ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: КОЧЕТИН

[Volcae]

               Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 119-121

25. Кочетин.

               Кочетин лежи на висоравни северно од брда Ђуле (Велике и Мале). Око села се налазе потоци Сеоски и Попов и речица Чокордин. Извори се зову Код Појишта и Маторингин Кладенац. Делови сеоског атара носе ове називе: Мала Ђула, Код Појишта, Преко Потока, У Баре, Испод Гробља, У Селиште, У Кракове, Код Великог Браника, Бучина, Сибничко Поље, Полатњански Поток, Дутар, Стари Виноград, Писковица, Код Бучуре, У Песку, Заграде, Змијинац, Мајур и Шумарица.
               Село је Тимочкоr типа а мале се зову према називу појединих родова који у њима станују (Матаренrарска, Дулканска, Крајинска и др.). У селу има 131 кућа са 742 душе.
               Најстарији су родови Грујићи (Срби) и Пејканци (Власи). Први су пореклом из околине, а  други су досељени у почетку прошлог века из околине Зајечара. Село је забележено на Лангеровој карти на југоисточној граници пожаревачкоr дистрикта као Koczatino1)
               За време кнеза Милоша, веле, да је било у Кочетину око 15 кућа. Јуrозападно је било мало село Мајур. По наредби
____________________
               1) Langer, Serbien.

- 119 -

кнеза Милоша ова су се села спојила, т.ј. Мајурци пређу у Кочетин. (Веле де је имало само 7 кућа, а добило име Мајур стога, што је то био спахилук турског спахије Мутиша). Неки су се Мајурци преселили у Полатну, а остали су се после (по наредби) преселили у Кочетин. Из Мајура су дошли Матарингићи и Крајинци. Крајинци се и сад називају Мајурцима и образују "Маjypcкy Малу". По попису од 1818. г. Кочетин је имао 17 кућа а већ 1819 г. 26 кућа1), јер је те године nресељено 9 породица из Мајура.
               У последње време се Власи готово не разликују од Срба.
               Заветина је Духови, а преслава Св. Никола. Св. Никола био је мајурска слава, која после спајања постане овде прослава.
               Влаха има ⅓ од целокупног становништва.
               Родови су:
               Пејканци 19 к. (Св. Параскева). Доселили се пре 150 год. из околине Зајечара. - Муржилци 10 к. (Св. Алимпије). дошли су из околине Зајечара и населили се на јужној страни села. - Дулканци 16 к. (Св. Параскева); досељени пре 150 г. из Хомоља (из Сиге). - Белојанковићи 7 к. (Св. Параскева); из Хомоља. - Крајинци 10 к. (Св. Илија); пореклом су из Крајине; овде су дошли пре 100 г. из оближњег села Мајура и населили на јужној страни села. - Мартиновићи 17 к. (Св. Илија); пре 100 г. дошли из Моравског округа и населили источну страну села. - Јаношевићи 5 к. (Св. Јован); из Бусура (млавски). Досељени су пре 100 година. - Paдoњићи 2 к. (Св. Никола); непознато порекло. Kyћe су им на североисточној страни села. - Гавриловићи 4 к. (Св. Јован); из Хомоља (из Молудица). Насељени на јужној страни села. - Бучани 4 к. (Св. Параскева); из околине Зајечара, и насељени на јужној страни села. - Межуинци 3 к. (Св. Параскева); из Хомоља. - Радуљевићи 15 к. (Св. Ђурђиц) из Крајине. - Буцуљани 3 к. (Св. Ђурђиц); из околине Зајечара. Kyћe су им у средини села. - Ђукани 4 к. (Св. Ђурђиц); из Крајине пре 100 година; куће су им у средини села. - Ђуљанци 6 к. (Св. Параскева); дошди су из Стамннце (Млава). Kyћe су им на југоисточној страни села. - Cтрихи-
____________________
               1) М. Петровић, Финансије II, с. 472.

- 120 -

новићи 4 к. (Св. Параскева); пpe 70 г. дошли из Ракинца (пожаревачки) и насељени у средини села.
               Цигана има две кyћe.

- 121 -