињенично стање, потребно је омогућити да свако има право да одабере у којој цркви ће да обави своје духовне потребе. Тек ћемо онда знати да или више оних који су верници РПЦ или СПЦ.

naravno da je Crkva odvojena od drzave,

Требала би да буде, али није. Није само проблем са РПЦ, већ и са Исламском заједницом. Са једне стране се поспешује раскол унутар Исламске заједнице где држава стаје на страну Адема Зилкића, правдајући то "жељом верника", док се са друге стране онемогућава сваки покушај присталица епископа Артемија да им се, сходно њиховој "жељи", омогући несметано богослужење и други верски обреди.

ali teritorijalnu jurisdikciju su sestrinske Srpska i Rumunska crkva, uz posredstvo Vaseljenske patrijarsije resile jos 1934. godine (mislim).

Само што ми не живимо у 1934., него у 2011. години. Ако се већ позивамо на споразуме и каноне, треба ли да Вас подсетим да постоји канон из XV. века (још увек важећи) који јасно прописује да сви објекти, сво свештенство и верници, који живе ван матичних држава, потпадају под јурисдикцију Васељенског патријарха. Како то да се они који држе до канона и споразума нису узели и овај канон?
Посебна тема би био однос СПЦ према Власима. Шта се, на пример, чекало од 1934. до данас када је у питању богослужење на говору Влаха североисточне Србије?

Mali ekskurz na ovu temu - pre neku godinu sam bio na rumunskoj koloniji u Djerdapskoj klisuri, s onu stranu dunava. Tamo sam posetio dva srpska sela (mislim da se zove Svinjice i jos jedno..) Mestani imaju u selima Rumunsku crkvu, te bi izgradnja srpskih crkava tamo i te kako bila problem.

На основу чега закључујете да би то био проблем?

Drugo je pitanje , a nadam se da ce uskoro i SPC imati sluha za to, da organizuje svojim vernicima Vlasima, sluzbu na maternjem jeziku, (ni Srbi je ne slusaju na razumljivom svom, nego staroslovenskom jeziku). Sem Vlaha i Srba, niko ne slavi krsnu slavu ( mislim da Vlasi i pre Srba), te bi prelazak na RPC razumljivo nasim ljudima predstavljao i odricanje od svojih verski obicaja (nova tema?).

То је давно требало да се догоди. Мислим да је заиста лепо да сви верници СПЦ имају могућност слушања службе на матерњем језику. То, међутим, не треба доводити у везу са чињеницом да у североисточној Србији, међу Власима, има верника РПЦ чије се верске потребе не смеју доводити у питање. Једино решење је да се људима омогући да се слободно одлуче којој цркви припадају и на која ће богослужења да иду.

To nije odgovor na moje pitanje. Pomenuti iz ovog clanka govore u prezentu, sadasnjem vremenu.

Јесте! Само ме Ви нисте удостојили одговора. Иначе, ако пажљиво преслушате снимак трибине која је одржана у Букурешту, на којој је, претпостављам, присуствоавао и новинар Политике, видећете да је Демић говорио о дешавањима уочи Избора за НСВНМ. Новинар је то вешто упаковао да би додатно дискредитовао делегацију коју су чинили Демић, Александровић и компанија.

Dakle , takodje, a nemam prave informacije, sem nekih diskusija, privodjeni su neki zbog sumnje u krivicno delo falsifikovanja isprava (lazni potpisi, umrlih lica) Dakle ne zato sto se neko izjasnio da pripada nekoj nacionalnoj manjini. I koliko znam U Petrovcu tada i gde jos?

Пођимо од тога да је све за шта опужују Демића и његово друштво тачно. Да ли је баш морало да се људи приводе уочи одржавања избора за НСВНМ? Зашто се није сачекало са привођењем? Могли су, ако је било индиција, да људе саслушају након избора. Индикативно је да су људе кренули да приводе и саслушавају  одмах након што се у изборну трку укључила листа СПС-а.
На страну што је тешко објаснити одакле Демићу подаци који се налазе у Бирачким списковима, који су му свакако требали да би "фалсификовао" потписе, ако се зна да се они налазе у општини!?

