[pdf]http://www.paundurlic.com/pdf/uvodno izlaganje NSV PISMO.pdf[/pdf]
http://www.paundurlic.com/pdf/uvodno izlaganje NSV PISMO.pdf (http://www.paundurlic.com/pdf/uvodno%20izlaganje%20NSV%20PISMO.pdf)
Zamolio sam stručnu službu Saveta da mi za potrebe Floruma, dostavi kopiju odluke o vlaškom pismu, kako bi se njegovi posetioci mogli obavestiti iz prve ruke o tome kako ta odluka izgleda. Bilo je toliko mnogo lažnih informacija da je ovo bio jedini način da se dođe do istine. Uz dokument dobio sam i kratak imejl od g. Modrlanovića, sekretara Saveta, kome se ovom prilikom zahvaljujem na predusretljivosti i ekspeditivnosti. Usput me je obavestio da u Srbiji ne postoji službeni list, koji bi objavljivao važnije odluke nacionalnih saveta. Dodajem ovde uz PDF odluke, i tekst iz Modrlanovićevog imejla, zato što je on neophodno pojašnjenje onoga što posetioci Floruma imaju priliku da vide u PDF fajlu!
Poštovani,
u prilogu Vam dostavljam uvodno izlaganje koje predstavlja sastavni
deo Odluke koja je doneta u vezi sa vlaškim pismom, u formalno pravnom
smislu Odluka se sastoji od usvajanja predloga koji je obarzložen na
način koji se nalazi u tekstu i ista će imati upravo ovakav sadržaj u
svome obrazloženju.
Pozdrav iz prohladnog Petrovca na Mlavi
Bojan Modrlanović
Citat1. Vlaski jezik je nаziv zа аrhаične romanske dijаlekte kojim, kаo
svojim mаternjim jezikom, govore Vlаsi istočne Srbije.
Говоре наречја румунског језика.
Citat2. Polazeci od lingvističke definicije po kojoj je " Dijаlekt, dijаlekаt ili
nаrečje vаrijetet jezikа koji koriste ljudi određene geogrаfske
oblаsti" vlaski jezik zаprаvo čine dvа osnovnа narečja (nazvana po
teritorijalno - geograskim oblastima Srbije, koju naseljavaju pripadnici
vlaske nacionalne manjine, govornici ova dva narečja :
Homoljsko-Braničevsko narečje i Krajinsko-Timočko narečje.
Говорници су банатског и олтенског наречја.
CitatOba pisma su slovna, odnosno sastoje se od slovnih grafema. Cirilicno
pismo se sastoji od 34 monografa i jednog digrafa "dz". Za 34 slovnih
resenja u cirilicnom pismu zadrzan je princip jedno slovo – jedan glas,
odnosno svakom fonemu odgovara jedan grafem.
Latinicno pismo se sastoji od 31 monografa i 4 digrafa : dž, lj, nj i dz.
Dodatni samoglasnici karakteristicni za vlaški jezik (pored postojecih 5 –
a, e, i, o, u) za oba narecja su Ă i Î;
Dodatni suglasnici karakteristicni za Homoljsko-Braničevsko narečje :
Dz, Ś i Ź.
Нису ставили наочаре пре усвајања влашког писма.
П.С. И због Часлава и дПасујонија, заоштрили се и односи са Румунијом. :)
А био би и ред г. Чаславу и дПасујонију да честитам што су постали нови Караџићи.
Права иронија, онај прави је дао писмо правим Србима а ова двојица дали су писмо посрбљеним Румунима.
Citat: Volcae poslato 01.02.2012. 09:38
П.С. И због Часлава и дПасујонија, заоштрили се и односи са Румунијом. :)
Nemoj i ti da si na kraj srca ;)
Da bi se spustila lopta, Srbija je, nakon upornog, desetogodišnjeg odbijanja, naprasno pristala na otvaranje rumunskog konzulata u Zaječaru.
Da nije izazvano ovo zaoštravanje, još bi se čekalo na otvaranje konzulata 8)
Sad bar znamo kome da zahvalimo za ubrzavanje procedure oko otvaranja konzulata što je,
de facto, priznanje da u istočnoj Srbiji žive građani Srbije koji se, ili izjašnjavaju kao Rumuni, ili se izjašnjavaju kao Vlasi a ne prave razliku između termina Vlah i Rumun.
Ovde postadoh autorom za ono što nisam neposredno radio, i dobih zahvaljivanje za ono što nisam očekivao da ću da zaslužim. Svejedno, do sitnih sati većasmo, mi radažina, sigurno je da otpadaju svi gotovi klišei i kalupi, pa i oni ovde skovani. Naše se radačine dok forumu spavaju i množe i šire. Imao sam i sjajnu pesmu, ali, odavde su svi "pesnici po volji jednog dela naroda vlaškog" - proterani. Prognaše tako nekada davno pesnike sa svetlih foruma pa ih onda zamoliše da se vrate. Hoće li pesnici koji ne veruju u bogove kojima se klanjaju državni oci u ovom desetleću dobiti milost Periklaha.
http://www.youtube.com/watch?v=FitBqcd-N3U
Citat: caslav poslato 03.02.2012. 05:36
Ovde postadoh autorom za ono što nisam neposredno radio, i dobih zahvaljivanje za ono što nisam očekivao da ću da zaslužim.
