Zamolio bih da neko ko je u vlašku gramatiku upućen - i prevede na vlaški sledeću rečenicu:
"Sedim dosađujući se pored uključenog radija i ujedno zajebavam (zezam) krizu mentalnog sklopa pojedinaca koji se zanimaju za moj slučaj. "
Ova mi se rečenica stvorila u svesti dok sam kroz prozor posmatrao zanimljivog jednog čičicu koji je čekao autobus i povremeno lupkao po tranzistoru (starog možda pola veka).
Recimo, našem junaku je sve do... i vi, uz sve vaše "poznavanje materije", - dajte da to "zvuči" onako naški, kako ga mi ovde govorimo (Bor, Zaječar, Negotin, Kučevo, Požarevac, Ćuprija, Svilajnac, Boljevac...).
Dalje, zamolio bih, nek "taj neko" ispiše sve infinitive glagola (na vlaškom) iz neke od vlaških gramatika - pa da i to vidimo... Ja to ne mogoh da nađem ko ni Vuk što ne mogade naći ni jedne narodne srpske rječi u delu Milovana Vidakovića. Pitam se gde je gramatika koju mi nosimo kao svoju, mislim da to treba da nam se prikaže.
Ako ima više od pet minuta vremena, nek prikaže i ostala vremena (računamo i gl. pril. sadašnji i gl. pril. prošli)- pa da nešto stvarno naučimo u ovoj virtualnoj učionici. Da vidimo na delu, na strani koje je gramatike tolika frka pokrenuta.
Što govorahu Crnogorci:
-"Progovori da znamo od čijeg si roda čoče! A?"