Naravno , niko nema prava da utice na samoopredeljenje bilo koga.
evo i poznatog citata iz Povelje Saveta Evrope 1632:

"19. U vezi pitanja identiteta manjina, i naročito što se tiče diskusije o rumunskim i vlaškim manjinama, Skupština opoziva princip izraženog u 3. Članku Okvirne Konvencije za Zaštitu Nacionalnih Manjina i ponovo potvrdjuje da je ikakav pokušaj nametanja identiteta jednom licu, ili grupi lica, nedopustljiv.

 20. Prema tome Skupština podstiče pripadnike rumunske i vlaške manjine iz istočne Srbije da ujedinju svoje napore i savladaju svoje unutrašnje nesuglasice u sopstvenu korist i da bi očuvali osobite odlike koje sačinjavaju njihove identitete. Ovde srpske vlasti imaju dužnost da ne ometaju nego da podržavaju inicijative u tom pravcu."

Dakle spominju se i razlikuju vlaska i rumunska nacionalna manjina. Mi se sporimo, a oni nas upucuju da saznamo ko smo!!

Наведите ми прецизно где се у тексту резолуције наводи да Власи могу да буду само они који одбијају било коју повезаност са Румунима?
Где се наводи да Власи морају да стандардизују свој језик и да свако ко је Влах, а инсистира на историјским и лингвистичким чињеницама, мора да се изјасни као Румун?
Није ли наметање идентитета инсистирање на нечему што са науком нема апсолутно додирних тачака?
Иначе, ако се не варам, на једном месту се у Резолуцију помиње термин "Влах-Румун", што опет даје простора да се Резолуција интерпретира на различите начине.

ONI KOJI CUTE, ako je bilo nekih nepravilnosti, ZALE SE PO FORUMIMA, a nista konkretno nisu preduzeli  ni posle godinu dana -  sta moze ko? Zalosno je ako mi Savet menjamo svake 4 godine a svako "gura" neku svoju politiku, te niko ne donosi resenja za sva vremana u interesu Vlaha. Ovaj Savet za godinu dana, mada je moje misljenje da je to jedini legitimni predstavnik Vlaha, de iure, NISTA NIJE URADIO, sem evo inicijativa za pismo( po mojim informacijama usvojice se oba pisma - i latinicno) ali je to pokrenulo neke rasprave!

Ako je bilo nekih manipulacija, na popisu, svako ima pravo na osnovu JMBG da zatrazi primerak - kopiju svog listica, da se proveri ispravnost. Ako je i bilo, sta sada posle 9 godina? ide novi popis, dao sam negde predlog, najjeftiniji i po meni najefikasnij, da se popisni listic popunjava u 2 potpisana primerka, od kojih jedan ostaje popisanom licu, te se bilo kog momenta moze proveriti ispravnost popisa, od strane posmatraca, kontrolora..

Ово није одговор на моје питање. Шта је са људима који сада седе у Савету, представљају Влахе, а декларишу се као Срби? Ако Балашевића терамо да буде Румун и ако му поручујемо да му није место у влашком савету, како то да се нико не буни против Срба у националном савету Влаха?

I konacno nije problem 40.000 izjasnjenih Vlaha, preko 4.000 onih koji se osecaju Rumunima, na ovim prostorima, problem je vise od 150.000 hiljada nasih ljudi koji nemaju svest o svom identiteu, nego se izjasnjavaju kao neki treci. I problem su svi oni, koji se iako su svesni svog identiteta uclanjuju u srpske desno - nacionalisticke partije, tamo gde najmanje pripadaju!

Браво! Спреман сам да потпишем све што сте написали.

[Vlad]

A sto je gospodin Karadzic cutao, dok je bio u fotelji? Da li mu , sada kada je izrevoltiran , ostavsi bez fotelje, treba verovati ? Uostalom , ljude u Nacionalnom savetu, treba animirati da rade na vlaskom pitanju, a ne diskreditovati ih po politickim opcijama kojima pripadaju. Oni u tom telu treba da imaju toliko nacionalne svesti, da svoje politicke ambicije podrede pitanju nas Vlaha.

