(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fbks5.books.google.de%2Fbooks%3Fid%3DLCArAAAAIAAJ%26amp%3Bprintsec%3Dfrontcover%26amp%3Bimg%3D1%26amp%3Bzoom%3D1%26amp%3Bsig%3DACfU3U3ynkZtYPPznBtJlICsjd21XrL0nw&hash=d28486471396bb5c9037977488f973675ac388c7)
Naslov Jahresbericht des Instituts für rumänische Sprache (Rumänisches Seminar) zu Leipzig, Bände 7-9
Autor Universität Leipzig. Institut für rumänische Sprache, Gustav Ludwig Weigand, Romania. Ministerul Cultelor și Instrucțiuniĭ Publice
Izdavač Johann Ambrosius Barth, 1900
Original iz University of California
Digitalizovano 1. Mаrt 2007
Izvor Google Books
Die rumänischen Dialekte der kleinen Walachei, Serbiens und Bulgariens von Gustav Weigand 1-92
Rumunski dijalekti Oltenije, Srbije i Bugarske, Gustav Vajgand str. 1-92
http://www.archive.org/stream/jahresberichtde02publgoog#page/n15/mode/2up
http://ia700302.us.archive.org/9/items/jahresberichtde02publgoog/jahresberichtde02publgoog.pdf
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg220.imageshack.us%2Fimg220%2F6933%2F000as.png&hash=f5bc2e6fd20208b2efacf5b912bdec8094c35e10)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg8.imageshack.us%2Fimg8%2F5813%2F058b.png&hash=42be9d1781bde9f5687764fc6be4418ceaa6c9ed)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg15.imageshack.us%2Fimg15%2F7782%2F059s.png&hash=aaac59159f9a6c00e9369a51ed201b2e95dad409)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg560.imageshack.us%2Fimg560%2F3669%2F060.png&hash=0bb35c3bd0a19b515079222bbeb913cabb18732d)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg689.imageshack.us%2Fimg689%2F1535%2F061m.png&hash=2a765fc77446acb3548ad8001700e285bdd0f48c)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg204.imageshack.us%2Fimg204%2F5577%2F062z.png&hash=a5932f5c4b35d8f7e001bb3d030867e90210aeb4)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg651.imageshack.us%2Fimg651%2F7844%2F063s.png&hash=a663ab473313f6a62e51296e523f8e947f9256cc)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg194.imageshack.us%2Fimg194%2F2908%2F064ns.png&hash=ec6bac9448f35cfe93eca10d79a5d208f8389b41)
CitatDie rumänischen Dialekte der kleinen Walachei, Serbiens und Bulgariens von Gustav Weigand 1-92
Rumunski dijalekti Oltenije, Srbije i Bugarske, Gustav Vajgand str. 1-92
Koliko ja razumem nemački,
"kleinen Walachei" je
"Mala Vlaška"
Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 13:09
CitatDie rumänischen Dialekte der kleinen Walachei, Serbiens und Bulgariens von Gustav Weigand 1-92
Rumunski dijalekti Oltenije, Srbije i Bugarske, Gustav Vajgand str. 1-92
Koliko ja razumem nemački, "kleinen Walachei" je "Mala Vlaška"
Добро си разумео,
Румунски дијалекти Мале Влашке (Олтеније), Србије и Бугарске.
Мала Влашка је Олтенија у Румунији, могу да поставим касније и примере из Олтеније ако те занимају.
Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 13:21
Добро си разумео, Румунски дијалекти Мале Влашке (Олтеније), Србије и Бугарске.
Мала Влашка је Олтенија у Румунији, могу да поставим касније и примере из Олтеније ако те занимају.
Znam kako se danas naziva, ali je osnovni problem kod mnogih na Forumu, a i šire, što se savremeni pojmovi brkaju sa prošlošću i obrnuto.
To je delimično jedan od uzroka cele zbrke oko VLAHA i pitanja o kojima raspravljamo.
Zato mislim da je bitno napisati kako se tada govorilo i pisalo, da bi smo imali što realniji uvid u tadašnje stanje, a da bi prošlost što manje posmatrali iz perspektive sadašnjosti.
Posebno je pitanje zašto je Mala Vlaška sada Oltenija?
dPasujoni
Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 14:04
Posebno je pitanje zašto je Mala Vlaška sada Oltenija?
Ne "sada", Mala Vlaška je bila Oltenija oduvek!
