Аутор Тема: Jezikoslovlje po dPasujoni-u  (Прочитано 1467 пута)

Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Jezikoslovlje po dPasujoni-u
« послато: 06.02.2011. 23:12 »
Моји пријатељи из Шумадије воле да кажу : "Е, када би свака буба брала мед - бумбар би највише!"
Лингвистиком се обично баве лингвисти, као што се медицином баве здравствени радници, компјутерима информатичари, војском генерали...
Замислите какв би хаос уследио када бисмо покварени рачунар на поправку носили код водоинсталатера, када би војском командовали таксисти и када би нам жене порађалe раднице управе прихода.
Јесте ли се икад запитали каква је разлика између свега наведеног и бављења лингвистиком појединих чланова Ф(л)орума ("стручне" анализе и обарање постојећих теза), или стандардизације "влашког" језика  у оквиру Националног савета Влаха од стране људи који се у језик разумеју као Марица у ...?
Никаква!
И једно и друго је потпуна спрдња или би у нормалним околностима била спрдња.

Vechit, ako se misli na vekit je odličan primer razlika između rumunskog i vlaškog jezika, baš zato što oba izraza postoje u oba jezika ali sa različitim značenjem.

Као крунски доказ постајања "два језика", овде се инсистира на "примерима" који тобож показују да "влашки" и "румунски" свако у свом фонду речи имају идентичне изразе, али другачијег значења.

Пошто овде имамо пример "разлике" између "два сродна језика", ред је да се позабавимо другим примерима.

Узмимо за почетак пример "Унгуреанског" и "Царанског" језика.

Поток у мом крају зовемо Ogaş (огаш). Пошто спадам у Влахе-Унгуреане, закључујем да ми је "унгуреански" матерњи језик.
Мој побратим (за сада само виртуални;) из Крајине - Царан - Volcae ми, међутим, каже да они поток зову părău. Поред тога што поток називају драгачије, Власи-Царани имају у свом речнику Ogaş, који код њих значи буквално вуко*ебина, место скроз неприступачно, обрасло коровом кога стока избегава на испаши.

Из овог јасно видимо да постоје два језика - унгуреански и царански!

Следећи пример је "недвосмислена разлика" између српског и поморавског језика.

Гледајући Хит-ТВ серију "Село гори а баба се чешља" често сам чуо да Радашину и Радојки трактор "ћути у авлије". да трактор не уме да прича - то сви знамо! Зашто би Радашин и Радојка говорили да им трактор ћути? То сам се питао више пута. Током емисије, закључио сам да "ћутати" на "моравском" значи мировати, стајати.
У српском, међутим, ћутати такође постоји - али има различито значење!
Разлог да, позивајући се на логику по којој "не постоји језик који у свом вокабулару има исту реч са различитим значењем", закључујем да постоје два језика - моравски и српски!

Пример трећи:
У немачком језику постоји глагол hocken  (чучати). Исти израз срећемо код Швајцараца. Само, hocken код њих има значење седети

Разлог да се прогласи швајцарски језик?

Оваквих примера има још. Има их и у другим језицима. Да ли доказују постојање више језика?
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Ван мреже Paun

  • Администратор
  • *****
  • Поруке: 1400
  • Углед: +0/-0
    • Паун Ес Дурлић
Одг: Jezikoslovlje po dPasujoni-u
« Одговор #1 послато: 06.02.2011. 23:26 »

Из овог јасно видимо да постоје два језика - унгуреански и царански!


Ма каква два језика, пре ће бити речи о ДВЕ ГЕОГРАФИЈЕ!  :)
Волео бих да било који Царан дође код мене у Близну, да му покажем шта је ogaş!
Сигуран сам да има ogaşa којим још људска нога није пролазила!
Рецимо, неки Ogaşol rău на Буковој Глави.
Од самог описа оних који су имали прилике да га виде диже ти се коса на глави!