Tako je, gos'n Caslave! Posredno ili neposredno Vi i Vaš kolega ste uradili pravu stvar za Vaše sunarodnike. Ovde, naravno, ne mislim na onu smejuriju koju ste prozvali "vlaško pismo", već na samu činjenicu da pristanak na otvaranje generalnog konzulata znači ogroman ustupak i, ako baš hoćete - isticanje bele zastave politike asimilacije i srbizacije vlaškog stanovništva. Svi znamo da u Beogradu sve ozbiljnije shvataju da se drugari u Bukureštu ne šale. Ovim konzulatom se pokušala izbeći ozbiljnija konfrontacija.
Citat: caslav poslato 03.02.2012. 05:36
Naše se radačine dok forumu spavaju i množe i šire.
Samo pazite da od preteranog širenja ne kreneta da pucate po svim šavovima ;)
Rumuniju ste naterali da se uključi u ovu priču pokušajem rušenja crkve u Malajnici. Konzulat u Zaječaru ste nam otvorili "standardizacijom".
Samo nastavite kako ste započeli. Širite se slobodno. 8)
P.S.
Jednog jutra ćete se probuditi i biće Vam saopšteno da vaša ćirilo-latinična azbuka, usled prevelikog širenja "radačina" - više ne važi. Vaše "radačine" su omča oko vrata standardizaciji.
Citat: caslav poslato 03.02.2012. 05:36
Ovde postadoh autorom za ono što nisam neposredno radio
Jedino čega vi, uvaženi g. caslav, možete biti zaslužni autor, i da vam se tim povodom da neko zaslužno mesto u aleji velikana, jeste ona genijalna dosetka o uvođenju termina "ljimba vlašaska" u maternji jezik Vlaha, i to - ni manje ni više, nego kao naziv za njihov maternji jezik! To može da padne na um samo nekom vanserijskom Geniju, to običnom smrtniku nije dato; a o tome koliko ste vi, veoma uvaženi g. caslav, tim gestom usrećili same Vlahe, o tome ne treba trošiti reči! Pa zamislite samo koja je njihova sreća da ih neko KONAČNO posle 2000 godina, izvuče iz teške zablude o tome kako se zove njihov jezik, i da ih odvikne od dvomilenijumske ružne navike da svoj jezik zovu "ljimba rumîńaskă"! Ptu! Ptu! Bilo, ne ponovilo se! Takvoga prostakluka, dakle, više neće biti! Ja kad god upadnem u neku duševnu krizu, a događa mi se to u poslednje vreme, moram priznati, ja samo pomislim na takvu duhovnu Gromadu kakva ste vi zbog ovakvog doprinosa spašavanju Vlaha od teške istorijske zablude, i sve mi bude nekako milije! Pa samo još kad se setim one Druge Gromade među nama Vlasima, koja poletno peva i klikuje odu "Jo mis Vla", kojom mi je otvorio oči da konačno progledam i shvatim ko sam, šta sam, gde sam - a naročito koliko sam bio tup i glup kada sam - slušajući pretke, a naročito mater svoju! - govorio "Jo sînt Rumîn", e, dakle, kada se setim vas Dvojice, ja se naprosto uzvisim, ali opet ne dovoljno da bih bio dostojan makar skute da vam ljubim, ili čizme da vam čistim! Moram neke osobite merdevine da dobavim, ne bih li mogao makar samo da vas ugledam na toj visini gde ste vi sada u svojim očima posle ovih zasluga! Jer. Proverio sam: od praistorije do danas, takvih zaslužnih ljudi nije bilo ni u jednoj naciji: sve su nekako, zbog neke svoje urođene tupavosti, valjda, ili možda zbog toga što nisu imale u svojim redovima Takve Dve Intelektualne Gromade - trudile da što više koriste, utemeljiuju i šire svoj rođeni naziv za svoj rođeni jezik! Tja, kakva stupiderija, kakva zaostalost, kakva primitivnost, kakva civilizacijska bruka i sramota! Proverio sam i to: niko danas na svetu nije nigde predložio da se u maternji jezik uvede potpuno strana reč kao ime za taj maternji jezik! I samo po toj osnovi, i samo zbog tog izuzetka, vas dve Gromade činite posebnu čast nama Vlasima, i samo zbog toga treba da vam se da plac u Aleji Velikana!
A mi svi, zbog te svoje zlosrećne navike da svoj jezik zovemo "ljimba rumîńaskă", e svi mi da odemo u neku duševnu bolnicu, kod nekog dobrog psihijatra, i da se što pre od te navike odviknemo.
Jer bez psihijatra, i bez duševne bolnice, spasa nam nema!
