ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ПОРОДИН

[Volcae]

               Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 100-104

13. Породин.

              Породин је на подножју трију брда (Велико Брдо, Колаче и Крушар) огранака Браничевског Повијарца. Северни

- 100 -

део села лежи на Свилајначком Друму а јужни се одваја од друма и пружа се југоисточно уз падине Крушара. У селу и у његову атару има доста извора и пoтoка. Извори су: Великодољски (два), Прњаворски, извор у Мачјем Потоку и Шајковачки. Потоци су: Мачји (по причању некад су на њему видели дивљу мачку), Великодољски, Војинов, Шајковачки, Прњаворски, Зли1) Сурданов2). Ово село има највећи атар у целом срезу и делови атара зову се: Велика Доља, Голо Брдо, Липар, Шајковац, Прњавор, Зли Поток, Мачји Поток, Војин Поток, Збег, Насип, Бјаљево, Дубровник, Кусјак, Морава, Ђаковица, Трстена, Вуч, Шишманова Бара, Смрдљива Бара, Црна Бара, Мртваја, Бели Брег, Миладинова Вода, Слепчани, Криваја и Дрењар.
              Село је збијеног, друмског типа а унеколико слично јасеничком типу. Maле су: Изворска, Горња, Велика и Голубанмала. Има свега 657 кyћa са 4125 душа.
              По предању прво је породинско насеље било 3 км. североисточно, на брдовитом месту Преседни. Преседна је, веле, добила име по oвоме: Једном је на Ускрс играло коло. Турци изненада наиђу, побију и растерају сакупљени народ коме је на тај начин пресело весеље. Причају да је било и предсказивања овој погибији. За време док је сакупљени народ играо, над колом је летео велики број врана које су бацале коњску балегу на сред кола, што су сви рђаво протумачили. Ово се предање може чути у свима околним селима.
              Са Преседне су се Породинци преселили западно од данашњег села близу Ресавчине. То се место и сада зове Збег или Селиште. Причају да је ту, у другој половини ХVIII века, било свега 8 кyћa. За време Првог Устанка, веле, да је у селу било највише око 25 кyћa. За прве породице мисле да су биле влашког порекла и да су досељене "из прека" (из Ердеља и Баната). Али вероватно је да је међу њима било и српских старих породица које су се, услед нагле сеобе Влаха у великим групама, изгубиле и порумуниле. Одмах после Другог Устанка нагло су се досељавале нове породице и то
____________________
              1) На секцији генералштабне кapте погрешно је према влашком изговору записано Злов место Зли.              
              2) Ово је једини влашки назив и значи Глуваков Поток, по неком Глуваку на чијем је имању извирао тај поток .

- 101 -

највише "из прека" (из Ердеља и Баната). То су старије породице. Млађе су оне које су се непрестано досељавале, највише из Црне Реке. У најстарије породице, за које се држи да су биле у Преседни и у Збегу (селишту), спадају: Петровићи, Димитријевићи, Моатовићи, Обретковићи и Имбрићи. За прве две не зна се порекло и изгледа да су биле српске па су се после порумуниле. Трећа је такођe била српског порекла из Баваништа (из Баната) па се и она порумунила (названи " Мотоње"). Остале старе породице су пореклом из Ердеља (села Алмаша и Ракитова). По арачком списку од 1818. г. Породин је имао већ 148 домова са 331 арачком главом1) и спадао, као и данас, у највећа ceлa области. Из старог Селишта су се Породинци преселили због поплаве Ресавчине и отишли на исток близу брда, и кад је саграђен Свилајначки Друм, мештани су утицајем власти подизали кyћe већином поред друма.
              Готово су сви становници Породина влашке народности изузимајући десетак српских кућа, али је, нарочито за последњих 30 година, извршено посрбљавање тако, да је сад влашку ношњу задржала само још по која баба; оне једине незнају српски језик, док сви остали становници говоре и српски и све се мање разликују од становништва околних српских села.
              Сеоска је слава Ђypђевдaн, а преслава Спасовдан.
              Родови су:
Петровићи 8 к. (Петковица). Непознато порекло. - Димитријевићи (Думитрешће) 6 к. (Петковица). Непознато порекло. - Моатовићи (Мотоњи) 16 к. (Св . Арханђел); из Бававишта (Банат). - Обретковићи 28 к. Једна половина слави Петковицу а друга (14 к.) узела је да слави Св. Арханђела услед призећивања; из Алмаша (Ердељ). - Имбрићи 22 к. (Св . Арханђел); из Алмаша. - Малковићи 11 к. (Св. Арханђел). из Ракитова (Ердељ). - Шишмановићи (Шишковићи) 27 к; (Св. Јован): из Ердеља. - Аничини 7 к. (Св. Арханђел); "из прека". - Бејићи, 16 к. (Петковица, а услед призећивања половина кућа слави Св. Јована); из Алмаша и род су са Обретковићима. - Бркићи 14 к . (Петковица); из Алмаша. - Мар-
____________________
              1) М. Петровић, Финансије II. стр. 472