ПС. Проблем са parăom сам први пут имао на терену у Дупљани.
Било је потебно да мој љубазни саговорник узме папир и оловку па да ми измами оно:
"Аха, сад разумем!" А то што сам разумео, било је да је parău било који поток, а не име овог њиховог, који пролази кроз село!
Па зато могу да кажем да ова "песма" kam puće la Ţarań:

A pļekat pizda pi parău,
Pula spuńe: - Mĭerg şî ĭeu!
- Fuź đ-aśiĭa maţ înflat,
Kî će-n git ńirugumat!


 

Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

Ван мреже dPasujoni

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 436
  • Углед: +0/-0
Одг: Jezikoslovlje po dPasujoni-u
« Одговор #2 послато: 06.02.2011. 23:47 »
...
Замислите какв би хаос уследио када бисмо покварени рачунар на поправку носили код водоинсталатера, када би војском командовали таксисти и када би нам жене порађалe раднице управе прихода. ...

Može biti, ali ne mora da znači! 8)

Mnogi i dan, danas žale za vremenom kada je Maršal bio jedan bravar!


Ван мреже dPasujoni

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 436
  • Углед: +0/-0
Одг: Jezikoslovlje po dPasujoni-u
« Одговор #3 послато: 07.02.2011. 00:17 »
Vechit, ako se misli na vekit je odličan primer razlika između rumunskog i vlaškog jezika, baš zato što oba izraza postoje u oba jezika ali sa različitim značenjem.

Као крунски доказ постајања "два језика", овде се инсистира на "примерима" који тобож показују да "влашки" и "румунски" свако у свом фонду речи имају идентичне изразе, али другачијег значења.

Ako je  po tebi "odličan primer" isto što i "krunski dokaz" sve je moguće! :o

Previše je razlika između rumunskog i vlaškog jezika da bi smo mogli govoriti o zanemarljivim razlikama.

Ne radi se tu o par stotina reči, samo drugačijem izgovoru, semantici...

Kada se sve sabere ispada previše razlika, toliko da Vlah koji solidno poznaje svoj jezik i pored učenja rumunskog jezika i dalje teško može da prati i razume program na rumunskoj televiziji.

Naravno, ako bi doveli stotine rumunskih učitelja i lingvista, te počeli sa "iskorenjavanjem korova" tj. reči koji su sastavni deo vlaškog jezika, a iz rumunskog su "iskorenjene" ili nikad nisu ni postojale kao deo vokabulara, kao rezultat bi za koju deceniju dobili generacije novih rumuna na ovim prostorima i vlaški jezik više ne bi postojao.
Zapravo, ono što bi opstalo od vlaškog jezika bilo bi to što vi želite, arhaični dijalekt rumunskog jezika.

Možda on za Vas nije dovoljno prosvećen i "učen" jezik, ali za dPasujona je on jedini maternji jezik.


dPasujoni


Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Одг: Jezikoslovlje po dPasujoni-u
« Одговор #4 послато: 07.02.2011. 00:53 »
Ako je  po tebi "odličan primer" isto što i "krunski dokaz" sve je moguće! :o
Када понестану аргументи онда на ред дођу овакве ствари  :D
Нема везе. Не смета. По овоме се јасно види да је Ваша "теорија" о језику срушена као кула од карата.
Previše je razlika između rumunskog i vlaškog jezika da bi smo mogli govoriti o zanemarljivim razlikama.
Да ли верујете да постоји још више разлика између швајцарског и немачког језика?
Ne radi se tu o par stotina reči, samo drugačijem izgovoru, semantici...
Kada se sve sabere ispada previše razlika, toliko da Vlah koji solidno poznaje svoj jezik i pored učenja rumunskog jezika i dalje teško može da prati i razume program na rumunskoj televiziji.

