ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: СУБОТИЦА

[Vlad]

Станоје Мијатовић, Ресава, Насеља и порекло становништва, књига 26, СЕЗ XLVI,
Београд, 1930, 233-234

[Volcae]

           Станоје Мијатовић               
           Ресава                                                                                                                 
           "Српски етнографски зборник", XLVI, Београд, 1930, стр. 233-234   


           53. Суботица. - Село је на десној обали Ресаве, и кроза њ протичу Брановац и Виноградски Поток.
           Делови су хатара: Петково Брдо, Ракићево Брдо, Фаташуња (брдо), Воденично Брдо, Буљане, Врба, Глазица, Голо Поље, Зли Поток, Бачиски Поток, Бучина, Бранковац (сав под крупном горуновом и буковом шумом), Седло, Лазино Брдо, Пећино Брдо, Јаруга, Кључ (ресавски).
           Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Има око 210 кућа а 13 родова.
           У Бранковцу, на месту званом Трска, била је велика црква или манастир, коју је, по предању, подигао Вук Бранковић, те се и место по њему назвало. У околини те развалине налазе се старински новци, комади од старог посуђа и оружја, и друге старинске ствари.
           По предању је на овоме истом месту постојало село од старине, па се његово становништво пре 200 година одселило некуд низ Мораву. Овамо дођу данашњи становници, по пореклу Румуни, из места Буљана (које je и данас у хатару овога села), где је је дотле постојало њихово село са истим именом. У Буљане су се доселили из Ердеља. Буљане или Старо Село је на северној страни од Суботице. И данас се тамо распознају трагови од старог насеља. Ранији становници, који су се одавде одселили низ Мораву, били cу Cрби. У 14. и 15. веку Суботица је била главно место у Ресави. Ту је био и главни трг за целу околину. Кад је 1458. године турска војска боравила у Ресави, у Суботици је примио дубровачке изасланике велики везир, који је ту боравио.¹)
           У Горњем су Крају: Тујкића (15 к., Св. Јован), дошли из Буљана, а тамо из Ердеља; Кумрићи (50 к., Св. Арханђел), дошли међу првима из Ердеља, преко расељеног Буљана; Србуловићи (15 к., Михољдан), не зна се одакле су (мисли се, да су били Срби, па се доцније порумунили); Ивићи (25 к.,
_______________
           ¹) К. Н. Костић, Трговачки центри и друмови, стр. 410.

- 233 -

Петковица) , дошли пре 200 година из Буљана, а тамо из Ердеља; Ђорђевићи (5 к., Све. Ђорђе и Ђурђевдан), пре 80 година дошли из Кованице као Срби, па се порумунили; Ждрељанци (3 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Ждрела (пожаревачког); Богдановићи-Милошевићи (15 к., Петковица), дошли из Хомоља, по пореклу Цигани. У Доњем су Крају: Пећићи (15 к., Св. Арханђел), дошли са Косова, били су Срби, па се порумунили; Илићи-Туфегџићи (10 к., Св. Никола), доселили се пре 150 година из врањске околине, Срби, па се порумунили;. Аржокановићи (15 к., Петковица), дошли из Ердеља; Рајковићи (15 к., Велика Госпођа), не зна се одакле су; Мартиновићи-Марковићи (7 к., Св. Врачи), доселили се из Валакоња (у Црној Реци), пре 60 година; Јанковићи-Стојићи (20 к.,. Михољдан), доселили се из ,,Маџарске" пре 180 година.
           Сеоска је слава Бели Четвртак, а заветина Младенци (за здравље стоке и људи).
           1819. године село је имало 52 куће са 56 пореских глава,. а 1870. године имало је 147 пореских глава.

- 234 -

Обрадио у ПиСАР-у: П. Дурлић