Jer je Oltenija geografski naziv prema reci Oltu.
Nešto kao naše Pomoravlje prema reci Moravi.
A Olt je od pamtiveka!
Istočno od Oltenije je Muntenija.
Vlaška kneževina nastala je u XIV veku, pod vodjstvom Basaraba.
"Vlaška", "Mala Vlaška", "Karavlaška" i slični istorijski nazivi, su egzonimi, a Vlasi (Rumâni) koji se je osnovali na svome jeziku zvali su je Ţara rumânească (u latiničnoj transkripciji, jer je najstariji zapis ovoga imena sačuvan na crkvenoslovenskoj ćirilici).
Prema tome, Vlaška se deli na Olteniju i Munteniju. Naši Carani (nazvani tako prema Ţara rumânească, kă a veńit "din Ţară"), čistokrvni su Oltenci.
Ima ovde na Florumu i karata i tekstova na tu temu.
Samo treba da se malo lista, da se čita, i, dabome, čitano da se zapamti!
Da se ne bi padalo na ispitu i ponavljao razred!
PS. Za kaznu, pogledaj još jednom pažljivo ove karte, i nemoj više da zevaš kroz prozor kada ih pokazujem, kă kapiţ ĭediniţa!
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=944.msg4445#msg4445
Пошто сам делимично одговоран за (не)знање чланова Флорума, особито, његових уредника, ево, стављам у наставку горњег топика један извадак из "Историје румунског народа", и то на језику који цео свет разуме, да бисмо се обавестили у најкраћим цртама о настанку Влашке.
Андреј Оцетеа, уредник
ИСТОРИЈА РУМУНСКОГ НАРОДА
Нови Сад, 1979
ОСНИВАЊЕ ВЛАШКЕ У XIV ВЕКУ
Краjем XIII и почетком XIV века, унутрашњи развоj и низ промена у међународноj ситуациjи омогућили су румунским вођама са jуга Карпата да оснуjу сопствену самосталну државу.Криза коjа jе избила у Татарскоj Империjи након смрти хана Ногаjа, и немири коjи су избили у Мађарскоj после нестанка арпадске династиjе учинили су да се власници феудалци са jуга Карпата окупе око воjводе из арђешких краjева, Басараба кога су изабрали за великог воjводу и владара (1317-1352. године). У околностима коjе нам нису довољно познате, Басараб jе уjединио териториjу између Карпата и Дунава и тако постао оснивач Влашке. Он jе успео да своjоj земљи обезбеди важну улогу на jугоистоку Европе. На молбу бугарског цара Михаjла Шишмана, он jе интервенисао у борбама на Балканском полуострву, изазваним слабљењем Византиjске Империjе. 1323. године, Басараб jе пружио помоћ бугарском цару Шишману у борби против Византиjе, 1325-1328. године, он jе постигао низ победа у борбама против Татара, успевши да прошири ауторитет ка истоку, скоро до Килиjе. Северни краj ушћа Дунава, коjи jе Басараб уjединио са Влашком, сачувао jе његово име. 1330. године, Басараб jе поново подржавао бугарског цара Михаjла Шишмана; овога пута jе оваj био на страни Византиjе, против Стефана Уроша III. Савезничка воjска jе, међутим , претрпела велик пораз у Велбуџу (Ћустендилу). Системом матримониjалних и политичких односа, Басараб се, у дефанзивном напору пред мађарском експанзиjом, повезао са бугарском и српском династиjом.
Окупациjа jедног дела северинског Баната од Басараба показала jе да се на jедном од главних праваца мађарског напредовања поjавио неприjатељски фактор кога jе требало елиминисати. Кампања уjесен 1330. године jе имала за циљ ликвидирање резултата коjе су локалне снаге постигле у афирмисању своjе аутономиjе и поновном покоравању румунских политичких формациjа круни св. Стефана. Мађарски краљ Карло Роберт Анжуjски организовао jе експедициjу у Влашку, "како би надокнадио границе Краљевине, коjима jе Басараб неоправдано владао". Експедициjа jе завршена великим неуспехом, и Басараб jе (9-12. новембра) у Посади постигао сjаjну победу против свог бившег сизерена.
Басарабова победа jе санкционисала независност Влашке и фаворизовала развоj земље. Државни живот jе добио у кохезиjи и стабилности. Влашка jе ушла у период просперитета, коjи jоj jе осигурао повећање броjа становништва и робне размене. Повољни друштвено-економски услови фаворизовали су развоj уметности. Под владавином Басараба отпочело jе зидање владарске цркве у Куртеа де Арђешу, изванредног споменика наше средњовековне културе.