Није ћутао. Критиковао је министра Чиплића и док је био "у фотељи". Фотељу је управо напустио због неслагања са начином на који је Чиплић водио министарство. Симтопматично је да у Националном савету седе људи који су влашким питањем кренули да се баве месец дана пре одржавања избора за Национални савет. Уз то се ради о људима који су у својим партијама високи функционери.
Па, што то питање нису покренули на главним одборима странака којима припадају ако им је, како кажу, толико стало до очувања влашког идентитета?

Муфтија Зукорлић је једном прилико изјавио да власт у Србији у Националне савете убацује људе који нису представници мањинских народа пред властима, већ представници власти пред мањинским народима.
Ако нам такви преузму контролу над саветом, па чему служи онда савет?

[Absinth]

Naravno , niko nema prava da utice na samoopredeljenje bilo koga.
evo i poznatog citata iz Povelje Saveta Evrope 1632:

"19. U vezi pitanja identiteta manjina, i naročito što se tiče diskusije o rumunskim i vlaškim manjinama, Skupština opoziva princip izraženog u 3. Članku Okvirne Konvencije za Zaštitu Nacionalnih Manjina i ponovo potvrdjuje da je ikakav pokušaj nametanja identiteta jednom licu, ili grupi lica, nedopustljiv.

 20. Prema tome Skupština podstiče pripadnike rumunske i vlaške manjine iz istočne Srbije da ujedinju svoje napore i savladaju svoje unutrašnje nesuglasice u sopstvenu korist i da bi očuvali osobite odlike koje sačinjavaju njihove identitete. Ovde srpske vlasti imaju dužnost da ne ometaju nego da podržavaju inicijative u tom pravcu."

Dakle spominju se i razlikuju vlaska i rumunska nacionalna manjina. Mi se sporimo, a oni nas upucuju da saznamo ko smo!!

Samo što ne da su nam srpske vlasti  da ne ometaju nego da podržavaju inicijative u tom pravcu. već su nam dodatno zapržile čorbu  i proširile zbunjenost kroz narod, ono malo preostalog naroda koji još ima živce da se bakće sa Srbijom i svepartijskim birokratskim sistemom.

Ovde se problem račva na jednu stranu gde su vidljivi uticaji i interesi političara iz Beograda i Lokalnih vlasti
i drugu stranu gde su u manjini oni koji su se osvestili emocionalno i nacionalno i većinom su   demokratski i proEvorpski nastrojeni, dakle
nisu nacionalistički ostrašćeni inače bi imali belaja, i u većini oni zbunjeni koji primaju niske udarce i pranje mozga od onih koji su u interesnoj sferi gorepomenutog prvog kraka ....

Samo striktno i otvoreno govorenje istine,  držanje nauke,
svoje vere - da i stari romani  i rumuni imaju slave niste to znali?  srušiće se i oni preostali stubovi asimilacije.

ONI KOJI CUTE, ako je bilo nekih nepravilnosti, ZALE SE PO FORUMIMA, a nista konkretno nisu preduzeli  ni posle godinu dana -  sta moze ko? Zalosno je ako mi Savet menjamo svake 4 godine a svako "gura" neku svoju politiku, te niko ne donosi resenja za sva vremana u interesu Vlaha. Ovaj Savet za godinu dana, mada je moje misljenje da je to jedini legitimni predstavnik Vlaha, de iure, NISTA NIJE URADIO, sem evo inicijativa za pismo( po mojim informacijama usvojice se oba pisma - i latinicno) ali je to pokrenulo neke rasprave!

Ako je bilo nekih manipulacija, na popisu, svako ima pravo na osnovu JMBG da zatrazi primerak - kopiju svog listica, da se proveri ispravnost. Ako je i bilo, sta sada posle 9 godina? ide novi popis, dao sam negde predlog, najjeftiniji i po meni najefikasnij, da se popisni listic popunjava u 2 potpisana primerka, od kojih jedan ostaje popisanom licu, te se bilo kog momenta moze proveriti ispravnost popisa, od strane posmatraca, kontrolora..