Bio sam jako umoran, u 4 sata izjutra. Palo mi je u oči da sam uz dPasujonija
,,proglašen" jeretikom zbog koga su dve države potegle uzice... A onda
,,zahvalnost" za ono što se izrodilo tobožnjom ,,našom zaslugom" (otvaranje
konzulata...). Dakle, ono najbolje što su za Vlahe znali i učinili autori dve brošure,
dPasujoni i Časlav Radukanović a koje nisu definitivne knjige već samo dokaz da je
moguće na takav način za početak da se sve zapiše, izrodio se u uzrok zbog koga
Srbija na putu evrointegracija ne može dalje.
Uh!
Još je smešnija koincidencija da su
,,inkriminisani autori", (grupa autora) uradili ključnu stvar da Srbija povuče ,,potez
odluke kako bi se omogućilo otvaranje Konzulata za naše, srpske Rumune. Prosto
mi je milo što usrećismo naše brojne sunarodnike.
Za one koji bi da nabave delo ,,Rečnik fraza i izraza" kao integralno delo
molim malo strpljenja dok se ne savetujem sa saradnicima, dok ne slegne materija
uz eliminisanje i dodavanje tu i tamo još ponečega, dok ne vidimo šta ćemo i kako
ćemo sa novotarijama, i dok ne prođe još pregršt programa onako kako treba.
A najsmešnije je od svega ,,prijateljsko upozorenje" da će neko da ukine potrebu
pisanja na ćirilici u Srbiji. Ko?
To što se vi ponašate u skladu sa definicijama o ... ( da ne nabrajam arsenal devijantnih
poremećaja ) meni govori da je vaša kriza u post sindromskoj fazi...
Сă вједје прја биње вăруцу Пăуње кă историја а пљекат пје потјека јеј.
Дупă чје пјерисă бăјату Оливер Тарицић, фăкут йн Мњенције, ку шкољиљи фăкутје йн Мњенцйје фуџит ка ун добровољц ши вјењит йнтрă Србј ла Косово ши дакă ну штјија њич ворбă србјаскă, о йнтрјебасăм пје суорса Љиља сă афлу мотиву бăјецăлу луј дјин ворба луј ку сорса пăнă ну фуџицă йн рат. Јерја ши йн новињ јешит тексту дје кину носту суфăрат атунч ку повјестјија дје Оливер, аич пољикрит Швабо, трăзњит дје грăнатă слобăзйтă дјин илопран пăнă сă ажунгă йн ров ку брацу дје пйњ пинрту четă йнтрјагă. Нума одатă а дат йн тајнă дје а спус сурорса кă ну йл рабдă рају дакă ну сă дучје сă рăтује аколо уње а пјерит вруњи дјај бăтрњ трјекйнд пистă Албаније. Ор дје кйнд је помјењит ај ноштји Влахј аич а рăтуит дје туатă урма дје пăмйнт ши дје туатă пјатра дји ла кап. Њима ну а рăтуит њич дје Штефан, њич дје Михаи, њич дје Дракула... Карје о фи рăтуит – сă ље фије цăрйна ушуарă ши фјеричје дје ăја карје стăпйњеск мошија ши водјеск грижа дје пăмйнти ши гропиљи аље моши лор. Историја нуастă, историја Влахилор (Валахилор, Власилор, Влашилор) је љегатă дје Романиа (Валахиа, Византија). Фăрă Романиа (Валахиа) аста, адјаич ну ар фи фост њич о Романие ши њич о Валахије йн лумје. Аурелије дупă чје омăрйсă пје фратјесу ну ар фи авут рăзмуш ши сйлă сă йл цйнă пăнă ну консолидуисă администрација ши гарда аич нумитă ,,Дакиа Аурелиана". Сă ну фи фост Мезиа нуастă атйт дје путјерњикă сă цйнă стрйнс љегатă партја Дакији дје ној, акума ар ворбја тот о љимбă ку Мăђери ши дјин дјал дје ној ар трăја тот Унгурј– ењ ку атйтă разликă йн љимба мăђерјаскă. Фјеричинд кă ај фуџиц дје Хуњ йн степă ор пистă Дунăрје а пăстрат ворба вулгаролатинă (романă) аша кум о ворбја Валахи йн Валахиа Веке (Босниа). Љимба вулгаролатинă пје Балкан авја љегăтурă ку љимба вулгаролатинă йн Европа (Овропиа) туатă ши сă нумја ,,романеаска, романеште" дјин рăдăчина ворби ,,роман" поданику Римулуј. Лупуајка, апљекăтуарја лу Ромул ши Рем јерја трјекутă йнтйј пјаич ка сă сă сује пје Кăрпац. Кăцăји јеј йнтйј аич сă жукасă йн плај. Урлăтура лор дјаич а порњит. Йн љимба Влахă лупусу йнтйј са премењит йн луп аја чје је фăкут йн зй дје астăз је алта фăкăтурă дупă кăлйп. Термину "ljimba vlašaska" је унјева дјин минцйљи лу вăруцу Пăун вјењитă. Тот простовану пје пăмйнт астăз вједје, дјиспрје ној ај куминц, кă нумиљи Влах, Вала хну је дје алалтăрј. Скрије пје србјештје ворбиљи ,,влах и румун" ши ла ,,гоогле транслате" превједјештје ље пје румйњештје. Ку јеље тйлмăчитје ,,valah şi român" (акуш ши ун кјор апипије ши вједје разлика) да ,,google translate" ње йнвацă кă пје лăтињештје ње зйчје ,,Vlach et Romanian"; дји пје румйњештје пје њемцăштје ,,Vlach und Rumänisch"; дјин румйњаска йн грчаска ,,βλάχικα και τα ρουμάνικα"; јар Данцй ње стрййгă ,,Vlach og rumænske"... Луац акуша ,,влашки и румунски" - пје румйњештје јасă ,,valah şi română" Пјетрјечјец татă процедура пје туатје љимбиљи ка сă штјиц кум вă кјамă йн лумица албă ши лăсацă вă дје простјија а фије куј. Уому нума сă ну ајбје алта трјабă ши сă трјапједје туатă зăуа аич. Апукацă вă дје интернет ши ,,google translate" вă адучје пăнă ла ун стјиу марје (ши йнкă дој рăзмац дје јел) афар дјин карје љимба влахă ши љимба румйњаскă ну сйнт куноскутје. (Аузйц! Гоогле трăзњиту ну је фăкут дјин минцйљи мјеље ка ши мултје пје пăмйнт дје карје мă жудјекă ши йм багă винă нума пинтру чје трјекусăм пи лйнгă јеље ши финкă ље луасăм йн самă.).