Басарабов син и наследник, Николаjе Александру (1352-1364) наставио jе напоре свога оца, - те jе везама коjе jе одржавао са суседним владарима са коjима jе био у сродству (jедна његова ћерка била jе удата за бугарског цара из Видина, Страцимира, друга за српског кнеза Стефана Уроша, а трећа, за воjводу Владислава од [стр. 113] Опелна, палатина Мађарске) успео да учврсти политички положаj Влашке, а истодобно и владарску институциjу. Победоносним борбама коjе jе водио уз Мађарског краља Лудвига Анжуjског, против Татара, он jе довршио дело свог претка, ослобађаjући нове териториjе испод татарске доминациjе.
С одобрењем патриjарха у Константинопољу, Николаjе Александру jе 1359. године основао у Куртеа де Арђешу прву митрополиjу Влашке, и тиме поставио основе организациjе цркве, коjа jе постала jака подршка владавине. За првог митрополита "читаве Унгро-Влахиjе" наименован jе Јакинт, бивши митрополит у Вичини. Митрополит Влашке jе временом добио и jурисдикциjу над Румунима из Мађарске Краљевине, са звањем "егзарха краjева".
Николаjе Александру jе наставио свога оца и у погледу ктиторства. Током његове владавине завршена jе владарска црква манастира у Камплунгу,где му се налази и гроб. Натпис на надгробном камену назива га "великим и jединим владаром Господином Ио Николаjем Александром, сином Великог Воjводе Басараба".
Наследник Николаjа Александруа, Владислав-Влаjку (1364-1377. године), потпомагао jе организациjу земље, развоj трговине, штитио и подстицао културни живот; он jе настоjао да кочи центрифугалне тенденциjе боjарства. Да би олакшао развоj трговине, ковао jе први румунски сребрни новац са легендом на латинском jезику. 20. jануара 1368. године, он jе Брашовљанима, jедном дипломом на латинском jезику, потврдио старе трговачке привилегиjе коjе су им дате у Влашкоj. Просперитет земље и пораст становништва учинили су да он захтева од Патриjаршиjе у Константинопољу и синодским актом од октобра 1370. године постигне оснивање друге митрополиjе Влашке, са седиштем у Северину (седиште прве митрополиjе Влашке, са седиштем у Северину (седиште прве митрополиjе било jе у Ардешу). Религиозни живот био jе оjачан и увођењем монахизма од калуђера коjи jе дошао из Србиjе, наиме Никодима, коjи jе основао манастир Водицу. Наjстариjи сачувани унутрашњи документ (1374. г.) односи се на дарове коjе jе владар дао овом манастиру. По угледу на свога оца, Владислав jе опремио и манастире у Атосу. За католике у Влашкоj, као и за оне из прекопланинских краjева коjима jе владао, основао jе бискупиjу са столицом у Арђешу, где се jош увек чуваjу рушевине старе католичке цркве, "Sîn-Nicoară" (Св. Никола).
Владислав jе последње године владавине провео у борбама са Мађарском, током коjих jе нашао и смрт. Ове су борбе настављене и под владавином његових наследника, Радуа I и Дана I. По традициjи, Радуу jе дато име Раду Негру,1) сматраjући га за "оснивача" земље. [Стр. 114]
Друга румунска самостална држава - Молдавија - основано је источно од Карпата, слично као и Влашка уједињавањем постојећих политичких организација у овој провинцији. Важну улогу су одиграли румунски елементи који су сишли из Марамуреша. [Стр. 115]
1) Црни, - прим, прев.
Citat: Paun poslato 06.02.2011. 14:25
"Vlaška", "Mala Vlaška", "Karavlaška" i slični istorijski nazivi, su egzonimi, a Vlasi (Rumâni) koji se je osnovali na svome jeziku zvali su je Ţara rumânească (u latiničnoj transkripciji, jer je najstariji zapis ovoga imena sačuvan na crkvenoslovenskoj ćirilici).
Prema tome, Vlaška se deli na Olteniju i Munteniju. Naši Carani (nazvani tako prema Ţara rumânească, kă a veńit "din Ţară"), čistokrvni su Oltenci.
