ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ВЕЛЕСНИЦА

[Volcae]

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 263-264

              3. Велесница.1) - Ово је село поред Дунава, а са обе стране доњег тока Велике (Каменичке) Реке. Јужни је део хатара на ниској, а северни на високој дунавској тераси, а нешто на површи Кључа. Куће су на левој страни Велике Реке, на тераси поред Дунава, те не могу бити плављене.
              Оскудева пијаћом водом, јер нема извора и бунара. Једини и јак извор је Ладна Вода (Фнтена Рече) под терасом на обали Дунава; употребљава се и речна вода.
              Места са њивама и ливадама су: Бабина Лука, Биљевина, Папук, Мрвила, Чука (Чока) и Црни Виногради (Вили Негрилор). Шума и утрина је Чука.
              Село је збијеног типа; куће су размакнуте по 15-40 м. Подељено је у три краја: Горњи Крај (Ђал) северни, Доњи Крај (Ваље) јужни, а између њих је Средина Села (Мижлок). Испитано је 25 родова са 103 куће. - Гробље је западно од "села" на месту "Сељиште".
              Село је на Лангеровој карти забележено као Velesniza, а после све до присаједињења ових крајева Србији нема о њему помена. Год. 1846 Велесница је имала 91, 1866 год. 100, а 1924 год. 115 кућа2).
              Предање о заснивању Велеснице није очувано. Прича се само да је прво била у Сељишту и како је била на путу, преместила се због "турског зулума" на садашње место. Многим најстаријим родовима није тачно познато порекло, али причају да су им преци "бежали у Влашку". У те родове који су се "повратили или дошли из Влашке" долазе: Драгочешти (6 к., Митровдан), Куриманешти (6 к., Св. Арханђео), Миоси (3 к., Петковица), Андријешти (3 к., Св. Арханђео), Ђурђи (3 к., Митровдан), Радулешти (6 к., Петковица), Стакули (3 к., Митровдан), Попаљани (3 к., Ђурђиц), Балешти (6 к., Митровдан), Илијешти (2 к., Св. Никола), Клечу (2 к., Св. Арханђео) и Бржуљешти (2 к., Митровдан).
              Из "Влашке" су се после првих родова доселили чукундедови и прадедови ових родова: Бржогешти (5 к.), Боганешти (6 к.), Рошкуљешти (3 к.), Штефани (8 к.) и Вулпешти (Првуловићи, 6 к.), сви славе Петковицу. - Јубец (3 к., Митровдан): дед им, кажу, био поп. - Павлани (Павловићи, 18 к., Св. Арханђео): прадедови су из Кривине у Румунији.
              Родови досељени у 19. веку:
              Царани (3 к., Петковица): из Кривине. - Богданешти (1 к., Св. Јован): дед се доселио из Бурдеља (Љубичевца). - Попешти (2 к., Св. Никола): из Љеуа у Румунији, овамо
____________________
              1) Испитивана 1920, 1921 и 1923 године.
              2) В. у VI одељку Општег дела.

- 263 -

се доселили из "Бордеља". - Карамачешти (1 к., Петковица): отац, као румунски војник, пребегао из Кривине. - Тенђери (1 к., Св. Арханђео): отац се доселио из Велике Врбице, а пореклом је из "Влашке". - Србуловић (1 к., Петковица): из крајинске Јасенице.
              Заветина је на Св. Илију, а црква слави Св. Николу.

- 264 -