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fbooks.google.rs%2Fbooks%3Fid%3DUDELAAAAIAAJ%26amp%3Bhl%3Dde%26amp%3Bhl%3Dde%26amp%3Bpg%3DPP5%26amp%3Bimg%3D1%26amp%3Bzoom%3D3%26amp%3Bsig%3DACfU3U18oud1ik_4oLQf-OgxU5jN7ZgflQ%26amp%3Bci%3D3%252C5%252C990%252C1560%26amp%3Bedge%3D0&hash=d2fb6874fe5782fc1d5351e57e08a52b396dd60c)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fbooks.google.rs%2Fbooks%3Fid%3DUDELAAAAIAAJ%26amp%3Bhl%3Dde%26amp%3Bhl%3Dde%26amp%3Bpg%3DPA493%26amp%3Bimg%3D1%26amp%3Bzoom%3D3%26amp%3Bsig%3DACfU3U0d9VJPv50iViwJeqiqCHayCoz3mg%26amp%3Bci%3D0%252C2%252C993%252C1598%26amp%3Bedge%3D0&hash=a1e5e6ad6da59b615246fa5c2b81d7a8f0d98d78)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fbooks.google.rs%2Fbooks%3Fid%3DUDELAAAAIAAJ%26amp%3Bhl%3Dde%26amp%3Bhl%3Dde%26amp%3Bpg%3DPA494%26amp%3Bimg%3D1%26amp%3Bzoom%3D3%26amp%3Bsig%3DACfU3U0sqgj5cRhr_T3rZWeTPA0bzUtLgA%26amp%3Bci%3D2%252C2%252C991%252C845%26amp%3Bedge%3D0&hash=f42b94a835ce96bb37aa642d74f7182d72dd5029)
http://books.google.rs/books?id=UDELAAAAIAAJ
Чаславе, лепо се види да су Власи то име од себе увек одбијали, а види и однос са Романијом после преузимања те државе/царевине од стране Грка.
Citat: caslav poslato 04.02.2012. 11:04
Сă вједје прја биње вăруцу Пăуње кă историја а пљекат пје потјека јеј.
S-a vĭađe, dakum, vĭere Caslauļe!
Numa miĭe nu mi Google Translate ńiś tată, ńiś mumă, da ńiś Aureliĭan nu mi prĭa apruape ńam!
Nu mis đin aĭa "рăдăчинă", saraku đi mińe!
Ĭo mîs un fir supţîrĭel, rîsarit đin samînţa lu aĭ ńişći prostovań kare n-aşćut đi Googl Translate, şî đ-aĭa mĭ-a lasat şćirĭa kă sînt Rumîn, şî numiļi a ļimbi mĭaļe kî s-a kĭamă ļimba rumîńaskă!
Da şî tu aĭ şćut prĭa bińe asta povasta, kă am trĭekut şî pin saćiļi tĭaļe înainća lu Googl Translate, şî pi ćińe mumî-ta ć-a ļiganat şî la ļagîn ţ-a kîntat (sută la sută sînt sigurat!) "Caslauļe, puĭuļe rumîńesk, s-ăm kreşt'i, şi ļimba mami rumîńaskă s-o pazăşt'i!"
Kare "google" ć-a trasńit đ-aĭ skimbat minća, la śe tîrg şî pi kîće parîaļe aĭ vindut şî pi mum-ta şî pi tat-tu, aĭa nuĭe trĭaba-mĭa să şćiu!
Trĭaba-mĭa ĭe ku aşa lumĭe să n-am trĭabă!
Citat: caslav poslato 04.02.2012. 11:04
Њима ну а рăтуит њич дје Штефан, њич дје Михаи, њич дје Дракула... Карје о фи рăтуит – сă ље фије цăрйна ушуарă ши фјеричје дје ăја карје стăпйњеск мошија ши водјеск грижа дје пăмйнти ши гропиљи аље моши лор.