Занимљив је изговор за стране света, код Влаха (царана):
Исток / Răsărit
Запад / Scăpătat
Север /
Ţară Југ / Amiaz(ă)
Север би требао да се назива
miazănoapte, али претпостављам да пошто је Влашка,
северно од влашких (царанских) насеља, назив је
ţară, према називу који је имала
Влашка,
Ţara Rumânească.
Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 15:28
Север би требао да се назива miazănoapte
Имате и ветар, северац, који зовете "d'i la ţară!" ако се не варам?
Неко је о томе писао на Флоруму, можда баш ти?
У Поречу се тај ветар зове "đi ţîganu".
Када сам питао људе због чега, рекли су му "kî vînt rău, urît ka Ţîţanu". :)
А сама северна страна је и овде
mńaḑa nuopţî, што значи "средина ноћи", "пола ноћи" или "поноћ".
Влашка демонологија познаје и демон(че) под тим именом:
Mńaḑanuopţî!
На жалосте, кад сам ја седамдесетих година почео да сакупљам грађу, он је већ био (полу)заборављен, тако да о њему, његовом изгледу, функцији и уопште: о "радној биографији" немам никакве теренске податке.
Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 14:04
Znam kako se danas naziva, ali je osnovni problem kod mnogih na Forumu, a i šire, što se savremeni pojmovi brkaju sa prošlošću i obrnuto.
To je delimično jedan od uzroka cele zbrke oko VLAHA i pitanja o kojima raspravljamo.
Zato mislim da je bitno napisati kako se tada govorilo i pisalo, da bi smo imali što realniji uvid u tadašnje stanje, a da bi prošlost što manje posmatrali iz perspektive sadašnjosti.
Posebno je pitanje zašto je Mala Vlaška sada Oltenija?
Kao što sam rekao ovo sa samim nazivom Male Vlaške je drugo pitanje, a osnovno je pitanje zašto se selektivno "prevode" autori iz prošlosti, dajući njihovim tekstovima drugačije značenje od izvornog?
Nije svejedno!
Citat: Paun poslato 06.02.2011. 15:50
Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 15:28
Север би требао да се назива miazănoapte
Имате и ветар, северац, који зовете "d'i la ţară!" ако се не варам?
Неко је о томе писао на Флоруму, можда баш ти?
У Поречу се тај ветар зове "đi ţîganu".
Када сам питао људе због чега, рекли су му "kî vînt rău, urît ka Ţîţanu". :)
А сама северна страна је и овде mńaḑa nuopţî, што значи "средина ноћи", "пола ноћи" или "поноћ".
Влашка демонологија познаје и демон(че) под тим именом: Mńaḑanuopţî!
На жалосте, кад сам ја седамдесетих година почео да сакупљам грађу, он је већ био (полу)заборављен, тако да о њему, његовом изгледу, функцији и уопште: о "радној биографији" немам никакве теренске податке.
Тако је имамо ветар, северац, који називамо
ďi la ţară.
Нисам сигуран за све Влахе (Царане) како називају север, ја лично користим искључиво назив
ţară.
Тако је имамо демонче које називамо
Miazanopţî, заборављенo је, остала је изрека,
parcă l-a luat Miazanopţî.
Citat: Volcae poslato 06.02.2011. 16:13
Имате и ветар, северац, који зовете "d'i la ţară!" ако се не варам?
Тако је имамо ветар, северац, који називамо ďi la ţară.
Нисам сигуран за све Влахе (Царане) како називају север, ја лично користим искључиво назив ţară.
Тако је имамо демонче које називамо Miazanopţî, заборављенo је, остала је изрека, parcă l-a luat Miazanopţî.
Kako u mom kraju "Carane", zovemo Krajnjeancî, ili "lumnja dî la Krajna", a kao sam ja malo dalje od Krajine i kako sam lično imao retke kontakte sa njima, zanima me da li sebe nazivaju Carani.
Ovo pitam i zbog činjenice da osim prezimena Ungurjanović, nisam u svom kraju sretao naziv "Ungurjan", osim u literaturi i na Internetu.
Takođe je uobičajeno: "lumnja dî la Buor, dî la Majdan", a "Munćeanji" se ne pominju.
Jedino pored Majdanjeanc, figurira i Bufanji, kao posebna grupa majdanpečana.
Sam naziv za vetar severac ne dokazuje ništa ???