- 102 -

ртиновићи 6 к. (Петковица). Из Алмаша и у сродству су са Бркићима и Обретковићима. - Војиновићи 38 к. (Св. Јован) (са Стојиловићима, Страиновићима, који славе Св. Арханђела, Микуљевићима који славе Св. Јована и Милићевићима који услед призећивања славе Св. Арханђела). "Из прека" су; сматрajy их за старе досељенике. - Божuћи (Божуњи) 16 к. (Св. Никола). Из Црне Реке, из Слатине (зајечарски срез). Њих зову "бежунари" што су после смрти Хајдук-Вељкове побегли овамо. - Драгинићи 13 к. (Св. Јован). Из Алмаша. - Пејићи (Пауновићи) 11 к. (Св. Арханђел). Из "прека". - Грујићи (Грујоњи) 9 к. (Св. Арханђел); из Ракитова (Ердељ). - Рајковићи (Урсуљице) 12 к. (Св. Јован). Из Хомоља. - Косанићи 22 к. (Св. Алимпије). Досељени су "из прека"; не спадају у старе породице, - Зубановићи 17 к. (Св. Алимпије); из Исакова (деспотовачки срез). - Паркићи 7 к. (Св. Никола); из Црне Реке (из Лукова). - Ивковићи 14 к. (Св. Верижице). Из Слатине (зајечарски срез). - Јовановићи (Негруни, тј. Црни) 6 к. (Св. Никола); "из прека", из околине Беле Цркве. - Драгићи 7 к. (Св. Никола); из Слатине. - Крчаревићи 12 к. (Св. Јован); из Баната. - Предићи 10 к. (Св. Никола); из Исакова (деспотовачки срез) . - Чичићи 12 к. (Св . Никола); из зајечарског среза. - Шуркуловићи 7 к. (Св. Арханђел); из Црне Реке. - Фрањињиши 12 к. (Петковица). Дошли са "бежунарима" из Црне Реке после Хајдук-Вељкове погибије. - Стојкићи 24 к. (Св. Јован и Петковица); из околине Зајечара. - Стевановићи "Гамани" 7 к. (Св. Ђурђиц); из Црне Реке. - Велићи 11 к. (Св. Мрата); из околине Зајечара. Дошли као "бежунари" после Хајдук-Вељкове погибије. - Миленковићи 7 к. (Св. Јован); "из прека". - Јонићи 5 к. (Митровдан); из Бучја (зајечарски). - Брезони 10 к. (Вел. Госпођа); из Црне Реке. - Гаровљевићи 8 к. (Св. Арханђел); из Брестовца (зајечарски). - Лазаревићи "Мусини" 7 к. (Петковица); из Оштреља (Зајечарски). - Кућешони 8 к. (Петковица); из околине Зајечара. - Ђорђевићи (Ђоргуни) и Атанасковићи 24 к. ( Петковица); из околине Зајечара. - Буторкићи 8 к. (Св. Никола); из Црне Реке. - Маџаревићи 6 к. (Св. Петковица); из Алмаша (Ердељ). - Таричићи 5 к. (Св. Никола); из Кривеља (зајечарски). - Кокорићи (Љицоњи) 10 к. (Св. Петковица); из Црне Реке. - Робуљевићи 11 к. (Св. Петковица); из Слатине (зајечарски). - Маринковићи 3 к. (Св. Петковица); из

- 103 -

Слатине (зајечарски). - Жидиљани 5 к. (Св. Јован); "из прека" (села Божњана) најпре у Жидиљ (деспотовачки срез) а одатле овде. - Цолићи 5 к. (Св. Јован); из Вражогрнаца. - Рајковићи 4 к, (Св. Никола); из Вражогрнаца. - Станојевићи "Збаћоњи" 4 к. (Св. Петковица); из Грљана (зајечарски). - Тилићи (Тилоњи) 5 к. (Св. Петковица); из околине Зајечара. - Пауновићи 4 к. (Св. Петковица); "из прека". - Ракићи (Ракоњи) 5 к. (Петковица); из околине Зајечара са Тодоровићима. - Темењаковићи (Темењешће) 3 к. (Михољдан); из околине Зајечара. - Боцокићи 12 к. (Св. Никола); из Слатине (зајечарски). - Торомани 8 к. (Св. Аранђел); "из прека". - Moгићи 6 к. (Св. Арханђел); из Бобове (Ресава) а раније су живели у околини Зајечара. - Ђорђицини 9 к. (Св. Јован); из околине Зајечара са Николићима. - Лукић 1 к. (Св. Лука). Досељен из Кушиљева као свештеник. - Мејанџићи (Шутакови) 12 к. (Св. Никола); из Рашанца (Млава). - Цветковићи 2 к. (Св. Никола); из Јагодине кao свештеник. - Живуловићи (и Кошарановићи) 7 к. (Св. Арханђел); "из прека" Дошао у новије време. - Фрајкори (Михајиловићи) 2 к. (Петковица); "из прека". - Киркићи (Ђурићи и Андрејићи) 7 к. (Св. Никола); из околине Зајечара. - Вучковић 1 к. (Св. Никола); из Пожаревца. - Цигани 12 к. (Петковица); из Рановца (Млава) и Извора (Црна Река).

- 104 -