Fără Ţara Rumâńască nu ť-ai aľege din turci astăz !!!
Мума је вије ши сăнăтуасă трăјештје йн Америка. Њич одатă ну ам йнтрјебато је Румйнкă ор је Влајнă. Сă ну прјепун ињими мјеље прја марје грјеутатје.
Сора јеј, мăтуша мја (шасă ањ мăј марје) је Влајнă ка ши ај јеј тоц карје сйнт виј - пăн ла њепоц дје њепоц.
Татăмју је виу ши сăнăтос, ку повјестјија дје Румйњ – аич, ну трјеч пи лйнгă јел. Скрису чје је дат ши усвојит дје рйнду 'ста јел ље авја йн кăрцйљи дјин војскă скрисă ши дје мујкăмја йнтрă о љегăтурă адусă дјин војскă туатје пăстратје пăн ла о врјемје. Дупă војскă, татăмју а рупто дја касă ши йнкă је йн лумја албă дус. Мујка мја пјердусă вăзу ши йм диктирја чје сă йј скриу лу татăмју йн кăрцйј ши дје кйтје нăказурј ну о мăј фи. Буквица лу дједа дјин рату ал дјин йнтйј, аколо скрија кă а фост Влах да ну Румйн, мујкăмја ла тот попису пописуитă ка Влајна. Тајкă мју, Влах пăн ла муартје, тајкăсу – јар ом чудат - кум пот јеу сă ну фиу Влах? Ну нума Влах – нума ши Срб! Атйт дје рар фјел дје лумје пје пăмйнт. Мăј рарј о фин ума аăја ај прја йнкуркац : Румйњ-Влахј-(Швăјцарц) да Србј ор Румйњ-Влахј - йн пасош Србј...
Нума сă йј лăсăм мјерјеор сă йш пуартје грижа лор.
Ну мă ар рабдă рају атйца Влахј сă штјерг дјин фаца историји - нума дјин фăмиљија мја. Сă фије Румйњи сăнăтош ши ај дје вродатă ши ај дје акуш изновиц ор скош. Авјем Румйњ (дупă мамă) ши дје дуоуозăч дје ањ ши ај дје адăунăз пољимиц. Авјем ши дје ај дјин ану 1 8...(о мије опт сутје ши) Тоц сă фије сăнăтош.
(Fără Ţara Rumâńască nu ť-ai aľege din turci astăz !!!) Цитату !!!Волцае!!!
Дји ундје йј скăпă едиција аста дје простјије лу Сăмăновичану ну штјиу.
Мă њестрјењикуље, ну тје да дје рушиње. Хајдук Вељку Петровић ну а фост Румйн.
Citat: caslav poslato 04.02.2012. 13:41
Мума је вије ши сăнăтуасă ...
Ma da, baš sam na
tu majku mislio! :D
Citat: caslav poslato 04.02.2012. 13:46
(Fără Ţara Rumâńască nu ť-ai aľege din turci astăz !!!) Цитату !!!Волцае!!!
Дји ундје йј скăпă едиција аста дје простјије лу Сăмăновичану ну штјиу.
Мă њестрјењикуље, ну тје да дје рушиње. Хајдук Вељку Петровић ну а фост Румйн.
Шта ти значи ово:
едиција и ово
Сăмăновичану ?
Више среће не би ми шкодило!
Кад сам ја рекао да је Хајдук Вељку Петровић био Румун ?
Citat: caslav poslato 04.02.2012. 13:41
Мума је вије ши сăнăтуасă трăјештје йн Америка. Њич одатă ну ам йнтрјебато је Румйнкă ор је Влајнă. Сă ну прјепун ињими мјеље прја марје грјеутатје.
Сора јеј, мăтуша мја (шасă ањ мăј марје) је Влајнă ка ши ај јеј тоц карје сйнт виј - пăн ла њепоц дје њепоц.
Татăмју је виу ши сăнăтос, ку повјестјија дје Румйњ – аич, ну трјеч пи лйнгă јел. Скрису чје је дат ши усвојит дје рйнду 'ста јел ље авја йн кăрцйљи дјин војскă скрисă ши дје мујкăмја йнтрă о љегăтурă адусă дјин војскă туатје пăстратје пăн ла о врјемје. Дупă војскă, татăмју а рупто дја касă ши йнкă је йн лумја албă дус. Мујка мја пјердусă вăзу ши йм диктирја чје сă йј скриу лу татăмју йн кăрцйј ши дје кйтје нăказурј ну о мăј фи. Буквица лу дједа дјин рату ал дјин йнтйј, аколо скрија кă а фост Влах да ну Румйн, мујкăмја ла тот попису пописуитă ка Влајна. Тајкă мју, Влах пăн ла муартје, тајкăсу – јар ом чудат - кум пот јеу сă ну фиу Влах? Ну нума Влах – нума ши Срб! Атйт дје рар фјел дје лумје пје пăмйнт. Мăј рарј о фин ума аăја ај прја йнкуркац : Румйњ-Влахј-(Швăјцарц) да Србј ор Румйњ-Влахј - йн пасош Србј...
Нума сă йј лăсăм мјерјеор сă йш пуартје грижа лор.