Zapravo samo potvrđuje činjenicu da je severno od Dunava, odnosno od Krajine nekad bila "Ţara Rumânească", a mislim da to nikom nije sporno.
dPasujoni
Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 16:47
Kako u mom kraju "Carane", zovemo Krajnjeancî, ili "lumnja dî la Krajna", a kao sam ja malo dalje od Krajine i kako sam lično imao retke kontakte sa njima, zanima me da li sebe nazivaju Carani.
Ovo pitam i zbog činjenice da osim prezimena Ungurjanović, nisam u svom kraju sretao naziv "Ungurjan", osim u literaturi i na Internetu.
Не нити сам знао за тај назив, Царан, ми друге Влахе, Унгурјане и Унгурјане (Мунћане) називамо, Ungureń.
Citat: dPasujoni poslato 06.02.2011. 14:04
To je delimično jedan od uzroka cele zbrke oko VLAHA i pitanja o kojima raspravljamo.
Па, као и увек, не само делимично него
у потпуности узрок свих збрка је непознавање материје.
За утеху, то је нормално очекивати од људи којима то није предмет струке, али, туга је велика када на "непознавање материје", и то оно елементарно, наиђете у радовима аутора са највећим могућим научним звањима. Да будем јасан: при том не мислим на оне који из одређених ненаучних разлога изневеравају чињенице; они се одмах лако препознају! Проблем су они други. Ко се бави влашком библиографијом на српском језику, нека не буде лењ, нек направи само листу оних најновијих аутора који пишу о Власима, а "заступају гледиште" да су Власи дошли у Србију
после 1833. године!
Не знам НИ ЈЕДНОГ ЈЕДИНОГ аутора који се бавио Власима, а да је МАКАР ПОКУШАО да научи по неку влашку реч. А у етнологији је то закон! Зато имамо СКАНДАЛОЗНЕ "закључке" у нашој етнологији, типа да "демон Бела улази у Дубочке падалице", и да је то егзорцистички обичај!
Такође, наши озбиљни аутори не познају књижевни румунски, и румунску литерауру користе преко резимеа на другим језицима! Да не помињем жалостан факат да се не изучава (озбиљно) историја балканских народа, па се тако срећемо са текстовима из којих произилази да је Румунија као таква постојала од вајкада, итд. Али, ако то већ некако могу да разумем, није ми јасно ЗАШТО се Румуни из нашег Баната не интересују за влашку културу, језик и остало што иде уз то? Нема НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ РАД наших банатских Румуна, са влашком тематиком!
ПС: Недавно сам добио докторску дисертацију једне румунске колегинице, чија је тема "Biserica romaneasca din Serbia". У преко 200 библиографских јединица НЕМА НИ ЈЕДНОГ ЈЕДИНОГ НАСЛОВА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ! Питао сам се како је то могло да прође, али када сам прелистао целу књигу и видео КОЛИКИ је просто дат Бојану Александровићу, îm krapă kapu śiĭe!
Ку мултă поштојалă д.d'Pasujoni, аăја карје сă нумја сйнгурј кă сйнт Царани, потенцирја аја пидјентйј йн свршијиљи политичји, ај алалц прихвăтја дјин њештјирје да о партје порњисă сă рăсфирје аша чјева дјин моадă. Јо мă ам фăкут, ам крјештјам ши ам крјескут ши термину ăла "Царан" ну ворбјештје шимик ал чјева дјекйт изводу дјин пољикрје Царановићи (мăјдјинтйј йн вокатив :Царане!). Йнтроврјемје сă поивисă "тензија" сă кутруапă сă арăтаријă пинтру кујва вјењит дјин Царă "Цăрјан" ку Царан (поатје о фи дјин врјемја царилор Трајан... Константин...Душан (је биње куноскут кйц царј авјам йн спатје). Дакă лом пољикриши дјин Букопча Станић (Ај Цăрјењи), и из Слатине (Ај Цăрјењи)(чудне ли подударности а нису род) ши йн зй дје астăз штјиу кă сйнт вјењиц дјин Царă, дје фапт Цăрјењ. Ши лингвистика "дје акуша" ка ши "а дјинтйј" тумтје ши уна ноуо а тријиља , о сведоча кă "пикутјина" Царан, (Царани) трјекутă пин Србије дјин мăј мултје гурј о авја улогă сă убједјаскă Срби да, јетје ажуђе врјемја сă ње убједјаскă ши пје ној Валахј. Пједјегата пје ај рарј... Аста чје комшију мјеу сă мутасă дјин сату ал мăј његришор дјин фунду Крајињи Ниготјињештј йн Њиготјин ла тоц ймпăрцйнд ку цйнкуша карје дји ундје јестă вјењит :"Ту јештј Цăран ту јештј Унгурјан.Унгурењи трăјеск мăј ла дјал дје ној..." тримјетйнд изводурј дјин нјиштја кăрцйј "дје аље луј" пје карје нумăј штјиу куј ну ље а помјењит...Да сă ње лăсăм. Сă мă лауд д. Нени кум ам арункат "кокицйљи"(драџ) дје скуртат-љегату ворбилор пăнă ну ош авја врјемје сă објесњеск "проблему". Дупă чје ош испрăвја лукрăриљи мјеље аље марј, (Дја Д...) (шимăј...) мă ашјез пје скрис. Ајдац тоц сă скријем!!! Н'аштјептарјец (извињиц) Ну аштјептарјец !!!
