ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: МИЛУТИНОВАЦ

[Volcae]

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 270-271

               7. Милутиновац1). Сеоски хатар је скоро цео на левој страни доњег тока Подвршке Реке, на површи Кључа и на дунавским терасама. Куће су на ниској тераси и мало удаљене од Подвршке Реке и Дунава, те не могу бити плављене.
               Пијаћа вода се узима из бунара Брлога, који је поред пута Неготин-Кладово, удаљен 200 м од кућа. Зими се употребљава и вода из Дунава. Стока се поји на Дунаву и из једног напуштеног бунара, чија је вода "слана".
               Земљиште је јако шљунковито и слабе родности. Места са њивама и ливадама се зову: Ислам, Рушће, Бабина Лука, Карловц и Сељиште. Шумарице и утрине су: Чука (Чока), Пржољ и Меја.
               Село је збијеног типа, мало је, па није подељено у крајеве. Куће су удаљене по 10-30 м, а највише их је поред пута за село Вајугу. Испитано је 16 родова са 36 кућа. - Гробље је западно од "села" на брежуљку Утрина.
               До краја 19. века село се звало Брлога, када је указом добило данашње име Милутиновац. Поред Дунава, испод сеоских кућа, у наносу Дунава затрпане су неке зидине од "Лаћина". Сељиште је место где је прво било село, од кога је остало и Старо Гробље (Морминц Батрњ), а из ранијег времена има темеља од једне црквице у Цараку, на десној страни Подвршке Реке.
               Село се први пут помиње 1783 год. као Porlok2) (Брлога), а затим после присаједињења ових крајева Србији. Год. 1846 имало је 33, 1866 год. 38, а 1924 год. 35 кућа3).
               Прича се да је Брлога старије насеље, али је увек било мало, јер се становништво растурило. Због слабог земљишта за земљорадњу нема услова за јачи развитак. Данашње је насеље од пре 100-150 година, када се преместило са места где је бунар Брлога, а пре тога је било у Сељишту. Сви су садашњи родови досељени. Најстарији су дошли из "Влашке", а то су: Ђуђуљешти (2 к., Петковица), Радосављешти (Станешти, 6 к., Митровдан) и Боцокешти (1 к., Петковица).
               Родови досељени доцније. Котарчешти (2 к., Св. Ни-
____________________
               1) Испитиван 1921 и 1922 године.
               2) Споменик LXXIV, 119.
               3) В. у VI одељку Општег дела.

- 270 -

кола): прадед Преда је из Кривине у Румуније. У исто су време из Кривине дошли Бабанешти (2 к., Св. Арханђео), Чимбонешти (2 к., Петковица) и Туфарешти (2 к., Св. Арханђео). - Маринкешти (1 к., Петковица): дед је из Рткова, а пореклом из "Влашке". - Рамачинешти (3 к., Митровдан) су из неког села у околини. - Шујанешти (7 к., Петковица): дед је из Кривине. - Андријешти (1 к., Св. Арханђео): отац је из Велеснице. - Драговић (1 к., Св. Арханђео): из Оштреља у Црној Реци. - Јења (2 к., Петковица): из "Бордеља" (Љубичевца), а пореклом из "Влашке". Јенешта (2 к., Св. Никола) је из Осанице у Хомољу. - Артака (1 к., Св. Арханђео) је из Бордеља. - Данчул (1 к., Св. Арханђео): из Костола, а пореклом је из "Влашке".
               Преслава је Томина Недеља.

- 271 -