Ну мă ар рабдă рају атйца Влахј сă штјерг дјин фаца историји - нума дјин фăмиљија мја. Сă фије Румйњи сăнăтош ши ај дје вродатă ши ај дје акуш изновиц ор скош. Авјем Румйњ (дупă мамă) ши дје дуоуозăч дје ањ ши ај дје адăунăз пољимиц. Авјем ши дје ај дјин ану 1 8...(о мије опт сутје ши) Тоц сă фије сăнăтош.
Ајде сада кажи шта си Влах или Србин, немој и једно и друго, нема смисла да се брукаш, за тако нешто су други надлежни.
Ја сам већ рекао да сте ви Срби (посрбљени Румуни), што се сада брукаш и признајеш.
Citat: caslav poslato 04.02.2012. 13:41
кум пот јеу сă ну фиу Влах?
Inače, mi
DANAS i OVDE
rešavamo kako ćemo
DANAS i OVDE
da istražujemo i zapisujemo baštinu koju smo od naših majki i očeva dobili
DANAS i OVDE,
i za koju ćemo koristiti imena i ostale pojmove iz te baštine koje su nam oni predali
DANAS i OVDE!
Zato se, valjda, probuđeni delovi naroda,
DANAS i OVDE
udružuju u NVO-e i kunu u njihovim statutima da će
DANAS i OVDE
ČUVATI i NEGOVATI TRADICIJU, a prvo što tu tradiciju
DANAS i OVDE
karakteriše, čini, označava, oličava itd itd itd, jeste njen autentični naziv koji ona
DANAS i OVDE
ima i koristi za samu sebe!
Svi normalni Vlasi,
zdravi, pravi, čestiti i iskreni
DANAS i OVDE
sebe zovu na svome jeziku
RUMÎNkao i svuda što su i oduvek što su,
a svoj jezik,
već prilično oronuo,
koji uveliko izdiše na samrtnoj postelji,
zovu onako kako su ga svi ti Vlasi oduvek zvali:
ĻIMBA RUMÎŃASKĂ!Može to svako ko hoće
DANAS i OVDE
da nazove drugačije,
ali u
svojoj kući,
jer koga je briga šta ko radi kad je sam sa sobom,
Može to svako ko hoće
DANAS i OVDE
da nazove drugačije,
u
svome sokaku, ionako tamo može da lupa svašta
jer ljudi ne haju za njega i kažu
"ma pusti budalu",
može to svako ko hoće
DANAS i OVDE
da nazove drugačije
i u
svome selu,
dok ga selo ne poglasi ludom
i odstrani od sebe zaštitnom formulom
"ma pusti budalu"
ali,
ako neko
DANAS i OVDE
sa takvom budalaštinom
izađe u svet,
pa dobije podršku
baš zato i samo zatošto je budalaštinajer ona "dokazuje" da "nismo mi bre oni bre tamo"
e, onda smo svi mi za Kliniku!
PS. Humoreska, inače, nosi naslov
DVA ŠARLATANA U DOBA DUNSTERA!
Citat: caslav poslato 04.02.2012. 13:41
кум пот јеу сă ну фиу Влах? Ну нума Влах – нума ши Срб! Атйт дје рар фјел дје лумје пје пăмйнт. Мăј рарј о фин ума аăја ај прја йнкуркац : Румйњ-Влахј-(Швăјцарц) да Србј ор Румйњ-Влахј - йн пасош Србј...
Citat: Volcae poslato 04.02.2012. 16:06
Ајде сада кажи шта си Влах или Србин, немој и једно и друго, нема смисла да се брукаш, за тако нешто су други надлежни.
Ја сам већ рекао да сте ви Срби (посрбљени Румуни), што се сада брукаш и признајеш.
Oni su, zapravo - Srbi, koji su "postali Vlasi da sutra ne bi bili Rumuni".
Da prethodni Savet nije pokušao da pomeri stvari sa mrtve tačke, oni bi i dalje bili Srbi.
A sve te azbuke, gramatike, rečnici, standardizacije navodna briga za očuvanjem naših narečija...to je sve jedna šarena laža iza koje se krije težnja da se što je pre moguće posrbimo!
Држава мја је Србија, лумја йн ја дје нациј мјестјекатје. Мјергйнд ла пјерзањије ши дйнд дје пагубă - пје ја о йнжурăм. Јар кйнд ње луминă стјељиљи мăј луминуасă пје ја о лăудăм. Ши мулцймја Румйњилор војводјењ сйнт Сйрбј карје ворбјеск румйњештје. Ши тот тјињеришу носту ор ундје пје пăмйнт йн аспекту држевјеск је ,,маумăјан" да ворбјештје уна дјин љимбје куноскутје ши йн јавă ши йн вис. Ку љимба аја дакă мăј сă йнтйлњештје ку чињева сродњик ши војос дје тајнă – је йн старје сă тăјнује ши зй ши нуаптје, дакă ну - о бомбоње йн вис.
Штјиу љимбје стриње, нује кă ну штјиу, да тот кйн мă йнтйлњам ку чињева ,,Влăуц дје ал носту" мă сăтурам дје тајнă да рар кйнд йнтрјебасăм дји ундје виње.