Поштовани г.d'Pasujoni, они који себе зову Царанима су то потенцирали првенствено у политичке сврхе, други прихватали из незнања а један део је почео да то шири из моде. Ја сам се у овом крају родио, растао и одрастао и тај термин (реч) овде не говори ништа више од извода из презимена Царановићи (поготову у вокативу : Царане!). У међувремену је настала "тензија" да се одредница за некога ко је припадник прекодунавског северног суседа је "Цăрјан" поклопи са презименом Царановић. (Можда потиче из времена царева Трајана...Константина...Душана (добро је познато колико царева имасмо за собом).Ако узмемо постојеће презиме Станић из Буковча ( Ај Цăрјењи) и из Слатине (Ај Цăрјењи) (чудне ли подударности а нису род) и дан данас знају да су "вјењиц дјин Царă" тј. Цăрјењ. И "садашња" као и "ранија лингвистика" или чак нека нова трећа, ће посведочити да ће "ситница" Царан (Царани) пронета кроз Србију имати улогу да "убеди" Србе а, ето, стиже време да убеђује и Влахе. Поготову оне "рарј ор скумпј ла кријерј". То што се мој комшија доселио у Неготину и свима дели одреднице :"Ту јештј Цăран ту јештј Унгурјан.Унгурењи трăјеск мăј ла дјал дје ној...", шаљући изводе из некаквих "својих извора" за које не знам коме није помињао... Али, нека... Да се похвалим г..? Нени како сам могао да избацим "квачице" миле) којима сам кратио-везивао речи док не будем имао времена да тај "проблем"и појасним. Пошто будем завршио своје велике послове, (Дај Боже) (још...) ћу навалити на писање.
Citat: caslav poslato 09.02.2011. 17:25
Ку мултă поштојалă д.d'Pasujoni, аăја карје сă нумја сйнгурј кă сйнт Царани, потенцирја аја пидјентйј йн свршијиљи политичји, ај алалц прихвăтја дјин њештјирје да о партје порњисă сă рăсфирје аша чјева дјин моадă. Јо мă ам фăкут, ам крјештјам ши ам крјескут ши термину ăла "Царан" ну ворбјештје шимик ал чјева дјекйт изводу дјин пољикрје Царановићи (мăјдјинтйј йн вокатив :Царане!). Йнтроврјемје сă поивисă "тензија" сă кутруапă сă арăтаријă пинтру кујва вјењит дјин Царă "Цăрјан" ку Царан (поатје о фи дјин врјемја царилор Трајан... Константин...Душан (је биње куноскут кйц царј авјам йн спатје). Дакă лом пољикриши дјин Букопча Станић (Ај Цăрјењи), и из Слатине (Ај Цăрјењи)(чудне ли подударности а нису род) ши йн зй дје астăз штјиу кă сйнт вјењиц дјин Царă, дје фапт Цăрјењ. Ши лингвистика "дје акуша" ка ши "а дјинтйј" тумтје ши уна ноуо а тријиља , о сведоча кă "пикутјина" Царан, (Царани) трјекутă пин Србије дјин мăј мултје гурј о авја улогă сă убједјаскă Срби да, јетје ажуђе врјемја сă ње убједјаскă ши пје ној Валахј. Пједјегата пје ај рарј... Аста чје комшију мјеу сă мутасă дјин сату ал мăј његришор дјин фунду Крајињи Ниготјињештј йн Њиготјин ла тоц ймпăрцйнд ку цйнкуша карје дји ундје јестă вјењит :"Ту јештј Цăран ту јештј Унгурјан.Унгурењи трăјеск мăј ла дјал дје ној..." тримјетйнд изводурј дјин нјиштја кăрцйј "дје аље луј" пје карје нумăј штјиу куј ну ље а помјењит...Да сă ње лăсăм. Сă мă лауд д. Нени кум ам арункат "кокицйљи"(драџ) дје скуртат-љегату ворбилор пăнă ну ош авја врјемје сă објесњеск "проблему". Дупă чје ош испрăвја лукрăриљи мјеље аље марј, (Дја Д...) (шимăј...) мă ашјез пје скрис. Ајдац тоц сă скријем!!! Н'аштјептарјец (извињиц) Ну аштјептарјец !!!