I konacno nije problem 40.000 izjasnjenih Vlaha, preko 4.000 onih koji se osecaju Rumunima, na ovim prostorima, problem je vise od 150.000 hiljada nasih ljudi koji nemaju svest o svom identiteu, nego se izjasnjavaju kao neki treci. I problem su svi oni, koji se iako su svesni svog identiteta uclanjuju u srpske desno - nacionalisticke partije, tamo gde najmanje pripadaju!

ONI KOJI SE BUNE su pod napadima i optužbama srpskih vlasti. kako lokalnih tako i regionalnih, oni ne poznaju političke razlike i neslaganja kada su Vlasi u pitanju  ....
Niko se žali po forumima ali kako da nakon svega i tuže ovu našu jadnu državu u kojoj svi živimo i volimo je i želimo da se obnovi i izgradi, jer će to doneti nešto novo?
Jer će to promeniti svest tih lokalnoih političara da nas sledeći put opet ne pokradu ? Neć brži metod je da ih pojurimo motkama -ali bi to  značilo nemire i proteste i opet ne bi brzo stigli do cilja, a verujte nam cilj je isti - napredak i bolji život za sve nas u Istočnoj Srbiji. Ali ni pod razno nećemo da podnosimo Dinkićeve Tadićeve(u manjem broju) i Dačićeve podanike koji pokušavaju da nam ovde uteraju neki nazovi strah.... u XXI veku ?? Savet ne bi menjao politiku da nije dobio takve instrukcije sa strane. Jer su potcenili otpor i rešenost nove generacije Vlaha da stvari istera do kraja.

Kako ništa nije radio - usvojio je budžet i imaju sastanke i dnevnice?
Sa ovim podvučenim se slažem u potpunosti ali to su već pripadnici većinskog naroda, u koje su se pretvorili zahvaljujući periodu širenja južnoslovenskog  nacionalizma od VIII sedmice do danas - koji je prekrio sve ostale stvari i ušao u pore društva.

[Vlad]

Mislim da se time nisu bavili. Ako Vam znaci moje misljenje, najveca bi glupost bila "standardizovati" vlaski jezik.

Baš tako! Ako ga standardizuju pod izgovorom da žele da spasu naše dijalekte, onda neka objasne kako će biti sačuvan caranski dijalekat ako se za standard uzme govor Ungureana ili obrnuto. Ja Caslava ništa ne razumem kada piše ćirilicom na svom narečiju. Može li neko da me ubedi da će to pomoći da sačuvam svoj govor ??? ??? ???

Polazni predlozi za pismo, obuhvataju, koliko je meni poznato, slovne oznake za oba narecja.

Zašto nisu tražili mišljenje lingvista? Pogledajte kako lingvisti zapisuju naša narečija:

Биљана Сикимић (ур.)
БАЊАШИ НА БАЛКАНУ
Београд 2005
Strana 196


http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=507.msg1508#msg1508

Biljana Sikimić
Balkanološki institut
Beograd
               

Vlaška predanja o Žojmariki u okolini Boljevca

Prilog7
               
               1. Lukovo:  Olga Kostić, 1933, 15.08.2003. razgovor vodila Biljana Sikimić.
               
               (Paie rămîne pînă cînd?) Paie, tri zîl'e ramîńe. La Ajun sara aduśem, pa Crăśunu făśem, pă mîńe dzî, pă poimîńe dzî lăpădăm. Cîce lăpădăm su pliemńa, cîta apringem, argem Joimarica, să nu mai dîrească fiacil'i. Că fiacil'i treb să toarcă, treb să împl'ecească, a iele n-a împl'ecit, n-a tors, şî onda noi argem Joimarica încolo afară, pail'i. (Ce e Joimarica?) Pă, Joimarica asta dzîce d'e fiace spămîntă, să fiacel'i lucră, să-mpl'eciască, să toarcă. (Şi cînd vine ea?) Ea vińe la Crăśun, la Ajun sara, şî vińe cu lanţurl'i, şî la uşă zgîţăie. (Şi ce spune?) Pă spuńe, care întreabă: Und'e e tortu fiacilor, cîlţî-bîlţî fiacilor, stupa-n pupă babilor, fuiur buiur nevieşcilor, d-aţi tors, care a împl'ecit, care a tors, dacă n-a tors, n-a împl'ecit ia aduśe piva, şî li bagă mîńil'i-n pivă şî-i dă cu maiu, şî-i frînge mîńil'i. Şî onda fiecil'i mora să lucre. Dacă nu lucră vińe Joimarica şî l'i frînge mînil'i. Uges fiacil'i fără mîńi. Şî dacă fiacil'i dau zor torcă, torśem, împl'ecim, făśem ghiame, făśem śir'et, atîrnăm să vińă la civiluc să vadă Joimarica. Da, ca să vadă Joimarica că am fost vrieniśe, ş-am lucrat, ş-am împl'ecit, ş-am tors. Io n-am împl'ecit cînd am fost mică. Şî, am fost acasă ăl tată-meu-n d'eal şî baba mea faśe colaś în śirińe, de bătrîńeaţă-n śirińe şî cu saču. Şî la uşa strîgă: Cîlţî-bîlţî fiacilor, dron-drong, dron-drong cu săngiril'i. Cîlţî-bîlţî fiacelor, stupă-n pupă babilor, fuiur buiur nevieşcilor. Io n-am unge, ma cître baba mea: Babo, unge voi acuma! Babo, unge voi acuma! Şî-ndără, ş-îndără ş-am cădzut cu curu-n colaś-ăia-n śirińi. Cînd m-a rigicat baba din śirińi colaśi s-a l'ipit pă cur. Cînd am geschis uşa, a geschis baba uşa, el, socru aśi a fost, a făcut Joimarică, socru Gordani. A pus sănjire, a luvat piva, ş-a făcut muieril'i piparcă d'e mult, ş-a luvat maiu, şî ghiaţără făină, ghiaţără păsui, crompiri, carńe, untură, care ś-are-i-mplu la moş trăşcil'i şî moşu nu ne-a dîrăt, ar n-am avut ńimic de lucru. N-am tors, n-am împlecit, a noi n-am şciut că aia moşu ge la noi, ge-aiśea comşil'i noaştri. (S-a făcut?) S-a făcut, pă da, şî aşa am păţît noi cînd am fost miśi. Ge-aia dzîc acum fiecil'i să-mpl'ecească, să toarcă, să lucre. A el'e nu lucră ńimic. A să fie ala običai acuma să vină, să v'edzi fiecil'i ś-ar făśea.

[Vlad]

Naravno da lingvisti strucnjaci za romanske jezike moraju biti ukljuceni u ceo ovaj projekat. se izjasniti Nacionalni savet, i ukljuciti sve relevantne institucije za romanistiku, kako ja shvatam ( a mislim da dobro shvatam).

Gospodine Andrejko,
da li Vi zaista verujete da će se naći dijalektolog-romanista koji će da aminuje ćirilicu koju predlažu naši iz Saveta? Bilo ko da to uradi, to bi značio kraj njegove karijere kao lingviste. Pročitajte u onom novinskom članku šta je iz SANU poručeno novinaru lista Politika. Da ne pominjem sada da Rumunija lako može banatski i oltenski dijalekat da proglasi kulturnim dobrom te zemlje. Ko će ovima iz saveta da poveruje u priču da je to zaseban jezik "sličan" sa rumunskim...
A, i sami ste videli, na primeru standardizacije srpskog jezika, kako izgleda kada se jedan jezik standardizuje i ko učestvuje u standardizaciji. Ne raspisuju se referendumi. Niko ne pita široke mase "šta misle o tome". Donese se jednostavno odluka i ćao!