ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ЧОКОЊАР

[Volcae]

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 147-148

               3. Чокоњар.1) - Ово је најмање село у Крајини. Оно је у југоисточном куту њеном између реке Тимока и села Јелашнице, Копривнице и Велике Јасикове. Куће су на благим странама потока Калатина, који утиче у Јелашничку Реку. Поток има мало воде, лети често пресуши и не наносн штете. У селу је једна "чешмја" и један слаб извор, а многе куће узимају воду из бунара. Њиве, ливаде и гајеви су на местима која се зову: Велика Пољана (Поана Маре), Јанкова и Илијина Падина (Пађина Јанко и Илоња), Бели (Бељи) Брег, Велика Падина (Пађина Маре), Поље, Биљерто, Соколовица, Мизеришће и Калатин.
               Село је збијеног типа и не дели се на крајеве. - Куће су размакнуте по 10-30 м, а највише их има поред пута што води из Јелашнице за железничку станицу Чокоњар. Испитано је 12 родова са 45 кућа. По статистичким подацима из 1924 год. било је 45 кућа, 1866 било је 33, а 1846 год. Чокоњар је имао 20 кућа.2) - Гробље је на брду источно од "села".
               Остатак из прошлости је Старо Гробље. Памти се кад се у њему укопавало.
               Најстарији је помен о селу из почетка 19. века. 1811 год. забележено је под именом Чоконар.
               Прича се да су данашњи најстарији родови раније становали на месту Пазаришту у Копривници, одакле су због "турског зулума" били избегли у Влашку, а по повратку засновали Чокоњар, који је до пре сто година био део Копривнице и тада постао засебно село. У осниваче Чокоњара по предању долазе ови родови: Живуловци (3 к., Св. Никола), Кривашешћи (3 к., Св. Алимпије), Степићи, Стојимировићи (3 к., Св. Никола), Реџеповци (3 к., Петковица) и Мар-
____________________
               1) Испитиван 1214 и 1921 године.
               2) В. у VI одељку Општег дела.

- 147 -

јановци-Јованешти (8 к., Св. Никола). Сви су се "повратили из Влашке". Али се каже да је од свих ових још старија била данас изумрла породица Јанковића, по чијем је претку добила име Јанкова Падина. Како су преци ових родова кратко време  пробавили у Румунији, у времену заснивања Чокоњара се у њему говорило само српски, а "влашки" језик су донели позније досељене повлашене и "влашке" породице.1)
               До 19. века је досељено још неколико родова:
               Илићи (Иљоња, 10 к., Св. Тома): чукундед Илија дошао је из "Арнаутлука." - Предићи, Предуцоњи (7 к., Св. Никола): чукундед Димитрије, чије је порекло из "Арнаутлука", преселио се из Велике Јасикове. - Флокани (1 к., Св. Никола): чукундед се преселио из Велике Јасикове, а порекло му је из "Влашке." - Станкоњи (2 к., Петковица) су дошли из "Бугарије".
               У 19. веку се доселило пет родова:
               Манџул (1 к., Петковица) је из "Бугарије." - Царан (1 к., Св. Тома) је из "Влашке." - Јовањ (свирач, 1 к., Петковица) је из Мале Јасикове, а пореклом је из "Влашке." - Морар (1 к., Св. Никола) и Чоклец (1 к., Св. Никола) су из Велике Јасикове, а пореклом из "Влашке".
               Сеоска је заветина Спасовдан.
____________________
               1) Пошто родови српског порекла чине већину у селу, у њему и нема одраслих (па скоро ни деце) који не говоре српски.

- 148 -