Поштовани г.d'Pasujoni, они који себе зову Царанима су то потенцирали првенствено у политичке сврхе, други прихватали из незнања а један део је почео да то шири из моде. Ја сам се у овом крају родио, растао и одрастао и тај термин (реч) овде не говори ништа више од извода из презимена Царановићи (поготову у вокативу : Царане!). У међувремену је настала "тензија" да се одредница за некога ко је припадник прекодунавског северног суседа је "Цăрјан" поклопи са презименом Царановић. (Можда потиче из времена царева Трајана...Константина...Душана (добро је познато колико царева имасмо за собом).Ако узмемо постојеће презиме Станић из Буковча ( Ај Цăрјењи) и из Слатине (Ај Цăрјењи) (чудне ли подударности а нису род) и дан данас знају да су "вјењиц дјин Царă" тј. Цăрјењ. И "садашња" као и "ранија лингвистика" или чак нека нова трећа, ће посведочити да ће "ситница" Царан (Царани) пронета кроз Србију имати улогу да "убеди" Србе а, ето, стиже време да убеђује и Влахе. Поготову оне "рарј ор скумпј ла кријерј". То што се мој комшија доселио у Неготину и свима дели одреднице :"Ту јештј Цăран ту јештј Унгурјан.Унгурењи трăјеск мăј ла дјал дје ној...", шаљући изводе из некаквих "својих извора" за које не знам коме није помињао... Али, нека... Да се похвалим г..? Нени како сам могао да избацим "квачице" миле) којима сам кратио-везивао речи док не будем имао времена да тај "проблем"и појасним. Пошто будем завршио своје велике послове, (Дај Боже) (још...) ћу навалити на писање.
Io acuşa văd că
caslav a uitat rumâńeşťe!
Vai ďe ťińe, da ce bun ai scris înăińťe, tot ţ-ai uitat!
Citat: caslav poslato 09.02.2011. 17:25
Ку мултă поштојалă д.d'Pasujoni, аăја карје сă нумја сйнгурј кă сйнт Царани, потенцирја аја пидјентйј йн свршијиљи политичји, ај алалц прихвăтја дјин њештјирје да о партје порњисă сă рăсфирје аша чјева дјин моадă. Јо мă ам фăкут, ам крјештјам ши ам крјескут ши термину ăла "Царан" ну ворбјештје шимик ал чјева дјекйт изводу дјин пољикрје Царановићи (мăјдјинтйј йн вокатив :Царане!). Йнтроврјемје сă поивисă "тензија" сă кутруапă сă арăтаријă пинтру кујва вјењит дјин Царă "Цăрјан" ку Царан (поатје о фи дјин врјемја царилор Трајан... Константин...Душан (је биње куноскут кйц царј авјам йн спатје). Дакă лом пољикриши дјин Букопча Станић (Ај Цăрјењи), и из Слатине (Ај Цăрјењи)(чудне ли подударности а нису род) ши йн зй дје астăз штјиу кă сйнт вјењиц дјин Царă, дје фапт Цăрјењ. Ши лингвистика "дје акуша" ка ши "а дјинтйј" тумтје ши уна ноуо а тријиља , о сведоча кă "пикутјина" Царан, (Царани) трјекутă пин Србије дјин мăј мултје гурј о авја улогă сă убједјаскă Срби да, јетје ажуђе врјемја сă ње убједјаскă ши пје ној Валахј....
Fala mult lu kolega caslav, la raspunsu śe a dat.
Ma izvinjesk lu tuoc lu kare aăsta întrabat dîn parća mjea, a fakut injimă rîa.
