Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, Београд, 1940, стр. 273-275
Корбово - Село је источно од Вајуге, у дну дунавског Кључа, већином на дунавским терасама, а мало на површини Кључа. Куће су у југоисточном куту дунавског Кључа, на ниској тераси, али их не плави Дунав.
Село оскудева пијаћом водом, јер су за време светскога рата многи бунари били запуштени, па се употребљава и дунавска вода. У хатару има неколико извора, али су далеко од кућа.
Земља је добра за обрађивање; многи су из Корбова откупили земљу у вајушком хатару. Њиве и ливаде су измешане на местима: Обоја, Ширјагури, Унија, Лова, Церибаша, Куратури, Ревеник, Пропашка и Подножје (Фунду). Шуме нема, а утрина је Излаз, која је око села и од синора одвојена Царином (ограда).
Село је више збијеног типа, јер су куће размакнуте по 5-30 м, па су и „сокаци" веома узани и криви. Подељено [стр. 273] је у два краја: Подножје (Фунду) и Доњи Крај (Ваље). Неки ова два краја деле у махале, од којих су Челенке, Ивашкоњи и Чолкотани у Доњем Крају, а Урзикани, Бонђерони и Фонтанешти у Подножју. Испитано је 33 рода са 256 кућа. Гробље је југозападно од „села" на месту Утрина.
У Селишту је било прво село, а Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из прошлости садашњег села. На Лангеровој карти је на месту садашњег села забележено пусто место Corbova, а на Корбовском Острву, на Дунаву, насељено место Corbova. На карти из 1723-1725 год. („Темишварски Банат") на Корбовском Острву није ништа забележено, а село Korbowa записано је на месту садашњег села. Год. 1723 имала је „Јен8pie Kор'бовачка хлебови 92", а 1736 год. „у Корбови, Горбови" било је „100" кућа. На Вајнгартеновој карти село је забележено под именом Harbova. Год. 1846 Корбова је имала 146, 1866 год. 166 кућа, а 1924 год.274 куће.
По предању је Корбово старо насеље и постојало је и пре 300-400 година, када није било многих данашњих села. Прво је село било у Сељишту, па је много доцније премештено на садашње место. Неке су породице тада засновале село „Острово Корбово". Многим данашњим породицама није се могло тачно дознати порекло, јер се обично казује да су им „старији преци засновали село у Сељишту и да су дошли одавно, па се заборавило место и време досељавања". У старе породице се убрајају и неке што су пре двеста година прешле у Корбово из тада растуреног села, које је било на месту Церибаши; али су се оне измешале са старим корбовским породицама, па се данас не могу издвојити. Како пусто место Corbovа, на Лангеровој, и насељено место Korbowa на карти „Темишварски Банат" указују да је село обновљено пре двеста година, то су се могућно и његови заснивачи повратили или дошли из Румуније. У ове би се родове рачунала већина данашњих родова, а то су:
Челенковићи (Челенке, 25к., Петковица): зову се по прадеди Јовану, који је „као војник на глави носио капу и челенку". Старо су кумство имали Теодосијевићи у Рткову чије је порекло из „Влашке". - Поповићи (12 к., Петковица): дед је био поп Ђорђе. - Поповићи други (8к., Св. Арханђео): [стр. 274] дед и прадед су били попови. - Поповићи трећи (Попешти, 2 к., Св. Арханђео): поп је био дед Јон, Јован. - Јанкулани (10к., Петковица). - Модрићи (3к., Св. Арханђео). - Владевићи (3к., Св. Никола). - Живицани, Шимуловићи, Маринковићи, Димитрешти и Урзикањи (42к., Петковица), сви су један род. Старо им је кумство било у Туфештима у „Брлози", чије је порекло из „Влашке". - Манешти (3к., Св. Никола). - Генчулани (5к., Св.Арханђео). - Вулпани (3к., Св. Никола). - Григорићи (Стојанешти, 12к., митровдан). - Мекешти (3к., Св. Никола). - Чуберани (5к., Божић). - Чечешти (2к., св. Никола). - Трикани и Бобешти (6к., Св. Арханђео) су један род. - Испасани (Спасојевићи, Митровдан) и Фонтенешти (заједно 16 к., Св. Алимпије) су један род. - Прежешти (4 к., Св. Алимпије).
После поменутих родова, а до 19. века, доселили су се:
Ђенарешти (2к., Св. Алимпије) и Моцуљешти (3к., Св. Никола) су из „Влашке". - Муслешти (4к., Петковица)с у из Скапауа у Румунији, где су доскора имали кумство. - Бонђерани (Св. Јован) и Албулешти (заједно 16к., Петковица) су један род. Прачукундедови су им из „Влашке". - Шолкотани (15к., Св. Арханђео): прачукундед је из Грабовице.- Ивашкоњи (18к., Петковица): чукундед је из Грабовице, а пореклом из „Влашке". - Беланешти (12к., Св. Никола): прадед Франц се доселио, али не знају одакле. - Царани (4к., Св.Арханђео). Прадед им је из „Влашке".
Родови дошли у 19. веку - Фалчелани (3к., Св.Јован): - дед Петар је из Флананде у Румунији. - Бајкани (2к., Петковица): дед је из Батоција у Румунији. - Радуловић (1к., Св.Алимпије) је из „Аустрије". - Фируловићи (2к., Петковица) су из Велике Врбице, а пореклом из „Влашке". - Брчар (1к., Св. Никола) је из Рткова; ушао у кућу Моцаљешта. - Џунић (1к., Св. Никола): из Љубатовца код Беле Паланке.
Село преславља Петровдан, а црква слави Св. Параскеву.
Село је испитивано 1921 и 1922. (напомена аутора на стр. 273)