Узећу пример мојих родитеља. Отац ми је завршио средњу школу (четврти степен, звање машинског техничара) мајка 7 (седам) разреда Основне школе.
Никада нису учили књижевни румунски језик - нити их цела ова "влашка" прича интересује као, уосталом, ни велику већину гастарбајтера њихових година. Једно време су, у недостатку "Сателитског" РТС-а, Пинка и осталих "домаћих" програма, путем сателита пратили румунске ТВ-Програме : Романиа интернационал и ПРО-ТВ интернационал. Нити сам ја ишао да им преводим, нити су то од мене или мог брата тражили. Из њиховог препричавања, закључио сам да су солидно разумели чак и вести на румунском језику.
Једино што се од њих могло чути, током праћења програма било је "Asta vorbă sa ḑîs şî la noi în sat. Voi nu şćiţ. Vi s-aţ ćińeri. Dar şî lumńa la noi vro datâ aşa a spus".
Могу да Вам наведем још десетине оваквих примера. Људи у годинама, широм Швајцарске и западног дела Европе, које не интересује ни Влашки савет, ни "румунизација" ни шта каже Борис Тадић ни шта говори Трајан Басеску.
Нисам, ама баш никога срео да се жалио да није разумео шта се прича на румунској телевизији! А масовна је гледаност међу људима - међу нашим Власима!

Што се тиче разлика, погледајте још једном шта пише Паун:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=434.0

Naravno, ako bi doveli stotine rumunskih učitelja i lingvista, te počeli sa "iskorenjavanjem korova" tj. reči koji su sastavni deo vlaškog jezika, a iz rumunskog su "iskorenjene" ili nikad nisu ni postojale kao deo vokabulara, kao rezultat bi za koju deceniju dobili generacije novih rumuna na ovim prostorima i vlaški jezik više ne bi postojao.
Влашки језик полако изумире. Власи се интензивно посрбљују у Србији а у Немачкој, Аустрији и Швајцарској германизују.
Пример "корова" који сам навео односи се на људе који још увек говоре влашки. Знате ли колико је оних који га уопште више не говоре? На 10 брачних парова Влаха, од 8 њих  деца уопште не говоре влашки!
После нам такви као Ви трабуњају о некаквој "румунизацији".
СРАМОТА!
Шта бисте Ви хтели? Да нам се језик до те мере изопачи да би на крају постао дијалекат српског језика или "искварени српски". Вас, као и овај јадни Савет, инсталитран од стране врха државе, Власи брину само у тој мери колико се ради на спречавању даље србизације.
Чим приметите да се ствари одвијају мимо даље асимилације, одмах скачете као опарени да бисте указали на "румунизацију".
А под "румунизацијом" подразумевате све што не знате нити желите да научите.
Ето, то је суштина ваше бриге, господине Уредниче Ф(л)орума!

Zapravo, ono što bi opstalo od vlaškog jezika bilo bi to što vi želite, arhaični dijalekt rumunskog jezika.
То је он био, то он и јесте за сваког ко није оптерећен никаквим комплексима ни фобијама ни филијама.

Možda on za Vas nije dovoljno prosvećen i "učen" jezik, ali za dPasujona je on jedini maternji jezik.
Он (језик) је народни румунски говор! Био, биће и остаће. Без обзира на дневну-политику, патриЈотизам, скупљање јефтиних политичких поена и свега осталог што прати ову ујдурму око наводне "стандардизације".
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Ван мреже Volcae

  • Библиотекар Флорума
  • *****
  • Поруке: 1303
  • Углед: +0/-0
Одг: Jezikoslovlje po dPasujoni-u
« Одговор #5 послато: 07.02.2011. 09:31 »
părău = поток
ogaş = као у књижeвном румунском prăpastie

У говору Царана имамо две речи које имају исто значење:
aşťeaptă Lat. *astectare (= adspectare).  = чекаj
adastă Lat. ad-astare. = чекаj

http://dexonline.ro/definitie/a%C8%99tepta
http://dexonline.ro/definitie/adăsta

Да ли Унгурјани имају исто, ове речи?

Исто у вези изговора, Царани изговарају bătrân Lat. betranus (= veteranus). = стар,
као и Унгурјани, али има и оних који изговарају bătârn = стар, да ли је и код Унгурјана тако?

Густава Вајганда је изговор bătârn подсећао на аромунску реч bitărn(u).
http://dexonline.ro/definitie/b%C4%83tr%C3%A2n