Dă vrunji asta întrabală va fi pruoastă, ma šî juo mis un uom pruost, da šî kum spušăj, lumnja dîn Krajna nu kunosk pre mult.
Prîn kărc śećasăm kă în Krajna trajesk "Caranji", da la nuoj kîrtă zăvrnjit dî la jej îs "Ungurjeanji"?
Ma juo nu am audzît lumnja anuostră aša să dzîkă.
Kînd am întrabat pră aj batrînj: "Kum kjama lumnja dî la Krajna?"
jej spunjasă: "
Krajnjeanc!"
Întrabasăm šî dar audzît karje îs "Ungurjeanji"?
Aăja kare a mărs la škoală nainća lu Ratu al Mare, cîn minće kă a fuost vro oćitoloajka "gospăđa Olga Ungurjanović" kare a fuost dă Ungurjeanj (Ungurjanović).
Nuje tuot una!Krajna or Valja Timokuluj! ???
dPasujoni
Йн брзинă марје ому дă дје тарје.
Ам врут сă арăт кум пот йн зор
сă н-аљин њич ун стобор
тунйнд ку кару йн обор.
Извињиц дје грештј фăкутје
њич пуцйње, њич прја мултје.
****************
Јо мă ам фăкут йн крају(ă)ста ,
// (ам) // крјештјам, ши ам крјескут да термину ăла (ворба) "Царан" ну ворбјештје њимик ал чјева дјекйт чје је изводу дјин пољикрје...
кутруапă сă арăтарјă
Дакă лом пољикриљи дјин
Срби да, јетје ажунђе врјемја
они који сами себе зову Царанима су прихватали
не говори ништа више до извода из презимена
*********
Ајдац сă йј фăчјем трјаба...Лăсац политика - лоац пенкала!
Citat: dPasujoni poslato 09.02.2011. 18:47
Dă vrunji asta întrabală va fi pruoastă, ma šî juo mis un uom pruost, da šî kum spušăj, lumnja dîn Krajna nu kunosk pre mult.
Prîn kărc śećasăm kă în Krajna trajesk "Caranji", da la nuoj kîrtă zăvrnjit dî la jej îs "Ungurjeanji"?
Ma juo nu am audzît lumnja anuostră aša să dzîkă.
Kînd am întrabat pră aj batrînj: "Kum kjama lumnja dî la Krajna?"
jej spunjasă: "Krajnjeanc!"
Întrabasăm šî dar audzît karje îs "Ungurjeanji"?
Aăja kare a mărs la škoală nainća lu Ratu al Mare, cîn minće kă a fuost vro oćitoloajka "gospăđa Olga Ungurjanović" kare a fuost dă Ungurjeanj (Ungurjanović).
Nuje tuot una!
Krajna or Valja Timokuluj! ???
dPasujoni
Acuma nu şćiu măi mult śe sâ înginđesc :-[
Io cred câ Pâun ie un Uoţ şî ca ńe minće aiśa :D
Poće fi cî ia dat lu âsta o paclâ dă ţîgari şî o cilâ dâ
Manastica or vro
Şľivoviţa numa sâ-i spunâ aia śe uica vrea sâ audă :D
Citat: Paun poslato 30.01.2011. 16:32
Уз две претходне карте у горњем посту, иде и ова, на којој сам приказао етнографску слику Влаха, на основу статистичких података са пописа из 1921. године, и мојих теренских истраживања, обављених протеклих деценија. Ни она није коначна, јер, радећи на грађи за књигу "Власи карпатске Србије, схватио сам да треба темељно преиспитати уобичајене термине које смо у литератури, без озбиљног критичког преиспитивања, наследили од старих аутора, као што су, пре свих, Унгурјани и Царани. Рецимо, ови које сам овде означио као Унгурјане (Мунћане), јесу такође Банаћани као и ови који живе западније од њих, а и једне и други источни Царани зову "унгурјанима". У више наврата сам се на терену уверио колико се "Мунћани" љуте када их Царани зову "Унгурјанима". Auḑ, mă! - каже ми један млађи саговорник прошлог лета. - Atîta-m veńi śuda pi unu đi la Kraĭna đi-m veńi săĭ dau un pumn! Ama, ma trasăĭ. Numa iĭ spusăĭ: Đ-akuma-nainće đi ćińe nu mis Ungurĭan, numa Munćan! Итд. Зато, карта нека служи да се "паре очи" док се не појави коначна ...