Гйнду восту ку трјаба вуастă ши ку ,,Conciliul" востру ал трјекут. Мăј мулт дје жумăтатјe дје ,,participanţi" ши ,,membri" њич зй дје астăз ну пуатје сă зйкă пје ,,limba maternă" кум драк йл кјема пје ,,Conciliul" пăн ла испрăвјењије. Кйн аскултам кйт сă йнбурикјазă ашјезйнд гура ши вињиљи гйтулуј сă аудă сă кă сунă румйњештје, кумва пинтрă јеље ,,њич ка ла ваље – њич ка ла дјал". (Зйча Е.С. – ,,...Poftim vorbiţi sârbeste, avem traducere...") Сă ну мăј дја Думњезăу аша чјева сă сă йнтймпљиње ши сă фије дје рйс йн лумје.
Ово што ви г.Чаславе радите је крађа румунског језика и испирање мозга људима да су они уствари неки Влахи и да говоре љимба влашаска / влаха.
Ко да вам поверује, свако ко је Влах зна како се на свом матерњем језику каже и Влах и влашки језик, за друге ствари не сумњам да је тешко да изговоре, односно незнају за многе ствари како да кажу јер нису могли књижевни језик да уче у школама.
Ако је то за подсмех што неко неможе да се изрази и каже све што би хтео, онда незнам шта би било тужно у свему овоме.
Претпостављам да сте ви учили и научили код куће и књижевну верзију љимба влаха, па се овако понашате или грешим?
Ако је тачно онда да то објавимо у јавност, пошто нико на овоме свету још није код своје куће научио и књижевну норму љимба влаха.
Citat: caslav poslato 04.02.2012. 18:27
Држава мја је Србија...
Ши мулцймја Румйњилор војводјењ сйнт Сйрбј карје ворбјеск румйњештје.
Г-дину Цаславу нико не треба да ускраћује право да буде Србин који "говори влашки". То исто важи за оне Влахе који су, попут њега, "Срби који говоре влашки". Наравно, подразумева се да се то односи и на ону, по њему, "већину" банатских Румуна.
Будите, господо, Срби до миле воље, само нас пустите да ми будемо Власи - грађани Србије и припадници влашке националне мањине.
Ако сте Срби, припадници сте већинског народа, па вам као таквима не треба никакав Национални савет!
Citat: caslav poslato 04.02.2012. 18:27
Гйнду восту ку трјаба вуастă ши ку ,,Conciliul" востру ал трјекут.
Паметни људи најпре скоче, па онда узвикну "хоп".
Сетих се једног "мембруа" организације гос'н Цаслава, који је пре пар година, овде на Форуму, ишао чак толико далеко да је нудио опкладу да конзулат Румуније у североисточној Србији никад неће бити отворен, да су то само усте приче, нечије жеље...
Тако ће бити са гарнитуром која тренутно води Савет. Чим се у Србији буду промениле политичке околности, онда када на власти, на републичком нивоу, више не буду они који су направили овај Савет, промениће се и људи па и политика савета.
Колико успевам да чујем, једна од јачих опозиционих странака, већ сада најављује да ће се, преузимањем власти на републичком нивоу, размотрити и укидање овог сазива савета.
Другим речима: трајаћете онолико кол'ko трају и они који су вас довели на власт у Савету!
Ној ну ње бăтјем жок дје љимба румйњаскă, ши дје румйњ. Ворбим нума йн партја (ши дјин партја) љимби нуаштје. Марје лукру ши дје шăрлăтăњија а та. Паркă ну је фрумос ши ну арје густ атйтă куткурјезăтурă пинтру ун уоу муаље фăкут дје рăчуну алтојиља. Јеу ну ам чје сă докăзăск фије куј. Трјаба је (дјин привјала ши штјирја тимулуј карје пуартă грижа трјеби) докăзйтă пăнă ла кăпăтйј.
Да пинтру ,,Волцае" – нума атйт. Норма љимби сă йнвацă тумă кйнд је пусă йн кăрцйј. Скимбăтурљи ши деривацијиљи ворби аратă ундје пуатје сă ажунгă трјаба. Тумтје атунч
кйнд сйнт туатје пусă пје масă ши аљесă сă вједје чје ва фи норма љимби.
Am spus dje Wigotjin kă nu ar să fije Konzulatu .
Am zîs măj multje da să nu aduk amintja, puatje činjeva djin opozicije să mi lje furje ši să lje pună în program dje frumušacă. Dje Savet nu avjerjec grižje. Noj Vlasi nje vjedjem dje trjaburilji nuaštje.
Citat: caslav poslato 04.02.2012. 20:38
Noj Vlasi nje vjedjem dje trjaburilji nuaštje. Dje Savet nu avjerjec grižje.
Da, Caslave! Posle što će sa vlasti otići oni koji su vas doveli u Savet, Vlasi će, umesto Vas Srba (koji govorite i vlaški ;)) voditi Savet. Vi - Srbi, ćete, zaista, da "vjedjec dje trjaburilji vuaštre" ;) - al' van vlaškog saveta. živi bili pa videli.
