Srba Radovanović, i njegov sin Stefan, potomci su slavnog dudučara Crnorečja Jovan Ramă iz Metovnice. Zanimljiv je jedan događaj iz Prvog svetskog rata koji je potvrđen iz više izvora. Jovan je, tokom borbenih dejstava radi "držaanja" Solunskog fronta, osuđen na smrt streljanjem. Zašto? Ni sam nije znao jer se život gubio i za najsitniju grešku. Ispred bataljona postrojenog u "П", izriče mu je smrtna kazna. Na pitanje komandanta bataljona, da li pre izvršenja presude ima nešto da kaže, on je izvukao duduk i krenuo da svira. Svi vojnici, do poslednjeg, počeli su da plaču. Posle dužeg muka i razmišljanja, komandant ga oslobodio presude. "Pi Jovan Ramă, flujru la skus đi la muarće" pričali su mi očevici. Kasnije je bio pogođen od gelera i imao deformisanu vilicu. Mošu Jovan je umro šesdesetih godina XX veka. Na žalost, sa njim izumire i posebna tehnika sviranja koju imaju samo crnorečki dudučari, izumire i melos.
(Mošu Jovanje, sî-c fie carîna ušuară!)
Srba Radovanović iz Metovnice je harmonikaš orkestra "Timočki mladići". Rođen je 1964. godine. Lepota njegove svirke je u mekoći i načinu "upotrebe" trilera, i želje da sve odsvira kao što su to činili stari majstori na svojim instrumentima. Veoma je uporan. Melodije njegovog pradede po majci, Jovan Ramă, snimio sam ili zapamtio od dudučara Alekse Nikolića, "Ljeksa Jovjanju lu Miljija" iz Osnića, koji je preminuo 1995. godine. Srba prihvata da svira stare melodije bez nadgradnje, prepravke ili izmene, što je pogodno za arhiviranje i čuvanje u nedostatku svirača na tradicionalnim instrumentima. Snimak priložene melodije "dadauori", sačinjen e 16. februara 2010. godine u Boljevcu.
