Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 148-150
4.
Велика Јасикова.2) - Село је северно од Копривнице и Чокоњара, на површи коју су изделиле Јасиковачка Река са саставницама Салашком и Глоговичком Реком, као и њиховим притокама Медведовцем, Красничким Потоком и другим потоцима. Речне долине имају благе стране. Већина је кућа у углу саставница Јасиковачке Реке, а остале су на десној страни Глоговичке Реке и на левој страни Салашке Реке. Због мало воде у рекама куће на долинском тлу нису плављене. - У селу се пије вода са четири "чешмје" и из многих бунара, а стока се поји на рекама.
Велика Јасикова има велики хатар, који се простире од пута Заечар-Неготин до Тимока на истоку, а на северу до пута Салаш-Брусник. Највише има зиратне земље, а шуме и утрине је мало поред Тимока. Земљишни су називи: Медведовац, Велико Поље (Къмпол Маре), Блато, Излаз, Дивородин, Сељиште, Стари Виногради (Вија Парасиц), Вучја Рупа (Крову Вучакули), Тудорча, Обршје, Мрвила, Грош, Бурилија, Шуту, Ајдучки Поток, Бостањ, Облеџ, Гаван, Цуцур, Тимок,
____________________
2) Испитивана 1912 и 1914 године.- 148 -
Оровац, Красна, Цигански Крај, Присоје ("Фаца"), Градишће и Манастир.
Село је збијеног типа и куће су размакнуте по 10-30 м. Подељено је у крајеве: Арнаутски Крај (Котуј Арнаутулуј), Змајац, Вртоп, Средина Села (Мижлок) и Горњи Крај ("Ђал"). У крајевима има по више родова, али су им куће већином измешане. За време испитивања у селу је било 48 родова са 297 кућа. Гробље је на брду југоисточно од села.
У Великој Јасикови има разних остатака из прошлости. На левој страни Красничког Потока је место Градишће, на коме има мало остатака од зидина. Прича се да су из времена "Лаћина". Између села и Красничког Потока, на десној страни Јасиковачке Реке, има место Манастир, на коме се познаје темељ од неке цркве. Прича се да је ту био манастир. У Селишту је раније било село, и тамо је, по предању, била и црква, али од ње нема остатака. У близини је Старо Гробље (Морминц Батрњ) у коме се, веле, укопавало средином прошлог века. Прича се да је село још раније било у Великој Долини (Ваља Маре), која је на левој страни Јасиковачке Реке, испод Чукаре (Илијева Брда), на које се било преместило са места Бунара, а да је пре тога било у Гавану. Незнано Гробље (Морминц Парасиц) је у Гавану, и од њега има великог надгробног камења, али се о њему не казује ништа.
Најстарији је помен о селу на поменутој Лангеровеј карти, на којој је на месту данашњег села забележено насеље
Jasikovac. Год. 1734-1735 помиње се неки свештеник "синъ Стоюна капитана 8 Краини, кои седи 8 мест8 Яасикови."
1) Овим је утврђено да је место данашње Велике Јасикове и суседне Мале Јасикове постојало једно насеље и да је његова подела на ова два села извршена нешто доцније, јер су 1784 год. постојала села
Gornia Jassikova i Dolnia Jassikova,
2) а 1807 године се помињу "Исиковачки кнез Калин" и "Асикова мала Димитрије кнез";
3) а 1811 год. у списку крајинских села Јасикова је забележена два пута.
4) Год. 1846 Велика Јасикова је имала 184, 1866 год. 266, а 1924 год. 323 куће (в. и у VI одељку Општег дела).
Неколико селишта показују да је Јасикова старије насеље; али се прича да је пре двеста година била пуста и да су је обновили неки родови који су дошли из "Арнаутлука."
____________________
1) Дим. Руварац: Митрополија београдска око 1735 г. (Споменик С. К. А. XLII, 104 и 118). 2) Споменик LXXIV, 122. 3) М. Петровић: Финансије, I, 86 и 87. 4) М. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 894.- 149 -
Ти су родови:
Јелкулешти (15к.),
Србоњи (6 к.),
Матејешти (2 к.) и
Вароњи (Вељићи 2 к.). Сви славе Св. Николу. Прадед Јелкулешта био је "тобџија Хајдук-Вељков." Стари су род и
Флокани (6 к., Св. Никола) чији је предак дошао од Јужне Мораве. - Доцније су дошли из "Арнаутлука":
Петрикићи (2 к.),
Манзале (6 к.),
Петкулешти (5 к.),
Никочешти (3 к.),
Маркулешти (9 к.),
Младенешти (2 к.),
Николичешти (6 к.),
Гозобе (6 к.),
Поповићи (12 к.) и
Илекањи (6 к.). Сви славе Св. Николу. -
Цветкоњи (8 к., Петковица).
У ово су време дошли из "Влашке":
Шћопуловићи и Кисероњи, који су један род (8 к., Митровдан),
Величкани (8 к., Петковица),
Ђокани,
Дикићи (6 к., Петковица),
Богдановићи (4 к., Митровдан),
Морари (Воденичари, 6 к., Петковица),
Паскулешти (8 к., Св. Никола),
Мијешти (10 к., Петковица),
Митани (4 к., Св. Никола),
Визулани (9 к., Петковица),
Радулчешти (3 к., Св. Арханђео),
Обеђени,
Чукићи (8 к., Петковица),
Његоицићи (8 к., Св. Никола),
Бурићешти (8 к., Петковица) и
Динуловићи са
Костадиновићима, који су један род (8 к., Петковица).
Прачукундед
Мармакоња (1 к., Св. Никола) је дошао од Тетова. -
Петковића (16 к., Св. Врачи) чукундед Милутин је дошао из Леновца, пореклом "од Косова". -
Балћани (6 к., Св. Никола) су од Тетова. -
Неткулешти (
Цветићи, 5 к., Св. Никола) су од Куманова.
Родови досељени у 19. веку. Из "Влашке" су дошли:
Јонели (Јоновићи, 2 к., Петковица),
Илијешти (12 к., Св. Никола),
Оприћи (1 к., Петковица),
Шобићи (3 к., Св. Никола),
Брукани (5 к., Петковица),
Братуљевићи (Пашоњи, 12 к., Св. Никола) и
Фустикани (3 к., Петковица) -
Василоњи (6 к., Петковица) су из Мале Јасикове, а пореклом су из "Влашке". -
Морари (Воденичари, 6 к., Св. Никола) су од "Унгурјана" у Дубочану. -
Васиљевићи (5 к., Петковица): деду њихова као дете довели су из Првова код Пожаревца. -
Новачика (
Куцани, 12 к., Петковица) су "Унгурјани" из Дубочана. -
Ђуркоњи (2 к., Св. Тодор) су из Кленовца, а
Маринкешти (3 к., Св. Арханђео) су из Мале Јасикове.
Сеоска је заветина Спасовдан, а црква слави Св. Параскеву.
- 150 -