P.S.
Ostalo ne komentarišem jerbo slabo razumem "ljimba vlašaskă" ;).
Nisam u stanju da, pored sve dobre volje, rastumačim šta je pesnik (Caslav) hteo da kaže
Јеу ну вăд карје вă зминтјештје сă вă ардјикац ши сă адунац лумје дје Савету восту. Јеу ну штјиу пје карје ну ош фи ругат. Кйцăва дјинтрă ај лу Крăчун трјекусă дјелок йн партја нуастă, ај лу Драгиша (ВДСС) сă рăсфирарă карје ши пи ундје. Аăја карје са ,,фăрймат" акуша цйње ши пйња ши куцйту йн мйњ. Дји ла йнчјепјерје сă постăвисă проблему љимби сă фије дупă кăтăтуриљи куноскутје ши йн лумја нуастă ворбитје. Тотнату штјије кă трјаба је порњитă аша ши йн зй дје астăз карје а фост йнторс йнкăтрă идеја аста – тот јестă. Аштјептац сă сă ардјичје ,,опозиција" дје чинч орј мăј мулт, атйта сă сă мулцаскă? Вједјем кйнд ва фи ши кум во фи. Пăнă атунч Савету рабдă.
Numă pje ăštja douo foj (atrnatje dje Volcae ...) skrije kîtja bunătăcîj dje dještjeptat după čje krapă uomu uojki.
Dakă Italcî (Romanji, Rimljenji, Riminji) vjenjic întră Trač (întîj în Grčije) adukînd ljimba atîtjelor dje mjestjekăturj karje a apsorbuito în skurtă vrjemje ši a răsfirato întră tri mărj. Jar aja ljimbă kolinijilji dje Romanj djipje Balkan djabja činč vakurj ašjezasă ,,tariluor dje buakă" pje ică ši aqasă în spjetje. Akuma o să vină kă Dači spătari sîngurj îš pusără urzala pje sul, sîngurj îš năvădjisă răzbuajilji, întjinsără urzala, pusără pje căvj bătjala...
Dăkuajčilji dînd djin pičuarje
trăgînd la spjetje kam tarje
pănă Trači aj dje akuma,
la fok kît va putja stare,
învacă căsăturj noj
djintră al mošilor bătrnj războj.
Mama karje o fi fost (Grkuajka, Itălijanka, or Trăkuajka)? Să lje luom pje tuatje tri – jar să štjije karje je întij. Măj čićic kărcîj skrisă ši pănă în răskol (1054.), pănă în Časlav I Klonimir (Traku (djipje mošuisu mik) – Bugarju (după mumă) -Srbu (după tată) –ši Vlahu (după jej toc)) bătîndu să ši în protivu Mađerilor ši în protivu Bugarilor ku 50 dje pjerduc dji pje munc ka să întjimijeză Raška, cara lu mošisu Vlastimir dje nou.
Citat: caslav poslato 05.02.2012. 10:37
Numă pje ăštja douo foj (atrnatje dje Volcae ...) skrije kîtja bunătăcîj dje dještjeptat după čje krapă uomu uojki.
Dakă Italcî (Romanji, Rimljenji, Riminji) vjenjic întră Trač (întîj în Grčije) adukînd ljimba atîtjelor dje mjestjekăturj karje a apsorbuito în skurtă vrjemje ši a răsfirato întră tri mărj. Jar aja ljimbă kolinijilji dje Romanj djipje Balkan djabja činč vakurj ašjezasă ,,tariluor dje buakă" pje ică ši aqasă în spjetje. Akuma o să vină kă Dači spătari sîngurj îš pusără urzala pje sul, sîngurj îš năvădjisă răzbuajilji, întjinsără urzala, pusără pje căvj bătjala...
Dăkuajčilji dînd djin pičuarje
trăgînd la spjetje kam tarje
pănă Trači aj dje akuma,
la fok kît va putja stare,
învacă căsăturj noj
djintră al mošilor bătrnj războj.
Mama karje o fi fost (Grkuajka, Itălijanka, or Trăkuajka)? Să lje luom pje tuatje tri – jar să štjije karje je întij. Măj čićic kărcîj skrisă ši pănă în răskol (1054.), pănă în Časlav I Klonimir (Traku (djipje mošuisu mik) – Bugarju (după mumă) -Srbu (după tată) –ši Vlahu (după jej toc)) bătîndu să ši în protivu Mađerilor ši în protivu Bugarilor ku 50 dje pjerduc dji pje munc ka să întjimijeză Raška, cara lu mošisu Vlastimir dje nou.
ИСКРЕН да будем ово твоје писаније на љимба влаха, не разуме нико на овом свету, можда једино твој колега дПасујони (који нас нешто избегава). Лако би човек исправио грешке које сте направили при писању порука, пошто изгледа да влашки језик и његову граматику слабо познајете, али када се свему томе додају и иновације које су очигледно последица СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ добијемо нешто што би могли назвати ПАПАЗЈАНИЈА.
Убудуће код ваших иновација стављајте под 1,2,3,4 ... па испод напомена и објашњење шта је шта.